| м, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао |
| које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Срби |
| да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неос |
| (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са ње |
| ну најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисур |
| ју да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у ман |
| и ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише за |
| рстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако |
| Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам |
| , вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је |
| који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или шт |
| он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најте |
| {S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учин |
| тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви њего |
| да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ћ |
| ивао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако |
| им, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба |
| во и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом |
| е на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било друг |
| да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао |
| на.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта |
| сли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{ |
| , али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, ка |
| нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из ст |
| г и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све |
| строта, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, |
| сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани |
| као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часов |
| главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крс |
| пет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овд |
| скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на |
| е стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја |
| ав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком по |
| емо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар |
| ово леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је сл |
| две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко |
| м ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино па |
| е је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџиј |
| им очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарко |
| ко пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете |
| урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну ми |
| и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а н |
| говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, |
| жим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може з |
| престано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам п |
| мала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара |
| мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на паме |
| аде вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, сма |
| м је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, шт |
| као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем |
| жим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што с |
| изнати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговори |
| ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу |
| вник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја п |
| једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде н |
| који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који с |
| о пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли б |
| и неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно пр |
| Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости |
| своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу |
| ђе до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - до |
| и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима каби |
| војим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше |
| да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због с |
| ше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог ов |
| ећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас |
| То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је б |
| оз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако об |
| бог те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила |
| еће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па |
| бе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Ос |
| благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S |
| лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низб |
| Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао свет |
| илије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Бо |
| с, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо |
| а собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна по |
| у руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, |
| д мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, |
| њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао |
| претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћ |
| да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не зна |
| {S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Зам |
| мо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребн |
| аредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{ |
| ности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, |
| А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај |
| оте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те уби |
| а и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да |
| гу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти љу |
| то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа сп |
| е, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Је |
| ко се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, |
| S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{ |
| Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Кара |
| е "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу |
| да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јур |
| ро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако |
| мети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и |
| н са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и ниско |
| од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг. |
| } Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, з |
| написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, |
| ве странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу |
| из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не |
| ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспа |
| , што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину мла |
| цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са с |
| јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шу |
| лази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако |
| икодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за наст |
| ти да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу |
| еликим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао |
| о не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмо |
| под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би |
| вања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже |
| ну.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не |
| етао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о т |
| ојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, запле |
| (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан виш |
| о, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било с |
| спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак н |
| ркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око |
| имер дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда св |
| м тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео |
| нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну |
| S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, б |
| покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} |
| {S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас |
| S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људ |
| } Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава |
| грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама |
| пеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући |
| екако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтере |
| чи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} |
| одином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то в |
| морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; јо |
| ће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један п |
| а никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си и |
| било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми |
| се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго |
| } - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви |
| камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} |
| ебао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би у |
| знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним н |
| природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољава |
| гурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, |
| .{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити |
| ећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја |
| скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их и |
| грајући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комара |
| стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута |
| а муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, пр |
| ак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је јо |
| н, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништ |
| даношћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и |
| ло.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезариј |
| !{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић ј |
| лет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотељ |
| нати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све |
| арамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се го |
| слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око наш |
| ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} |
| - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још в |
| ји поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скор |
| ол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао с |
| .{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, памет |
| х речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којо |
| га испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То |
| } - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само |
| , све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој е |
| не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И муш |
| Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пре |
| ти да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само б |
| седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио |
| оји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, св |
| зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега |
| томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у јед |
| ке Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће |
| - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - мун |
| S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, |
| м.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису |
| раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и |
| S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору |
| ким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану |
| ., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев гла |
| увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеш |
| еш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си |
| е и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновит |
| S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-исп |
| им га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво п |
| , Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху |
| в плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу |
| ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогун |
| д ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамар |
| ?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио |
| го простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборав |
| , вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љути |
| е, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тр |
| з страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући |
| овање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} |
| Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{ |
| главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи. |
| ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Ва |
| сам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узви |
| {S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца |
| одушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, кад |
| о може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека м |
| асилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквар |
| омисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце и |
| иш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она н |
| ч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затек |
| да је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише |
| рбу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним с |
| општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је т |
| ти јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје |
| а; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбран |
| ст, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокре |
| нуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с је |
| да човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Б |
| ко су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљи |
| уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бак |
| S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на |
| . {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да с |
| кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да |
| а сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узима |
| је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} |
| а Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, бра |
| . {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" |
| то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од ја |
| до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за |
| о све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} |
| ш шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељ |
| - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било |
| инио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при |
| је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам |
| поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошло |
| на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а |
| и смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута друго |
| беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао |
| зе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих уме |
| {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друм |
| епе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти |
| оз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало |
| ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми упот |
| може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи л |
| адна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. |
| ако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и н |
| уђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене |
| о оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ |
| п закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}В |
| орају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не мож |
| овце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Бого |
| му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он м |
| тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакш |
| упиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онд |
| о тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи до |
| и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам |
| таху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прос |
| човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била јед |
| о веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, оч |
| и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његови |
| тим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво |
| а се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} |
| е на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме |
| ихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се |
| је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што к |
| видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти |
| S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи ку |
| бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и |
| лачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море |
| Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу ко |
| свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних сте |
| .{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} |
| сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око |
| недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешт |
| зати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не |
| ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Ка |
| угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари |
| .{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и |
| и играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је |
| идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притис |
| ише не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) |
| путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда |
| а мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на пов |
| ра материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и |
| ву ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу напра |
| је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковић |
| и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} К |
| е ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола понов |
| овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућно |
| ду Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и мо |
| а је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који |
| .{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне |
| ана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S |
| S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је с |
| аво, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он |
| т или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт |
| икако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се |
| ос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела м |
| каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Ва |
| еви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кр |
| зрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После ј |
| меножутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пу |
| са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија |
| собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, |
| едне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као м |
| није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе. |
| вањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осети |
| е жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} |
| а јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње ч |
| рљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - не |
| нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није ку |
| не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би |
| ите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и чит |
| савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не |
| мила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог вели |
| у питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружен |
| а њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубин |
| ике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда сед |
| без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, |
| рекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаш |
| човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштр |
| ко је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њи |
| еко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у ср |
| улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све т |
| и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Кар |
| е ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њем |
| њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и п |
| уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једно |
| а вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговор |
| ему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под зе |
| (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза |
| а су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди. |
| да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек |
| ајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са |
| !{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам |
| .{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и усп |
| таре слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} |
| о првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик |
| . {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Би |
| а прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама н |
| најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да зас |
| екао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- |
| } Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за њег |
| болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол |
| {S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упад |
| - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим кар |
| ко Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао |
| е при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што |
| увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када |
| чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него |
| сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи |
| н ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{ |
| купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђ |
| ек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... |
| лим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла у |
| остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој ота |
| е снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - |
| гуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се |
| Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта к |
| сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашниј |
| Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - |
| Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљеви |
| - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате ка |
| .{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад. |
| дигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{ |
| де до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај г |
| зната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пре |
| стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну |
| - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у |
| и сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где |
| у љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што са |
| ст му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена н |
| људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он з |
| забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Ма |
| в своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, г |
| ност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, |
| .{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на |
| тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја |
| и.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут |
| како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S |
| ће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, |
| . {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је зај |
| поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје сла |
| п конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо |
| г ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - |
| , дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима |
| а мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за |
| пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћ |
| скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона |
| ледња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изв |
| одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њег |
| ко јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што |
| једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелоги |
| .{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са своји |
| а постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати |
| S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново |
| ајући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца |
| - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, а |
| страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући г |
| јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје н |
| толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Т |
| са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свил |
| е рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући изв |
| је, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло |
| о своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, как |
| е још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед |
| - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и |
| ети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, мо |
| - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све ост |
| емљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед |
| и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у пита |
| не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага прете |
| ез савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S |
| види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гад |
| , од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоциј |
| беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстра |
| но и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до " |
| асилијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то |
| да?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као шт |
| а спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво сп |
| а говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} |
| е, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S} |
| е само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо. |
| овори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у сред |
| жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете |
| ао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су |
| е да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то |
| је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је п |
| глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о |
| цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на к |
| у хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о |
| ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенс |
| у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који п |
| , али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали п |
| себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалан |
| још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од мал |
| ољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође на |
| дела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те |
| по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једно |
| у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни ст |
| ила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са |
| а и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметно |
| у одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доб |
| !{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод ср |
| сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше |
| палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи |
| г пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, |
| он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она |
| ите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ниш |
| ш једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео под |
| т.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни |
| Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му п |
| ви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} |
| да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би мо |
| гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална к |
| је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече |
| сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом |
| свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам пре |
| Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак |
| ећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покр |
| ата оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То |
| ругарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разум |
| ћи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала д |
| {S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} |
| ела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледал |
| е још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба по |
| ио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз |
| рај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она сп |
| ?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним нас |
| еху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} |
| брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје тр |
| ства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте ја |
| т.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те |
| кад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака па |
| .{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла уср |
| лед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једног |
| не стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из |
| Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију по |
| памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било |
| дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокиц |
| ном Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворе |
| Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{ |
| ца, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били н |
| } Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да |
| че руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велик |
| а, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише |
| едан изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по |
| она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смач |
| ав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради кој |
| де да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече ни |
| {S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, |
| свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гу |
| ако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствар |
| } Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то до |
| ер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад |
| иси од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без |
| арњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{ |
| ађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек |
| ега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку |
| чег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедиј |
| на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једн |
| на баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да ш |
| , право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана |
| S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би |
| адмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су јед |
| ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па ма |
| је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште ж |
| р, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на у |
| а... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - |
| а чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се в |
| капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона. |
| рковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, прит |
| е су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Пр |
| лу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрен |
| дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, п |
| т радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофо |
| ена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... |
| лабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе |
| шавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у г |
| у он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само з |
| м говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} |
| ку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Ср |
| утак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешт |
| стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога |
| ачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром |
| рене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде би |
| ело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица к |
| ушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, |
| е љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешк |
| сећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе |
| овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је от |
| псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио с |
| атке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са за |
| дне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвест |
| поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај |
| {S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињен |
| х.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад |
| луђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским к |
| , - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозвано |
| ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас |
| ном његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на она |
| а, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један др |
| га.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обите |
| ан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста м |
| ан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима пр |
| иљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти |
| на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је |
| {S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни |
| ост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића пр |
| ио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли |
| знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором |
| на.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по каме |
| је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико |
| {S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти |
| оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њи |
| и: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да |
| , учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (ка |
| некле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ов |
| у.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним |
| а.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био так |
| ако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S |
| ебледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он м |
| е све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погл |
| пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадим |
| S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странки |
| и ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о ј |
| вари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се о |
| инијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице. |
| ? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком. |
| ву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је би |
| и ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате |
| миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико |
| Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док |
| ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може |
| . - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - |
| мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Нај |
| био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај |
| {S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче ос |
| енски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се пров |
| них капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствен |
| лије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благо |
| да могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и осло |
| ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је |
| о га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упи |
| {S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље |
| ма свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим н |
| биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он јо |
| ху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христов |
| но веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби |
| авно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се га |
| једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог |
| ло "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је н |
| волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S |
| драв и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{ |
| У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним |
| ан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио рев |
| и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, за |
| манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, бра |
| дио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да |
| а против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да |
| ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену |
| и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Ср |
| ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дуж |
| застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек |
| S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и |
| човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије а |
| питивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад |
| мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на |
| ивоту и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или |
| удно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни |
| S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не ре |
| е и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и север |
| ељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи поче |
| .{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је у |
| о је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадн |
| екине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитст |
| пираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли |
| е и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем |
| {S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрс |
| оку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она пос |
| , све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу |
| егни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша и |
| сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ход |
| т и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у |
| његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуш |
| је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, о |
| Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и бе |
| звесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао |
| же да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само извест |
| ићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек |
| ан одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се |
| ла или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није |
| усно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различ |
| стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спаз |
| а још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, пот |
| еда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама |
| стана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се об |
| све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} |
| ко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беш |
| дно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он |
| слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, |
| ом обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} |
| у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крико |
| Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не и |
| греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили |
| иљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме к |
| ворите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудит |
| овића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догод |
| а урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од с |
| недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} |
| то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита |
| упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло |
| ила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајућ |
| ћ се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да |
| је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, |
| т?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, п |
| можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да |
| је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе |
| ина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, |
| нерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S |
| ам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, |
| S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због |
| ом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја са |
| одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она |
| све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај нај |
| оћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било к |
| астави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним |
| обузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба |
| тид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа |
| ле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам |
| S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Л |
| да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се ме |
| м неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико п |
| то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте |
| начи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде са |
| у - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, |
| гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} |
| ад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... |
| кав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, |
| ала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, |
| во: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам |
| само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега |
| ек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б |
| еверни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, |
| аше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И |
| чан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много ста |
| и до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - |
| ао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њ |
| извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један |
| и би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје |
| ле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Б |
| у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готово |
| јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, |
| асилије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба |
| репери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела с |
| ар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Ча |
| е части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важно |
| тао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад г |
| њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да и |
| јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, |
| ке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа сам |
| евину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско |
| к није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да |
| ало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у с |
| Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преоб |
| ебе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко оша |
| ро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела |
| рава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрет |
| S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на св |
| Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једн |
| ешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, |
| клињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та нем |
| ди ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он |
| емајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повуче |
| пања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова т |
| о рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљ |
| према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, ње |
| облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опис |
| че трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у |
| , бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут |
| Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срб |
| Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули к |
| гра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир пол |
| ла проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађ |
| умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и |
| ити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенц |
| ичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S |
| еба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{ |
| адите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко ва |
| за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се |
| у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улет |
| е крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! |
| е још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмева |
| изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан с |
| ги не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, |
| едном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро д |
| са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати. |
| стој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да ни |
| о, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог |
| обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни и |
| налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада н |
| ам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала |
| толом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена |
| ознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S |
| Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим врати |
| тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну вод |
| } Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скре |
| су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} С |
| а заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им к |
| озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и |
| траживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била |
| их су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S} |
| м рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га |
| S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала |
| ног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима ум |
| ј израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, ос |
| била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са ко |
| ове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше преко |
| ему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ран |
| жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{ |
| и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да пре |
| подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпита |
| ри, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њен |
| као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни о |
| трану г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на т |
| очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго |
| во ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на |
| ићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам |
| а приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - |
| .{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче д |
| ић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- И |
| ао мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другој |
| етког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера |
| е само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јата |
| е вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов |
| {S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добр |
| зор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у |
| а учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један се |
| марковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен |
| } Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је |
| дравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он |
| утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнод |
| .{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који |
| пристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржа |
| о када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, к |
| олико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито |
| , са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на |
| даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - |
| идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут к |
| струозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за |
| м кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се з |
| дино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да д |
| це.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Ш |
| чавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од |
| и се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да |
| о хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Кар |
| у ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са |
| т минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет мин |
| провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје |
| ловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је |
| Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи посл |
| азлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамаркови |
| ини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равно |
| е он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку |
| ам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, п |
| и где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим |
| и.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је в |
| аправила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она |
| био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{ |
| стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је |
| могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он |
| нао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете |
| ише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} О |
| се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником |
| је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није мога |
| је могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једн |
| би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним из |
| се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто |
| нтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасв |
| а застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и п |
| изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало |
| сли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштањ |
| приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положа |
| о све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све |
| а; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, б |
| стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, |
| да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећа |
| те тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, |
| вори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осв |
| био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} В |
| сли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва |
| , већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли |
| запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што |
| ти.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше п |
| а по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је |
| S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства |
| ред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из план |
| ој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на кол |
| ни у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом |
| чео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три да |
| би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са о |
| остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана в |
| днута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се |
| жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти д |
| велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање |
| ди на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче уз |
| прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Је |
| што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници. |
| Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и |
| би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике |
| ко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био |
| то је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више увере |
| о је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у бла |
| :{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео |
| ачин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеал |
| зговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на вре |
| о...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и ја |
| ења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, |
| је веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао |
| ањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија р |
| рба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре нег |
| животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и т |
| цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која с |
| медију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у |
| бом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да о |
| акако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или |
| ајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново |
| томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини |
| м, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пр |
| итање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамар |
| елико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замисл |
| ме што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни је |
| а то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, |
| ала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно ус |
| је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, мно |
| оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечниј |
| јем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже па |
| позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена |
| је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - В |
| мо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим теш |
| планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да |
| све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у |
| мила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се |
| бе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} |
| нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчеп |
| де и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме в |
| би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у сво |
| ц у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађе |
| руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно д |
| а Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван |
| и угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S |
| е шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је |
| бразу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам траж |
| сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је |
| и и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лаган |
| о од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће с |
| он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - проша |
| {S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да ј |
| ћен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да |
| очито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочит |
| неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов |
| во!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће |
| кле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у ств |
| тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај |
| ј игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново ва |
| ст.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна д |
| поде... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално т |
| и до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте г |
| дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је ско |
| врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодр |
| че, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, |
| крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шт |
| на; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне |
| пских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мисли |
| S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био |
| и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логич |
| зраз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја са |
| један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би с |
| све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице |
| во питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србин |
| тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страс |
| а на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разгов |
| а једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен |
| редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С |
| рба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно |
| чи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико |
| Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на |
| е на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обра |
| тво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неуме |
| ом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестано |
| и је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} |
| } Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабра |
| рво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живо |
| ети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укочено |
| о она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало |
| .{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још |
| вог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због |
| без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукам |
| часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове |
| нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и увер |
| ука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око м |
| едстављаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошло |
| је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко |
| овић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физионо |
| омодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину |
| уштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учин |
| упајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен слам |
| овљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају |
| тање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско пре |
| побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "дух |
| вљује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашњ |
| ли у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је |
| у ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био гото |
| мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да г |
| {S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - |
| би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог наш |
| , ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвећ |
| се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Кад |
| вним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђе |
| Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, ал |
| S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном па |
| {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бл |
| ченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни о |
| сад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г |
| сећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Ра |
| ши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на |
| у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу и |
| пали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фре |
| е, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и ч |
| смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за |
| и), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивни |
| тва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљк |
| што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била мн |
| лој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био |
| и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свет |
| вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стр |
| ији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута |
| {S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, ст |
| судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића |
| спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, |
| нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења |
| ашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог з |
| оме, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? |
| солутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са |
| , а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то с |
| лије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, |
| енције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна сам |
| оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи |
| редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везе |
| дно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеник |
| едан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радови |
| м. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме |
| дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљк |
| о због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и н |
| азивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљи |
| кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби. |
| ђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један н |
| ђај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која |
| , и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при ула |
| у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизве |
| што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; |
| лечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашени |
| ало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, |
| ор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римско |
| безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође |
| ква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњен |
| ИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори |
| кост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим |
| уо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим |
| е некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим све |
| испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче рас |
| весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на |
| и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је забо |
| тире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је |
| тео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - |
| анастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођа |
| о! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било |
| им невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р |
| ла, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узв |
| ва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан! |
| то је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - у |
| ле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам в |
| полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{ |
| лази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више за |
| собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, |
| е доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно м |
| емена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена поглед |
| ом небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у прол |
| усом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад |
| премајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна оп |
| путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потп |
| ки колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасн |
| ним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је повед |
| коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном м |
| , па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Д |
| толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже о |
| сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије м |
| ном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом |
| позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи |
| управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она пр |
| роведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свир |
| едног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих бео |
| ких стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго |
| во баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У |
| м погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђа |
| бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи г |
| исли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисл |
| о бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са пр |
| , што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око р |
| ирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило |
| јвише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, |
| таклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек |
| двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и |
| гов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој б |
| ике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, |
| , пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на колени |
| и, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали мног |
| м обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас |
| ип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, п |
| илиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, жи |
| љао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно д |
| ају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим ц |
| испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се |
| мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој |
| де.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгара |
| тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: |
| .{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја |
| анак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и н |
| а: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Ка |
| н покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од |
| {S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говор |
| ном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота |
| ала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве |
| ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одго |
| е страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} |
| вом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужн |
| тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је инач |
| занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је |
| иш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала |
| вему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као сво |
| че.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прели |
| ивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, р |
| између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он про |
| Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да и |
| и рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као |
| ер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположе |
| Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, |
| Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Ј |
| свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан ј |
| рема Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађ |
| , у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и гу |
| настиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је про |
| јиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши |
| ану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим |
| ње своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти |
| риће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде |
| аге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више |
| споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао стра |
| сти, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и М |
| е ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не |
| астирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{ |
| лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врл |
| т који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости |
| ога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега? |
| био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Ср |
| Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ |
| ло бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био са |
| игне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и ње |
| , ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} |
| ише нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ниче |
| злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима мора |
| о је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то |
| , праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која |
| са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је о |
| вши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне са |
| њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Пу |
| е извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} |
| ја се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавин |
| све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица |
| најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше |
| ала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пло |
| олију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала кр |
| Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx |
| месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрни |
| свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити р |
| :{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "в |
| мом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, н |
| меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелод |
| нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазив |
| ?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ства |
| њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{ |
| ругог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо слу |
| ен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, |
| Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опал |
| ије, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекал |
| да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде проти |
| о једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости |
| топише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак |
| а у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу |
| д самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила ве |
| ве до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са |
| о до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та н |
| обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада |
| о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртог |
| њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из и |
| беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоћ |
| , да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срб |
| авам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Зат |
| је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предс |
| врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не пр |
| е држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно |
| својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве |
| - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче по |
| а срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} О |
| в.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударал |
| преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање |
| погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S |
| ер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и те |
| а га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели |
| ђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И о |
| смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није |
| ... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхт |
| е, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{ |
| ошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак |
| нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвр |
| а му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже рам |
| а кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Г |
| ања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он |
| узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би |
| о се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га о |
| е истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (ка |
| ата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде не |
| весни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има х |
| и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S |
| ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... |
| се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и о |
| S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и кој |
| Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да " |
| ром отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише н |
| тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он |
| едан албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири с |
| и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, ус |
| маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не зб |
| аш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срб |
| е сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва н |
| председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћн |
| била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски |
| етку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу к |
| Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - |
| је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку |
| ребало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непозн |
| што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радм |
| Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у |
| ог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или з |
| анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, |
| осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, груб |
| , Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба |
| а му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до то |
| к и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: |
| седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио. |
| је човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник. |
| д тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чи |
| ја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између |
| дником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши је |
| ама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или |
| е могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој бе |
| удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би |
| зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испр |
| месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се дана |
| им светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадо |
| свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то с |
| .{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је |
| ом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у т |
| сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из јед |
| о "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу |
| ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зат |
| са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега то |
| е ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има сво |
| о је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње |
| , цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, |
| о најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, ј |
| ила поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цел |
| ако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} |
| S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он са |
| чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на в |
| ?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу |
| ...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за с |
| } И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвест |
| {S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - |
| војка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам би |
| ах? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није |
| г објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пре |
| жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - |
| во казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се |
| многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим |
| ало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије на |
| ж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбу |
| а из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико |
| утра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штого |
| дући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у ње |
| Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури са |
| не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте |
| сећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ |
| јање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махни |
| и тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинив |
| и, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајал |
| н од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене јо |
| исмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видел |
| и нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове ми |
| овечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано |
| змеђу основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} |
| и, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", |
| де групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S |
| речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет иску |
| иркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим п |
| смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{ |
| S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познај |
| сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва |
| :{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар у |
| једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без мно |
| о, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уни |
| прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене ли |
| е био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био дал |
| но, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких |
| питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{ |
| ање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Васил |
| ком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезуј |
| и од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да н |
| разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, х |
| сао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање |
| светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} За |
| покретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уоп |
| лика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартиј |
| аспитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студиј |
| лом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећ |
| лне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: бо |
| рти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити |
| овској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после др |
| } Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, |
| аза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху |
| вина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за дв |
| да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни |
| у.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља н |
| у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, ј |
| а стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{ |
| и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се дав |
| је.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити. |
| о и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва |
| се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом |
| трашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек кад |
| е и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муко |
| једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима |
| дврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гра |
| дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да |
| н је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, о |
| чину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедни |
| главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му на |
| а својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских л |
| је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (к |
| шљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем чов |
| га нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти |
| да овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што о |
| ћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим т |
| која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суз |
| Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на |
| стаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику? |
| настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не вла |
| ам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} |
| - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није ис |
| коро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошиц |
| кретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држе |
| бражена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да |
| еду окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у ис |
| Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокри |
| у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако с |
| војим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад |
| у и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а са |
| е било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће срећ |
| на, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на тр |
| и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих |
| без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карама |
| г кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има п |
| ! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће |
| а њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка. |
| ара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), ла |
| е је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескра |
| ило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негд |
| се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задов |
| авила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених две |
| њало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врба |
| ривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мири |
| .. леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи |
| новно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра |
| остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваш |
| тивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамаркови |
| едној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или п |
| амоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао... |
| веним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина прати |
| еђутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монолог |
| } Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да с |
| њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у др |
| пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усх |
| прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала |
| {S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где |
| рковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, |
| етима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену |
| розрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавш |
| ега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна |
| м филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура прек |
| рба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло реше |
| лавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се т |
| голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; м |
| ано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена |
| у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у |
| ислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојно |
| а тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести |
| тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцк |
| што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сад |
| да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада |
| {S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у |
| цем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; |
| ао и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, ми |
| а.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену |
| многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, |
| } Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} |
| {S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јеш |
| е тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди |
| беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче напада |
| жанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једно |
| Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам ум |
| лио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то |
| у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} |
| е и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта |
| ивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу |
| } Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, н |
| ј Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпо |
| тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблем |
| ере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. |
| н је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху |
| о, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он пом |
| зад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одје |
| S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку мо |
| бу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне |
| разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледал |
| а? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пут |
| ор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више н |
| , који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Б |
| једном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд с |
| али би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха н |
| хову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, |
| чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто! |
| те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе |
| а једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао слу |
| бија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се извест |
| ђу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити |
| да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој пе |
| амо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутр |
| осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго |
| ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, |
| е порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног гениј |
| ључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити у |
| збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећ |
| затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима |
| је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и |
| итав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако? |
| му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно |
| к, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивал |
| а својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У доли |
| е носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно |
| е шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима |
| је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта |
| Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе пр |
| ло је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог |
| ли он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нек |
| га много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не м |
| их и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} |
| ике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне |
| ам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на |
| о прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, |
| дмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. |
| примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо ср |
| приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам |
| ету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} З |
| а... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- З |
| чених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај |
| ом часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу |
| S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи |
| ко жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју. |
| е радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у |
| чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско по |
| спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из |
| до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да пос |
| тано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Ко |
| едостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши |
| поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао о |
| која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на о |
| ена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не м |
| тљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако |
| рамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} П |
| чне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстро |
| ј површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и |
| кат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одб |
| не очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, |
| S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} |
| и.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на |
| после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака |
| и Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког |
| ти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши |
| ама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад |
| о празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло ок |
| {S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радми |
| љава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње укра |
| јом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране уза |
| гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтел |
| браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не из |
| се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и |
| борена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} |
| Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; т |
| нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор дру |
| ва места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут с |
| се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у |
| Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих |
| љње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико с |
| о обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Рад |
| ало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гле |
| ана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али |
| ала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Бо |
| небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, гр |
| ених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мал |
| едном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници |
| ћни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу кој |
| зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе пит |
| муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност ј |
| еће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што ну |
| загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покуша |
| љиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизани |
| лој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због |
| каста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да дола |
| ука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава |
| сте црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне про |
| вих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијам |
| етлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџасти |
| бог тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису би |
| {S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом |
| бе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим |
| р окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други |
| војице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно |
| но остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим |
| е право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати |
| круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и жу |
| а све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група |
| а се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарк |
| у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковиће |
| си која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен |
| ота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са |
| врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беш |
| ад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на в |
| томобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се |
| исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић б |
| говим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео? |
| д њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та л |
| лаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некак |
| нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мисли |
| им кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше |
| о.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зач |
| је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарк |
| тости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношен |
| оде, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још ув |
| ог пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатст |
| ога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети др |
| мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечер |
| ле другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас |
| ратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, ка |
| овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђа |
| неве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сав |
| ту: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, једа |
| ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно уп |
| во: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште ни |
| ро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, |
| таке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја |
| те покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} |
| и живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов |
| ћнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим |
| им тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Ду |
| зним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче с |
| сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познани |
| код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем |
| овори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба в |
| новић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва |
| :{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; је |
| Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба |
| расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамар |
| огим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, |
| алеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пив |
| реме таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да г |
| позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту |
| S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је пот |
| рни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли |
| ршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још пр |
| ивот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, |
| пећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у се |
| ако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ет |
| двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одга |
| та, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запали |
| вљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте лич |
| покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као д |
| други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао о |
| унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пр |
| Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио ов |
| и.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју ни |
| ажења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међути |
| е то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се п |
| {S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му плам |
| едном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} |
| то је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они |
| на атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењи |
| пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он |
| ..{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Рад |
| је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у ср |
| утем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутк |
| осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се ин |
| га потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су |
| ед том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којим |
| се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши |
| милину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онд |
| ање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све ш |
| огућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје |
| што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му на |
| ло?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човеч |
| оворите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога уп |
| арца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Р |
| о тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, |
| Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он по |
| журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљен |
| гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидер |
| S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црве |
| остоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дод |
| ај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом н |
| илије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и п |
| ескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било с |
| као. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро |
| и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако прос |
| жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и |
| "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он с |
| тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то |
| дало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо С |
| то ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитац |
| а има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та |
| више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог поврат |
| на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ив |
| век једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, |
| део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао |
| опуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одго |
| отичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени стар |
| ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају у |
| најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чу |
| едну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај |
| оје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се |
| у му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајк |
| ј грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, |
| ора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, |
| ад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да прог |
| збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнем |
| тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце |
| приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело |
| "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срб |
| руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као |
| о једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од њ |
| изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, об |
| махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и |
| осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену |
| ред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедн |
| ци где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више мо |
| о о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то |
| , мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуње |
| S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у ј |
| ом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет |
| нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда по |
| вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанст |
| и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, |
| и!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Кара |
| амислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља пи |
| ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу |
| ахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} П |
| о.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобрази |
| ко је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S |
| авши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао |
| етири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стад |
| м навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на |
| м могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову |
| и поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико |
| ритајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнут |
| никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском те |
| ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалиј |
| шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови |
| а, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гаси |
| азирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код м |
| нутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човек |
| ра последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са |
| ова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - про |
| клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље |
| све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета |
| и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њи |
| .{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан про |
| им појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик |
| а се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је |
| омислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата |
| воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу виде |
| а додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, ч |
| једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на |
| шки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, |
| ивота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личн |
| а је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да позна |
| коро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно осло |
| иле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкоље |
| стини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорели |
| мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана |
| крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек ниј |
| ају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На в |
| се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће |
| ху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвав |
| скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита св |
| века, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син б |
| ни извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан |
| ство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цр |
| м гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосе |
| м ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крил |
| о је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра |
| ицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошали |
| и он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамар |
| непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Ра |
| полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа дру |
| ду жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно м |
| млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање ментали |
| може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после |
| жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове |
| ли су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обз |
| ћама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд. |
| , затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... |
| ветлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, па |
| ило је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два- |
| опис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се о |
| љковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху |
| пу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њен |
| , игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по л |
| дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} |
| како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Васи |
| гао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још ниј |
| кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека |
| ољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одла |
| ицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња ше |
| ше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Беог |
| у главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи ова |
| ужнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остај |
| ности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која |
| робуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} А |
| карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с је |
| S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У јед |
| то и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, |
| о: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала неж |
| ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је |
| гњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао |
| ховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пиј |
| ност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црт |
| кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје ис |
| што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и |
| огла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је |
| у младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, св |
| а време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу пр |
| ше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, кор |
| е претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудо |
| и обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман |
| е:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа |
| јући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговар |
| одсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{ |
| ба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избриј |
| чанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Без |
| Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај уд |
| о ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врат |
| - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дак |
| егенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођ |
| амо на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само зав |
| р јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пу |
| ле коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручник |
| још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, |
| помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољу |
| ешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов |
| могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} |
| ма.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако |
| беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придо |
| ешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он |
| е чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку ње |
| у.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} |
| прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у ман |
| устош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На р |
| ен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, |
| Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се поно |
| ле да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карама |
| к?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођа |
| ила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју |
| да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и |
| оба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почиња |
| и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче и |
| у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза сви |
| ..{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је д |
| алност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, забо |
| тлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живо |
| м: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсман |
| мицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудил |
| обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле |
| ких проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не приме |
| целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија |
| било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је ради |
| би: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен |
| закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њем |
| ежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао нем |
| е.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учин |
| .{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако прола |
| ну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарк |
| потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и |
| еће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-он |
| му сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење |
| ва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било |
| и дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномо |
| ста ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено мол |
| је, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен |
| и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми |
| јао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију ши |
| иљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених м |
| овораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, |
| буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} |
| од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, |
| си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, на |
| , где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини |
| од крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, би |
| мила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прила |
| ила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро п |
| исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у |
| прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне ( |
| че осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и бли |
| вори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни јед |
| } И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило |
| е шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} |
| њивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и ма |
| се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна |
| епријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му бе |
| манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз к |
| , сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној |
| посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у с |
| дало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један де |
| опету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипа |
| која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила. |
| } Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стад |
| , настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разгово |
| себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори |
| ебром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остата |
| , за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по |
| ди, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта |
| прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни |
| говор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако н |
| }А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у |
| {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде |
| борав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нерв |
| без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их п |
| дно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, |
| Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - |
| је нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђива |
| , а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина |
| кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарков |
| а.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом |
| а столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није б |
| своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне |
| ишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, из |
| енути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Н |
| то се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је |
| јој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуште |
| чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста зло |
| живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачал |
| слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству |
| да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} |
| е био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та о |
| Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на ст |
| , макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и лар |
| времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S |
| , што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време |
| рачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у с |
| ва и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше је |
| S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође мног |
| а нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљи |
| уху. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што |
| адесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те |
| и да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Зг |
| твари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав подата |
| у; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе т |
| га смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим к |
| оници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави |
| затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим по |
| {S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у |
| и се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавеж |
| потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} О |
| је место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као шт |
| м покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд |
| ош мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је |
| е.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова д |
| Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се |
| велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја |
| Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је |
| крен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му |
| ане ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још ко |
| цали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око |
| била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чин |
| ије мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још јед |
| и за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко п |
| хујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени ш |
| ћност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватн |
| ћи насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто |
| поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним п |
| кне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, над |
| обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом сас |
| ак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворен |
| на) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у ј |
| угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета ј |
| прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацим |
| и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што |
| јасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога обја |
| е.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу |
| се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка о |
| жљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Св |
| бара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у бр |
| ња се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у је |
| атно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам иш |
| Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се |
| фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S |
| ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, |
| јима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му с |
| ша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све |
| било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше с |
| У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} В |
| чицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа д |
| у срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и нераз |
| ирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он |
| ок је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села |
| себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достој |
| сности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис |
| и поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, зад |
| јама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишч |
| усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест с |
| решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у кр |
| ан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се |
| дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Ни |
| немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у |
| пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала пр |
| такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се |
| ном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и |
| хватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из |
| редно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Ка |
| се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест з |
| и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} |
| стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше и |
| ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине гр |
| ј који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај |
| живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога жи |
| ју, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и ка |
| ешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже |
| се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} От |
| зећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира |
| од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој |
| ијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизве |
| осфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затек |
| се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред |
| х пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жен |
| и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће пон |
| S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сеља |
| парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџи |
| кше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајућ |
| еће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свр |
| себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те пром |
| ли он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други |
| дог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све |
| амисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у њ |
| дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренут |
| трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре |
| овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се |
| љена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} |
| авда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови неп |
| извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно |
| ји га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све ср |
| ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он ни |
| о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да шт |
| ром дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим дог |
| о од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које |
| изнати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било не |
| {S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро и |
| есна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори |
| кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да пом |
| а ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се по |
| пита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети |
| ћ виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на веч |
| то говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задрж |
| асали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен бе |
| у.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним једи |
| ј бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође |
| е звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја |
| шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испа |
| огућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва |
| за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом |
| собан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што |
| S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манасти |
| рству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би |
| изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим на |
| иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађива |
| поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним цере |
| једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно срећ |
| раха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица |
| г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасниј |
| ио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов пок |
| му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S |
| му сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао. |
| своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чи |
| му самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирс |
| сконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуња |
| рковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га т |
| увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осе |
| нила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карам |
| е ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још дом |
| е жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сам |
| на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда |
| и над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица |
| пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што |
| доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопрос |
| у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала |
| ти нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака |
| има пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино шт |
| круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело б |
| У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег |
| о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред |
| уљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче |
| азвејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и |
| вадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њ |
| тних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усан |
| Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, пр |
| зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се |
| доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S |
| S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вреде |
| и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати |
| због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - За |
| а није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито |
| роналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пр |
| ного касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађ |
| зад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичаст |
| мо сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се |
| је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у |
| и дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радми |
| дне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци |
| S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онд |
| рта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дан |
| еоградског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога с |
| неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часов |
| решити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада |
| е кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном |
| рчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза с |
| срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана |
| S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као |
| одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до т |
| реба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би са |
| н и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, |
| ете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тоја |
| а још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским |
| а изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвик |
| ше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - сме |
| са о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S |
| ајтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике |
| анско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стаз |
| крета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивос |
| ене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, вид |
| , он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на кра |
| о важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге вр |
| ко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба |
| ав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање оч |
| а светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаоч |
| ици и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као |
| Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из |
| рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом |
| окетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се зах |
| оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарк |
| ј одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби |
| лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што |
| јом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? |
| им зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и |
| био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са неј |
| м да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној |
| идети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} |
| ено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и т |
| лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би з |
| тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и мес |
| ало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала бунов |
| ше спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Вас |
| ећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ст |
| не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срб |
| када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и на |
| ва, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији |
| ој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној х |
| Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло ве |
| ог малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља зами |
| и.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа вид |
| ој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она н |
| н на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са |
| однети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечер |
| ело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубо |
| рима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао |
| аје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара. |
| ше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечан |
| би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. |
| је риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен а |
| ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погл |
| .{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати С |
| учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако о |
| а чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити рук |
| екако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то ј |
| о је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бо |
| и пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после |
| ео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљив |
| остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, тр |
| е долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба |
| .{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавал |
| ом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно |
| {S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се ти |
| прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан |
| и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Се |
| .{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} О |
| .. свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се уд |
| к гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онд |
| есор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А за |
| вету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба о |
| бало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари т |
| урећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - |
| повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблем |
| ћи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да |
| те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар при |
| } - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила |
| рва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Р |
| ер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се |
| у подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - |
| и и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаш |
| S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Св |
| лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници измеђ |
| риродан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што с |
| кочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S |
| ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} |
| ио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све о |
| сећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Ка |
| к је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, |
| од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуч |
| а се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред |
| } Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од прир |
| е, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љу |
| довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било ист |
| S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбр |
| енскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међу |
| повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. |
| н и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба б |
| (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и |
| ао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и |
| римаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S} |
| н је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњ |
| Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја |
| за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступају |
| опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу |
| е можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? |
| Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер о |
| ла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа. |
| их објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да |
| у или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Дв |
| а данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса п |
| иње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић |
| да, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити |
| најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је |
| енемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав т |
| ожда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, са |
| ађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, |
| ном, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоће |
| агло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене |
| едима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајућ |
| сти, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар д |
| какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смир |
| мао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштени |
| ти. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за |
| из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим |
| да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје |
| се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много |
| би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и |
| леграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим цр |
| арање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је п |
| ом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, |
| {S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са те |
| Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вреде |
| њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра |
| таке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још |
| један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим од |
| му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} |
| иx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се |
| све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само ту |
| њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - по |
| ба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београд |
| - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{ |
| тигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је |
| Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибег |
| ених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у забора |
| али су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу |
| , напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би |
| га заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану |
| и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајк |
| ивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напроти |
| ражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па |
| -више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што |
| ваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душо |
| неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверно |
| мандом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до ње |
| алом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена скло |
| немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао нек |
| рковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дан |
| н упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једн |
| отежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак |
| реба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватрени |
| додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} |
| а трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда |
| у једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најпод |
| да, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчез |
| е тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутк |
| ад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чарол |
| о своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, д |
| е то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: |
| тка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигл |
| ковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим |
| , као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза б |
| S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на |
| живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још ув |
| ило узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако |
| је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико |
| м стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети њег |
| поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чу |
| отпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али чове |
| увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због |
| је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко |
| ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} |
| а.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разап |
| вањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, |
| наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи |
| вет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице ва |
| је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", |
| угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када |
| са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то за |
| забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се пла |
| стору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пр |
| } Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.? |
| је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у |
| њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} |
| ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми кор |
| кечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - |
| о да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под |
| настирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјур |
| а подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго |
| ило узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно забора |
| а, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и о |
| ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} А |
| {S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се |
| пио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недир |
| њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто |
| не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; ов |
| о међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и тале |
| ала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Х |
| дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потп |
| тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли |
| жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна коли |
| бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његов |
| рости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или |
| оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав |
| де:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана д |
| гу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико д |
| поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до |
| ним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се нал |
| . {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навик |
| лије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче ше |
| чно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} |
| , већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови дан |
| час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине на |
| т, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја не |
| ј жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни |
| граду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гле |
| није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за час |
| мачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она |
| да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наи |
| беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се п |
| га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу ц |
| вари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење |
| ини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина пр |
| расеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође |
| исли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касни |
| а не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва |
| извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се |
| бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само ј |
| да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцат |
| е за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или |
| његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметан |
| ије таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом н |
| младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадни |
| д прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих |
| о обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, |
| вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зау |
| и ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За |
| покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав с |
| вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, |
| о сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или |
| ан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? |
| их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари дл |
| зумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она |
| а сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} |
| и сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесени |
| стуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео св |
| баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамаркови |
| и би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи |
| силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш з |
| да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно. |
| слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међ |
| ше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом |
| ике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Д |
| ресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном зав |
| да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви ов |
| само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и т |
| у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Беогр |
| им. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни б |
| S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умал |
| {S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не б |
| Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човеч |
| га што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје |
| о да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних |
| донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике оку |
| ли, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: ра |
| о.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико |
| гао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново пр |
| ој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би би |
| ало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она пре |
| ао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у св |
| убави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић преки |
| х умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и т |
| е јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S |
| Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и о |
| о би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: |
| би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, |
| ", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био |
| не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од он |
| га неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како |
| а беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би |
| и да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се |
| више далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му леж |
| Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на |
| да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети п |
| адно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има м |
| н направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња н |
| обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али |
| љи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових к |
| {S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био р |
| Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти |
| аље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Д |
| вориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет бе |
| }Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само с |
| м ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јова |
| ва. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба |
| ас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну же |
| налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели по |
| е тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је та |
| је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у |
| школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљков |
| ом смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињениц |
| е околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и д |
| и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице |
| за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом |
| то постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} |
| таје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} |
| тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На |
| на, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили |
| а - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала |
| окуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је и |
| време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чи |
| ва маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсе |
| спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ва |
| м живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би би |
| намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Па |
| тите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже.. |
| ом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога |
| са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то уд |
| пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стр |
| лико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, ос |
| тајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро ч |
| имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, из |
| е би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искр |
| ва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од |
| има.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматра |
| и све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушк |
| био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, |
| ла бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу к |
| рови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата |
| малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина |
| оба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо с |
| тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио |
| неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши |
| тајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачи |
| ло више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трб |
| да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике им |
| вала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале |
| пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито мест |
| слушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је м |
| ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, |
| му је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, не |
| није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје ж |
| требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, |
| дим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви примет |
| амоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако |
| авом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију |
| офесорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. |
| озора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, |
| вана злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и |
| и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће п |
| д бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако ст |
| ржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по ш |
| .{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском преп |
| камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одго |
| о и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би |
| љао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауста |
| часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више о |
| чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и |
| ледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазил |
| у падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавал |
| ри био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се |
| S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много веро |
| де или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициск |
| листавати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да с |
| непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарков |
| та трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! |
| а си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та |
| кну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш |
| е би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и ос |
| и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао н |
| Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} |
| неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му |
| би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотеже |
| } - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диж |
| манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} |
| у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрен |
| више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху |
| а истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих за |
| а није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала |
| м несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака |
| адмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше уз |
| га поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, и |
| зиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љу |
| се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} |
| де, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек так |
| а, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, пр |
| ћи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну |
| ава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти |
| не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о п |
| о и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај компле |
| ва, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову к |
| другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено распол |
| његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не |
| они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу с |
| и, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да |
| чи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозим |
| у, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак праши |
| једначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва |
| **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, |
| и свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела д |
| адост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жу |
| ношћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, |
| , по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршени |
| да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да б |
| едао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је предс |
| даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици |
| ети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када |
| тићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необу |
| к припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се |
| те господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у |
| мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би с |
| но узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, |
| адмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим гру |
| а онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је |
| буном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у сво |
| два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је |
| д, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му |
| смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у пр |
| м здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадв |
| } И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом р |
| ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за опра |
| - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на п |
| рим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Ј |
| .. тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{ |
| овице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу прип |
| љања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после то |
| толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ |
| ело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамаркови |
| }Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био кр |
| видела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надок |
| по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пре |
| нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка сп |
| о је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага |
| тим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун |
| увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} |
| решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као |
| ба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мал |
| рст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S |
| то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и ви |
| не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о ње |
| оступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте м |
| у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, ка |
| дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логич |
| о, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{ |
| акшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да |
| вао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки |
| место чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни |
| хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - |
| од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих |
| издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, |
| дном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе с |
| престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је |
| е учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, |
| крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи |
| целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... н |
| у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од |
| ва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови |
| Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. { |
| је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног ко |
| ом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то ј |
| да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није |
| тами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он |
| аквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и |
| а пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива |
| питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија би |
| у наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у |
| а Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосре |
| шља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на |
| се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је |
| а и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче доби |
| н и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам |
| ојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем |
| ранцуски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним др |
| з основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигна |
| претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била леп |
| о је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој повр |
| изнања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог к |
| м, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете с |
| због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према |
| а се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само |
| еђутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом |
| - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} |
| Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нече |
| .{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, |
| и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{ |
| чим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, |
| и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевље |
| могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S |
| спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико му |
| тало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке ствар |
| оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Р |
| едностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он ј |
| аборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о |
| и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је |
| ствовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кр |
| ом ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разум |
| би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и с |
| , али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто |
| }Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом б |
| јашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} О |
| аступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, н |
| злазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разв |
| ".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. |
| и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики с |
| ћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падал |
| а безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била |
| винг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из |
| ну плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. |
| , и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиж |
| ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам п |
| ратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, при |
| гом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба |
| цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољ |
| ло до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видет |
| ава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала |
| а пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане д |
| људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је |
| пуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сен |
| е неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све т |
| , и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог |
| ако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он |
| асно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где с |
| .{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу |
| ети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји |
| се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Кас |
| елог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је ле |
| њен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притаје |
| ојима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, |
| оценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо |
| клеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну |
| роту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаш |
| а је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове пров |
| а из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања з |
| ечцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} |
| То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи |
| тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дош |
| на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави |
| } Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, |
| којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле |
| {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су |
| јала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се у |
| а није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто д |
| ашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около ст |
| прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огр |
| рекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидн |
| к када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом |
| видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једн |
| ма другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела |
| код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим зауст |
| исам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је |
| нову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших |
| столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано с |
| ра што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соб |
| они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљ |
| брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико |
| омног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једн |
| одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом |
| а, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испо |
| иту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота |
| је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} |
| е једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апс |
| дјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када |
| не црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ни |
| ечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он |
| ришта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе у |
| поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно ус |
| је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму ко |
| са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који |
| је уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој о |
| споде, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, |
| и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али |
| би моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викањ |
| све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само ог |
| у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страш |
| тпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати с |
| тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га уско |
| ну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није бил |
| . ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шу |
| јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица с |
| Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без с |
| ех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S} |
| на, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је |
| тра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - Т |
| у стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на о |
| бе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупц |
| ост у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} С |
| хунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, б |
| омоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се |
| е тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и |
| мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са ње |
| ни делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бед |
| у и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Кру |
| озорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом |
| била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну |
| вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (упра |
| е беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од с |
| } И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на теб |
| г официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица ко |
| , и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, ду |
| и да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топло |
| ној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале по |
| једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место |
| бучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и р |
| збије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећ |
| о врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином прол |
| и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: |
| Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се позна |
| , слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је |
| била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим |
| асушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којо |
| иљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нер |
| ма гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изг |
| ако је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бес |
| своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се к |
| о није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на мес |
| откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том |
| учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена сам |
| еђутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} |
| могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем |
| чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари са |
| спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Васили |
| не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијо |
| срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу |
| не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та |
| ер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Кар |
| и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероват |
| - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, |
| ету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прв |
| то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње вр |
| и си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она за |
| нета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело п |
| бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да ник |
| нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога чове |
| а.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S |
| моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је |
| ице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи |
| , логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за други |
| г ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пр |
| вана, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у |
| и на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у |
| а данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напр |
| ом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, по |
| не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у св |
| !) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни |
| е.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до то |
| верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те |
| тујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, |
| јом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да оп |
| те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочек |
| су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да го |
| отив њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје прот |
| опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу од |
| ничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време |
| кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво |
| ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда |
| зеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено ж |
| од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која ј |
| реправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју ј |
| амо иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је |
| ари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први ј |
| со и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је |
| ра поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану |
| лисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, |
| и и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности |
| енутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како м |
| не од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Рад |
| звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрип |
| ји у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на он |
| е у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" п |
| Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само с |
| т.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је |
| ије догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим снови |
| е целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене л |
| шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" |
| и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S |
| љен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да о |
| у је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати |
| остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око |
| и, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него в |
| а тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице |
| речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одјед |
| да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једн |
| им сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угл |
| место свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један |
| агло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њи |
| им босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са |
| и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежа |
| е пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Х |
| њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и пост |
| ли пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи |
| Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима |
| амагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну стр |
| нутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, |
| могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала изме |
| гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас. |
| } - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте |
| ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сес |
| и, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и п |
| али у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро чове |
| и, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као |
| те ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопље |
| ма, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на повр |
| е опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвен |
| признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду |
| мљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосн |
| припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цок |
| а везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Н |
| би.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде |
| мо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један друг |
| ова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз п |
| чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на |
| и се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело |
| рим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубав |
| еговим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше |
| справљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за уз |
| истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако жив |
| чили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, к |
| слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} |
| нај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена ј |
| азне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратни |
| , тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или |
| еко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у коли |
| могуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - За |
| астирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Р |
| ептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се |
| ћа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег мин |
| трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили |
| е, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и |
| ри дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, |
| површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тре |
| дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умива |
| ега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, |
| ђе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју нео |
| уди и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми с |
| сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога и |
| S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами |
| део, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и |
| румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карам |
| ојој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кро |
| то сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица бр |
| ла у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, |
| алог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле |
| стир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} |
| је затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нере |
| олази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, |
| Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радм |
| или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом |
| са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ј |
| а Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео |
| ног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родн |
| с јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све |
| } Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; |
| ј сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, |
| то је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од |
| аном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног |
| почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић |
| тар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако бо |
| ега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вер |
| овима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још сп |
| {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{ |
| зно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часо |
| и да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фант |
| ало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са |
| путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била прот |
| је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила нек |
| о чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у п |
| м гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, |
| но од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек чита |
| ајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стај |
| ије ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више вол |
| припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} |
| ци, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафан |
| одило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне пл |
| оће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дел |
| енуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори |
| рцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, ве |
| ен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег |
| њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у |
| итање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојни |
| зно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало |
| нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покре |
| ављала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница |
| сох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, |
| није подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, |
| их сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду. |
| крета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сад |
| удно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S |
| чуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беш |
| ји би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на приме |
| е у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача |
| т, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника какв |
| гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињен |
| .{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још |
| овањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рук |
| То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да нап |
| авала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми |
| скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро ув |
| ега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити |
| гов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова посл |
| имања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, |
| када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићев |
| је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростив |
| вађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила јед |
| убио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи |
| у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно проста |
| једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било |
| о, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али |
| : ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се |
| то ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} |
| је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и рет |
| која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била дово |
| еше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела. |
| ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај ве |
| гова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S |
| олико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да |
| било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју п |
| и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њ |
| у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и с |
| астидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак пона |
| ао да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је дав |
| зио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се |
| воје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало т |
| љине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној тра |
| воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига |
| би у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратил |
| е спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи б |
| а у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи |
| ља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S |
| могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} |
| и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, н |
| есме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који |
| талог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао с |
| а ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на |
| е и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ћ |
| мала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ош |
| била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели в |
| Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе |
| а трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се заж |
| шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским н |
| еја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у |
| , видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба најед |
| . {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без |
| великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба |
| ао да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овог |
| е него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и |
| није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање не |
| и се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице крово |
| уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, |
| ховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и пр |
| е пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба зате |
| уке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће со |
| доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажал |
| е се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у |
| и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим |
| сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да |
| овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желе |
| ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радми |
| {S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} |
| ко се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S |
| е ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо |
| држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрад |
| кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пу |
| авана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и в |
| ли се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емо |
| ску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се |
| ар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постоја |
| о би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошл |
| ог прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатл |
| ја бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се к |
| тим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слуш |
| мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо зн |
| им, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је зауставља |
| једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе |
| провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју |
| дем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, |
| музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог |
| воље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то св |
| н у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игума |
| симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљко |
| сам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово |
| једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном обли |
| ако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам зат |
| г значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од моји |
| ти на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане д |
| над које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало ј |
| утови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} |
| да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, |
| је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изја |
| ни, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; |
| завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном н |
| трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{ |
| уп раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво |
| ма се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! прог |
| етпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} |
| здушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се о |
| дачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} |
| баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раз |
| ј човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још м |
| етресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без су |
| сти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да |
| вршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та пак |
| била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачија |
| .{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатн |
| ер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути |
| јан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хт |
| лизини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на |
| ка који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је ј |
| срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на ул |
| воје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То |
| нувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и не |
| ри, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостран |
| једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је ч |
| сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљени |
| саним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједин |
| астави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га до |
| поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то |
| постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изју |
| у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот |
| настирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуч |
| могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутраш |
| да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада |
| трах од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица г |
| ена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у т |
| е беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло |
| .{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не |
| а зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте и |
| после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та |
| е да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га |
| сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што |
| њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од св |
| његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за св |
| а је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опо |
| ши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малте |
| ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али при |
| ечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити |
| {S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала п |
| речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} |
| своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, к |
| ле од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем |
| и, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Так |
| оше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срб |
| слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегава |
| тавите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав пл |
| {S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дрем |
| ам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На |
| што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: ж |
| ви у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаш |
| нда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бај |
| а.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога |
| шење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што |
| аше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да |
| ше егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах |
| еузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим ве |
| татак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цел |
| ући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, |
| питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олов |
| у напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо |
| брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, |
| а је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах |
| } Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби пот |
| ајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији би |
| } Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени м |
| "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише |
| збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романт |
| сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Им |
| оришту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{ |
| о дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случ |
| учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз р |
| ео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је |
| е без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бес |
| чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово |
| преденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пре |
| и од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних |
| о прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеш |
| казиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове |
| ој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А |
| принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Свети |
| сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} |
| уно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом |
| овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце |
| оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана у |
| се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неко |
| н, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане |
| ћа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне ш |
| ха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када |
| горела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што с |
| на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, |
| румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипа |
| ала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила нико |
| ата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - |
| еша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Н |
| о да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мрша |
| о први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љу |
| ?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, к |
| овори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само |
| ост, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог дог |
| му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, |
| знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато |
| н завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја |
| ашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме |
| , ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и |
| себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодуш |
| као који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваш |
| гађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала |
| о га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји по |
| право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, |
| светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је не |
| упнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да С |
| страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више д |
| } У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосе |
| одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда |
| етворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође п |
| аг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} |
| едва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и |
| то прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да |
| беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту |
| т се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, |
| ви, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се |
| есхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са ве |
| ати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне з |
| ани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разб |
| дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} |
| дао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осе |
| још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, |
| но небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњ |
| живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног |
| м немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губ |
| ој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног м |
| адала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и |
| бодно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати |
| када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштви |
| , да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за н |
| :{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора |
| ако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић |
| марковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више |
| он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити |
| оследњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озби |
| } Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим |
| пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у |
| да су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, |
| гов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је |
| Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао |
| Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог ј |
| е болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни |
| ем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али т |
| ај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом и |
| соко у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поно |
| једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједно |
| таван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други |
| раљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријате |
| ед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим ш |
| је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђе |
| едном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао |
| ао човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам |
| а, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} За |
| .{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум вод |
| на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била п |
| мам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Рад |
| си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се |
| адрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{ |
| о!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже пр |
| елим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је п |
| ичанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном |
| и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање д |
| ом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Је |
| о појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи н |
| ог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и |
| ним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} |
| убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим поглед |
| е зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} К |
| S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше и |
| ао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико ре |
| ао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није има |
| мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро д |
| де, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне г |
| аду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{ |
| а волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа |
| стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камича |
| бично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у |
| Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и т |
| крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (н |
| и се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом оп |
| о бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збу |
| тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба |
| S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједн |
| ту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала |
| овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} |
| {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао ка |
| {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало |
| шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно |
| ошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак све |
| и све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута по |
| поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире |
| Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања |
| . као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у |
| од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далек |
| у и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа |
| се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамар |
| питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, |
| ско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах |
| ости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успев |
| најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак |
| е чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Т |
| , чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене |
| је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оно |
| етку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је б |
| сти: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у |
| зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим |
| ру.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог пр |
| - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш |
| споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске |
| Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} |
| о дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са |
| зичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, |
| ао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ |
| еман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао. |
| са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жу |
| одим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око св |
| Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли |
| сеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озелен |
| ло поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујур |
| долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили |
| уги не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места |
| кмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је |
| ици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у д |
| } Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} |
| Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба |
| аспеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, т |
| атим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лиц |
| сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, |
| н мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} |
| у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да |
| сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој ма |
| гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S |
| ини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу |
| то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи бил |
| је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познав |
| нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких пл |
| у вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нуд |
| опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који |
| г вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клиз |
| једном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше пос |
| с, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задат |
| е. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је јед |
| мехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити |
| ји беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задово |
| поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови |
| уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што |
| гов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати св |
| но, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов нед |
| сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва ш |
| , такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему т |
| ада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа |
| д и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу |
| ) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не по |
| није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, |
| а је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао ш |
| у му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа |
| .{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у ко |
| нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши |
| S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на |
| S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, |
| их година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ход |
| жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Н |
| сле сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те њего |
| че пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, кад |
| к пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна не |
| то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом та |
| идика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину изм |
| ову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман чов |
| се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разуме |
| чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриз |
| е запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Ј |
| састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као |
| ао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којо |
| интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} |
| та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це |
| била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло |
| божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подву |
| а, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак |
| би дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карама |
| S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмил |
| жа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за |
| а брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и |
| ава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} |
| анастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га |
| могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Је |
| на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како ни |
| угим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз к |
| није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је |
| би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчи |
| гушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких |
| ји је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у с |
| оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је з |
| о га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто з |
| а боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслу |
| лима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све б |
| пуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{ |
| околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем |
| ар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и о |
| нио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност д |
| у улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Р |
| раг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том |
| не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} |
| љаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најоб |
| тудирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ј |
| .{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало не |
| ркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила |
| {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном неве |
| да сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{ |
| тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом |
| а таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрна |
| еуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у |
| ависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар о |
| ље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све |
| .{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} О |
| ети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера С |
| риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алко |
| олазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на |
| оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркв |
| да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права |
| рве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био |
| неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је |
| ним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио са |
| ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би т |
| ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рође |
| Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на прим |
| почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити |
| је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда |
| нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрин |
| р.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - |
| т поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша г |
| звисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што |
| : зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - |
| уђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још д |
| зана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађ |
| превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би см |
| којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали |
| .{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласил |
| о необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - О |
| ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала сто |
| за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и зак |
| чи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над |
| љен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} |
| олико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада н |
| ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да л |
| а да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да и |
| , и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у |
| те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она н |
| ра? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не |
| но); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости њег |
| едним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површа |
| ђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, пр |
| а сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да њего |
| са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер |
| о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али ј |
| шења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовн |
| бацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочек |
| све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на чит |
| ства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потре |
| ој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у |
| е да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увре |
| о тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је с |
| ло се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни |
| то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, вол |
| е руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар |
| у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим сво |
| а би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међу |
| , мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} |
| одинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и жи |
| ијатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговск |
| ије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупост |
| ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечн |
| сти, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепен |
| г дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутр |
| о.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно |
| итељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђ |
| авом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си м |
| читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{ |
| Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите |
| .{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, |
| било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она |
| .{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и |
| Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недале |
| вовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бра |
| могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{ |
| беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала ми |
| то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се н |
| умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А к |
| ом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико ми |
| била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост |
| ве византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промаш |
| стало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збег |
| На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије |
| ћи, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара |
| ерину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све |
| дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све че |
| ажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду к |
| а чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлог |
| S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој |
| две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба |
| ави два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљено |
| а" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3. |
| е узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко |
| ромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио д |
| ш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој |
| елини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и ми |
| а који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да с |
| дан старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Н |
| ада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи с |
| S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама |
| они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену п |
| ер Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, в |
| асовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпа |
| несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их сми |
| : последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у по |
| испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом. |
| и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљив |
| ји мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоц |
| ; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{ |
| у Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што |
| {S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. |
| оче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корит |
| к, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са п |
| како по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио. |
| паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толик |
| о хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе |
| како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са |
| ју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њ |
| {S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћ |
| ти непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето г |
| ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г |
| анастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек пр |
| шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихвати |
| јави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били |
| претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се |
| ему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И |
| едног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном руб |
| остоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој се |
| ењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у св |
| убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је так |
| Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - |
| а сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад |
| ђу пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак др |
| ви, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио |
| чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у |
| именталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од о |
| ео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа прав |
| ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- |
| ачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрад |
| две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот он |
| у он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га |
| ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека ј |
| слите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - |
| немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он |
| Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати |
| вио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и из |
| о га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, |
| на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, |
| едном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом не |
| ичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно |
| Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ муж |
| ј завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је о |
| је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи. |
| ла је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином жив |
| дном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште |
| рност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговар |
| њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије по |
| а; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; н |
| , на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него св |
| лим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки |
| ао да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више поле |
| еног, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења |
| е да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше диг |
| - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам |
| "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, |
| горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не м |
| требно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, н |
| вежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је |
| ле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка |
| и, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била |
| не "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незна |
| тпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, бе |
| еочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Д |
| рно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наре |
| сни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} |
| само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огр |
| ет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од пом |
| идео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре ук |
| ејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прек |
| ашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али |
| но што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, |
| рана, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсм |
| лет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она |
| ћ убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми с |
| ом?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али |
| нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила по |
| де што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти позн |
| е, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред најв |
| х места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања |
| није она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом при |
| кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније |
| е то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма |
| та коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Др |
| ку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, кој |
| на је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу о |
| минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живац |
| митношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{ |
| лио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И о |
| у предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{ |
| дном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно |
| рмонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то |
| он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим |
| слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јованови |
| а не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То |
| е измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари глав |
| ице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обнов |
| већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш |
| и.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете |
| се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасе |
| и цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу матер |
| ој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па |
| живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упро |
| ?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после |
| е што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му |
| најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја |
| и одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и до |
| шао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме он |
| то што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољн |
| не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мо |
| Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има час |
| ковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину |
| ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; каж |
| ожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој |
| не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих |
| лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, |
| Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... |
| а могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стар |
| ко се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјав |
| оје беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материал |
| лно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетнич |
| тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стад |
| ила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног прија |
| о тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када |
| к.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у свој |
| че о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - |
| а, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упо |
| и ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао |
| ха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себ |
| довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то из |
| даје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпу |
| ене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао поми |
| их могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми |
| мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао |
| ујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те д |
| ше, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из ко |
| о ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе |
| родније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као н |
| оје стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа. |
| му.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Мар |
| а би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић |
| , не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - |
| после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што |
| рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, нај |
| ефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не зн |
| ешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Шт |
| м више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима |
| тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спас |
| живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - |
| S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном |
| говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако уми |
| т, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити жив |
| тања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, кра |
| етварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Поми |
| гао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност време |
| ак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите |
| написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: б |
| {S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Бео |
| И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих |
| рак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - К |
| амолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{ |
| ов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим |
| } Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, пр |
| се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Оч |
| та.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Т |
| едва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем д |
| т.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накн |
| корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} |
| чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколик |
| сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и чи |
| Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} |
| убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком |
| ог. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у |
| је одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лиц |
| }Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратн |
| зници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхо |
| оту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у свој |
| им, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - од |
| е гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и вр |
| ге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет |
| а је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млад |
| дежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој |
| очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се п |
| потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присут |
| та ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{ |
| тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести |
| арамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним |
| један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, нег |
| - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта в |
| а очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на |
| чене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и дру |
| е збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам |
| помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку р |
| им и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} О |
| е се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се о |
| на беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама |
| утина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави |
| еверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S |
| антропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом |
| н учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до |
| самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не |
| љних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што |
| ут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина ра |
| озбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, |
| ега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је |
| мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло |
| и, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба зас |
| олена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да |
| "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших |
| шћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти ника |
| и из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све он |
| } А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви зашти |
| љен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крс |
| } Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би примора |
| узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, |
| могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, п |
| сам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку д |
| орити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се т |
| ка Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише само |
| тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало |
| а стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне бли |
| ији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољ |
| е кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на |
| , као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико у |
| ео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код |
| љине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмањ |
| последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши д |
| испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили |
| Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{ |
| поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини |
| помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бе |
| га имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже |
| седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе |
| видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, п |
| се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлу |
| учио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: " |
| оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопље |
| S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама прет |
| г дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - |
| {S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називај |
| ми њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећ |
| знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плач |
| монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштал |
| акшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен |
| о живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} |
| ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, |
| пећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бу |
| он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само ко |
| арактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта гово |
| } Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се |
| каш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Брко |
| о да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и |
| Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се |
| , осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног с |
| ме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, ве |
| S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S |
| ладићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети њего |
| трахом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на св |
| ри скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би пр |
| беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да |
| им мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на в |
| то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругали |
| .{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара њег |
| Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким |
| светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опа |
| у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено мест |
| ан, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, у |
| предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражит |
| е остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од |
| стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали |
| во, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби |
| епознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки п |
| о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто д |
| суство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не н |
| олом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанст |
| таром крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток |
| , пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила |
| ву и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професо |
| и.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је о |
| љковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан |
| дмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светли |
| ехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро |
| и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} |
| им очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него ос |
| мрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи д |
| им на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и т |
| е уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског чове |
| ош страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок? |
| им испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у |
| утаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да |
| роз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, ил |
| ско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крва |
| етности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба |
| о падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали |
| часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, |
| аста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журн |
| ве.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; |
| стао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је о |
| и, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - |
| едан горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свес |
| , ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој |
| ам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као |
| озбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије |
| ако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} |
| се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у гр |
| оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве соби |
| алдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ј |
| ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду |
| }Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједни |
| небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака |
| оје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} |
| - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{ |
| не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над |
| гумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег вл |
| И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао приј |
| руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корач |
| га? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли г |
| није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Ц |
| тен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не |
| кућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на стра |
| руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он |
| пак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагл |
| емо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у ру |
| ко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај г |
| ојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђер |
| овек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира |
| ио гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју |
| ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, и |
| о, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S |
| после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам в |
| упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије |
| .{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичаји |
| ких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те леген |
| ати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје |
| е ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - |
| ви пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом. |
| на као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би зна |
| још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни вој |
| ериалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни |
| волте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљ |
| проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро |
| де сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове ка |
| , он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око с |
| ених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскош |
| и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго |
| , потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S |
| ! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај ли |
| ијатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масниц |
| о грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, |
| Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ва |
| е, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Васили |
| клињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Кра |
| чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачн |
| младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на ме |
| олетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! |
| цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то двол |
| а као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми р |
| оследњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог п |
| (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претвара |
| р ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, сто |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству |
| ује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, св |
| те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако |
| а бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када с |
| ући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, о |
| , да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} |
| и сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена речениц |
| рости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе |
| и и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и гот |
| шавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни |
| стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљ |
| стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим |
| на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници.. |
| у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна |
| новче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише л |
| он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за њего |
| дим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време ч |
| он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узи |
| носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да |
| и црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у ком |
| {S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље |
| глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи |
| ј се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Осто |
| коро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, |
| обној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и |
| ла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на |
| је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то |
| део, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малте |
| јте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по з |
| притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благ |
| амо одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} К |
| хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше о |
| есто одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство.. |
| мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. |
| атра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ ск |
| у на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се при |
| !{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- |
| потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се ж |
| аде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претв |
| од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Он |
| крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово |
| аким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче |
| то ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела зава |
| н шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста |
| ерја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прс |
| и говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се реш |
| што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да |
| и.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти |
| а би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних по |
| го испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенч |
| ална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом вид |
| овим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачниј |
| са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гу |
| при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плав |
| е по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну ос |
| и и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, |
| у изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И |
| кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, |
| мири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћ |
| ... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господин |
| ровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била та |
| слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко |
| маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као не |
| сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге |
| ја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га н |
| А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тре |
| але Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су |
| еће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког |
| кога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, |
| путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља кој |
| била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под |
| одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења |
| н могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} |
| и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не т |
| или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да |
| мом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што |
| тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он св |
| та када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавно |
| у жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера по |
| тио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито б |
| грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе |
| из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог дру |
| јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка |
| милине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео. |
| прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен |
| ини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку |
| една одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед |
| и овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би пос |
| грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано з |
| {S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се. |
| после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, О |
| обро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да |
| жим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! |
| адан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} |
| ицом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је д |
| чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Зву |
| ако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, |
| ...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман кој |
| ли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После ј |
| ећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се |
| неки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти |
| аваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без над |
| њене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неоства |
| и се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је |
| убав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за ч |
| аже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна чести |
| му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле ко |
| тим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи кр |
| х уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чин |
| ас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни је |
| уга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја с |
| Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... го |
| аво, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не п |
| била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио |
| Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни о |
| а, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога |
| његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, нег |
| недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме о |
| слог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на |
| мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, |
| осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да |
| а ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и |
| а под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом |
| светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом д |
| такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако |
| да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјанови |
| з заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објаш |
| прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ протк |
| клањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ |
| чан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, зна |
| м писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито оп |
| све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити се |
| иво-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не |
| } Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пр |
| бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво р |
| крсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан как |
| занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви |
| атим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} |
| амо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и ј |
| дно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не п |
| више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као |
| да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде |
| никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје |
| потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило.. |
| вала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је |
| о.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам |
| још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу |
| аљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и |
| ваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - |
| то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам |
| длука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радм |
| овуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не мо |
| вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се с |
| оз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - |
| ра осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га |
| исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покор |
| или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије |
| ог разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један |
| најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на |
| и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрв |
| ше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не |
| ма, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не |
| плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброт |
| Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, |
| лови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног ч |
| разнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерств |
| а водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом |
| одсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, |
| Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бу |
| х на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га |
| етремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, о |
| аха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толи |
| мишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима |
| лика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада ј |
| рба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно в |
| Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи зву |
| лентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није би |
| {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле с |
| у је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта в |
| овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} |
| нда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ак |
| ијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој |
| ику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну н |
| и тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе |
| белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположен |
| једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази. |
| ца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео д |
| ађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласн |
| прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле ули |
| не од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да с |
| торијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он п |
| већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела |
| та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним на |
| кривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о |
| увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем т |
| је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у |
| више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... |
| х који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Не |
| слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџи |
| ка, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и |
| са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на п |
| вог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је |
| аше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова ко |
| е, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} |
| е боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пун |
| веда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то п |
| S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и т |
| лаву и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена с |
| оје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S |
| љаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то пр |
| ажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која |
| олазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима |
| волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, |
| , а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у ист |
| ротив, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих други |
| отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, |
| страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у пита |
| а маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао |
| себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и |
| } У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио |
| шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлу |
| на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... |
| стичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би поб |
| варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа |
| отпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и |
| волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у |
| каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек упот |
| запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са с |
| роз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби |
| би:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, о |
| стоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај |
| у као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право? |
| - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам гд |
| рућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и с |
| ега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног |
| .{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено |
| акве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; з |
| у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S |
| си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, |
| је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљ |
| војим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, покл |
| .{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајт |
| готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, |
| м нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши н |
| } Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му г |
| . покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S |
| рбији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албани |
| ада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају |
| и се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и зб |
| маћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и п |
| м чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у |
| је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он пола |
| }Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац г |
| иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим однос |
| о време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је раз |
| ући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Н |
| ој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{ |
| S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иност |
| олутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао с |
| сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} |
| овила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је |
| а кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Н |
| нице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинск |
| окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, |
| је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који |
| уме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вер |
| својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела |
| ао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где |
| тави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно бе |
| и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потп |
| вићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Он |
| да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што |
| же своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најл |
| шћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута исти |
| ставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Ра |
| ке преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када с |
| ногима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед та |
| шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неко |
| нога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч. |
| на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} |
| на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мал |
| нама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, тол |
| ?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се |
| но светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отм |
| ло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила |
| полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе ка |
| таде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он |
| - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену |
| ји плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када чов |
| штених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, |
| а узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се на |
| и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у |
| ким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладно |
| клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, |
| {S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине |
| теља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав |
| ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. |
| Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине |
| ли су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држал |
| предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову с |
| арковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекив |
| ети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље би |
| вега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, п |
| ти, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљад |
| је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти |
| остите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срб |
| дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређ |
| а ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се |
| о портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представ |
| него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од |
| ека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце |
| и да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он |
| Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства |
| у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро к |
| прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Кара |
| свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и пос |
| а прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда |
| ли се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и н |
| цртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхв |
| је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десе |
| часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред |
| н који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном |
| аљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уст |
| попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, ос |
| би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само |
| ало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства т |
| } Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвени |
| траности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док ј |
| рнијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевим |
| ио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, ос |
| је испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу |
| ћева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Оде |
| ишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се кр |
| у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S |
| закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових р |
| олу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина н |
| а се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним |
| то јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи |
| ти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као |
| отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму |
| м о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од посл |
| даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање |
| рковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби |
| ликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће |
| те са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећ |
| едва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изло |
| ши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и |
| , затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, л |
| ји са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртво |
| лоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно |
| пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и ма |
| дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану |
| еног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и ба |
| уга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, |
| е звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају |
| е звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имај |
| зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за |
| један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима |
| , најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, |
| атају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање и |
| чио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са оста |
| Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом бр |
| еница на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам д |
| .{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до |
| ј какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог |
| сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Неб |
| ила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Р |
| е свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја |
| их "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са д |
| Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах |
| аџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у пл |
| индерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго |
| х прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меде |
| та друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, |
| има, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца |
| роди, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за час |
| ој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С* |
| почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасн |
| чко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљуј |
| дила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупа |
| дала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кука |
| ило је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је но |
| е, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игум |
| убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је |
| } - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалос |
| него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - |
| ала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Гд |
| но, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост |
| .{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си |
| {S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогу |
| ше доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче |
| ејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} М |
| ну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело |
| ш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја теб |
| овића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из кон |
| оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај н |
| ему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути. |
| нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја с |
| о била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају с |
| била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није |
| старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико ника |
| гима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да |
| ког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савес |
| на ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са |
| ту, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} З |
| сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарк |
| отив њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити с |
| усти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу |
| ска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и теле |
| а у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да к |
| е слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се ки |
| у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушн |
| тан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатељ |
| особности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован а |
| ју, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и ру |
| га века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих спос |
| себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у т |
| реку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само њ |
| им гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и |
| И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећ |
| аспознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до ког |
| теље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоћ |
| ка задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога шт |
| - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тро |
| ов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају сви |
| оворим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је |
| поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбоч |
| , ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месе |
| вљује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер |
| А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да |
| к добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у т |
| јство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушност |
| ене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем |
| а, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} З |
| бро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{ |
| билности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што х |
| што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, |
| а се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили о |
| - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељ |
| ена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. { |
| мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила у |
| а време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не |
| ајзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекива |
| ори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, |
| ) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се б |
| моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветуј |
| ек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим |
| шћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио |
| једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва са |
| ца.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре нег |
| даш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог. |
| органа, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Зати |
| недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крај |
| граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозн |
| треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп |
| рода.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не |
| сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и |
| робуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{ |
| еди.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да |
| напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен из |
| оро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду ју |
| Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по гла |
| се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи |
| о, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете д |
| - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас пове |
| а имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да |
| ло. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку н |
| буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} У |
| се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен |
| .{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. |
| нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна по |
| околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи д |
| ше него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, |
| екама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу о |
| сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између |
| ено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу друг |
| сети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак пози |
| сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се с |
| амарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - |
| д о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то |
| уштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубос |
| ој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само заба |
| сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана |
| раше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имат |
| :{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите |
| и се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се она |
| , гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све о |
| на велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом |
| у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример |
| а цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући |
| тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у |
| у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној ду |
| {S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Ј |
| амарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се о |
| и за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толи |
| е, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред т |
| њају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећ |
| стима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам |
| аздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спа |
| еном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. { |
| чаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бит |
| о више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац |
| м земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S} |
| нажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узб |
| лих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио |
| ада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због свој |
| току, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} |
| } Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако ј |
| {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасви |
| огла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као |
| ла ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана |
| на, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њим |
| а, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обух |
| али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тел |
| аустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, з |
| вот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И п |
| према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником прот |
| Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођош |
| сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље п |
| колину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воден |
| раћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди |
| умбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахн |
| з мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих |
| ано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по пис |
| икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му |
| } Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста |
| тво долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао |
| кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарс |
| и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој |
| шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, |
| иран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све виш |
| морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то |
| такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, |
| двојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела ј |
| то виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним пове |
| ислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то н |
| и тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, |
| кала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да с |
| несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору за |
| ише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију |
| времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу |
| ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почиња |
| те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не мож |
| е тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глу |
| у томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим т |
| ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито |
| Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди |
| рода била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успе |
| ња, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део кров |
| на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били ми |
| сли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што |
| бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд" |
| вор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било с |
| ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по |
| слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли б |
| од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрв |
| круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Мил |
| е то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на стра |
| ике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно". |
| лним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са д |
| ом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и |
| ребао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала |
| ер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаш |
| почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су |
| авао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну тор |
| и пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} |
| тоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш |
| амарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преок |
| исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо пр |
| вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о т |
| него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни је |
| лости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског ди |
| надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мра |
| срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ |
| обољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове. |
| е емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочи |
| врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнут |
| } Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под |
| је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шт |
| огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док |
| стати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је |
| .{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања |
| зор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене мес |
| ригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једин |
| тим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг. |
| часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да |
| х очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да |
| ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на |
| хе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирис |
| а, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут д |
| оз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отво |
| оштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама с |
| а оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак с |
| окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим моз |
| ен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше |
| им крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дота |
| .{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} |
| угим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати о |
| који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаг |
| е гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично п |
| ла је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање. |
| о. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га от |
| да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би |
| сан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и с |
| шкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, гор |
| је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; |
| де) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, |
| требљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим п |
| S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што |
| се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, |
| .. даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неп |
| Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, н |
| да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове |
| ости. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају не |
| ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљ |
| нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и ње |
| ко окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прођ |
| епше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S |
| кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно |
| громна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном |
| стрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - п |
| он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји д |
| сели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S |
| удала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања |
| удећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљив |
| дговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, примет |
| су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађа |
| и, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), |
| замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу |
| ам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који |
| е, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време |
| ст.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудија |
| е одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза ку |
| то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен. |
| м и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његов |
| те се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуман |
| овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који ј |
| је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, |
| Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте |
| и, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам. |
| нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на м |
| Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих д |
| Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љуб |
| , једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас л |
| те очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном о |
| чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} |
| азе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио |
| уле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаж |
| м?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Дос |
| локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. |
| замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Н |
| овић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зат |
| ек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин |
| ас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећ |
| ео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И м |
| између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи |
| Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како |
| ти), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће |
| о упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S |
| мен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговор |
| аје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да |
| шане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади чове |
| месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је |
| разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су |
| - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим. |
| нете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас ј |
| вола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка |
| е речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}А |
| е име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - поми |
| господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, |
| едно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} |
| е све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак |
| што не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, |
| а имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из оби |
| на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{ |
| е, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драго |
| а за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде |
| Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S |
| е био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у но |
| малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одма |
| м неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите |
| ако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али с |
| ворим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Дом |
| , дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, |
| о.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог |
| ли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојен |
| } - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то сп |
| веједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, |
| м његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - |
| а да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да |
| вао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне |
| учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обич |
| ема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} |
| ео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећ |
| како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпун |
| мрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу |
| тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Зати |
| разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе |
| поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S |
| - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а с |
| ознајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што са |
| ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, једа |
| по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише |
| м, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанск |
| - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после мал |
| на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких |
| жем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати |
| - Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} |
| вићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стр |
| рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико |
| . {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли д |
| бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бит |
| S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је в |
| оран.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S |
| о!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме |
| дговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се осло |
| патија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило |
| ожда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћу |
| можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама. |
| а...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута |
| сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, ал |
| и унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манасти |
| Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глав |
| и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек о |
| , егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што ј |
| ирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим |
| саници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите |
| еја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Дол |
| ешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар в |
| ћај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} |
| , од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од |
| (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим с |
| е придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она |
| да са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и ње |
| Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и |
| своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили с |
| - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба |
| марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вра |
| није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јет |
| амеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озб |
| ју сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица |
| ли свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало |
| .{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и н |
| о је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, |
| арије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у |
| и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандри |
| ико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... |
| своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ћ |
| а га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и |
| {S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узи |
| о понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарков |
| живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и ра |
| текне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узб |
| е играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових оч |
| са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже саве |
| ина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} |
| да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми |
| Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ |
| епокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} |
| де да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начи |
| ога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило пр |
| долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када с |
| о успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и |
| да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу дух |
| е била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље муче |
| и!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни |
| та:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали |
| ех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом нен |
| } Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно в |
| S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, |
| ас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, |
| обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живо |
| ало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу |
| адно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из |
| ио је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита |
| ражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у |
| гао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу не |
| {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И |
| собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и паке |
| а да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком |
| љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласа |
| ре" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако |
| е бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварност |
| ично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клис |
| изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во |
| гу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке |
| ате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет |
| им камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журб |
| , другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав ч |
| еколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S |
| седла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је |
| Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозра |
| ељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала ј |
| ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да |
| ише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамар |
| настирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том |
| у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети не |
| ја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{ |
| остојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и сто |
| ан коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} |
| XИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде |
| колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли ко |
| ање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који |
| ка прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и |
| београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је |
| ријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмо |
| са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш д |
| тавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - За |
| а.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише д |
| страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави о |
| што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она |
| тиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему друг |
| прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S |
| ини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S |
| е паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбије |
| зан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино |
| ом.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете то |
| понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја б |
| рника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако |
| нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у ово |
| {S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну в |
| ха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из к |
| , мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво д |
| открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и пр |
| , једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које с |
| рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да ј |
| а један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам |
| га дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они |
| ?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да н |
| ком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од посл |
| ..{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} |
| "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Ни |
| очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрз |
| пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас у |
| само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла |
| трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео са |
| ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срб |
| егао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже |
| а ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несани |
| е вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, |
| јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о с |
| , разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто врем |
| преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море ст |
| - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главн |
| да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био |
| о ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док |
| ама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, збо |
| итајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушков |
| чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега? |
| во, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, к |
| видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, |
| ид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, |
| И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна |
| .{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се п |
| е парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц |
| каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која ј |
| ленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто ос |
| ог излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу ст |
| имо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако |
| ковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је м |
| уга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али о |
| олим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама б |
| препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он с |
| рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутит |
| ам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и |
| ре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због |
| а мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S |
| ожда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимнази |
| о.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир |
| већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње вре |
| ресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - |
| елим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас с |
| питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те поједи |
| данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овд |
| их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да |
| ва, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прош |
| тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићево |
| рах, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте х |
| истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - бољ |
| о једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом теш |
| емљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: |
| мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али |
| ћи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о |
| Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чи |
| а раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, |
| рба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} |
| г конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срб |
| а наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, |
| есвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? |
| дмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није |
| ије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви уда |
| мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, |
| .{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има |
| а из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тм |
| е врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ват |
| ријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда |
| је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} |
| усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви |
| имао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем |
| је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мисли |
| шио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: дол |
| ви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} |
| {S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{ |
| своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се д |
| икад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, св |
| сто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце |
| се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима. |
| на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прили |
| аст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отр |
| кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај |
| е проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави |
| у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти и |
| тисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Би |
| е у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче |
| одераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се |
| радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмех |
| остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш пра |
| .{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. |
| ш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш коли |
| у да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из |
| огод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратим |
| е:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се н |
| арковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било |
| онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је гото |
| у се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши кр |
| била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је оп |
| Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега. |
| в?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешт |
| ак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу |
| оново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и |
| шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер |
| омљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе |
| е на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријат |
| } Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - пр |
| један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на |
| итај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, |
| т, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и |
| Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да |
| колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог |
| човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на ру |
| и само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Срби |
| ешење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа |
| црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју п |
| илијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с врем |
| правиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после |
| ризнање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности разв |
| .{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах |
| маче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замо |
| а, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехну |
| и на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Пт |
| Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Тр |
| - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима |
| стаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је б |
| Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се н |
| ржава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста б |
| ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повреди |
| пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запит |
| ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевно |
| S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност |
| еног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену |
| у.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао |
| га.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стаз |
| , да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете |
| да у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не раз |
| едини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а т |
| Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по |
| ам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа |
| много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где |
| - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била |
| ете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекр |
| донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему то |
| муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, |
| своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и |
| оћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђе |
| Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} |
| ва за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактнос |
| за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и |
| шици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Нико |
| .{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па |
| камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате |
| је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округ |
| ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је ши |
| Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, н |
| што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и |
| кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика: |
| или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за шт |
| упо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у ч |
| је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је |
| уман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари иск |
| време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетк |
| и са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за |
| је задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту |
| имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркв |
| длучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је њег |
| е више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време |
| њим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Осто |
| можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непоз |
| е за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, шт |
| ички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека чове |
| икао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси |
| ма или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Н |
| је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању |
| више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био од |
| искивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих пр |
| што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на |
| ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Палик |
| Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много ве |
| ге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када с |
| адника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Јо |
| {S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је па |
| тпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С* |
| очје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини |
| ло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде. |
| На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека |
| уњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и |
| ам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен |
| } Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува т |
| аменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за бр |
| аћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према ун |
| г круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остаја |
| .{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то с |
| {S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав ст |
| и Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини. |
| у, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, |
| ла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с вр |
| које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јач |
| м небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика |
| рата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешко |
| тим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи |
| је.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на |
| о ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S |
| о лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се прели |
| беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час ман |
| оро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чи |
| дсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уисти |
| но! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми |
| све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво п |
| Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би |
| ествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу) |
| тављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност |
| поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени од |
| ега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са |
| ку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стра |
| води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловил |
| ве мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{ |
| ом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, |
| еде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Ла |
| е замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одг |
| ско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике |
| ио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светл |
| }Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} |
| реображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих љ |
| ељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се |
| и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и |
| жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој |
| ве то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од |
| {S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{ |
| премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} |
| егово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем |
| помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све |
| ута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох |
| арамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, з |
| ри, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам |
| авно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конку |
| , љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред |
| {S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. |
| е усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василиј |
| понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећ |
| од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? |
| је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег ју |
| ог, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када бу |
| када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егои |
| лови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, |
| {S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућ |
| е Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића. |
| кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим н |
| би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример |
| би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S |
| ли овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреск |
| да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се |
| а ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо |
| леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад с |
| уљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да пост |
| рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је пр |
| има крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио гор |
| ћ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} |
| јног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило |
| м хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и |
| који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се |
| те ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер т |
| рба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препо |
| пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз. |
| , извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече |
| ве "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима наст |
| том, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па |
| м учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам па |
| уде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно. |
| ом, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том ч |
| огућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај |
| , него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када |
| затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мир |
| сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушкови |
| иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да ок |
| пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него |
| ку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом |
| воримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке |
| свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, неб |
| јем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилиз |
| била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, сев |
| је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећат |
| нији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, исп |
| о почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме |
| ла руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, |
| S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао с |
| ећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једн |
| јатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благо |
| у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанств |
| ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста |
| томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети ка |
| на, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, |
| на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости ка |
| абинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и стран |
| то се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако ср |
| и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим с |
| дина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога да |
| глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово |
| стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености |
| , и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског је |
| адржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S |
| е које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим |
| ла, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том |
| интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се |
| е него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би |
| једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... |
| о да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно б |
| све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ј |
| аде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} |
| оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га ни |
| бичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђе |
| угих, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на |
| са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор. |
| ивота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и нед |
| тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако |
| и у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је |
| опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видет |
| оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали време |
| еза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, б |
| био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то св |
| много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; |
| све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на |
| Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде прису |
| ибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би |
| јтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беш |
| кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад чов |
| ића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној |
| ма ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или |
| } Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет |
| оже да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. { |
| уди, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигурав |
| поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим јез |
| мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, с |
| гађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави |
| ога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрх |
| е мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост об |
| и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док |
| само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним пла |
| аква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја |
| друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S |
| :{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{ |
| очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута ци |
| тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера с |
| нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта |
| своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са |
| срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер |
| вај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног со |
| њено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик |
| нам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавам |
| товарен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу |
| , највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, сму |
| е оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, |
| ленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем |
| а.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плету |
| собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан погл |
| о у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S |
| од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао при |
| гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жал |
| ке љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи |
| а дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере |
| један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она |
| о које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. |
| а свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S |
| бјашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ак |
| ети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да |
| крета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз пла |
| еније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећ |
| то Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из ис |
| - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није |
| тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе ј |
| ок човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражењ |
| ке Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - |
| у долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала |
| ком картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рука |
| тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љуба |
| ла од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре. |
| зде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да |
| ли су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони |
| авно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших ом |
| репња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S |
| н део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку |
| и да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у |
| је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, мо |
| да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски нач |
| крено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под |
| } Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око цел |
| кретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разл |
| чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, упра |
| из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и о |
| а, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу |
| з кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се он |
| до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; |
| е мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које |
| је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице |
| у капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде |
| товима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенк |
| у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два сла |
| за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији |
| кочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским |
| плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђ |
| над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широ |
| под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомил |
| сле неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{ |
| пивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све |
| едној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро матери |
| з пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад |
| поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно |
| одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да |
| .{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носи |
| је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним |
| руштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и |
| укове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у |
| а случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћа |
| утро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њ |
| ндило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Ц |
| ј мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих |
| S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер |
| на немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела њего |
| ли Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} |
| осутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо |
| теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, сам |
| Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ј |
| .{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим |
| S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог |
| лучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку |
| дно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло |
| садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је чо |
| пште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на м |
| ита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{ |
| доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај п |
| {S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у т |
| је видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта |
| са у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. |
| већеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прс |
| , бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му |
| познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођ |
| среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада раз |
| тих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљи |
| осле тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме |
| све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није |
| ји је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја б |
| оли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није призн |
| тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока т |
| и било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утв |
| вуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих г |
| {S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра. |
| ет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се |
| постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га |
| в професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: нес |
| игнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео. |
| ему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор |
| његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покр |
| манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихов |
| ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са |
| у је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} |
| страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили с |
| лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где |
| марковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило |
| кав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Кара |
| је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} |
| нала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене в |
| ма претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај |
| купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у уши |
| забирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твој |
| унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учес |
| врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. |
| даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под п |
| га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињен |
| оса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да од |
| претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неко |
| падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, |
| е знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, |
| божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог уб |
| ео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наста |
| ).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчи |
| де ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} |
| но није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не |
| и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пр |
| гурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме |
| рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним ја |
| сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, |
| кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и ча |
| кључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до да |
| } Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тр |
| се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви по |
| човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марк |
| вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један пој |
| арода било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам виде |
| чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једн |
| бе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај и |
| е "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим с |
| м очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} О |
| штавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим |
| ће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу |
| па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, по |
| , а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Ник |
| ако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он н |
| па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања д |
| е губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узр |
| ешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и ж |
| мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на с |
| ом месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У ис |
| м прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва. |
| е склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и |
| прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек |
| су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почел |
| ла: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину |
| имити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бес |
| т минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мо |
| ом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му оп |
| жљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослуш |
| највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, |
| етивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући |
| . - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби с |
| чију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топли |
| алупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи о |
| ајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде дру |
| омерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе |
| да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза ми |
| јем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене |
| е до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{ |
| то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је В |
| леменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одг |
| нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест |
| о да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним поглед |
| стра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за с |
| .{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, |
| цни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера с |
| а само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у |
| р, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од остал |
| о је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас |
| ацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерис |
| ност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је им |
| само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замисл |
| никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша |
| им мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, |
| ви која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кре |
| налост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је јед |
| зи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог |
| да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде б |
| огло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо |
| о. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњ |
| ега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са |
| евно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним? |
| Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, |
| што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли |
| Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви вер |
| ије знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђа |
| е неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај |
| гов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао |
| журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи |
| њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад |
| а мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све ј |
| им ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше |
| је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити |
| лог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, |
| о нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му це |
| е налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као |
| о да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњењ |
| шао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојч |
| шне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си |
| а другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долаз |
| олностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи |
| сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели. |
| сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва |
| овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је |
| тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који |
| ву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се посл |
| стајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се |
| рижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би на |
| вих нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ств |
| S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби т |
| ховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добр |
| ра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, |
| језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до њ |
| ролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он |
| рди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, ма |
| ли га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и х |
| нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом |
| им много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложени |
| ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и |
| е паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и |
| "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршу |
| :{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, |
| помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веро |
| ражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три |
| ар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог раз |
| овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва |
| } - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком дру |
| а прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти с |
| имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним гор |
| н, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити |
| упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од то |
| н душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек ог |
| тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба" |
| е више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уост |
| у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним бр |
| и, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је |
| леда тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бог |
| х омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слик |
| аза се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења |
| радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврш |
| .. и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив |
| , ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, |
| понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Веруј |
| настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ниш |
| S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може |
| о је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} |
| г другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природ |
| м г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству н |
| остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од |
| среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, |
| м овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би |
| г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, по |
| мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварај |
| му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао |
| ицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже |
| димљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како |
| да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики |
| - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут н |
| одила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену |
| да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану |
| ћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, |
| Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак ра |
| удило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћ |
| себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уо |
| мирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остав |
| младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим п |
| алу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, |
| сле венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељац |
| таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и з |
| Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ |
| етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати |
| тсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега |
| је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се |
| додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не б |
| , Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у |
| ом "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да л |
| рак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С врем |
| Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} |
| лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међути |
| ; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, ј |
| ије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била м |
| и на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој би |
| Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остој |
| ругу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они |
| наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у за |
| ина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива |
| ко у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и |
| .{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Је |
| м хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикн |
| Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али |
| воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз |
| лаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толи |
| мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда д |
| .{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара сн |
| оши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше |
| дно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар |
| ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла |
| без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши. |
| е на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тиши |
| недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који |
| остакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из оч |
| и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и ж |
| морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Ос |
| у трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу з |
| а (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливен |
| море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помеш |
| илике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, |
| тва које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис з |
| а обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал |
| е је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне |
| а он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због |
| је, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислит |
| лонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљив |
| се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у там |
| нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од то |
| је" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изне |
| х уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као д |
| облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом |
| ника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила |
| ризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, |
| , нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како ј |
| моран, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, |
| ити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеј |
| истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, |
| е, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, ј |
| а њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен пос |
| ру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали |
| тате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто п |
| е.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало |
| еху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог д |
| сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, |
| , не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за ру |
| вајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, |
| ролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац |
| лази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све не |
| наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варош |
| али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји |
| нутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас тол |
| еки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скепти |
| а се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да о |
| ећи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће |
| атим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата от |
| м способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до |
| о да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се на |
| е нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује из |
| блику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима. |
| е могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисал |
| гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насме |
| е у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она пос |
| шла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењ |
| лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме |
| а, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професор |
| те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И б |
| али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је п |
| у нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке |
| требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: он |
| Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољ |
| отребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лиц |
| о спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би за |
| в и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придрж |
| а стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од ср |
| Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушев |
| и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху |
| ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две б |
| жати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме у |
| ћању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соб |
| е вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче |
| Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љут |
| и, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега |
| Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа п |
| себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу ( |
| нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог т |
| почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог мало |
| то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његов |
| га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са м |
| исте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са стол |
| ико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S |
| етљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах о |
| се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње не |
| горченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на ш |
| , нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод ње |
| - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са |
| се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или |
| м хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, ост |
| се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочи |
| ликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање |
| ђе много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве |
| трча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и |
| ачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнот |
| Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски к |
| иди да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје пропис |
| одне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снаг |
| вене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, д |
| нажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остој |
| е у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се с |
| много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се заба |
| у густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кр |
| шљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пас |
| служитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о г |
| Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта |
| кајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - у |
| мила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радни |
| огих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} " |
| Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећ |
| рно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да не |
| бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика по |
| во, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин н |
| беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем пос |
| као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се о |
| ... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна |
| оче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад |
| а, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. |
| а лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви |
| дно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при |
| почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{ |
| не, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила |
| , - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - про |
| најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љуби |
| увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, крећ |
| тране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покуш |
| С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла. |
| S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се |
| кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило |
| примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и |
| следњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радм |
| истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо вазду |
| ињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао |
| бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са |
| се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је |
| асније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на |
| веде до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет ст |
| S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Ова |
| остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мал |
| понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући св |
| јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, |
| и само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли д |
| :{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бо |
| то се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни В |
| тосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце |
| вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако |
| е животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карам |
| мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност измеђ |
| и га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, л |
| еше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби |
| стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се |
| Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се ј |
| а него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи |
| још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То |
| стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, |
| Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још виш |
| те, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о |
| тавши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, |
| елики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну в |
| ожда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револв |
| н већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак |
| - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S |
| а продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу соби |
| и боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном по |
| г.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били ист |
| закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених |
| на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} |
| кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се |
| оји још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сун |
| како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази иск |
| ... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радо |
| {S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш н |
| је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше гор |
| а је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочита |
| му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим |
| игани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљ |
| је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Р |
| дмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она |
| његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, |
| можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један |
| вијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи т |
| ити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срб |
| нда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, наст |
| зи Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита |
| зор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} |
| виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: |
| тедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је б |
| бити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, |
| да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупат |
| да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ |
| победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немог |
| је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више |
| еха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера ко |
| колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно кам |
| олико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понављ |
| слили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим им |
| ада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће |
| е трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само |
| стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони |
| Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, бех |
| који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела как |
| кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, ст |
| ости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама то |
| И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести |
| ве више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њи |
| почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да |
| лови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликар |
| сто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела |
| то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду |
| јама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из двориш |
| вици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрве |
| да се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и |
| ише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини д |
| ром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије про |
| м настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, |
| е био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до |
| лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама план |
| {S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} |
| е овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је нека |
| ано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је |
| која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на тре |
| S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та ч |
| {S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један нач |
| брнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стиг |
| беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом к |
| еше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајућ |
| обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу. |
| још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина |
| осле неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ов |
| и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да |
| та.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није |
| ни процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло ви |
| од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је |
| арковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, |
| дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S |
| е главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си |
| Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрова |
| Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван м |
| м.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан |
| гао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног |
| и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако |
| ек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, ј |
| их поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкаракте |
| увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му с |
| ан сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис м |
| нове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о |
| вај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног |
| пштој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се уз |
| трос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, |
| е Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина сл |
| тила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поч |
| } Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са |
| тљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} |
| не; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} |
| Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство |
| ен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, |
| ко су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину гл |
| о крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Из |
| ош више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење |
| се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они |
| Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како ни |
| оче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, ко |
| ија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна зб |
| иле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и д |
| В У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, |
| ти снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окр |
| о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу |
| Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасе |
| винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла кад |
| илост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и |
| е него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно |
| аног гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епи |
| S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још |
| тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна в |
| овор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, м |
| ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана ст |
| пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце |
| - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друг |
| мишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност |
| х му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у о |
| и, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у |
| уг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт |
| ; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице |
| ра. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешк |
| и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела мора |
| цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведе |
| нице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута је |
| ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутниц |
| и.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не. |
| даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да |
| Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, |
| жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте |
| исам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Ј |
| да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није ист |
| једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава |
| да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења |
| S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све з |
| верења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу јед |
| Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе кр |
| ма; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао ва |
| , цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то |
| оји почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао д |
| Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чув |
| ече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пр |
| - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али ди |
| крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - С |
| } Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} |
| ић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали г |
| паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, ка |
| о познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессие |
| ено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим |
| пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори |
| асом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмех |
| овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S} |
| тање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали |
| ста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао |
| угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Р |
| а часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која |
| белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна |
| ита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уост |
| река је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе |
| а он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки |
| он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S |
| истенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разл |
| а запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полак |
| учају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, на |
| нтима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назов |
| ас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али моли |
| те - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, |
| откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} |
| аћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор пон |
| , да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Ср |
| на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама |
| пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један |
| {S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да |
| стајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S} |
| Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али |
| евног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један |
| к употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та пит |
| лно, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренут |
| - Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и ж |
| } Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну |
| варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у с |
| чно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портре |
| ина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не |
| {S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада ј |
| од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од |
| биљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомичн |
| о сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! |
| у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али о |
| Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шт |
| ћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте и |
| беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли д |
| ила до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То |
| S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S |
| чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - |
| , још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви зна |
| ри:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење |
| љеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док |
| оворио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, п |
| ретпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћет |
| плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, |
| илно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари |
| на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и |
| ења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа |
| зим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до |
| - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ј |
| вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што са |
| роговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд |
| пусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Ср |
| вановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али |
| д, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, ј |
| и је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше |
| провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли стр |
| очинити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли |
| ог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да |
| ош једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: |
| на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу |
| и, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "у |
| } - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт п |
| Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "ср |
| рожи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила к |
| буче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На из |
| се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели |
| от беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао вид |
| срећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са своји |
| вари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи |
| имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Ал |
| ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} |
| , свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} |
| или. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и да |
| ељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ј |
| азбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, сле |
| итам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку |
| ва?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: чов |
| ко... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговач |
| а младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем п |
| исли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} |
| госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за |
| вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самосталн |
| , једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо разви |
| а.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећ |
| Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећ |
| у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} |
| моћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Беогр |
| - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бес |
| изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у |
| : слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољно |
| то, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој |
| м на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате |
| као бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, кад |
| то ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље. |
| је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења |
| додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате |
| те.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато ми |
| двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим |
| неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, н |
| } - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамде |
| е где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брз |
| икао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене срећ |
| маглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он |
| крет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како ј |
| и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседла |
| врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-ц |
| еку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана |
| збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнел |
| ма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због |
| .{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај кап |
| } Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши |
| ра. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисл |
| ни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разб |
| згрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; |
| ађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у |
| сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и к |
| ол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа р |
| пим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са |
| о, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да |
| еним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који |
| ства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, га |
| ати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбин |
| .{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чиј |
| арковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију |
| најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго св |
| необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко |
| угови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогу |
| оче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави доп |
| е, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књ |
| у обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у ч |
| анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до |
| на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу |
| следња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог |
| ила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и ка |
| а између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом м |
| ог лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна ј |
| робуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зов |
| дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оч |
| Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуш |
| да неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим |
| овна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје |
| овић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај |
| она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежн |
| утку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чек |
| S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену го |
| вет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S |
| а ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} |
| више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глат |
| и досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђ |
| ве исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у |
| еред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мат |
| ла више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавај |
| скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја мог |
| кост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и |
| војој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу г |
| та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, за |
| S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јад |
| будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као |
| лом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ва |
| е да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасв |
| . Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које уда |
| својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необ |
| обавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у б |
| но, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала ј |
| сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли |
| ама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Д |
| рба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, о |
| ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на сто |
| простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи |
| до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуч |
| су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости |
| вим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, бр |
| а се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увели |
| све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на врем |
| , које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина |
| добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када до |
| них точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз |
| на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба ка |
| једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласт |
| и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним |
| лика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну гл |
| и који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ет |
| те за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји виш |
| лог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима нови |
| оре.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је |
| пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен |
| пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, |
| кренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајућ |
| светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарск |
| ази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стој |
| у да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најн |
| жељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пре |
| беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по ко |
| хо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и |
| ала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих мо |
| ко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појат |
| да потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и |
| жем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} П |
| да задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене ра |
| Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - |
| не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин |
| м могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете |
| овићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за с |
| м био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то |
| сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све |
| не реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се посл |
| огао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, кр |
| цу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је д |
| адост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће |
| јавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни |
| ео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажн |
| гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њен |
| ић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их |
| под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на |
| е руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао |
| удућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је ос |
| ла на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, |
| ле оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју |
| а који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не своји |
| азвије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подл |
| ао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Р |
| еђу њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја о |
| S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше |
| оја га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на |
| о замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте тав |
| познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део |
| ео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да |
| а подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави |
| о водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то шт |
| Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединстве |
| ек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С |
| са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред ј |
| јући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси? |
| то стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој |
| на тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је д |
| еше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало пар |
| заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашин |
| бично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** |
| парништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је |
| ило натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необи |
| Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он на |
| обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прел |
| олико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљк |
| ње ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је поне |
| онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигу |
| ; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет б |
| оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те |
| рз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем в |
| та нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опрос |
| са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лум |
| лази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате н |
| да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ с |
| ву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и же |
| столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба с |
| к помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, |
| двлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; |
| одило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та ра |
| ро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела |
| прави излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је поз |
| девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамар |
| зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаме |
| ке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... |
| питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, бео |
| разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до |
| поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да |
| ло погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то |
| удала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торб |
| епознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом с |
| {S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне со |
| Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, он |
| ачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед |
| изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врат |
| бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на изл |
| ка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спре |
| биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже глед |
| излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико и |
| е са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присеб |
| како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе |
| умљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом |
| не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касн |
| ј је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих |
| у на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он нем |
| , ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! { |
| е чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим |
| споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - |
| израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, |
| о, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непозн |
| вом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одје |
| н стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је |
| а на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да |
| ење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме |
| а се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука. |
| Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запа |
| а матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, |
| ачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и и |
| ћ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку |
| и се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на |
| својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом |
| . куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само |
| га двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том |
| } - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то |
| ли су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете глав |
| у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно |
| ље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коц |
| {S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим вра |
| оворио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлач |
| сти.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећ |
| Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи |
| {S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насли |
| и да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, |
| пажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које |
| је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка вара |
| ољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако зал |
| сто, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико п |
| шици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Н |
| Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} |
| ла своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној по |
| .{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је |
| ећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, ко |
| се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, кара |
| то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном ви |
| т, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут |
| а да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима |
| , страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре |
| пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После |
| кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дв |
| оћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а |
| тињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег |
| на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се |
| а упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири |
| са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још виш |
| сти се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не м |
| собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} |
| дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га пре |
| ту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кн |
| овац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за зем |
| огу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што в |
| ада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светл |
| ка Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када |
| и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа ба |
| каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радм |
| је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом |
| идљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он |
| у храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корач |
| хну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Не |
| сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се |
| сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам чове |
| вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полу |
| е.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} |
| ишта, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне |
| уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стој |
| дости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим при |
| е и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо |
| крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета. |
| е схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја |
| га досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти |
| еосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог креп |
| ш једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, ј |
| праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Виде |
| ешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да др |
| ост испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њо |
| .. врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мал |
| , један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, |
| тво да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} |
| ста...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уоп |
| ти вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, |
| Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба |
| осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, палик |
| не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом |
| о сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се |
| а саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате ко |
| десете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек |
| аризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему |
| иста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав |
| атова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам |
| реду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са |
| утарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско |
| нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, нев |
| сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех ос |
| они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... |
| јсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звез |
| - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћут |
| } Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити |
| е историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било |
| ела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се |
| није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта |
| човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био |
| а собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике ду |
| Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{ |
| ано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао |
| логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никак |
| заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "стр |
| о без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, |
| сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била |
| знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њ |
| д погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опо |
| што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} |
| воје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало н |
| з Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што п |
| е цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што |
| лико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и |
| {S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S |
| руди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и |
| у пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олов |
| м или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи |
| сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се гла |
| Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Н |
| } Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је прит |
| фесор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла с |
| њен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни |
| песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је нај |
| И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу.. |
| г себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, нар |
| повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{ |
| ја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на је |
| Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довел |
| је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у сало |
| емогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га |
| нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Ра |
| ом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново ож |
| о осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање кој |
| е нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S} |
| ни му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да |
| је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, |
| то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према врати |
| е?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било ј |
| зија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Сод |
| сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених ус |
| у Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) к |
| S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, |
| ка, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да |
| озну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом |
| ратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Р |
| та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарење |
| мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази позн |
| И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде |
| зала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син |
| ела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехн |
| татура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад профе |
| ра (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} |
| цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, ср |
| и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да б |
| ре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука све |
| м када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је в |
| пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио |
| најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права пр |
| јасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без шта |
| иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди |
| е није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - |
| ећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{ |
| S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд ч |
| колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите |
| - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увр |
| И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног ли |
| Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним же |
| у се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одм |
| ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога уз |
| помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онак |
| у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњ |
| ка.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је |
| .. - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога |
| леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како |
| у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за ст |
| омисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарков |
| ез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам |
| азила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се |
| атила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постај |
| се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{ |
| е шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао |
| замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме |
| да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше |
| ила тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се ди |
| момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно |
| ше "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не |
| ђицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по жу |
| , као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треп |
| е да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да |
| ужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! { |
| доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу |
| тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осе |
| ион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али |
| са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, с |
| у, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и |
| вена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, |
| ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи це |
| е потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бре |
| троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њ |
| процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашино |
| веће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж л |
| но додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он |
| помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је |
| ежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову из |
| гу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се |
| у професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство |
| оре, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми о |
| покривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су б |
| воне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полу |
| олико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутак |
| ава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро в |
| него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све дру |
| - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Мета |
| тављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Н |
| код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше |
| држи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано. |
| ог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлог |
| огавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, н |
| сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка |
| њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, |
| звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певањ |
| манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на |
| ни, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} |
| на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љ |
| е ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобил |
| укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом |
| вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и б |
| исам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем ка |
| призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо |
| т не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удо |
| о по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви |
| а очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна пес |
| су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено ј |
| али скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти |
| {S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку ма |
| еже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху д |
| ао ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети как |
| а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео |
| да све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они по |
| да захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том т |
| ицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. |
| ао свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби ви |
| љивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер ов |
| у (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столи |
| а гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог |
| су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолос |
| отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губ |
| и бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала јед |
| када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, |
| , са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учин |
| додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згу |
| мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једно |
| {S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се |
| софско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толико |
| реба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе " |
| аву у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све о |
| нгупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме |
| чи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S |
| леноме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесн |
| бав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да |
| ић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде р |
| знаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао |
| он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се ње |
| већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, |
| ба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху |
| лемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљ |
| Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако неср |
| то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још |
| стајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима |
| додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушав |
| е свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, о |
| требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајнос |
| ре, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечији |
| но од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневин |
| дила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагл |
| После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре скло |
| уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једн |
| у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен испис |
| олећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек к |
| ђене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уст |
| да тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала |
| о за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако |
| најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, |
| огао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (к |
| а.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га |
| ао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то ниј |
| чење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним у |
| ље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потм |
| ј се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! |
| S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у сед |
| ти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остад |
| оленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добр |
| да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њихово |
| осле овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном ж |
| ти под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, неш |
| ко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могу |
| тељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмил |
| х, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је о |
| да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави |
| срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено бић |
| на не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити |
| ругојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи |
| е пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим |
| вао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манас |
| их.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила |
| ше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала к |
| та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} |
| сталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна |
| ајвише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} |
| се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у |
| онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да пов |
| г ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чег |
| ина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у ко |
| зналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. |
| } У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све |
| г ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваки |
| е одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти с |
| ми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сас |
| све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све |
| стаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен |
| безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало |
| мњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и |
| а њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се ча |
| Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осме |
| сније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело |
| рудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на |
| лести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпу |
| мерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је |
| ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по је |
| је у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да с |
| се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све |
| колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чи |
| са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније ј |
| м храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих |
| празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Пре |
| отов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може |
| удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у ко |
| због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да |
| их ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је |
| жавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да ка |
| је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. { |
| то љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не гов |
| тог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, М |
| ринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Ср |
| више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га |
| овек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у |
| е (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котл |
| сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са ти |
| теније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, |
| } У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај ме |
| едан значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом ча |
| , уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам |
| и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: |
| к по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена пр |
| оћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем ва |
| вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило с |
| и на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај |
| љавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му |
| отонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет на |
| истог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више |
| , Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више |
| ових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због поло |
| о, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство |
| исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде |
| овор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили о |
| и.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто ш |
| пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S |
| е поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим мали |
| етност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једн |
| ви се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа |
| ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли раз |
| ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, с |
| пусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже сво |
| а, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело |
| е одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је виш |
| Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откид |
| ошћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, |
| ела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва к |
| макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срц |
| аса као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Ка |
| те мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од та |
| .{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потреб |
| ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Франц |
| е да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, |
| и стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} |
| мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док |
| н заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањар |
| а поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радм |
| м за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало л |
| једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде гд |
| онови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и тол |
| умором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кан |
| скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му |
| рагоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, |
| у, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојин |
| ме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празни |
| руга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у |
| адоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само |
| јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе |
| извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела с |
| сније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- |
| ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} |
| ац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још уве |
| е она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренут |
| ер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је |
| и она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} |
| и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци |
| тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, |
| љене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство кој |
| значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карама |
| ако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела |
| а само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што н |
| {S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се пр |
| амарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чи |
| етати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута |
| х крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, |
| ошћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један так |
| познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, с |
| , било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог не |
| и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све он |
| а једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и с |
| он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај в |
| }Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било ј |
| не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Ка |
| ?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црк |
| осподин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића... |
| докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђе |
| између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одм |
| хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини том |
| е раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали то |
| а патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена в |
| ликим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, |
| места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магн |
| да: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говор |
| вађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, |
| им узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што ј |
| ћу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, б |
| десет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива се |
| опско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Рад |
| о села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није |
| ени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћ |
| а, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико |
| воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе |
| енији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта ј |
| наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког |
| привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она м |
| {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужв |
| омљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј |
| дузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, ди |
| ама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи на |
| ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - |
| гра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђен |
| и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично.. |
| на није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{ |
| животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се |
| , све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре то |
| уча у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овак |
| ја се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, ова |
| њу налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на сво |
| вши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не о |
| заж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча |
| {S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, нич |
| покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечниј |
| то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} |
| ивећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непр |
| е отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и С |
| се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед |
| јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поно |
| ова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се ј |
| двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, тако |
| где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схват |
| влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре |
| на и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он |
| х једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Он |
| и прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред св |
| један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп н |
| астави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да воли |
| рба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препир |
| ма.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити |
| к било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену к |
| да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићим |
| и врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло |
| пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељ |
| о тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је с |
| ве то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пу |
| радама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предс |
| , док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тро |
| ако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{ |
| ело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасполо |
| у треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је |
| професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један дру |
| о.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа к |
| време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форм |
| са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли от |
| Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изве |
| је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, м |
| иким зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем |
| штите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој М |
| ед водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепо |
| истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из све |
| р која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу млад |
| ачином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качи |
| павој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола т |
| часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала |
| и одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је крат |
| ну собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашен |
| ажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде суди |
| ако? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гла |
| S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економи |
| све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутањ |
| едном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћу |
| ањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком слу |
| знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно |
| часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамар |
| сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у |
| - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у |
| време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радов |
| ије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша с |
| ђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: влади |
| и сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, др |
| херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити п |
| ром прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, пром |
| ата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{ |
| и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је |
| еда, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим |
| е бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зид |
| к Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у то |
| е било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвеће |
| а већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
| ати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздра |
| се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом д |
| остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је |
| у светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у |
| а и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калим |
| се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извади |
| биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, за |
| врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око ли |
| ом Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министа |
| или срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примет |
| ишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Б |
| оја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе срез |
| он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну |
| , уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај |
| омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпу |
| моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господ |
| о што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем |
| већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, н |
| } XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када |
| ба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих ме |
| пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S |
| аса.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} В |
| доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји |
| зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема |
| ачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прош |
| ута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен с |
| оју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвећ |
| и до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Т |
| - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу |
| ренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам |
| дино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у |
| рлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети |
| трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели п |
| рнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени |
| одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се |
| У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Парти |
| ко махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико |
| ала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, |
| јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини пр |
| прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгуб |
| и да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и |
| Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, пок |
| етљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта пред |
| око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије |
| се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито з |
| е што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане сит |
| наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему |
| S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један |
| клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то ј |
| и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми |
| оји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, о |
| д треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часов |
| ји је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најза |
| ду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он |
| ца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на кој |
| че ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке пр |
| и се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог |
| ршином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни |
| лу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жего |
| ног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу |
| чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног |
| а сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља вод |
| ве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се неј |
| од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је |
| трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} X |
| .{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У с |
| ављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S |
| тежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} |
| бично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то п |
| м да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мен |
| рђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву соб |
| ћи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се |
| S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пр |
| вођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на у |
| оју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се |
| {S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо гл |
| стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пл |
| ке, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном мет |
| унце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени ш |
| ребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговор |
| анастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од ма |
| раћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А кр |
| и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и ти |
| ресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори бран |
| дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва |
| пшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у обли |
| даљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отв |
| како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га |
| манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било |
| енице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S} |
| колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте сам |
| ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. |
| даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. |
| итица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди |
| а једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу ж |
| својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо о |
| ти упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим |
| а траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стр |
| , и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно о |
| затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се п |
| лим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих ск |
| дној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели г |
| имо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се изв |
| ама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{ |
| уша пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се ј |
| одиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни з |
| је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Бо |
| било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, м |
| дан једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, Н |
| ренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега ј |
| е плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања ја |
| о под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је |
| обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, |
| аментаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по с |
| една бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{ |
| се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њо |
| узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{ |
| азећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања |
| прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у |
| учену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не че |
| утао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Дв |
| весног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до то |
| телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, в |
| {S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се о |
| алом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи |
| д главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није м |
| орена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова нек |
| и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница |
| занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светло |
| унца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, ш |
| њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - |
| т до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На |
| {S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карама |
| грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, |
| у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S |
| у земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи |
| ише оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карам |
| вучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О сам |
| што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право |
| подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима |
| } Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад |
| воју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хл |
| е.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њег |
| окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар |
| ирило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све в |
| једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озб |
| тале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на |
| другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом |
| тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на |
| ах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукоб |
| владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности |
| омије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два о |
| } Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима к |
| куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео пре |
| рафским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним |
| иже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, к |
| им, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} |
| {S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} |
| и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши |
| тем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даљ |
| е **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се |
| Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, доко |
| Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S |
| у за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани |
| "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бе |
| градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани |
| ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове в |
| ирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњи |
| ругог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Поврат |
| сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у |
| век. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњечено |
| чини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити леге |
| поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватр |
| S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Тр |
| вито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све |
| хтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођењ |
| која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по п |
| кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"! |
| лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да |
| олиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једн |
| сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била ника |
| це, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као |
| , - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје п |
| овој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} |
| убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на ка |
| у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако |
| ј, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој |
| ти од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друк |
| Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад ни |
| ао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И о |
| имети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} |
| итивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам.. |
| ше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, б |
| о је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толи |
| ти пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јад |
| пирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је |
| пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради |
| де против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом |
| Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} |
| и га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те др |
| десетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљ |
| се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе |
| ко су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} У |
| м ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа |
| могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То тра |
| и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка л |
| от партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прек |
| а на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} |
| остити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и |
| очетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о как |
| а сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу |
| о тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, |
| ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толи |
| авала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам с |
| е само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разо |
| {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} |
| шом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не т |
| у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли в |
| на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, г |
| } Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала |
| изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему |
| та ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она не |
| S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово пи |
| и, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S |
| азите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је стра |
| собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S |
| је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност. |
| ичињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није з |
| .{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те во |
| с, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио |
| ет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и с |
| ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је |
| а та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли о |
| шља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давн |
| ла се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек |
| дала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала ко |
| е занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао |
| д се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш |
| и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не |
| то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби ср |
| дава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она ј |
| д оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме опра |
| атварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу по |
| - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебно |
| {S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут ли |
| аша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја |
| ољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и |
| S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарна |
| Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети! |
| дговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онд |
| е волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Т |
| ге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, |
| ојим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим |
| ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од |
| о земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... св |
| р за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више нег |
| нам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ |
| а прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла |
| о у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом |
| то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрет |
| .{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним ру |
| век, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Зати |
| е... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} |
| ечју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па |
| ст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насме |
| ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ |
| оље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S |
| добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њи |
| кну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе |
| додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у |
| о луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођак |
| владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођен |
| д по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо |
| конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и кре |
| намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у н |
| д себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} |
| бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом |
| отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до |
| и осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју |
| вреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} П |
| воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба ко |
| у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до |
| тајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају |
| ва тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, ми |
| S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену |
| том тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже |
| ог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му |
| и.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најза |
| , али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда |
| имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је би |
| било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би |
| не су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душо |
| жа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била ос |
| главо карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у св |
| тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче ш |
| а, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дв |
| давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је т |
| доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не |
| до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популар |
| ако му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и |
| са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - по |
| се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она |
| чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како неда |
| кретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, |
| } И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту је |
| вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном |
| ља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара. |
| о боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде ш |
| свесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија |
| у судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се п |
| аше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањ |
| на друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије |
| ужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни ј |
| рог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмер |
| крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак оч |
| ке, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногам |
| , под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлач |
| е са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ кад |
| грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до сп |
| о јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се |
| ко Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући |
| {S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном |
| дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Ср |
| {S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} |
| - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне р |
| S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто |
| иону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине |
| како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије дах |
| нови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка |
| на леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: н |
| ти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било м |
| Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S |
| би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен чо |
| једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањ |
| е.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Ра |
| ајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарко |
| а сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу |
| га, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на п |
| неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада... |
| оју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је |
| аву у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топл |
| и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева |
| } Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако. |
| на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S |
| и кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав из |
| ак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну же |
| шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као за |
| старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање г |
| , на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела |
| у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чист |
| е добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Вра |
| ли неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухватив |
| ви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, |
| И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми о |
| сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осм |
| а своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мисте |
| о кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених р |
| се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; |
| мињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са |
| у дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није |
| а, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и |
| кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газе |
| ијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она |
| н узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један |
| ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном |
| ата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави |
| уставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један м |
| о затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени изра |
| е столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она |
| ознавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто пропла |
| човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их с |
| сти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети најед |
| Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а профес |
| широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике |
| ге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена б |
| удала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсман |
| них ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S |
| љесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна зап |
| ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шет |
| вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима |
| дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше прим |
| епаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S |
| пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била |
| ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али |
| к, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи |
| , - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, |
| Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на |
| је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу ( |
| ицу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужн |
| м гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{ |
| ених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести. |
| ада се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отво |
| на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} |
| велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не глед |
| {S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; |
| сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом |
| и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је |
| на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке |
| ј бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око вра |
| а му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје |
| а, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван се |
| у је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пр |
| зодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмеш |
| и тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним бос |
| степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, |
| !{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним |
| оја се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом њ |
| , тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата. |
| хну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је м |
| , да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога се |
| ене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и с |
| - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њи |
| и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S |
| јагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт |
| наш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S |
| његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} |
| у срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и освет |
| едног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој нас |
| ама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида. |
| преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се |
| азали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гла |
| сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети к |
| а је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{ |
| иња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисл |
| слом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињ |
| да.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше |
| че Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче |
| одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи. |
| и хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откр |
| . {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика а |
| на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се |
| Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био уз |
| , али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Свак |
| постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као |
| си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако |
| една реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели гр |
| најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је д |
| ави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који ј |
| чини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гле |
| тко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - прим |
| ти кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да мора |
| ош више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену веч |
| ико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико см |
| {S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и ду |
| м уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амб |
| он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од п |
| злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} О |
| очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са |
| Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још јед |
| ем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пу |
| у да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамар |
| и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} |
| учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на к |
| макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешк |
| анцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била пол |
| има, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у је |
| несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасви |
| а даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђаво |
| хову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба |
| Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена |
| ј мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње |
| седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао |
| такама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остаја |
| младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Ун |
| већа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} |
| маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је доб |
| вече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа |
| ио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, гос |
| анија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино с |
| га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово ј |
| ута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он |
| S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се |
| дање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у ку |
| и, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да п |
| е собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши с |
| урно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошл |
| љујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пр |
| S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{ |
| е. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{ |
| оворимо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, о |
| Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала кол |
| ао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајини |
| места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било си |
| где је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за соб |
| S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Веч |
| едном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То |
| убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега |
| ду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбро |
| ога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој каби |
| јачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се осве |
| затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи н |
| да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Пр |
| збуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупо |
| та вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека рас |
| ло је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почета |
| телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескр |
| питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? { |
| ада је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити |
| пелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али |
| или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати прес |
| огодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, |
| а су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да |
| а. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико |
| е у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} О |
| ача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредеље |
| у нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и |
| е обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око |
| о му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да пос |
| е ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S |
| јближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите пог |
| е, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке |
| егове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, |
| о игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на О |
| премао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, |
| придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губи |
| то дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло |
| весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што |
| живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало |
| че проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која |
| сип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до |
| ође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљ |
| .{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је гла |
| ше да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај |
| њим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гран |
| гу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка |
| ог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она |
| , потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крт |
| велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клуп |
| азили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи по |
| теље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо о |
| егнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то |
| беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изгов |
| ћи.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би м |
| начки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, |
| ен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољ |
| на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпостав |
| ркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати сво |
| цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тог |
| еже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли д |
| их којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ак |
| , - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не |
| постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово |
| може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном река |
| н ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радни |
| крајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само ча |
| промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и о |
| као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је так |
| {S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омлад |
| све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота по |
| их купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега д |
| вићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било |
| но тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осети |
| аштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и |
| рвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају |
| о тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизн |
| на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} |
| и цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није з |
| а не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, о |
| ед, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев |
| и у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњ |
| ених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше |
| т.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било ја |
| ма реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у п |
| оје сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угле |
| излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} |
| ркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Ср |
| гне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то |
| ло нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе реч |
| дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била |
| овићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног |
| у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећ |
| о под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после |
| аху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки |
| итним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му |
| ао да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах оба |
| о, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад |
| ђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико |
| а.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али |
| е њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагл |
| отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који |
| тена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је с |
| еђу млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се ц |
| розора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У н |
| м и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближ |
| ило никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазил |
| во настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу ил |
| случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, т |
| ростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор |
| жно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потр |
| да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пре |
| (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хт |
| ји него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, |
| срећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у ме |
| да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у неж |
| ху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних и |
| ху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство |
| то питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На |
| на и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готов |
| Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош |
| од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мис |
| једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни д |
| S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, |
| анује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мен |
| о око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и д |
| стоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто п |
| р ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А к |
| доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понаш |
| овост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногам |
| {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине ми |
| нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија по |
| ан луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може |
| ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неко |
| е гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако |
| осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер |
| зориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз |
| тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који |
| чина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста |
| ј смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, |
| пијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим ч |
| о њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше |
| а има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине |
| е "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глуп |
| } Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за пој |
| ој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело н |
| ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} |
| ног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карам |
| има. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечер |
| . и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више п |
| ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретар |
| е са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га с |
| рао (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осе |
| , као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих |
| е пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он |
| овала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} И |
| S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио |
| тола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му гл |
| сао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, принев |
| м.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео о |
| укама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво з |
| . {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазе |
| ан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се |
| ле су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање талас |
| спунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} К |
| избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са |
| еле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Васил |
| сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде |
| е ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја |
| Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, С |
| речом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, она |
| тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло р |
| све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачк |
| успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живо |
| е рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је |
| ектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху из |
| , једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у |
| дом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам уз |
| убље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је |
| ила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се н |
| порости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се г |
| ј тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једин |
| био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада |
| је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мр |
| тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} За |
| ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прв |
| а се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било |
| за:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци |
| или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред о |
| а су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претво |
| е леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се |
| S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда зами |
| о је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Најв |
| , пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и |
| и.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у ј |
| ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте |
| се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартиј |
| е ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовим |
| нити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да б |
| тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фоте |
| утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не |
| у, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са |
| ва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапи |
| ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и и |
| орачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак |
| ли све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би г |
| о свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека по |
| {S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе |
| ш и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" ч |
| виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се к |
| зио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио влади |
| рка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}К |
| певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова ка |
| шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријат |
| сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се пол |
| игде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица |
| зини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезда |
| Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу пр |
| морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две |
| е мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас са |
| делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, |
| о проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он |
| за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу |
| поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку |
| еко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако к |
| јим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар |
| о сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се о |
| су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чел |
| љење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски |
| држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - |
| еде и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непоми |
| м.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала ра |
| се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што сти |
| ђи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши |
| ту осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај |
| ворио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, |
| атило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило |
| у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти чо |
| проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "прокл |
| си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су " |
| пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку осо |
| бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност |
| ог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља |
| адох у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди. |
| ви упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} На |
| беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толи |
| их ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одр |
| а зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави |
| о видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откри |
| опада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентим |
| снелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади приј |
| онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. |
| ћи се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом: |
| ам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Ал |
| а "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужу |
| умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно |
| тицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дуж |
| ед улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој с |
| м и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, |
| алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пи |
| да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге речен |
| да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у буду |
| ло "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на њ |
| необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би свак |
| емачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао. |
| ткидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} |
| мо угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново ок |
| настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико речениц |
| Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на |
| ним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, |
| дност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужно |
| тарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и н |
| је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим виши |
| а о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} |
| еђе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна неприј |
| тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли |
| да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{ |
| шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна с |
| то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сн |
| наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави на |
| мске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по |
| е, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и бра |
| !), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избега |
| S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престраш |
| вече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да т |
| намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног |
| пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном од |
| је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспреки |
| и труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господ |
| ржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у с |
| гових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати |
| , - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радм |
| и слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста по |
| на непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она ј |
| } Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској |
| нежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним |
| рамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на кра |
| да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други |
| реокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било д |
| испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И от |
| ио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Беогр |
| тева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честит |
| роводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се |
| варности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И |
| ним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунце |
| испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних ус |
| ним замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним по |
| сту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио ш |
| е поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже с |
| ство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и |
| њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S |
| те ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш |
| ећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред про |
| ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: с |
| аду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, с |
| једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би |
| сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извуче |
| прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и по |
| у крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле |
| тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су м |
| рби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог после |
| ла јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му |
| н се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистиј |
| а супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од |
| самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред чет |
| некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се н |
| на, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чар |
| места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада |
| и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи |
| уђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на |
| стави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез |
| анине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет |
| а Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ не |
| е Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих с |
| утра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Те |
| нине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили с |
| по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зрац |
| те манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неб |
| ну собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час |
| је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и |
| рена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да д |
| са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - |
| је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао глав |
| и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих п |
| жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унао |
| се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог ра |
| и у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак б |
| ерен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега ј |
| а се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско |
| ве, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак о |
| н и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део јед |
| озима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после |
| чић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствен |
| се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхун |
| !{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} |
| олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо р |
| блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати |
| да само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом т |
| у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе |
| Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања |
| апомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, |
| и.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју |
| , његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и |
| јим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и |
| ић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје |
| брана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је зна |
| огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расани |
| тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењај |
| н и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која с |
| епова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћени |
| натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха др |
| Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било н |
| и" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз |
| вега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: |
| заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим стра |
| ост за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - |
| анском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријат |
| толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је |
| и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџаст |
| прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али |
| и, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе |
| на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да жив |
| аки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу |
| Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О |
| ог младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београ |
| културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она |
| је утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац |
| ражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{ |
| орити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и |
| .{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе |
| тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Ма |
| етње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по ш |
| своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помир |
| покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, о |
| фе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официр |
| ији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мал |
| есели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју |
| а, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о беогр |
| и.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прил |
| ило је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово ист |
| здражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она |
| Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та |
| е било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погл |
| т су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто о |
| ма се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола? |
| {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ки |
| S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јел |
| осрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном |
| сти.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледо |
| ма у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима ј |
| г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог стран |
| ута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње |
| ити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушају |
| удо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана д |
| рела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спушта |
| бедио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Има |
| ичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. |
| упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђав |
| ара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану |
| два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из р |
| идео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе |
| држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пр |
| ом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на т |
| у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по пари |
| го хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њ |
| о како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и |
| јан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу м |
| узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му |
| {S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и К |
| ју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинил |
| и он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држа |
| силије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко некол |
| га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{ |
| под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио бреск |
| шћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му |
| чен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Васи |
| ку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао. |
| ренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити |
| обро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих |
| своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папуч |
| дини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чока |
| ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим с |
| ри вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У нек |
| а је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чин |
| ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом |
| иним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да г |
| (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у д |
| цало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је сп |
| диже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине ко |
| као да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загр |
| Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рек |
| био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна дру |
| извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухвата |
| ј Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни јед |
| ек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно |
| без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожа |
| е као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се ти |
| ла, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасн |
| ја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи |
| лог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} |
| не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из |
| а можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S |
| да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због њег |
| то заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВ |
| да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанис |
| и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} |
| ка за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједно |
| елу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојав |
| тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног |
| Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, го |
| за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубље |
| нате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То |
| ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у дворишт |
| није, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тр |
| тио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и |
| већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора |
| шишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву |
| обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз по |
| мо зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову вел |
| S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуља |
| та чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку |
| {S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штака |
| м зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, |
| сећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим мес |
| чинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прет |
| утак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по за |
| бну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с |
| имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољ |
| , од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, нед |
| ик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и |
| вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи |
| е?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и |
| да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирс |
| ако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори |
| место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба б |
| покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и н |
| е био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на јед |
| је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, |
| од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом |
| ок јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на |
| - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица |
| рећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када |
| ме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себ |
| ема њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господ |
| га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не |
| оди: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... |
| равдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Он |
| вке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог К |
| е од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме о |
| у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородиц |
| мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И о |
| а ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван |
| ме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признава |
| ких могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу. |
| гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно |
| нило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је ја |
| ред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво пре |
| свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те пр |
| ст да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и |
| азнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао ј |
| авног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочар |
| прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S |
| вега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље |
| наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београ |
| о те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај заје |
| беже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смех |
| лих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда г |
| од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и ка |
| а, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак ви |
| Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца |
| е: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас |
| дакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је |
| ово понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} П |
| а је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, |
| а све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Па |
| ком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И он |
| је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше |
| ива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међут |
| } Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав |
| колико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек |
| на обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када с |
| било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изра |
| , лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некак |
| Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не прид |
| данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је дана |
| тижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то |
| а уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова |
| схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се крет |
| умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде |
| би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисл |
| љиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је ст |
| уно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а |
| реба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио |
| рба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жрт |
| опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима о |
| прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, |
| Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} |
| ти како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе п |
| {S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да |
| адог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут уп |
| рима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну |
| љено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључ |
| талом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето |
| учен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на |
| лагосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - про |
| мехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", з |
| ерја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одв |
| два задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуш |
| н у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, пре |
| е да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело п |
| муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим |
| нда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до ва |
| ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Мож |
| вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легл |
| је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када |
| е штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мисл |
| есна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је |
| тво донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута нај |
| иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у д |
| он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} |
| е оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто ор |
| } - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... |
| чега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издв |
| лазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да у |
| не према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равно |
| ност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано |
| о вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и |
| гова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи |
| он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никак |
| би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити |
| И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, сво |
| р уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар в |
| је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и мож |
| но одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра мо |
| е баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и |
| азио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после |
| ме она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чисти |
| Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На |
| ог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пек |
| касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног |
| реме мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} |
| е, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душо |
| Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због то |
| очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен ти |
| ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поре |
| таде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да |
| ш увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цел |
| {S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја |
| а реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или н |
| а ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у п |
| дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен т |
| у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога ве |
| ини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да |
| креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} О |
| асак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се зал |
| S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подиг |
| Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне |
| помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове наме |
| други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мисл |
| Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они |
| на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из |
| зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - |
| крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ јед |
| гли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту остави |
| потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија |
| равио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни са |
| поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће напр |
| није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој иви |
| осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта б |
| службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико час |
| ивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та |
| ебична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ |
| ајпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде |
| ад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- |
| , он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогу |
| вог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај |
| рај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он провед |
| ом, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она бе |
| пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} |
| д манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он |
| Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо |
| краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући ко |
| оми га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} |
| , ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дан |
| не новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је |
| ли, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, к |
| С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да |
| } Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капиј |
| би тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне |
| а душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршен |
| би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{ |
| рба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као |
| енице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика к |
| {S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, поглед |
| о рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно |
| Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S |
| је.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарко |
| имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, с |
| м?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог м |
| е ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није |
| зумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним кора |
| ља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} По |
| вши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим |
| своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запа |
| ереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим л |
| е и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неко |
| Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште |
| јоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је |
| }Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це |
| века што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек |
| о уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Је |
| родирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом бл |
| весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, |
| е почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичен |
| а пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај |
| се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако из |
| , беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађа |
| га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, јед |
| ном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичнос |
| ећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи |
| , затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу |
| орака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на свој |
| остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст |
| S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље т |
| рно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, ви |
| ак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачко |
| човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто |
| куд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и о |
| у да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бој |
| га већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од |
| онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који |
| бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном см |
| знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S |
| речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење |
| нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин |
| ош једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте |
| матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје |
| такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и |
| омазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини ј |
| крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после |
| оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} Т |
| екога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, н |
| ама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге с |
| .{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сети |
| да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беш |
| еко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове б |
| од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом д |
| није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није |
| а према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га ј |
| S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и |
| } Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа г |
| S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао да |
| ој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када |
| а се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - |
| викну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би нај |
| , Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- |
| S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, |
| ки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова ве |
| н тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у проз |
| икако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним в |
| га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да |
| ностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности пра |
| ла тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин |
| - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} |
| } Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да ј |
| и. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши л |
| саницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му ј |
| цу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једно |
| почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово доб |
| макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је по |
| о, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек |
| присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим |
| ислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним в |
| прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образов |
| скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом мла |
| сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота |
| ризор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и жива |
| никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} |
| ничних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице |
| ише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} |
| } Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пу |
| грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у г |
| из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да |
| ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика |
| окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде в |
| :{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није тв |
| ре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју рук |
| с.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{ |
| , ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србин |
| рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ус |
| Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој |
| и смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби |
| помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумит |
| S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет тол |
| мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелаз |
| у на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршит |
| једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од |
| службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{ |
| Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико |
| твари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно ист |
| озре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности |
| би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, |
| ети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадо |
| ги свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет |
| стојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих г |
| ва лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, ком |
| трах ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је ви |
| .{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрос |
| е да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако |
| иде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, |
| да си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам га |
| е. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти к |
| Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S |
| ључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати кар |
| згледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковим |
| Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш |
| кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чарши |
| ише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који |
| заној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлос |
| , не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обем |
| капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са |
| у која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари ча |
| смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест годин |
| ред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио |
| снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из каф |
| они с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била та |
| . {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за |
| изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће д |
| ном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену слам |
| е упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он |
| г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била је |
| Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао |
| лице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још |
| ва наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и |
| мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито |
| еху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у у |
| разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (к |
| иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишт |
| У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратов |
| и.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође |
| истоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидови |
| ту.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници ј |
| ом и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза |
| {S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од бла |
| хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} |
| вне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону |
| тинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" |
| опирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот |
| је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом |
| и, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из с |
| а. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су ре |
| вореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручав |
| једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт |
| се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно сре |
| зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепа |
| се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хте |
| авицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та к |
| собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, |
| } Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не ви |
| вић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога ма |
| зину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - |
| гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} К |
| генде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} |
| кри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он |
| азуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребле |
| пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мис |
| м.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би п |
| пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кра |
| тије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само |
| сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела о |
| ту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планин |
| ј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе в |
| и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази |
| ног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по с |
| главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у |
| еки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; нек |
| а и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часа |
| ме треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је ч |
| естара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брат |
| , сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мра |
| у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више забора |
| тпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита |
| ица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желе |
| за.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али |
| иђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он |
| врти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну |
| {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то м |
| анија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обор |
| дмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да |
| нтимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад |
| једном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није |
| је парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави чове |
| ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му |
| ребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их в |
| вен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само д |
| бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила п |
| се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{ |
| беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га ј |
| марковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и з |
| Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече ул |
| е зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће дево |
| .{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету н |
| S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме |
| S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му ј |
| није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се |
| постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек |
| у шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, измеђ |
| је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом пра |
| ли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа |
| ерењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљон |
| ично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек |
| , белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - по |
| ескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом |
| срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито изм |
| Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и п |
| где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живот |
| истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао с |
| . {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан |
| јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше |
| лази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о |
| козвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем. |
| и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали с |
| у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манаст |
| лости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пурит |
| ткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је н |
| утака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и см |
| премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним |
| јприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио к |
| земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, о |
| ља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити |
| дног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је |
| а осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту |
| у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима при |
| чито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако види |
| кова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљ |
| дмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући |
| ла се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, |
| ћању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном ис |
| г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупко |
| ада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се до |
| парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав и |
| пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добр |
| арност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. |
| касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} С |
| У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачун |
| та.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} |
| дам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сас |
| је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га прв |
| е знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мн |
| ама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да |
| свести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном р |
| празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још у |
| ало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обичн |
| те да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих |
| други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, заустави |
| реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање са |
| на да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{ |
| бојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлин |
| ти: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час |
| се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђи |
| едну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци |
| ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила глед |
| а десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{ |
| } Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} |
| , разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и ос |
| крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што |
| него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве ве |
| лико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном ла |
| се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак зас |
| зите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S} |
| д склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: |
| стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону |
| и мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и |
| ану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} |
| е у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} |
| ази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, о |
| - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила |
| зину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} |
| од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног |
| лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенциј |
| а за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора |
| упак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најз |
| {S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступ |
| брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлач |
| исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да |
| сам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико ч |
| и сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узал |
| аје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га п |
| ао да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од ви |
| судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси л |
| им схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред своји |
| ље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она |
| ом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} О |
| нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра |
| вајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих љу |
| хтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог |
| врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лиц |
| да, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог приј |
| ете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим |
| чно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се повор |
| инио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости |
| е у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше до |
| чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био т |
| } Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Ш |
| ва) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}С |
| издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешк |
| ма.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{ |
| ри врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако |
| м зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под |
| Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даљ |
| а једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи п |
| лој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није |
| он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећ |
| ед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити с |
| пита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек |
| {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом м |
| налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обас |
| још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену к |
| ге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна рас |
| оњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу |
| х у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како |
| ржећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му |
| лусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, |
| да као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли ка |
| Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокре |
| о је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се |
| а двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дош |
| нојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и |
| ета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе рук |
| вет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја |
| .{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви с |
| арице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој ат |
| ди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, |
| } Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теориј |
| у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била |
| ли, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се |
| ао један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице |
| ви дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, вози |
| у и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулно |
| ног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо ника |
| једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по |
| етири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, ка |
| љство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или м |
| и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључ |
| је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Ни |
| томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, |
| Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочек |
| леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока про |
| једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пр |
| бом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, ј |
| а у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При |
| груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим њ |
| еше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено неза |
| ренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила |
| а.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још |
| ему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од ниск |
| жу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ вер |
| љу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} |
| :{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио с |
| у да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и д |
| вости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неус |
| вуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би |
| ам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио п |
| но на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од ј |
| то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот. |
| Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се |
| дино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом с |
| о првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по |
| њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њ |
| вота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви |
| . {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало мо |
| о што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два по |
| му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на ко |
| у не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} |
| та сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је |
| а досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао пр |
| синзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли.. |
| ве широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не |
| друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно шт |
| га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кро |
| ће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону |
| чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао ј |
| ако је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав погл |
| да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, |
| не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе |
| , човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он вик |
| рашну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, |
| увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју |
| Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очаја |
| м, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она |
| није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим насл |
| увен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже |
| бро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно |
| слободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Он |
| ну, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S |
| ?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то ш |
| евно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави |
| имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, ко |
| {S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје |
| на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на в |
| т израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну |
| бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоћ |
| кодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да |
| е и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке |
| крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зр |
| S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуг |
| реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... |
| и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах. |
| Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - пон |
| рена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, |
| о једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути |
| к? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - К |
| - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S |
| највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то |
| ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе |
| ба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажа |
| одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му че |
| ао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У |
| иш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог |
| зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати г |
| к осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса |
| о коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му |
| а сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карама |
| е учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалн |
| иће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје л |
| у које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S |
| роких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао и |
| олико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут |
| га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{ |
| их или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубо |
| , раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, |
| ш увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због |
| ћине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у |
| који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин |
| те!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрав |
| више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тре |
| ело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би пал |
| ек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, нез |
| бе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он |
| настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин |
| ереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, тр |
| {S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: |
| његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све ш |
| ених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео |
| село и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздрж |
| која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине как |
| каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју |
| ра јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напроти |
| {S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме |
| ла, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде с |
| продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама |
| би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичн |
| нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутил |
| таше над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека |
| се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских г |
| он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, прола |
| тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са |
| говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} О |
| си ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{ |
| се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он м |
| лите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао ун |
| ин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још зв |
| е тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул ц |
| е његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек ради |
| срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, про |
| арац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало |
| и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом п |
| сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} |
| ле тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је он |
| ај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S} |
| , да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваш |
| ст плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се |
| асу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико дале |
| ци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензиониса |
| {S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вер |
| Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ни |
| помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ |
| остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тре |
| ер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам река |
| лиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на ко |
| да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пут |
| ош нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју |
| је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несре |
| од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{ |
| ико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући |
| он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није |
| } - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветил |
| рају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас: |
| н и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши п |
| и је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће в |
| пи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Ка |
| коше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако |
| маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко |
| нувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да м |
| мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичн |
| ри гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће |
| пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што |
| м. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута свет |
| клати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Поч |
| о један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне оч |
| о је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у вел |
| .{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао в |
| орена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} А |
| у по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, |
| Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека |
| , слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова к |
| оје је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кро |
| м тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном вазду |
| благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су зат |
| остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у |
| је један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} |
| етак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварнос |
| цима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да |
| за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - |
| Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта |
| ким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} По |
| е задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоуздан |
| примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак непо |
| рио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити ил |
| упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе г |
| ка.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам |
| се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наје |
| цвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа |
| рство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} |
| е добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, |
| он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да |
| ори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S |
| и на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узв |
| апуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев погле |
| з обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! |
| ли... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико ту |
| ешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киш |
| моновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, |
| .{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједн |
| пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, |
| трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног |
| оком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала је |
| а, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеле |
| нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан |
| их је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не |
| на мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде |
| , задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети |
| вке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова цр |
| е примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролаз |
| .{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда |
| ава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу з |
| у и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је |
| амо мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - |
| аве површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на оку |
| ко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри дан |
| тву нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и |
| } Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време нате |
| Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног |
| да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти |
| {S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједн |
| ла, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметн |
| азличан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог |
| роз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и |
| уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да |
| из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно |
| бри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамј |
| исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас кој |
| страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна |
| овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S |
| правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје ре |
| и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад |
| а, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину |
| ли?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он напр |
| и пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по |
| мором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрање |
| стаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај х |
| ућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред |
| а правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише н |
| кад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја |
| одила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад с |
| ђе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и |
| ено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним о |
| оде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано |
| е спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерен |
| професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испр |
| и једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети |
| - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му |
| на је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, ка |
| ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом |
| Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је о |
| ри један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним вели |
| руто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} |
| непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге пауз |
| уши даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло с |
| било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, так |
| на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмех |
| ивоту не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то маглови |
| ишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, |
| ена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, за |
| м била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог |
| ним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њ |
| сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су |
| или о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па |
| уге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам |
| зите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он д |
| ије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима |
| и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се |
| осле малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали о |
| га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невин |
| ао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило. |
| аштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! |
| нда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - |
| у из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мис |
| трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу |
| ед нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кр |
| о уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S |
| н се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или нема |
| ли металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно з |
| га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано |
| Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци |
| у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покор |
| дне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са све |
| и у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; ј |
| око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање? |
| ене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} О |
| м Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широк |
| ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на с |
| видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп |
| ас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачн |
| ницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викн |
| у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре н |
| у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њ |
| са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно |
| је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кро |
| на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када |
| на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме се |
| лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до в |
| У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и |
| тали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни з |
| ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си |
| жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколи |
| један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да |
| тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојнос |
| Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нече |
| амарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако |
| сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам леше |
| а миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и са |
| иљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има |
| тави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. { |
| а ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмил |
| умедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиро |
| азболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У хо |
| јући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега |
| стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта с |
| чине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде оз |
| их усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пре |
| мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетк |
| укавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игум |
| , - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на |
| недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По |
| дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буд |
| да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним |
| Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању нала |
| дам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само |
| помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се |
| на они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба |
| узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред |
| вољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према те |
| ласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајн |
| о и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа и |
| ред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себ |
| овека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - |
| се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу |
| иље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда |
| оче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче |
| е са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче. |
| и пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велик |
| одужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, |
| ена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само |
| у лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цел |
| мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, на |
| краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, ка |
| се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, |
| голеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало белича |
| ред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде |
| оне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживал |
| а му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желе |
| рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним шт |
| овара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{ |
| еним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} О |
| ан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на |
| ојој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шеш |
| , али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, не |
| вљао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала |
| и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у |
| глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - |
| ада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загр |
| о му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе |
| им крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога лич |
| го што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се ка |
| способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се са |
| а ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и ср |
| мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - разв |
| ло је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од с |
| му), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта х |
| рилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спуст |
| о тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због сво |
| орачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, ј |
| ура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да вид |
| лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово ва |
| де или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти |
| еће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смеј |
| љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни нес |
| онила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, |
| нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под кос |
| о време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} |
| е завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички |
| ом животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима |
| тио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, |
| се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он |
| - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну |
| ан дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта |
| м а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са |
| ндуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила кам |
| ме ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, виде |
| и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} |
| тоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манас |
| и сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново |
| зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо м |
| о у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој |
| едан посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или |
| наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од |
| у браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој |
| ку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Је |
| које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку |
| а их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, |
| а Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, д |
| шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба |
| са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну таб |
| стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту |
| -будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у гов |
| аје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена |
| ровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чи |
| рба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времен |
| S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, ч |
| енције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих ти |
| тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и о |
| испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је |
| и што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето |
| ост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишље |
| воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те |
| ели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани н |
| али сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хо |
| вши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја са |
| тицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! { |
| матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Ра |
| на ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, с |
| њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, |
| о сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Кака |
| лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, буја |
| S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је |
| енутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. |
| самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар |
| ли шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то ни |
| неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше |
| ша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута |
| и гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје в |
| у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог |
| ла је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог |
| учања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима |
| је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те ж |
| о било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао откр |
| т пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начи |
| г државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да |
| а се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен |
| г повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив с |
| стаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се |
| и?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два |
| асилије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} |
| во писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да пок |
| а: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из су |
| на према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, |
| мо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она |
| га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" |
| видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч |
| , ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем |
| ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских ма |
| вог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресл |
| ло зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још |
| ао да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва о |
| д чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он |
| тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... д |
| ца празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни блага |
| ико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необичн |
| спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигур |
| S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. |
| е њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - наста |
| браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бес |
| ругим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком |
| ван, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{ |
| и са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име |
| - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био |
| ше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда |
| обом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И п |
| м?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његов |
| и.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло |
| ме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствар |
| вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због |
| ра!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говор |
| ена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да |
| штајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам |
| - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарк |
| к па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о |
| Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то |
| оду њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговоре |
| ји некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме време |
| а.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за т |
| арамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја с |
| морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{ |
| не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она |
| раја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким |
| отребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", ре |
| е вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али |
| вога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S |
| еосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорит |
| егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила ре |
| него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо. |
| никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако |
| ра са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осе |
| ка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини то |
| (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола |
| павој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из |
| згубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - н |
| расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после је |
| ој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико н |
| буни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улиц |
| } Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је т |
| по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речи |
| м пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не мо |
| еколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нече |
| во слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да |
| S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему д |
| те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које ј |
| ужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S |
| шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио изв |
| о непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво с |
| вари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је поста |
| сељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да по |
| о морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора |
| арковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам |
| дном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре |
| оворила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављени |
| } Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам д |
| вуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то |
| да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех М |
| исли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да иза |
| између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако |
| ца, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да |
| S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не |
| ену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није |
| између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје са |
| ну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута ј |
| не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу. |
| какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству.. |
| скуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао н |
| "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки и |
| азличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, бо |
| ебу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} У |
| атима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши |
| седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{ |
| мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без заму |
| он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у |
| ила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{ |
| ем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим ра |
| а редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, |
| ткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене |
| астира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уо |
| је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно за |
| његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље |
| и да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о |
| окварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шт |
| и је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе је |
| Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, |
| аја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обич |
| ена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота |
| најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју б |
| мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакл |
| е када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би |
| јсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године с |
| нству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму |
| ељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} |
| ма Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећни |
| ост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен |
| ог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично |
| и Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назов |
| да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за кам |
| и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајн |
| та.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове с |
| о глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био ј |
| о што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би пореме |
| ладику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, ил |
| не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жен |
| ане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја |
| сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да вид |
| ко Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда |
| честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Орео |
| снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим |
| адих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, раде |
| овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина ме |
| се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је |
| потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа |
| бог положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то ни |
| не боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом |
| јка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све виш |
| ије одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити ви |
| и у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном слика |
| } Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану н |
| рате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... |
| систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић уче |
| S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и |
| на на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком |
| а, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима п |
| шком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне |
| уру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју |
| пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити |
| а отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у је |
| арисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених ц |
| , његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је |
| х пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном рук |
| е већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изна |
| својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић јед |
| кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од нек |
| су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на |
| аг и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купи |
| дан огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М |
| прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је с |
| де; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би |
| одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвено |
| сти) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће д |
| голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном ма |
| е својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах |
| , да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако |
| за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна |
| сагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S |
| селошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} |
| ахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} |
| му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ов |
| пукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, |
| зао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражи |
| када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона |
| ма малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда |
| одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, |
| тлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана |
| облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није |
| угу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишче |
| ) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." |
| ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то не |
| дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари с |
| ван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је до |
| ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, |
| .{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И |
| лочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не |
| {S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата о |
| су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и цркве |
| прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени |
| а пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} |
| , што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, |
| жете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански |
| је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен |
| м рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног |
| сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престра |
| .{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Ц |
| свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви |
| а, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек |
| S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама |
| он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Ј |
| била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише п |
| ије било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу |
| утим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је |
| независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врат |
| поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, |
| ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину в |
| ам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба. |
| ању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла т |
| узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрт |
| којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то |
| злику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завик |
| а леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу |
| } - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је |
| се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово про |
| ашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као |
| ли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се н |
| Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи св |
| Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори в |
| ви нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо в |
| сада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као сви |
| егово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и он |
| г пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - |
| ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи |
| ника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ов |
| .{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је |
| S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а б |
| великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сан |
| заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} |
| манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били |
| осио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у поч |
| е реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи виш |
| етљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао по |
| аваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он |
| } Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега н |
| {S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам с |
| роплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима |
| један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика |
| и да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен и |
| најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом |
| ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије |
| оговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је |
| в, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у ун |
| раја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S |
| анче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од |
| .{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али тр |
| Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манас |
| јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност. |
| них уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испр |
| една врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим ти |
| толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он ос |
| овеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помо |
| р ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен |
| разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права муз |
| душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном? |
| его што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Ц |
| ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухв |
| но лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. |
| мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако |
| з затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о пл |
| : он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, за |
| дух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и п |
| олео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да |
| чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, приз |
| ном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У |
| биљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутеви |
| селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срб |
| двладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{ |
| уно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке |
| упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих круго |
| а: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у |
| и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше д |
| дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, |
| је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху |
| о, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низин |
| у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, |
| оји је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, н |
| грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу п |
| е ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу |
| тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, ка |
| или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим |
| х страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје |
| рдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образов |
| рође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик |
| о дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону при |
| његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дун |
| колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца |
| ри: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место од |
| у.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно |
| колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже |
| - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - уз |
| могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек |
| а, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зн |
| м лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме |
| дмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али |
| није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе се |
| из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, |
| ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене |
| Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поме |
| хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје |
| би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из |
| онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, |
| ам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} |
| ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је |
| пим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши |
| кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном глас |
| ео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испр |
| а вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су бл |
| де на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње полит |
| и мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђ |
| грану се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме глед |
| а посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз |
| ођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао п |
| ер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, ал |
| ичати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу! |
| авши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разб |
| лако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} |
| вља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никоди |
| е.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} П |
| из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. |
| - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - |
| а Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си |
| ана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша |
| ци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него с |
| истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: |
| Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једно |
| - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога кон |
| уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљко |
| о их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и |
| ко потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и |
| е избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, |
| } - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву |
| аљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и њего |
| бног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он б |
| ветлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће |
| е и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, п |
| у се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три |
| м жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пош |
| да да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико |
| ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, |
| реме без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) За |
| жем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се |
| уховитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог пр |
| ја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој н |
| ћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу |
| а једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, с |
| Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код " |
| и у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак |
| згрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа пра |
| бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после |
| У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукнени |
| нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пр |
| бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње |
| о Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Нови |
| се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћ |
| уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часа |
| и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба з |
| ена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да |
| и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кре |
| Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породи |
| пођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које зн |
| онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, |
| ам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окорел |
| ?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. |
| о, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не м |
| асно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљенос |
| проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог |
| у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново и |
| .{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} С |
| . {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми |
| ц у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: |
| биља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од |
| ши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у |
| оје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке о |
| си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као |
| је. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до по |
| Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врат |
| зевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка п |
| племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе повр |
| знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше пре |
| ти себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и бр |
| гло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када |
| диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Х |
| Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћ |
| време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да жив |
| ом тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да |
| Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник пр |
| си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловил |
| За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу мор |
| Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - |
| беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, о |
| ичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима |
| одношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је |
| екове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, |
| дену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто нео |
| ви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица ниј |
| ана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика ко |
| присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента |
| заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући нак |
| вани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав |
| као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици с |
| вари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са |
| рми резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по у |
| стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве |
| и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због |
| , који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и да |
| онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог пот |
| ао другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству нео |
| се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и |
| д хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необи |
| дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила |
| а, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам |
| ли када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим |
| {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, |
| е улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у |
| је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој д |
| е мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једн |
| доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној в |
| озирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог п |
| ински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дука |
| ну воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила ост |
| и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша |
| ро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизи |
| уда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњив |
| а плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није |
| р збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоц |
| ом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Т |
| лог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздо |
| о је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} |
| их уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који |
| аље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи п |
| сти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе |
| тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што |
| биљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно з |
| дном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као |
| чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беш |
| е, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем |
| ва-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном јед |
| својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, |
| и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже диса |
| лац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после |
| ено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену к |
| х мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно по |
| оком, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пл |
| ле.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на ј |
| а, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па ст |
| ецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у д |
| уга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и п |
| зорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, |
| а.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, по |
| ви окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, |
| преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењ |
| да које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се н |
| а која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљ |
| онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, |
| едом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција ко |
| .{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, |
| еша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, |
| Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега ж |
| а, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца н |
| други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то св |
| а.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу |
| е стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су |
| виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; |
| јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена пот |
| у се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно |
| самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, |
| тац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже |
| ро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постад |
| а, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног чо |
| би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха најве |
| а не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да |
| арац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто |
| жда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим ус |
| је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љуб |
| пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - За |
| нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је т |
| решити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе |
| ас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, ил |
| атребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Пр |
| ике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S |
| човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничег |
| пињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмил |
| ? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, ал |
| остојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих при |
| оји јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори |
| крени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао |
| та. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А |
| цати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рек |
| да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић с |
| ом пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше злат |
| ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дел |
| а ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, |
| ћим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам |
| нате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости |
| ..{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, |
| иже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је |
| упке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести |
| но са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље у |
| иле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на це |
| спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним |
| доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или с |
| ам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена |
| н, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што |
| таву путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, |
| {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{ |
| тво у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти цр |
| чмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију |
| окрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе |
| копчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он |
| штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је забор |
| к свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које бе |
| ислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с |
| а јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала |
| , милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које м |
| Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блес |
| ру.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - |
| мљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Доста |
| их, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај к |
| има; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе |
| шити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, |
| је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба н |
| гована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора |
| ике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до п |
| ка му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Вид |
| често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира |
| су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове иск |
| из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли |
| ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела по |
| ова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он |
| е спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас |
| е то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Зн |
| ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? |
| ио он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим |
| а је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предра |
| е давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај с |
| .{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резиг |
| бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигр |
| жила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је |
| не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише |
| овек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за ча |
| је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја |
| р песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново. |
| лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} |
| ог.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли |
| крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран |
| тупајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{ |
| а Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је з |
| ајвише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други |
| мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре |
| ога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља |
| ва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих пр |
| {S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви по |
| лија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба |
| кости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} |
| , нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се про |
| Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на |
| томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више |
| ковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кош |
| раброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он |
| малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први п |
| ку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је с |
| оја је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је же |
| ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је |
| узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову |
| рна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером |
| ношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, |
| из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишља |
| ри том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио |
| очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирис |
| је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од стара |
| вољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећ |
| ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стр |
| ио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој |
| учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осет |
| Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога |
| луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не ју |
| а га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред |
| јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов |
| преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну вр |
| себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преув |
| е га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати |
| им различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну |
| дним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, оз |
| S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрет |
| ен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли |
| ло, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да |
| неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Ш |
| целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом |
| ши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је јо |
| и доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толи |
| кама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, |
| зак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песн |
| јући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући |
| знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Сп |
| шини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или гове |
| паваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше |
| авише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чек |
| о у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бел |
| едозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, с |
| или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пр |
| главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини за |
| поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, |
| м другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одма |
| Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну |
| ља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну |
| осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног при |
| неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци. |
| ки живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и трепе |
| добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у д |
| да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта д |
| рожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан пок |
| а лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди |
| , ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли д |
| овац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како ј |
| чног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готов |
| вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окре |
| огађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши |
| га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлик |
| кретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, |
| остачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи |
| .{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично |
| , ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њен |
| изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то |
| погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутраш |
| ивајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је нем |
| дино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту |
| не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је нек |
| лазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меде |
| изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало кл |
| на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ј |
| а ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до з |
| нтљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обал |
| ста.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У |
| авке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност ос |
| рковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, |
| и крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ниш |
| ачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу |
| т онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, је |
| лост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег |
| е скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче |
| е која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} |
| так "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромнос |
| гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу ј |
| То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} |
| дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на |
| ћи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале.. |
| а, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда |
| , гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, |
| орених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћ |
| S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и |
| му.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Б |
| ем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало б |
| ла је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута |
| једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} |
| ом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он |
| нојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карама |
| ворим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} |
| ише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, пот |
| уо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чи |
| о егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, |
| се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на те |
| оред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да |
| ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом |
| не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам |
| све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - |
| S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно |
| истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и поро |
| и и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети |
| виђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истин |
| и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та у |
| ено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане з |
| увише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што |
| осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у |
| ово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затреб |
| треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити |
| ковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зград |
| без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности свој |
| Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, |
| ана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада прима |
| .{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то св |
| ам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко удари |
| жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на |
| довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу |
| час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и |
| беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја н |
| ... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столи |
| а говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло |
| рављате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...ар |
| че чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак ј |
| свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи п |
| ња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S |
| ежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварно |
| храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она мо |
| оз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - з |
| {S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које |
| ст осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најза |
| да личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, |
| м има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стоје |
| беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништав |
| све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари г |
| покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће |
| ему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико с |
| се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су |
| , Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше |
| шљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпуни |
| умњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у то |
| а, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега М |
| тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и култ |
| е да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмил |
| , троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза т |
| ругој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собно |
| олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким испове |
| сада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорим |
| годило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву велич |
| из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напо |
| алеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршет |
| устош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима |
| а ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, |
| д Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег чо |
| и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да |
| а, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло |
| а је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега ј |
| мишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу |
| а ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум |
| часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојни |
| ржи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетим |
| о и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног дет |
| је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, |
| , - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који поне |
| , Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања |
| а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала |
| узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: м |
| таше потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог сам |
| S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а |
| ветлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воло |
| физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да ј |
| верен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој прос |
| га вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Б |
| а... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајц |
| преке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје |
| вношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би |
| да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи... |
| } Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, о |
| ри изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти |
| едног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља з |
| ма нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младо |
| лушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта |
| , то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S |
| те, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флу |
| нини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа |
| ли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у д |
| змучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се В |
| ије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - |
| ости, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, |
| а њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, он |
| ађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зави |
| } По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето |
| шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог офици |
| слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је |
| овекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија |
| ило најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао ра |
| без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - |
| што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види |
| ад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и гд |
| у он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - |
| поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљ |
| о поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог ве |
| ско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се |
| џивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, д |
| рела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у т |
| у грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и |
| тварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би пре |
| толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пр |
| а је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би |
| ој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта ј |
| ико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери. |
| иве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и к |
| лагим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас |
| тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би |
| ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - |
| сети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише |
| руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржав |
| Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може би |
| адне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхта |
| родаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас ва |
| вања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На ово |
| огућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколик |
| о признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности р |
| делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме иде |
| нски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије |
| кочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети к |
| и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује њ |
| смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те воли |
| је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ |
| натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док с |
| тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко вре |
| S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене ил |
| свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, |
| омисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да ср |
| поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - По |
| ва створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, ум |
| у?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учи |
| ић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи |
| га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог м |
| е чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} С |
| S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о рук |
| овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим роман |
| и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољ |
| зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на лично |
| а она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити |
| ина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна |
| аса беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својо |
| н имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није н |
| љиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристал |
| зрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које |
| Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А. |
| ребало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћ |
| ворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде поти |
| ећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере чове |
| бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су с |
| јој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали |
| S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учи |
| н постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он |
| ерењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за |
| к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов |
| ва бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрач |
| ави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је јед |
| ога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и |
| ислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио т |
| лашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље |
| , своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у |
| м.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је |
| е заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у прко |
| но његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду |
| е, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, о |
| е закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао ка |
| дмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да л |
| егово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Пра |
| оро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их им |
| ом церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако р |
| те прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро |
| је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним за |
| плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном у |
| д потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово по |
| да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њег |
| то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да с |
| а беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало неснос |
| н тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљади |
| де решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је б |
| своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагриже |
| ра.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли С |
| аште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар не |
| а шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И |
| слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај к |
| и у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се п |
| још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се друг |
| случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обу |
| дло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухват |
| одни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у * |
| да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зат |
| ењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди |
| {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај зауста |
| поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за К |
| се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полак |
| јицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких |
| една чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити |
| ашину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шаш |
| вему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих с |
| да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећа |
| ког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном друг |
| тку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог др |
| тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - пр |
| асу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико |
| га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши |
| у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди |
| а зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јо |
| S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико се |
| тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се |
| ове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло |
| беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже |
| ријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вече |
| она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено вик |
| шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, ле |
| ешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величан |
| повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући т |
| ешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида |
| згледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао |
| тку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце с |
| једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Нар |
| у, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буд |
| а, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отво |
| ? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекај |
| ућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од пр |
| аборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда и |
| себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, помож |
| е чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, |
| хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био |
| јзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново |
| .{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило д |
| , часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је треба |
| доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку кад |
| о како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и |
| вађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу кар |
| имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе јед |
| вно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи свој |
| е некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али т |
| {S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта |
| ла извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност ј |
| толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уоп |
| исао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S |
| во морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто |
| браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, гд |
| да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S |
| три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, пос |
| ла хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{ |
| ти у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пу |
| то сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све |
| Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесе |
| ребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне тео |
| ела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно д |
| а добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и т |
| ездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он |
| ели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би м |
| м са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике |
| их нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Васили |
| еш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си |
| и ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године |
| се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа |
| , - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије |
| да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно |
| м, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - |
| , када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савест |
| ави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S |
| томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са с |
| не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно пита |
| која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушко |
| који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју наме |
| нци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи |
| и зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека стар |
| д замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учин |
| {S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} |
| вну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене з |
| ту да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се на |
| говарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} |
| она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са |
| у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. |
| варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све.. |
| шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би |
| не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао |
| дном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не н |
| се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном ч |
| седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп |
| а" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу ф |
| ада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} |
| запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово |
| олена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} |
| мо хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, узд |
| лазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој сре |
| иљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све т |
| Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић паж |
| а оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - . |
| ам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мис |
| ом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталн |
| е треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било |
| га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познав |
| S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређе |
| цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у |
| не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} |
| ије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни О |
| ину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу јед |
| , не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава про |
| е мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању |
| ох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико им |
| ео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве с |
| колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ |
| ио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А |
| био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије |
| налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио д |
| ели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жен |
| да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не о |
| азговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству |
| зном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје к |
| ... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али ма |
| а:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Озно |
| ше своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у па |
| : - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим бе |
| није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви т |
| љно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није мога |
| гиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну |
| мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, о |
| због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{ |
| Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи ч |
| ћницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да зак |
| да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њи |
| , другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време |
| роз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се |
| би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који с |
| ма, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је |
| уга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се у |
| био, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или |
| осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волел |
| више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долаз |
| ј тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, |
| ожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада |
| ао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигур |
| е поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из в |
| - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, |
| ију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је д |
| је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није за |
| без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда? |
| ободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би |
| } Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно |
| о узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш о |
| е.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао сна |
| мири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он |
| е при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У |
| за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је б |
| беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест |
| љаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није зн |
| е, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, п |
| љне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили ми |
| на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} |
| јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али |
| одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излаз |
| частом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних |
| на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, |
| имљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек о |
| {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим об |
| тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она т |
| ом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} С |
| Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због п |
| то тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је |
| ила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морал |
| та је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду |
| бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи |
| свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S |
| зи пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако да |
| рироди својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана |
| ношћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и су |
| ко нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Ка |
| оме.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једно |
| а не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употре |
| ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, С |
| ање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја |
| ико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: уси |
| еличине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јо |
| ње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које п |
| друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копањ |
| } У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он се |
| укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да од |
| свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта |
| езнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртав |
| сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачуна |
| арија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа |
| е дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чем |
| нство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још је |
| ћи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче |
| трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потисну |
| и одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста пр |
| љиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате |
| ио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И |
| ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан |
| ?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смр |
| акле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да ве |
| тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карам |
| и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега |
| д мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајет |
| овео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био |
| ас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једн |
| лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: |
| о први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, |
| речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без ш |
| рофесору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију |
| е још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпу |
| ић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јас |
| атима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, и |
| ћини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је |
| није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простир |
| ви, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, зас |
| , не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће |
| сам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то ј |
| чму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен |
| ше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамар |
| тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало пр |
| од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистот |
| свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После м |
| ".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од ср |
| пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} |
| ему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на пут |
| силно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју |
| еље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајч |
| екао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када с |
| тпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарко |
| ну за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко разм |
| им горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али прокл |
| лучају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше отк |
| манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе ш |
| Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопстве |
| у.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он |
| неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или |
| свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је јед |
| ом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и и |
| ице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожа |
| вде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Се |
| одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак запи |
| ао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ј |
| је је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова |
| са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која г |
| ез краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако |
| тера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела |
| ма више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха |
| часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и |
| ет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међути |
| онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када и |
| е.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још н |
| ехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно |
| ући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву соб |
| покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све до |
| ном, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другој |
| у катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме жив |
| Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог |
| ма, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и др |
| ере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова |
| лавом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодне |
| анију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовк |
| уди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци |
| и прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, |
| ше, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, |
| да се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S |
| и Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S |
| ује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен пог |
| } Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, |
| ту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се |
| , он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоц |
| цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи до |
| аху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али ка |
| зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила |
| им старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и зами |
| јка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше о |
| са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте зб |
| е чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу |
| - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{ |
| ом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била нев |
| но занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњ |
| иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по |
| ао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и л |
| са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између |
| роз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је |
| имећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том ч |
| . {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други ј |
| и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потр |
| а Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када ч |
| Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то |
| а је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба поче |
| ислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и г |
| ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} |
| } Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила |
| ом, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио д |
| утила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буд |
| ли ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне |
| ост и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе? |
| исао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имај |
| еће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како |
| а брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, го |
| је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али ни |
| мисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали |
| , ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније. |
| а бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то б |
| о познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислил |
| и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дас |
| ан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} |
| .{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, |
| може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш |
| ор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење |
| и није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и |
| S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагл |
| {S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако. |
| и, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уоста |
| новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професо |
| т лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдах |
| м било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке |
| мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђ |
| и. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, г |
| му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чул |
| ом камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен поче |
| , како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! |
| је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за |
| е у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико н |
| Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је забор |
| она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ |
| } Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је |
| асмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василиј |
| воју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Т |
| себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људск |
| ? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што |
| и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срб |
| осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним о |
| адовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам |
| а, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она др |
| тићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, прол |
| зо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи д |
| то је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је о |
| д собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер. |
| а немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он |
| вог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; |
| се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и |
| ма Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамна |
| је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} |
| еше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој |
| то је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њ |
| - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у |
| жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешно |
| , он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колу |
| а схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са сами |
| и рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је |
| Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој т |
| анчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много прост |
| раз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пу |
| би.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S |
| , због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била с |
| тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу над |
| у.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са ј |
| ају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и о |
| млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у з |
| да ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном ос |
| д.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у с |
| све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Је |
| ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањ |
| и тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. |
| ћи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив |
| убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за |
| главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шет |
| ба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била |
| свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од |
| ти да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у |
| довољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет мину |
| толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његов |
| милиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, д |
| а часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликуј |
| могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим заш |
| ло, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретнос |
| Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мр |
| ге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је |
| акне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чу |
| еди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S |
| волвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "стр |
| ти у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер |
| е, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутр |
| и.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер. |
| чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када по |
| зроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, д |
| бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је |
| ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме |
| а само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часов |
| еће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се |
| али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све |
| ер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажни |
| н најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочек |
| о присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као |
| питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли ко |
| је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воден |
| ; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна с |
| дан пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Ра |
| бна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастр |
| е... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", |
| ици.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нис |
| ... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро ви |
| а, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса |
| да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света з |
| човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња |
| он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији |
| ић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - М |
| веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, зати |
| ба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са |
| није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто до |
| уд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се |
| се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом |
| готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда н |
| ви:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан |
| де изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамаркови |
| речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто |
| другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, |
| ић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Трен |
| кија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсман |
| дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још д |
| ог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да |
| сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу са |
| е може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се |
| , она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не |
| сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очек |
| нике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за вре |
| његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништ |
| рај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће |
| буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам |
| а Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} |
| огрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала |
| како нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, |
| .{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он |
| ла поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, за |
| , Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, профе |
| стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - |
| осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан п |
| {S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} |
| жност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старуд |
| волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је с |
| беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан |
| чи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прис |
| ји разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он |
| , свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја |
| за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст |
| ишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак ш |
| што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не у |
| рамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је |
| у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то н |
| поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлач |
| едом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како |
| .{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се н |
| Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је и |
| више га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила |
| себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је |
| на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и |
| Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} |
| идљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, а |
| се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде |
| , и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија. |
| о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио |
| напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смиса |
| то промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} |
| подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине |
| тражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда нап |
| у заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси изве |
| зда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком. |
| и под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше пог |
| ео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу |
| рковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан |
| чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања з |
| "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} З |
| ора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и мор |
| аше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти |
| вори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећањ |
| ми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја са |
| и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти каж |
| его половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити д |
| рају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна з |
| злет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда т |
| сли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њ |
| ви свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао ран |
| вао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да н |
| и. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на ср |
| хну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако |
| за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} |
| прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе је |
| хов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уостал |
| утак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - |
| рофесор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А |
| Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила |
| Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђав |
| Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се кур |
| ли се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач |
| Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите |
| , ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, он |
| и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Н |
| амарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, ч |
| * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: |
| дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} |
| ом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби н |
| е могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима п |
| оје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ств |
| У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је св |
| вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сад |
| е лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сун |
| ан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек |
| оју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се о |
| м Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да в |
| један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на |
| е не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и жу |
| беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} |
| ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чуј |
| {S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша |
| својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да гово |
| рећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И гла |
| лада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} За |
| о је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се у |
| се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да б |
| ренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек по |
| {S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми |
| запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена к |
| утањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, к |
| како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{ |
| Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут ко |
| еђу њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, |
| ца био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна |
| ен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он |
| кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срб |
| оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} |
| и то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXX |
| ао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и |
| обро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете |
| аморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Вр |
| адно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се |
| стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са |
| исту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! |
| тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао |
| род верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је |
| виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то о |
| ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот |
| о једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада ов |
| ави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жр |
| и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, |
| је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, |
| гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се на |
| чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно |
| ти, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, с |
| ли овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога |
| но извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухв |
| Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S |
| о музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи би |
| га остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да |
| ом огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним живот |
| е огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од с |
| е бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би |
| ковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборав |
| и не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза |
| и Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један ма |
| Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост |
| разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и мог |
| евету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S |
| вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице кој |
| ишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигур |
| , али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то |
| да, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао |
| Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да |
| н чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било |
| еме вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од |
| ду пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глу |
| ана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дуж |
| ој васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама у |
| осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - К |
| епашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Ј |
| доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стра |
| није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био |
| кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада |
| јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни |
| ао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, |
| она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила |
| вала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети |
| се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада |
| ој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, л |
| S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овог |
| ршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ћ |
| чен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и |
| орио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједн |
| требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствар |
| на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта ј |
| .{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хо |
| је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немог |
| .{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав |
| је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да с |
| моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину с |
| ела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх |
| дољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али о |
| као на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико |
| , журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} |
| {S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S |
| ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој |
| ше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки ками |
| сли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} |
| олести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} |
| смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаро |
| Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Ал |
| о рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (к |
| ај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проб |
| ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше д |
| корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих |
| и! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та |
| који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној спор |
| могуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је |
| над пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вире |
| не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и обор |
| куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назир |
| менталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које м |
| се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и |
| увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потп |
| а, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе |
| четку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не мож |
| ао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време п |
| отраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упит |
| м месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу |
| .{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који |
| ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, с |
| {S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од |
| вени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји он |
| прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба |
| евлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све ш |
| изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постал |
| оју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, |
| у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него |
| ћа.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најз |
| е патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомо |
| сред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више |
| миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљава |
| говори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{ |
| и могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан |
| та урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си |
| их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} |
| силија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S |
| лико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шт |
| може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све |
| утра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлу |
| ли нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам по |
| ма, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са какв |
| у је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се |
| ј, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и |
| у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било |
| ранице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да об |
| ри; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуње |
| кве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазиј |
| S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипа |
| ат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мо |
| е када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, |
| и: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављ |
| слећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила |
| внијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушањ |
| !{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан |
| о други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро ниј |
| ем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар |
| .{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гуш |
| ко му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се д |
| замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, св |
| е налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао |
| а предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори ж |
| рма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Ј |
| о сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; јед |
| зглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав |
| му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{ |
| етала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало |
| на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтим |
| јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице |
| етрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако |
| Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Кар |
| ко задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Рад |
| климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански м |
| релих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућнос |
| ђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци д |
| о ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је пог |
| тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм пр |
| жије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор уле |
| чи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче п |
| камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достоја |
| једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи |
| о би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, |
| из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л |
| није, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба се |
| чно узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где ј |
| знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S |
| ће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пу |
| он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему тре |
| {S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе м |
| г дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио т |
| од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када ви |
| Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли за |
| зили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S |
| дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам пом |
| е пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али с |
| тку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{ |
| и се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се |
| да баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али о |
| у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од |
| ином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико |
| ши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој куз |
| м вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се |
| о у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико ч |
| о... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствар |
| који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треб |
| ата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то |
| извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично глед |
| озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води |
| само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и |
| А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа би |
| ђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на |
| ске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео |
| екидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог |
| и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, к |
| и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано |
| риђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе |
| кивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он |
| станог окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања |
| ах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех |
| ским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о ње |
| тварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен |
| атке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одб |
| у Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поу |
| ном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од к |
| а би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она при |
| кве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај беог |
| ио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговор |
| екако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али с |
| раћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиро |
| амо да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих на |
| зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу. |
| кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми |
| рвозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једи |
| драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова |
| ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај |
| едном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете |
| објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - |
| Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба. |
| е?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору |
| вић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ј |
| авнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, ле |
| да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало |
| д (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну |
| собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабо |
| е.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} С |
| Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она |
| он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, ср |
| ен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим корис |
| ру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и с |
| ашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико |
| . - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему |
| же да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: |
| јаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог о |
| је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{ |
| већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попе |
| ић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у п |
| не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, |
| о наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и м |
| донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, нам |
| а?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} |
| уга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. { |
| овићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам до |
| отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изја |
| или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у то |
| м веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да с |
| е и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је о |
| еђала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала оп |
| :{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу но |
| г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он |
| S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то |
| не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би нена |
| лих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада р |
| али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да |
| испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко своји |
| S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуш |
| и као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети |
| Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{ |
| ра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру |
| да у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих |
| замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- |
| и!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без |
| ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} |
| окуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарков |
| ан гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши |
| протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку о |
| пи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата с |
| свим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} З |
| стоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грд |
| ница на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бац |
| еживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у |
| дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у час |
| уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ м |
| у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и поп |
| ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим б |
| рете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих |
| ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га ни |
| Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седел |
| војој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику за |
| нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S |
| његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} |
| орак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Мо |
| јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, |
| заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали м |
| од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подуд |
| та.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо |
| лицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X К |
| џика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, |
| слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чин |
| ја сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и раздели |
| моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним |
| ечи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања |
| е множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плави |
| ше расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже меш |
| , да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, |
| више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - |
| цу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче рук |
| омалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{ |
| арамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дан |
| требом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: |
| а скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарк |
| ари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју ј |
| по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воде |
| ост, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше |
| своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (ко |
| злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на |
| звоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле вољ |
| и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух б |
| а што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), |
| аше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карам |
| ренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најз |
| {S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет |
| - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски |
| заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада к |
| е могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зуј |
| ше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава |
| и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је |
| уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати с |
| а прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио измеђ |
| тиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према |
| е у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао д |
| ће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" |
| гуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у поче |
| о јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад |
| Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, по |
| одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он вид |
| њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак пока |
| еље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да по |
| умитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са о |
| ?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више |
| Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико п |
| не на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему |
| је знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, |
| едрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} |
| групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде |
| те зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљ |
| на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је и |
| разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу |
| огледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пу |
| се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражи |
| че из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши о |
| рише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше так |
| у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити |
| ало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу |
| жда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од ње |
| мах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те лично |
| у.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S |
| а један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том с |
| почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити. |
| {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{ |
| ашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} |
| јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћипер |
| је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што |
| м да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И гор |
| ла међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва траг |
| ући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим н |
| би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављен |
| .{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - |
| да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац с |
| него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд муч |
| ана на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на м |
| д; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико |
| оје је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се из |
| руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; |
| мена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та кол |
| ро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чи |
| ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба кад |
| би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са |
| јатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србин |
| ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину п |
| помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У ти |
| , приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, ве |
| је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији |
| му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да |
| тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је |
| желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно о |
| ли да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку |
| убљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настав |
| ..{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} |
| би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници из |
| ушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где |
| зумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је |
| је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Ср |
| фесорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) |
| рија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем |
| пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим |
| једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас |
| да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да сп |
| треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се ц |
| понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S |
| осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се |
| ичању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, |
| творен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим трен |
| Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих |
| а ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје наро |
| и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубок |
| м све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али по |
| а душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који с |
| истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ип |
| пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође н |
| са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је би |
| марковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежа |
| ен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, |
| далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно чита |
| часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну |
| је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би ви |
| анас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на |
| сада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало |
| ојави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у |
| рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{ |
| он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, и |
| у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица |
| , би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Срби |
| еда да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због |
| ао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало |
| једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "С |
| око у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Вер |
| сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не са |
| иметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно |
| аду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала врем |
| ије која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} У |
| а могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Б |
| да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кај |
| слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почет |
| ом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што |
| ам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а |
| дини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на свој |
| пљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог изра |
| је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написа |
| , може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све |
| S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав |
| ли то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако дал |
| скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу пос |
| гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен |
| што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљ |
| се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Нико |
| о", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми и |
| ија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али О |
| ојим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о њег |
| ожда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беш |
| иже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба |
| е та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним |
| естано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и ниј |
| е да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напуде |
| мете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том слу |
| кле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог ч |
| маде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} |
| к сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, |
| а проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у |
| више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсиј |
| ће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, |
| ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, |
| што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било |
| жи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њ |
| аде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Ли |
| добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне. |
| е се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... { |
| вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, |
| ри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега нео |
| ају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три го |
| ута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам |
| ост Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколик |
| {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало на |
| о што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} |
| воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точ |
| на:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - П |
| се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и |
| одиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одј |
| е Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од те |
| адионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагље |
| је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угл |
| у нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две рас |
| асак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љу |
| на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} |
| рце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута |
| одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Н |
| е само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, |
| упи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, |
| ихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} |
| ривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и |
| сна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су |
| ставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од |
| аци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а |
| е за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, с |
| није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбр |
| има сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они |
| на тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} |
| оје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, |
| еку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је |
| е супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш |
| што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Прости |
| бан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим су |
| да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се |
| вовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у |
| очарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје м |
| е заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху |
| еднако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију |
| итавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све о |
| ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да |
| о се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним |
| века који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се |
| г?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупост |
| вић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, |
| ели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа из |
| асвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мисл |
| том изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу. |
| у.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окрет |
| н број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем жи |
| да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се |
| тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је |
| тина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покре |
| : она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у |
| главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђ |
| арисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше п |
| урите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игу |
| арковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није с |
| ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што б |
| .{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола |
| ри на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S |
| обро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - |
| рио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", |
| и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, |
| а.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тв |
| е да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли спос |
| ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио |
| аилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је с |
| и да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у |
| гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - х |
| но тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни измеђ |
| еровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} |
| ри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{ |
| м сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја |
| пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, |
| о, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; |
| исмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лен |
| и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С вре |
| је помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам ран |
| али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесн |
| оса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профа |
| овог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S |
| уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити. |
| о за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему |
| на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испосн |
| од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања |
| алом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, |
| кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву же |
| ира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако |
| ике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и |
| ликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара |
| Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима н |
| знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њ |
| спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он |
| се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек пос |
| ји су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек |
| ђена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, т |
| говори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насме |
| ео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За |
| S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам з |
| жеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} О |
| ађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргл |
| притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам |
| прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света з |
| бе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је об |
| искаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И он |
| или најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и м |
| ирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађ |
| ила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S |
| же са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац б |
| а природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато шт |
| опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У о |
| е прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стос |
| а та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно |
| м собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила |
| за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету зем |
| } Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен |
| ачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето ва |
| ше ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{ |
| уку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{ |
| руги на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше |
| акука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одје |
| могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на |
| ечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место |
| {S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко из |
| метало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је в |
| га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог проти |
| да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на ко |
| узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би м |
| твом!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао н |
| вом које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубо |
| радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му св |
| дар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том |
| игарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од |
| т осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута |
| Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још в |
| чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навик |
| тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говори |
| ебе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се о |
| ена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остал |
| осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, |
| ачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он |
| и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и |
| {S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Ка |
| д да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пр |
| па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцни |
| пи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненад |
| оначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ. |
| Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сл |
| а лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше |
| положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је роман |
| м трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василиј |
| под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. кој |
| та је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарков |
| ислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говори |
| није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говор |
| ак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он |
| да и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам д |
| овора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да го |
| нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештен |
| ратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. { |
| усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један |
| се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује п |
| м куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чи |
| Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, са |
| е кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину |
| страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не мог |
| авати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављивах |
| откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за св |
| ове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{ |
| ји су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у п |
| ека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер |
| карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уоч |
| у тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да пос |
| чито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Мо |
| али тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби |
| но биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} О |
| као, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико м |
| ласе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда са |
| музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некул |
| на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на |
| е видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше оста |
| себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једн |
| м телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибо |
| анства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се |
| азне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне |
| за тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима он |
| поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, |
| мила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кр |
| Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика |
| S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице неста |
| до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} П |
| а дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помага |
| његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробу |
| ије видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајући |
| S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и |
| ако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Д |
| пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче |
| ије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати свој |
| та ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше по |
| е на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонит |
| а Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку |
| икодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два по |
| к га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толик |
| и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако |
| Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из со |
| узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његово |
| ар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови |
| , брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео с |
| ола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозо |
| силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није |
| к, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуца |
| вет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ |
| а.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом |
| , сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које |
| против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бит |
| ђе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било |
| о немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не р |
| ити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ва |
| о ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла |
| сни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радос |
| од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не |
| ад.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме г |
| и муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, |
| .{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од п |
| ужен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је к |
| не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си |
| ила је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже |
| S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прела |
| та би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда |
| љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, |
| ата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни |
| помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак з |
| } Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђењ |
| о; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, |
| један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом час |
| глед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше з |
| е чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S |
| дмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало |
| S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да |
| воме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му |
| ити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност ш |
| жао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгу |
| јзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари |
| лете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разло |
| десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Ср |
| {S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с п |
| викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу |
| ико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеј |
| коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине п |
| запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. |
| стиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним глас |
| акеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} О |
| по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе |
| ивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му |
| оже ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у |
| о том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он о |
| То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и |
| м?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше о |
| жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{ |
| имљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њ |
| ући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то |
| нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно |
| коро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али о |
| осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу под |
| ам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње ( |
| од Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам с |
| очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више |
| ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећ |
| а.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Р |
| ређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта |
| стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он ни |
| ства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер |
| ма на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он |
| толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на вид |
| ило је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да заба |
| свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле |
| ог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише знач |
| погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно св |
| дознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хт |
| га довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било |
| по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} О |
| е... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико мол |
| да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку друго |
| ешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем |
| ... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најз |
| њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он |
| им цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван |
| е поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе |
| неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотвор |
| сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од м |
| амом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке за |
| ? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити хр |
| грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} |
| човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи |
| је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од пр |
| је.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радов |
| ји немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не т |
| а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику је |
| тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та миса |
| ивот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било |
| да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањ |
| палог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Вас |
| исе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страса |
| мо мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола |
| лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би |
| та које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове |
| , али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе и |
| скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игума |
| ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју |
| та, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек он |
| екао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле |
| без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка |
| а, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на он |
| суђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви пут |
| ло своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једин |
| рба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте |
| да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стај |
| машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследн |
| вот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор диж |
| рба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у с |
| и се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Васи |
| ћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим |
| хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се д |
| не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са |
| ћних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S |
| ка.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садрж |
| ној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себ |
| тимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат |
| журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледа |
| - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављају |
| е те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари |
| .{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити |
| у женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} М |
| амо наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и су |
| познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је мог |
| од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће пр |
| истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се |
| ! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и т |
| , као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни са |
| еш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим |
| су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани игр |
| , онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види |
| да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи |
| Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глуп |
| вући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво |
| дјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, |
| одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се |
| а може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали |
| .{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на с |
| олико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. |
| са на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да вид |
| аној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба д |
| учно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S |
| лашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и |
| ом часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојаж |
| е и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуд |
| м око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше прек |
| а знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - |
| ла је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у сво |
| говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да |
| нутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао м |
| жда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу г |
| S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ства |
| Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из стар |
| ле ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двор |
| д чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на врат |
| насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стај |
| едсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се мл |
| осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да |
| ђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би поквар |
| Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретнос |
| ао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као деч |
| јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка в |
| *. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и з |
| да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{ |
| ети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су вод |
| поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само насл |
| вијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ру |
| је на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала ку |
| спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако |
| м; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је |
| зјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказ |
| год жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела |
| раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, |
| склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо ка |
| право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, п |
| узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру |
| га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу |
| ".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она ј |
| тир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места... |
| имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворен |
| ве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба |
| да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам поч |
| ле се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје |
| тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових м |
| ашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ни |
| ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разум |
| .{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S |
| и у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања |
| ао што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љу |
| {S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и |
| бро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао |
| Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али с |
| реба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом |
| у, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекула |
| Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се сп |
| и.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђ |
| о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам д |
| м је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и ме |
| лици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, |
| ре у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздањ |
| ода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и зд |
| . {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата от |
| пустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде |
| кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остој |
| нило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамар |
| ремена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, |
| да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада |
| ко свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} М |
| о питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је не |
| ам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравн |
| рстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам з |
| оезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам посл |
| полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под |
| едног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; |
| ико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео дог |
| о јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије |
| човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји посту |
| но задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасв |
| ри, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постој |
| } - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, |
| {S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} |
| јашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна |
| !) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и т |
| ам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто |
| ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео с |
| њу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам |
| те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - |
| ути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гон |
| еко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вра |
| у широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одм |
| та.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он н |
| би тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као де |
| даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћ |
| } - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми |
| не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатеље |
| ом према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то |
| стало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда |
| акле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену в |
| ворили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и су |
| удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто ко |
| си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем |
| м, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарк |
| роз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} Т |
| шем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмил |
| воримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} |
| Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те т |
| еш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила кад |
| предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује |
| доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и д |
| ти.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се |
| ма, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутар |
| лаву, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је ба |
| дњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему прос |
| више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и |
| се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нече |
| о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићев |
| ећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађива |
| е због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да |
| Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја ми |
| елим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба |
| све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука |
| жда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, промен |
| в кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и ст |
| то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи.. |
| азати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, |
| а необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све о |
| који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек с |
| ажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доб |
| ни, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, |
| .{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео д |
| ила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач |
| м фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљ |
| јући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу ма |
| ељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним |
| зетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да прем |
| {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном |
| а не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се шт |
| се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим соб |
| уги Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у |
| јим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све о |
| аки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја пла |
| ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним ства |
| у је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њи |
| ше га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је |
| ви, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од поно |
| отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магнов |
| мех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али |
| в завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од к |
| безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај кој |
| анифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је |
| жно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске б |
| олико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте м |
| тиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} В |
| крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарко |
| је под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је н |
| .{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да с |
| а мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада с |
| поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то |
| арушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом |
| оследњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и |
| беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није |
| у ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на поз |
| уче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; |
| његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бе |
| еша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чвр |
| у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да |
| оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Срб |
| т описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} И |
| , и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз |
| дње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли |
| скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави о |
| ш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застр |
| црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дај |
| неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега погле |
| мах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (нек |
| здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов п |
| ја са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао |
| ити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} |
| ног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за тв |
| слио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте |
| атрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, |
| то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{ |
| нете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као |
| ам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсв |
| Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Срб |
| почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључц |
| у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше поче |
| жио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико г |
| о у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова п |
| ед подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне ж |
| блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и т |
| и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повре |
| ровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави |
| еше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то |
| спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}З |
| XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако |
| лији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако б |
| постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и за |
| рду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло з |
| само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову |
| се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један кр |
| и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно |
| или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по све |
| Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разо |
| ристос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; ча |
| а Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. кој |
| ави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме доса |
| , она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци с |
| у фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно др |
| инио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко |
| један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше з |
| срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака |
| колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, |
| иставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на |
| сти?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била |
| без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, |
| ичега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} |
| равали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шт |
| стојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је |
| цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади њего |
| зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" |
| лог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да |
| ан лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче |
| је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: о |
| ишта постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да в |
| , "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кри |
| и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци погле |
| н још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао |
| синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокр |
| ада он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуште |
| асвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам |
| нако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори |
| приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак |
| .{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том ма |
| ећ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је |
| Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - |
| тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватр |
| та удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљ |
| н.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човеч |
| ажење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари |
| ј се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку |
| имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, |
| ње.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему друг |
| увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости њ |
| анску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била т |
| са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћут |
| ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут |
| ас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади |
| широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио |
| јци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на мом |
| неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та |
| разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео |
| ада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту |
| а је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране |
| а свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све о |
| е. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је |
| спитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте м |
| ужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{ |
| журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро од |
| нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{ |
| изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрет |
| кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било |
| ање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, об |
| о зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вр |
| ро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на |
| им још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га во |
| пуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и д |
| и се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дош |
| њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, н |
| се.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре |
| не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто тол |
| ображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла |
| унци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне дру |
| ји одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - по |
| г покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{ |
| једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} |
| есни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници наг |
| њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у нару |
| едне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то |
| ли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова ве |
| е, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног тел |
| жем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то ј |
| ута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио њег |
| раћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен пок |
| што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, |
| окрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што |
| према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло |
| е.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надз |
| хањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта |
| ву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у |
| прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да уч |
| Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- |
| адио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку |
| ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престад |
| ва и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необ |
| а изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен |
| сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова ствара |
| о само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било |
| се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље он |
| прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило |
| пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју теш |
| од свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше |
| вом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на |
| ледње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али н |
| S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} |
| ети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрл |
| на, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од х |
| своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним |
| дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као оче |
| страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зази |
| у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му к |
| им спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S} |
| убоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну |
| слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било |
| сети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он ј |
| еке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је т |
| има, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим своји |
| је гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су |
| ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, |
| дговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би |
| ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце ко |
| један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање |
| , али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мут |
| ивале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот пр |
| ех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт. |
| аву у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају т |
| ула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када ј |
| монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто |
| ртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафан |
| светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту |
| се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људ |
| и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. |
| дило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути |
| и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} Н |
| ај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јач |
| о њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, |
| зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред |
| се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и заг |
| кодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке |
| за једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност њ |
| могуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје |
| ну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не реш |
| ицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало д |
| сташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под нас |
| утања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нуди |
| на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је |
| лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацил |
| леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала |
| еченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{ |
| постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не п |
| рамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, ал |
| чинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, |
| ичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешал |
| опи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове |
| ан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чи |
| атима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па за |
| тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово р |
| дужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и о |
| било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три н |
| ији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко |
| а се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори |
| } Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: |
| беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која ј |
| {S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се п |
| атериална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од цело |
| реперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво на |
| суство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) |
| жа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако шт |
| ашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између теш |
| дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - |
| ања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{ |
| ого говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж |
| не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико |
| ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Кад |
| енима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, |
| штењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарк |
| и, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Шт |
| крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао |
| радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и не |
| му.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичај |
| своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да |
| је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојал |
| ол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од |
| ђу две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са н |
| цала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је д |
| ! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, |
| нити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни |
| човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред |
| знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсек |
| коре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипа |
| ца.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и план |
| празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем тор |
| је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора |
| ој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Ми |
| мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он |
| у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина |
| аклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. |
| ћ остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам |
| црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле |
| м погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале п |
| јакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од та |
| у он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у посл |
| .{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти |
| S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S} |
| е би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} |
| е точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијал |
| мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} |
| {S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он став |
| ешити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} |
| ло у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завла |
| рачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све |
| домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао |
| ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну |
| пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматр |
| видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало б |
| и: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се |
| о сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећа |
| рно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих за |
| ар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} |
| на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже ње |
| Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књ |
| оворника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим ова |
| се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се те |
| о је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се |
| и у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушењ |
| и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта с |
| тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да т |
| испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи |
| то, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и |
| права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај ос |
| ње, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да с |
| к, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чека |
| немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно |
| али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слуш |
| и речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њ |
| ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у |
| неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неос |
| да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и |
| ги пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству |
| шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, |
| равећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} |
| ош никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута |
| антији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људи |
| га и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схва |
| место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толик |
| да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он јед |
| пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Зн |
| арошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само н |
| да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје мож |
| ко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, в |
| тија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Ра |
| знања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било |
| пасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} |
| та да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због т |
| игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе |
| - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично з |
| ано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} |
| о.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закљу |
| а, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те |
| ти.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Профе |
| акав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{ |
| на од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{ |
| начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глуп |
| ти препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена |
| ? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била |
| да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту. |
| е провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме |
| а изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у обл |
| {S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због |
| ри нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи н |
| :{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу |
| опадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам с |
| ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети |
| ме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она ј |
| ече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{ |
| богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи об |
| сећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави |
| већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се |
| ир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зов |
| други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радми |
| ен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступ |
| нина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S |
| ости и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до нем |
| м такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да |
| ако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, види |
| о је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: |
| шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, |
| сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново пон |
| ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да |
| ериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на сам |
| убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и |
| ткрио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "роз |
| ом налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је |
| борене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично |
| к, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што |
| сиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Ув |
| о осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим |
| воја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си |
| овић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са с |
| ет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једн |
| тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} |
| кох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са |
| њег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику |
| спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја с |
| аре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш |
| ед смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, пр |
| е).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај |
| почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би м |
| ена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатно |
| који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} |
| сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамар |
| ш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престр |
| у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је |
| н сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско |
| он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трепт |
| а је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, ос |
| на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шт |
| стом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, |
| , али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред |
| него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у ка |
| зволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Кар |
| настир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране |
| о не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умре |
| ломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегрт |
| Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више м |
| не, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко в |
| инио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} |
| ности и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело |
| ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Је |
| ва живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено |
| ло у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнод |
| ним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће |
| и који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши... |
| мислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када вид |
| задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује своји |
| бија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жен |
| а ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га |
| од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком |
| ост и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у |
| га мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да |
| к рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као д |
| ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, сва |
| ак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелу |
| беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обила |
| {S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе. |
| х јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, |
| кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена |
| ености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} О |
| оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронул |
| срета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није н |
| поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} Посл |
| ама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари |
| и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро ср |
| површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута ј |
| аузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још у |
| која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она ј |
| страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи н |
| постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљи |
| мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, по |
| једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то ст |
| костан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег прија |
| јница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бел |
| Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде |
| ине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је вл |
| е то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао о |
| обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај из |
| нојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Пот |
| .{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и |
| одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међу |
| узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај с |
| - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе |
| то сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали |
| е кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га ид |
| е на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и |
| Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом |
| ерен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На стран |
| м очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће |
| је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, |
| о, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоц |
| оже и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{ |
| и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изглед |
| ди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", |
| осле сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала |
| а размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то би |
| аквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, |
| х часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели |
| тије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си |
| одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љуб |
| им жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се |
| а догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља изми |
| зрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских р |
| способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентова |
| им, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било |
| о је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} |
| }Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на с |
| ала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и п |
| је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се |
| ор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - |
| ељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклон |
| дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, |
| је крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. { |
| . {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није |
| би потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Вас |
| њигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} |
| а учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му п |
| ровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журн |
| :{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је би |
| м Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да |
| изнат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо |
| крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог |
| љујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можд |
| буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и ј |
| Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на |
| би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због |
| радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљ |
| на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то |
| .{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, |
| дланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утро |
| ају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито ј |
| евдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављал |
| поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра |
| е са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокс |
| ренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по |
| огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени пре |
| тим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигн |
| у: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз те |
| срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно з |
| реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је |
| аше око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глав |
| требну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не |
| ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у |
| Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близ |
| он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до |
| амарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји ј |
| воме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање |
| ренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - |
| опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији н |
| аш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овак |
| на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била |
| ој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам у |
| же имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задо |
| ам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чу |
| ак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести |
| S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња ше |
| прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способнос |
| да још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњ |
| познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном |
| рад, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново н |
| оживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је сп |
| вић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све |
| и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна |
| ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ј |
| који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и г |
| у замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком прир |
| г њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, |
| звуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; в |
| сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, зап |
| е на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - |
| им те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да са |
| ла, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна |
| сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лаган |
| овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом |
| ништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше д |
| то се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да ув |
| е то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизнос |
| ије лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакаж |
| лу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S |
| ислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви |
| узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тим |
| препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али о |
| {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбан |
| - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњењ |
| ени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га м |
| а скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких ц |
| створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу |
| о уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше и |
| одине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са |
| тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, вла |
| алазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем |
| рско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Д |
| ) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаш |
| ан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и |
| онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благо |
| уштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људим |
| омним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да с |
| ољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се |
| м очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га |
| дем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба по |
| вари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве уж |
| рни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео би |
| ак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише |
| чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тего |
| јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душев |
| раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрец |
| та треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и п |
| чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он преле |
| ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред |
| о не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске ж |
| стиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћу |
| то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карам |
| оговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прек |
| ави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, |
| тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - |
| {S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да |
| ај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубок |
| тише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима ство |
| у најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом план |
| исли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми |
| аглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} А |
| ећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешњ |
| не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда |
| амарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али |
| обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цепт |
| {S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехо |
| лој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кр |
| бе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, д |
| да би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S |
| мети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у га |
| вотиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарко |
| ему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, изви |
| тво Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S |
| , осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скад |
| мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и |
| онију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и |
| ном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави |
| колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... з |
| угих ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није |
| , отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли дан |
| јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који |
| не.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениа |
| Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И з |
| зива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По мо |
| .{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком |
| е ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем |
| онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена ти |
| а верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, |
| м луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не |
| упака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разу |
| ашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Вас |
| трашно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати |
| да, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, |
| подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за р |
| н шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар |
| које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, |
| Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини т |
| "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није т |
| папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С |
| е његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, |
| еби ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та |
| аза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на сто |
| питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S |
| е, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане са |
| гу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве |
| припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајућ |
| а заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија |
| у се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети боло |
| уштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва бога |
| на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била изве |
| {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{ |
| сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешћ |
| к борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљат |
| мично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрај |
| S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум д |
| ако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није |
| е из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, |
| о: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и |
| то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У сво |
| ло оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живе |
| Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у |
| свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих с |
| н тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међ |
| боко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "велик |
| не виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радми |
| и, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристај |
| ференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих |
| } Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... не |
| S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, |
| у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, |
| о тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци |
| лом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Дост |
| на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада ( |
| шавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би о |
| ене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S |
| ченик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут |
| његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечи |
| ритисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништ |
| ња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младић |
| тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да |
| д многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, |
| и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео |
| опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да п |
| се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо |
| }Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја ид |
| ебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило |
| смо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало шт |
| им, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми |
| града, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао б |
| ма, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки |
| и, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се |
| јало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћ |
| аног државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, |
| ком ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, ка |
| S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S |
| ао човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако |
| еш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти |
| слоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - |
| м, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - П |
| н се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... ј |
| , сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји. |
| јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацил |
| а се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре с |
| н:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја |
| и за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу |
| мила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У |
| шом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролаз |
| мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за и |
| говор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S |
| ајзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих |
| лите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? |
| а дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хо |
| ба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она и |
| елу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запреп |
| т и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, бе |
| {S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присе |
| ећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукам |
| то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необја |
| и жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: и |
| ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, |
| ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми з |
| .{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Кр |
| е задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарк |
| рећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирс |
| , ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић р |
| у му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и пи |
| а се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И |
| е. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} |
| себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да |
| , лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба сед |
| ваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она |
| лу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дот |
| било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да |
| ак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао с |
| ед тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на кра |
| ре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити ш |
| ам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је |
| журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак |
| - Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући |
| је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том пр |
| садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да |
| дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше. |
| м простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се с |
| игурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито |
| животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно с |
| Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београд |
| нда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прв |
| {S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карам |
| } Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је |
| ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме на |
| ерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту |
| се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да |
| стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало к |
| знатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врл |
| Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох |
| огао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејо |
| мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште |
| литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новц |
| аве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво.. |
| и памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и го |
| је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој. |
| је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те |
| а.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међ |
| {S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XX |
| ебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то |
| - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позори |
| тани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном |
| их јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створе |
| , ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} |
| е главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да |
| ам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, |
| рим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћу |
| се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћ |
| м, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог сп |
| штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав це |
| да тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада |
| м, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, пр |
| човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смет |
| м, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку |
| х затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено |
| Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - |
| која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, премо |
| аз на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад не |
| ажио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно гово |
| ије имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним |
| ловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не |
| чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, |
| мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, в |
| је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S} |
| ог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини пл |
| је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемире |
| завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је |
| није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} |
| вши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачил |
| чиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{ |
| била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да |
| тајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се де |
| вет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S |
| тересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног ње |
| у, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ст |
| и, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међ |
| ене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу |
| је мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S |
| ретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим сло |
| ела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. К |
| шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, т |
| есености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, |
| рење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и |
| и овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударц |
| просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за |
| је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји в |
| да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним п |
| , затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S |
| ог у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не жур |
| } Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га с |
| ивота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, |
| их могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљ |
| рце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза зн |
| аг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Нем |
| и открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле |
| вима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја са |
| ознат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечер |
| ењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, |
| стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик је |
| еше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо жи |
| још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве ру |
| и пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!) |
| реним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осет |
| дња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем |
| његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног. |
| а.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да г |
| е трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А ш |
| тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила с |
| нови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испре |
| није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност К |
| после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он |
| говим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва |
| руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар ј |
| ања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и пр |
| асвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле прича |
| ам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак." |
| сти, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" |
| {S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокре |
| а му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтел |
| му? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се при |
| ивот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - уз |
| звијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као |
| теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакл |
| на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и св |
| то потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), он |
| е да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао |
| о то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напу |
| колико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарков |
| га боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам до |
| о да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не пома |
| ти и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше |
| то је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико к |
| лео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, |
| у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже це |
| ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред |
| ећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам увер |
| }- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ н |
| на пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цеду |
| оведи.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} |
| имоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без п |
| не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само |
| снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини ј |
| час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до јед |
| какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Бог |
| оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би п |
| Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. { |
| ог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства |
| он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз пр |
| осила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последњ |
| е очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицат |
| између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен лут |
| иску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Д |
| ућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која |
| ети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из с |
| едне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно ш |
| од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима |
| ју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута он |
| ли то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захва |
| час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Кар |
| апурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} |
| ада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео |
| и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог |
| а је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да |
| плака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, |
| им жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место |
| м, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи |
| она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то |
| љини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, |
| а и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монолого |
| у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) |
| дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{ |
| е собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам об |
| S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово во |
| ије дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажн |
| га што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуг |
| : {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А ш |
| е сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на |
| умео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада |
| ност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао из |
| о моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најсит |
| и.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, |
| ом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој по |
| јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледал |
| ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи |
| покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржа |
| оз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано |
| S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју |
| рати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само |
| ек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да |
| аше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом |
| ше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на |
| у му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} |
| дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све по |
| све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гоми |
| равно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мо |
| , ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као |
| сећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S |
| алија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично |
| ање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, н |
| ала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звон |
| пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да пр |
| к и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљ |
| таван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба пр |
| ћно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем |
| ки, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим |
| кондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико |
| . {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S |
| о натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском ко |
| Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену с |
| е права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте |
| ла на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још некол |
| о част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, |
| {S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног |
| ги су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила |
| .{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Осто |
| , после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здрав |
| дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то не |
| зимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи |
| век дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе |
| се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почет |
| м" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан п |
| ате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам да |
| есног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову неп |
| S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их који |
| епећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, г |
| изала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за друг |
| ај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узн |
| и да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више |
| ко, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се н |
| ј.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази |
| је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњив |
| о нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престравље |
| у белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: поч |
| месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасв |
| , које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, |
| оз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија |
| сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да каж |
| еобуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, |
| иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Ре |
| а.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потоп |
| ло на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да |
| в.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беш |
| своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} О |
| д нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је С |
| с што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено |
| нуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од зар |
| Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу. |
| је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: |
| тави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе пр |
| ам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечит |
| ко је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он |
| ра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нар |
| на за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се |
| ?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити |
| а само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним п |
| ад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала најве |
| се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да |
| {S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе |
| мати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро. |
| е, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што |
| после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну |
| и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, вел |
| {S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да |
| мице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, |
| ази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Пр |
| може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмил |
| која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - |
| се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се |
| блачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - |
| две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове |
| } Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њ |
| пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост |
| аку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме |
| ађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по |
| је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} |
| мевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} К |
| ", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју |
| ши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим с |
| живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућнос |
| вност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба |
| нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора |
| н је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом с |
| јглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо за |
| ле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одјед |
| дласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на |
| чно великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, с |
| ли стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу |
| што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне |
| це Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене зем |
| ајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не мог |
| , чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и |
| ислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце |
| знину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још виш |
| кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га н |
| гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану |
| и вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљен |
| еног и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко |
| иру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него |
| ле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захукт |
| рбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила је |
| ришту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, |
| ом светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошиц |
| , а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, ви |
| ајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, |
| S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Ост |
| би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пу |
| Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло |
| Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спом |
| вала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовано |
| то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Ка |
| асејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи го |
| ... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, |
| есту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу св |
| лако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се |
| угалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са мана |
| су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако |
| иша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се |
| ори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја |
| и ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и |
| пљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на |
| до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе |
| Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са |
| она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, |
| што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} |
| и; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без гре |
| еп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не |
| о да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понаша |
| ло да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да |
| сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим |
| свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сва |
| ик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступ |
| е дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га провод |
| ебало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} |
| задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излаз |
| жљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакл |
| лова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова позн |
| сигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи и |
| {S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар д |
| ићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико ре |
| и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из |
| звој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред |
| пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе п |
| итла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и пот |
| ико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није |
| ачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, |
| ања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или |
| то три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи п |
| едаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и |
| ла, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена |
| бом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарим |
| учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада ка |
| прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беш |
| је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам |
| исао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезини |
| зговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је |
| Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам |
| мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику |
| четак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изаз |
| јеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив пог |
| , народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пија |
| ко пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годи |
| поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног м |
| {S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом |
| чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебело |
| естале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљи |
| уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој |
| је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци |
| а.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линиј |
| баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога |
| ио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површи |
| мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он ниј |
| о што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у с |
| че, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су |
| прављао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им |
| о све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} |
| да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају |
| сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једв |
| Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} |
| узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне рече |
| мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празн |
| аду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај п |
| ти црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и с |
| сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се п |
| S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме |
| ло?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ј |
| полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужнос |
| жући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стаз |
| све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју не |
| - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - |
| - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, н |
| упости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи |
| убави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "за |
| тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му ш |
| аћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је са |
| г му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасо |
| последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и |
| ђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени |
| ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осе |
| мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди на |
| је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра го |
| а тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у |
| мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Је |
| ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узв |
| ана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши до |
| дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - За |
| три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутр |
| ачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) |
| се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознат |
| } - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, |
| , у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваш |
| тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно ш |
| н и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су с |
| о са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити |
| а разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, |
| {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто з |
| ом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрен |
| ању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уоб |
| је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљков |
| идео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим ј |
| ло воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала |
| када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде пр |
| ажајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о с |
| знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - т |
| ути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене глед |
| о горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је п |
| еднога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) |
| са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и |
| очашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоц |
| сног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је проп |
| у је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, ск |
| репреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све |
| своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{ |
| и даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} |
| ло јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S |
| дном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођак |
| овог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у ње |
| да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући |
| гом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; |
| једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заб |
| јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је |
| мало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође |
| тмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некад |
| ова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у |
| вно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један лу |
| оред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не |
| нисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако безд |
| } Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{ |
| , до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се |
| но што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне с |
| ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме |
| невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да пром |
| узе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало |
| ; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви пр |
| мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају краје |
| {S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - |
| ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлаз |
| едну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопш |
| н безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које |
| о се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она |
| вени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, во |
| {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није жури |
| дне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кид |
| лу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - |
| а, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање |
| авља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и |
| ислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету |
| скаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог |
| а као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје ра |
| уком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, |
| е виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S |
| ена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пусти |
| које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим |
| есеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који |
| сне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењ |
| ије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте |
| лнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, |
| он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био ј |
| риљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био |
| зу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чеж |
| ог и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и |
| азвитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисит |
| дити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако оп |
| д вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи п |
| д својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њ |
| але да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен лут |
| а има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мал |
| а једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све он |
| бог замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног |
| осле Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скрив |
| ушевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол |
| јачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је те |
| је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја |
| у на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из не |
| си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} |
| ете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдр |
| е читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и п |
| који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало ј |
| ем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, нап |
| страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслу |
| достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, |
| Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој |
| дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - од |
| вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколи |
| су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети |
| и и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - А |
| видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог нови |
| ста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без вр |
| едним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да |
| како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S |
| ашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену |
| S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и к |
| пусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна |
| гли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа |
| ити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" це |
| ружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружј |
| } Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете гла |
| марковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, |
| о вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али н |
| признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладно |
| а, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба |
| јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити |
| ној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он ус |
| облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је п |
| то, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милој |
| Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као |
| .{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, д |
| слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао |
| ретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он од |
| према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се |
| у притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарко |
| ре и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се к |
| тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, та |
| ко сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љут |
| лики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огром |
| а на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му пос |
| ала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи с |
| у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је р |
| т која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну п |
| чијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност М |
| ха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жу |
| ена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се |
| ја среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први п |
| да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се мора |
| , затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} С |
| же!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да п |
| планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личи |
| мишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати |
| , али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима |
| падао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, |
| свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако ниса |
| ј.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало б |
| {S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио д |
| ђе до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је |
| Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодаре |
| ва дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упир |
| S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је дог |
| па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесе |
| ом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и |
| манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћу |
| угом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна ст |
| ик отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче |
| орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив в |
| ало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући пит |
| гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостин |
| рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и |
| ли тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењућ |
| ). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који б |
| .{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер зб |
| ићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је |
| егову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изаб |
| погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати ми |
| издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново |
| о села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и |
| журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стих |
| сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сад |
| карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у своји |
| оји из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, кар |
| е; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва мо |
| ро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју |
| ликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S |
| дреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве ко |
| а био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље це |
| лио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу |
| та учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и |
| ни су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{ |
| иховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу |
| лом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако |
| о. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све оста |
| према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почет |
| ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам с |
| ану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обич |
| к.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не |
| етати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после |
| егртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на ње |
| Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} |
| ри часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто |
| луха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орм |
| ашна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између |
| дио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срб |
| поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом |
| о из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те стра |
| о што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} |
| само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута би |
| говој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратк |
| аплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у |
| кст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један но |
| ут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{ |
| утра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити |
| ица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапут |
| Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на к |
| ћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су |
| ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намр |
| учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога |
| шао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, |
| да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици |
| S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и т |
| себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан |
| десет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је |
| идим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се |
| а је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише |
| ао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, по |
| }Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клеч |
| {S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: |
| ко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рука |
| лаго љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се по |
| сетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забавља |
| ставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се |
| } - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његов |
| о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном отк |
| е).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћ |
| е, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја х |
| у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле с |
| лучајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Ка |
| } Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бир |
| ивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потреб |
| е тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са ј |
| едеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са С |
| је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо с |
| } Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би по |
| гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су |
| у и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и др |
| брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, |
| у, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, кр |
| празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где |
| а у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди |
| је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже |
| су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја |
| клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток ил |
| ов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог |
| овић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греш |
| ишавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је |
| ег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану |
| вљеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ о |
| ње.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, |
| дну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам б |
| и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шеши |
| ћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као ст |
| орили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да |
| а плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле |
| о ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је |
| даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осет |
| кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћ |
| е на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - |
| епавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се пој |
| смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и ос |
| И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да под |
| истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгају |
| огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже р |
| га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разуме |
| то је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој |
| ала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, сто |
| - А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем не |
| је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој поме |
| саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све т |
| и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати п |
| ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је |
| це. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу |
| ена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а |
| Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је тре |
| пехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, |
| адић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са њ |
| е чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље д |
| : кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, би |
| а свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те |
| карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно в |
| нило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак прво |
| ји унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да така |
| ју ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од ка |
| зводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним м |
| учајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, |
| се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје |
| су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену. |
| би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}О |
| е.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу |
| азумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одгов |
| Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су |
| ћ изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим |
| ао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упу |
| на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога |
| ворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који |
| {S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води с |
| ог.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. |
| је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и из |
| опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника |
| ао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим |
| о зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид |
| етња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе |
| ав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да |
| аџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ |
| два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} |
| аки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отв |
| њом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети |
| а, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окр |
| чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима |
| оји су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима |
| већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, н |
| отине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка вол |
| иставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обренови |
| . смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бо |
| ојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча |
| ја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога с |
| се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро ис |
| о и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, сед |
| а, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би друг |
| новић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега мл |
| необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и дај |
| де непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се |
| вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана ра |
| ено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог |
| место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мрш |
| лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним усна |
| та, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} |
| ано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осе |
| крити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом |
| едино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну |
| м бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким да |
| е Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несве |
| ену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} |
| ажу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој го |
| пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворе |
| а којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео? |
| је коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје је |
| тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број |
| кад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и |
| ?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због не |
| ош док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вече |
| о?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је јо |
| љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине |
| иних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесн |
| а описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гар |
| да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да са |
| Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Је |
| вевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S} |
| ла најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај на |
| ткључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се |
| е ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Ре |
| ек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, |
| после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се до |
| ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су с |
| Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и |
| деш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу ч |
| {S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове ла |
| то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој не |
| } Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пас |
| обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пун |
| м, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар |
| личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас |
| и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у том |
| није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати |
| о, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, |
| ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу |
| могућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} |
| и, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђ |
| о прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" По |
| но, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, ил |
| ео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} |
| доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом |
| ељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног |
| а мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да |
| а; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стад |
| S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи |
| о је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од сто |
| ј беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом сво |
| свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде |
| бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уо |
| ако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати |
| кошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црк |
| ети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у по |
| та и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун |
| стоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је |
| више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке: |
| - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, |
| асовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику |
| огобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жу |
| е падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, |
| . 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је ур |
| ели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање |
| амарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између |
| аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране |
| ву изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче удара |
| тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледај |
| Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутк |
| о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покуша |
| ољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгл |
| итања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том пог |
| одом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе |
| неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу сво |
| од Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрача |
| ух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио |
| ике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јо |
| етљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први |
| ном наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благоси |
| часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} |
| омиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од о |
| S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још н |
| гловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто. |
| и по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било |
| не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљ |
| дно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђер |
| опште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, жи |
| та Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава |
| са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница да |
| Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, с |
| је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежно |
| мао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} |
| или у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И |
| - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без закл |
| је одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора |
| , само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је каме |
| ним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један трен |
| сле тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозн |
| ња почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, посл |
| их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били к |
| ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома стари |
| ди. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S |
| двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још сино |
| ца.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред |
| о подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра |
| је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба п |
| д пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом ок |
| ји учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не б |
| и, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише дал |
| ла тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу ( |
| благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буд |
| чери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и |
| мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је |
| бити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чи |
| твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида |
| изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, |
| о мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придр |
| ључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кљу |
| ц одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно |
| во:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} |
| Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што |
| м, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да п |
| о преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута ка |
| убав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вер |
| жећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман |
| ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми |
| ивео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о |
| .{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто |
| то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић пре |
| рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци |
| језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Јез |
| о било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откр |
| ећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из п |
| иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог в |
| окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак |
| на је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је п |
| езује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осет |
| х сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам |
| и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сли |
| га благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осе |
| , човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гр |
| м картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и поз |
| воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на |
| их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. |
| укњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупа |
| мех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, прев |
| мо се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} |
| најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазил |
| ше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињ |
| и не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да |
| еђена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво н |
| ла га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим стол |
| а њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једн |
| лаго и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се |
| м раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и дец |
| лео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува. |
| ахале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама прет |
| у чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш |
| м о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Ј |
| а дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака |
| м"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто на |
| у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљ |
| утро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и п |
| мор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крч |
| овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено |
| ко" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе |
| уња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита п |
| оваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније |
| очиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко не |
| ли да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она ска |
| бе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет |
| у нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, в |
| га у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{ |
| лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не и |
| напред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у св |
| кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктор |
| е.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} |
| еде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да |
| сор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе сто |
| урно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам |
| су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они |
| ала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног |
| {S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој ун |
| н, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они през |
| Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој поме |
| ешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - |
| вије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Ни |
| } Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Ал |
| ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облик |
| и на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот |
| су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније |
| м, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше рез |
| ао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све |
| ица, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности" |
| ива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав пре |
| био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења |
| ири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и дина |
| це додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног ж |
| , одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилино |
| е шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатк |
| рила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S |
| ћа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневер |
| идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чи |
| срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали С |
| да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић |
| , Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба |
| стао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са |
| према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му вазду |
| итао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да гов |
| се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претво |
| збојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије |
| е отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - ша |
| ногих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, нед |
| - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он |
| е вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке |
| дило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче исп |
| арамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у на |
| звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пр |
| створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шум |
| ле кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја уг |
| ко се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се п |
| рилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмех |
| је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одах |
| имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способ |
| до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљи |
| ш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{ |
| и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срб |
| ре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, на |
| о полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти |
| оте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на не |
| S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме |
| о, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још ув |
| . {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини јо |
| ти, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цр |
| ли професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног |
| му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, наг |
| јо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу |
| осило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме. |
| она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она м |
| аше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју |
| о један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разгово |
| гла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро |
| и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у оче |
| поведи Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Ш |
| ави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и ост |
| а је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се тру |
| илана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до |
| ало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрв |
| ви се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, |
| ога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је |
| , Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са |
| и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако |
| ане, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима |
| рвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је |
| урнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме |
| љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{ |
| воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонт |
| ици са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакањ |
| пушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. |
| } Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чи |
| неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено велик |
| тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико |
| е и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био |
| о би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек |
| прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао |
| ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у ман |
| лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних ха |
| лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која |
| орела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат |
| ку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је јед |
| водим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази н |
| има настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу |
| .{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још |
| рјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмо |
| вода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешн |
| кастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} И |
| светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађ |
| ао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава тра |
| која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамаркови |
| пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаос |
| тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивај |
| три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, |
| у сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и |
| рац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и доб |
| ити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба зас |
| е видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше в |
| кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешт |
| поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно ју |
| ејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош г |
| а људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене вет |
| знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душ |
| се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
| нгија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљ |
| се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око њ |
| осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и од |
| у, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него |
| р тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ло |
| то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, с |
| уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га |
| динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када |
| паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, ал |
| бом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једин |
| нас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} |
| , а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он ч |
| страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада |
| као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срц |
| ада си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И гор |
| .. {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према |
| ба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га сво |
| ле препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила о |
| је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео |
| дио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беш |
| аљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост |
| једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгу |
| ли то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, |
| његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог |
| ђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе |
| ек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се |
| није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, |
| мљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласо |
| весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсја |
| ла са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске к |
| , улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Крет |
| ицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући |
| арњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта и |
| е наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд |
| о дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помис |
| Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} |
| ограду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топл |
| а ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина ста |
| ло је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуца |
| личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да |
| ислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа |
| здаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним о |
| пун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то нек |
| воривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пре |
| а то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Ј |
| о саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и ново |
| о ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста мес |
| чекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - |
| сно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његов |
| то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мис |
| елики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., к |
| зиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике |
| и само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бу |
| уди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мал |
| уту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији |
| тње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослу |
| лошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше |
| код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испад |
| пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, в |
| и.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево |
| о је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све о |
| ара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала гла |
| и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, п |
| р спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба |
| ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба |
| објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, |
| аше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Ве |
| аве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њен |
| ојим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трно |
| целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије |
| -ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чуд |
| још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведрав |
| броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када сти |
| одудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шес |
| ада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Рад |
| огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцк |
| града била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успав |
| а се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек. |
| згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{ |
| начки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта изв |
| са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у |
| мила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како пос |
| натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави: |
| обе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окр |
| невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S |
| северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два ра |
| једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, |
| За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију |
| да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковиће |
| и и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дот |
| прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за |
| сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} |
| е водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та ма |
| је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склонос |
| ли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви |
| S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је д |
| а пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена |
| едостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као |
| а столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла |
| ... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, и |
| верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог н |
| је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вр |
| олико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S |
| во срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим пита |
| едно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона пе |
| та.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести |
| то, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђе |
| иштења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она |
| екао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита |
| {S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује? |
| скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамар |
| .. све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети к |
| на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране |
| ђашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сне |
| ега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Рад |
| им гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчи |
| И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S |
| жда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му |
| стеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне мла |
| р не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани бил |
| за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Од |
| "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз у |
| е учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је |
| он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када с |
| , стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим т |
| ижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностим |
| ињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер им |
| ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, |
| фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њ |
| јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, |
| па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је |
| а као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова л |
| ерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, |
| амену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Н |
| ласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вр |
| оси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем |
| оришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно уч |
| пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам |
| могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек |
| ење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди |
| S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази м |
| амен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока кој |
| ; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној |
| тва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни ка |
| а музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, вазду |
| ваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући т |
| а и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али |
| а да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а в |
| а никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу |
| к; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескраја |
| внотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{ |
| догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло п |
| беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) пол |
| је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{ |
| двукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реа |
| се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред |
| је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако |
| о некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који с |
| е са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен |
| : једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја у |
| ри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то про |
| кара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарски |
| осутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте х |
| ало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, бил |
| гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би сл |
| цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, |
| жу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазниц |
| ио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срб |
| "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичас |
| или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му: |
| а јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвен |
| а, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата |
| мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу |
| ичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи |
| ила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу св |
| ање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Кака |
| ло доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спр |
| ећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са |
| ст расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини о |
| рковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} Посл |
| ста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане н |
| не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру |
| едном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог ра |
| стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође |
| вој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. |
| то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љ |
| сигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, тр |
| {S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао |
| је Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања на |
| вљање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из по |
| и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити. |
| еним гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеш |
| оче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати чел |
| пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клису |
| дник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Млад |
| се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасн |
| крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S |
| та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, ук |
| ширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свес |
| ла као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S |
| S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван дома |
| зове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку |
| равивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се в |
| ује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу |
| оменило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно |
| Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по |
| С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џепов |
| ла читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он ј |
| аво, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу з |
| о у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са |
| у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак оста |
| }Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу |
| ори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због њ |
| е други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затво |
| одне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смеше |
| у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; д |
| зи и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао |
| отребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпу |
| ; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; |
| за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. ( |
| е у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предра |
| већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току суд |
| и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и |
| лу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна |
| здавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх |
| а стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онд |
| говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла т |
| необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело т |
| ва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два |
| у и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђ |
| есу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао ж |
| зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи |
| } За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео мана |
| , она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи |
| гледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао |
| ити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у о |
| о што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамаркови |
| ола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао ви |
| јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јас |
| о праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још |
| е неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само ј |
| ше један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуч |
| силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S |
| особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да |
| залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Са |
| еђе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - |
| и и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наје |
| после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је |
| слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независ |
| бија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени н |
| ижи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхот |
| ношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због |
| ђаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је |
| и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици |
| сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из који |
| бјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то ј |
| ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле из |
| а.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због у |
| варима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, пон |
| акав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} |
| о када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не о |
| о о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, |
| {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, |
| } Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна |
| Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена. |
| едини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола |
| а имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промаш |
| приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли |
| ој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви т |
| н и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчисти |
| {S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако |
| осао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манаст |
| марковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање С |
| ње, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње |
| ма кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну |
| онуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се |
| Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишк |
| приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим |
| шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а ма |
| ? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" го |
| не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање д |
| пљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге |
| шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од |
| рашном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, уг |
| на човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У о |
| о у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници |
| м поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не |
| д, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како с |
| чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S |
| к тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и |
| т.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, |
| ашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са с |
| но све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и |
| (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несум |
| бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, мест |
| ло у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према вре |
| в трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији |
| то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима б |
| у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола. |
| ног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на до |
| леђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски и |
| ли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он ни |
| ено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он са |
| би рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарени |
| , некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поп |
| циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништав |
| ише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Рад |
| ак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед |
| сти, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да забор |
| њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сест |
| иворад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не |
| лађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки по |
| али га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"П |
| ства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човеча |
| ог Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке |
| отпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више он |
| и у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуч |
| руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у |
| има са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом |
| ош више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад. |
| која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао в |
| а је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашт |
| туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или м |
| разум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и |
| да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним живот |
| шење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погле |
| ош су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна |
| а, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са |
| блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући |
| у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не г |
| међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, и |
| га, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, мож |
| за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он |
| ој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басо |
| еке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ д |
| м почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) нато |
| учно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. |
| оцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки ч |
| ј прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац ни |
| ен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никог |
| н бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око |
| што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колик |
| S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење |
| но што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му |
| ристи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете) |
| догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори |
| тирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући |
| лати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он по |
| је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један |
| S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не п |
| из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могл |
| S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од |
| партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном мла |
| у се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долази |
| шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу најв |
| асилије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, |
| ога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, с |
| свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још стр |
| м улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, иде |
| лом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заб |
| вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} О |
| раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту |
| ана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуц |
| друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, |
| тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први погл |
| оро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у |
| чних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кућ |
| собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала уве |
| ио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљ |
| заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе |
| им стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од ка |
| карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, |
| у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И д |
| марковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше некол |
| , туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И ни |
| а ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да |
| у, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам |
| Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама н |
| } Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само неср |
| г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку некол |
| арију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када |
| крете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што |
| дела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкал |
| - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још нав |
| и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа |
| ну; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Ј |
| је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражит |
| {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве |
| ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао |
| ви данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало об |
| ну, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, за |
| реме Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дођ |
| о по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио |
| в положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина њег |
| огло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале |
| м речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испос |
| е у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вра |
| ко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам |
| но, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како њего |
| заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али |
| {S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу |
| да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - . |
| о примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности |
| адмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила |
| бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад |
| онструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе с |
| авилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још в |
| брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{ |
| радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто |
| - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јест |
| ну.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало к |
| } Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним ду |
| , које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без че |
| Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? |
| ђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неу |
| ви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} |
| и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта |
| е трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресн |
| да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S |
| а, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и т |
| да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју посту |
| , срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Св |
| - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над своји |
| оје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију |
| ећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, |
| циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар |
| ни:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све |
| итање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што |
| ица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство |
| сти су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер |
| ности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном зам |
| ресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зи |
| разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја |
| ти у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У прв |
| е да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако над |
| S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико са |
| и Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми ост |
| ве, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, з |
| и, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будит |
| ово тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита пос |
| уми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по |
| не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S} |
| , - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала н |
| је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - уп |
| да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И |
| едем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега ж |
| он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када |
| ав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега |
| ио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе цел |
| рујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и |
| се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, |
| јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме ј |
| нзински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још уве |
| рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рук |
| ај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта има |
| оји је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се |
| адњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљ |
| рићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово |
| ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромон |
| ла храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} |
| је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара мате |
| Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} П |
| гована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, |
| добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Је |
| } Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео |
| ати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћ |
| памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свим |
| ховник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта у |
| евну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на проф |
| спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских прев |
| и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао |
| својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађ |
| њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствар |
| к некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног ток |
| најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквен |
| е!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ј |
| бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи |
| час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: пот |
| ако је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекива |
| } Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао |
| ..{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пак |
| знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; |
| на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дво |
| знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак к |
| олице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S |
| н је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, пре |
| ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док |
| згуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој |
| ло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за ј |
| он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер |
| ко, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под но |
| Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би |
| идбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упре |
| тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља в |
| а сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, |
| товање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буд |
| дио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јута |
| необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно л |
| лико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ет |
| е да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и сл |
| онесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео |
| изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућност |
| дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе |
| тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, |
| ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасн |
| одио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим спо |
| потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није л |
| ом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да |
| исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене |
| е из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ог |
| Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори |
| ислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло под |
| једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху у |
| томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђа |
| а је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мр |
| исаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност прем |
| з много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен пот |
| ..{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} |
| воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нерв |
| ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те |
| се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце пр |
| њева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} П |
| {S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти |
| оме био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао |
| с он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена |
| е више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и |
| целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По |
| осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар |
| повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела профес |
| тала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже о |
| о ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене |
| ножине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила |
| романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три годин |
| заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну |
| аквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{ |
| Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе пр |
| ио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она |
| а би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писани |
| ом у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Веро |
| н човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разр |
| е личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво д |
| се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} До |
| он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући |
| час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карам |
| изати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до в |
| никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да |
| вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате |
| потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапур |
| тну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвал |
| е само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду |
| рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи чита |
| помена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што |
| од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми |
| што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тр |
| једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљи |
| и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из неп |
| и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он |
| ... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На стран |
| ко дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и ј |
| а које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, ко |
| спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} |
| качен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо пову |
| рква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да с |
| рза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још шт |
| и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је |
| овести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесн |
| е тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар м |
| } А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} До |
| моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у |
| понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе |
| велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, |
| по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{ |
| о ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну |
| ети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још |
| дног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} В |
| дбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он и |
| вичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који ча |
| ни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост |
| евета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте т |
| да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада |
| осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је разве |
| а му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отв |
| један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети |
| се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га |
| осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном ч |
| он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да иг |
| ених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што |
| ушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чу |
| да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, |
| један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, |
| уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка |
| душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од ат |
| јући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилик |
| ише да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, уз |
| Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, |
| говог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов му |
| о ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизостав |
| а прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна а |
| знемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастр |
| а искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог |
| о "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови |
| у био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало |
| S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који |
| гађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних пок |
| у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај |
| био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; п |
| се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратк |
| да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише |
| тво, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плах |
| овољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао н |
| е гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су |
| а свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби с |
| асу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним |
| Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарко |
| ? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са изве |
| це.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно шт |
| Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном по |
| хвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао |
| сност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она с |
| а исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и нај |
| ао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са к |
| се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад |
| тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је |
| к живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један |
| разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школова |
| оички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи |
| шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, гово |
| арамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалос |
| срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да л |
| }Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлуч |
| ј; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се ч |
| у они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасн |
| или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазиј |
| тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{ |
| овог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} |
| из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила с |
| ногобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S |
| да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. |
| вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и слу |
| , падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима ду |
| и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом |
| гну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан реч |
| биних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често |
| , све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једн |
| а пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити |
| S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} |
| се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да |
| је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, |
| седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од ст |
| ђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да |
| кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али |
| ра дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегра |
| и.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не |
| гућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако |
| и благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме н |
| Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах разд |
| а је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво |
| осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покор |
| уди", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толик |
| нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је к |
| а последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по ко |
| .{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења |
| понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и |
| мо шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бун |
| вом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је реш |
| ој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутк |
| .. пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих сит |
| милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}Т |
| жи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осети |
| па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознал |
| асно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напусти |
| д неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних |
| јке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васино |
| ј пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, |
| пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} |
| се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак |
| линим опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по цел |
| ед распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазн |
| ер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније |
| S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са |
| ној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса т |
| васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улив |
| не, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Ник |
| олико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за |
| ост онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањала |
| распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, п |
| и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта и |
| из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно др |
| човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} |
| што необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново |
| топљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стар |
| чито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - |
| м прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о п |
| издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушал |
| дна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одав |
| е толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа |
| није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S |
| чно, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добр |
| !... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су |
| га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је п |
| S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осм |
| арац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам |
| штење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше о |
| редно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни |
| у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безб |
| хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешк |
| ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, |
| о три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га |
| м, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ је |
| з икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са о |
| ног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али |
| {S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је |
| м дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључао |
| е задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читав |
| повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира |
| зичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошл |
| и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је па |
| спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешир |
| есвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, |
| је место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радил |
| о себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), |
| Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомичн |
| е погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допи |
| спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљу |
| ши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Нем |
| ам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карама |
| алити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту |
| ма када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару |
| к у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрел |
| их и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна поједин |
| Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети |
| другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не м |
| облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтел |
| Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча |
| све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према с |
| , он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да п |
| тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И ма |
| гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је мо |
| новљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретн |
| ма.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим |
| ама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављ |
| али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и |
| сури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се н |
| водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало |
| а једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако |
| амолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је п |
| госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим р |
| дим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - |
| вестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше дост |
| сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{ |
| - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Вел |
| у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло |
| , Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, |
| и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних годин |
| тави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се уп |
| касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзва |
| понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње |
| же из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова |
| морен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свр |
| а рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не |
| сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се |
| оро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрен |
| ном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицат |
| о да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобо |
| } Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљ |
| ена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху |
| о безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници |
| не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део |
| вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може |
| еђутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији нег |
| S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни |
| а прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозо |
| бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у ч |
| мате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам |
| а ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се |
| е за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га |
| Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Б |
| венилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели |
| стир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут ц |
| ћи како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет |
| оју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} За |
| ерујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, ил |
| а.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непо |
| ивих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пе |
| озна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што пре |
| отеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он |
| ма, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} |
| саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог реш |
| она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим |
| а концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе |
| идове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег |
| ново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена нен |
| а његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше пораж |
| аште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{ |
| ез последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми ов |
| викну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и |
| самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она по |
| Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чег |
| и, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допад |
| он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, |
| целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти д |
| и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако ста |
| скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је |
| најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније |
| а, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме з |
| {S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално |
| Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису по |
| ећ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крај |
| овановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Зб |
| {S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За дан |
| .{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљ |
| та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности |
| пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у нек |
| срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем г |
| чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне |
| Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту |
| авање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док |
| та вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети |
| есна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које так |
| се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, |
| вотом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за |
| егова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "сав |
| о остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, пов |
| S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осе |
| имо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гор |
| их избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од |
| ћало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и |
| прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, |
| рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољ |
| ознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби б |
| им светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам |
| скајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могл |
| се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нек |
| ленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад |
| ма Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у зем |
| без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, д |
| је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојки |
| алеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао п |
| воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачи |
| - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у се |
| цу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, и |
| а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тад |
| га, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му |
| ица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полу |
| и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као о |
| шћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном уз |
| пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој наро |
| те речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и р |
| олим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писмено |
| пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете |
| ичио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рек |
| им и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице ( |
| непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S |
| ло оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни |
| исам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим |
| љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му |
| .{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз |
| и да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита: |
| села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико мину |
| којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обич |
| е дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега зми |
| ако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном |
| д почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичн |
| ркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у свој |
| она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглос |
| рло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи кра |
| а бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за |
| ма засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивал |
| укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства. |
| ла она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећи |
| повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку может |
| азнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што за |
| облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се |
| та Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада |
| ошеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изгл |
| где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од |
| ом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она |
| им све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до вел |
| есао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од нес |
| ћу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика |
| о ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право |
| јајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, мо |
| {S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и сл |
| и.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче о |
| до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћ |
| и на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако б |
| рковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прега |
| ећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсниј |
| мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} О |
| ко људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно друго |
| лада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто |
| ти и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште прог |
| е сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и |
| саца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао |
| ам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечи |
| а сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улог |
| ређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при |
| с, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, |
| а, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим |
| је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила из |
| а је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најза |
| чима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристан |
| је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман ти |
| ео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог |
| аче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, |
| ићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је |
| во да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши |
| иру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада |
| е, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало |
| рво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја с |
| далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издал |
| сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, |
| цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је |
| ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се |
| сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да |
| ма оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро о |
| е пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то призна |
| е уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послуш |
| одиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се |
| ст, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, |
| се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... т |
| ву рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и н |
| е су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као |
| мисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до кра |
| патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су |
| цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица |
| је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице К |
| а у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том |
| огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом |
| ажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем |
| лаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} |
| њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом че |
| то и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} |
| изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре из |
| главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима зв |
| ек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је |
| као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако велича |
| есто пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пу |
| о.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну |
| идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа |
| ан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубис |
| ила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се ти |
| угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и умо |
| изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униф |
| што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох ра |
| е некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на ул |
| тву и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било р |
| етна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљ |
| Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазве |
| о још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и пок |
| ија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после т |
| и, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину |
| трополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико њ |
| и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је |
| ог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо |
| ету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа |
| неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају гр |
| {S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава. |
| се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, |
| едном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искр |
| .{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и траге |
| тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први изви |
| та:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - А |
| Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну |
| у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужа |
| то је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих до |
| им цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ст |
| р то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање |
| зору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, |
| и одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да каже |
| но, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог сп |
| е потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{ |
| !{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни |
| помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, о |
| рамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, зна |
| и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо млади |
| еве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, о |
| ок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова |
| су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једни |
| но зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање |
| {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа п |
| артијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замот |
| ов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догод |
| тној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Кара |
| читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, |
| аше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушава |
| ом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одм |
| разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако с |
| ако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} |
| и ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће |
| а једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можд |
| ошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи ле |
| румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан на |
| ћи се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљен |
| о је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, |
| е полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S |
| штен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово мест |
| о, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила кр |
| егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када |
| што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатк |
| авијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необи |
| природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} |
| да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и буда |
| оново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. { |
| ужи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осети |
| одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао у |
| био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим |
| један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар. |
| ро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за |
| По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Ви |
| овић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, |
| так и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кр |
| Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије |
| и непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче |
| да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са ј |
| ећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново |
| ју.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја не |
| е плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја |
| к и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле не |
| прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крс |
| к и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали с |
| да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског |
| ише наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, |
| ветлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он |
| да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећ |
| на је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та изв |
| задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да им |
| акође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао |
| свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над |
| љава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица к |
| рба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при |
| у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} |
| ђица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за |
| ично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно мес |
| приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши прет |
| збиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону ко |
| а ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестр |
| малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} А |
| от ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите ча |
| Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - |
| ше и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око зас |
| границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много |
| и пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, |
| ат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безме |
| то што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се м |
| но!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по гр |
| аљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изне |
| Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ј |
| ти, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат |
| од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побо |
| ранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, |
| .{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам вер |
| арамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га |
| а се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време мо |
| ма коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је |
| ео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда уд |
| прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега сто |
| а сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео св |
| м кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери. |
| вен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну дале |
| поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више |
| м, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, |
| {S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па доб |
| ер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи |
| стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нем |
| ном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира |
| и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што ј |
| само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је |
| ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути |
| сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нем |
| на телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео ч |
| ред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попуш |
| е рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас прими |
| грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све |
| оди човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се |
| опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично су |
| дио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно забор |
| ије Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда |
| а.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необузд |
| {S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пре |
| о онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{ |
| јим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше н |
| нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око |
| ако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{ |
| е тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то н |
| речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, |
| њу, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја н |
| н помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се чов |
| а у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерн |
| љих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више нег |
| и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су х |
| се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} |
| ве то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да |
| од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч |
| непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она |
| ку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је ова |
| авала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Премор |
| даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, у |
| који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, |
| или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирн |
| ванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али ж |
| ца, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела п |
| појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма поме |
| аоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде |
| себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равно |
| ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши н |
| нкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част |
| ности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просик |
| био због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да |
| и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: |
| ађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, ма |
| ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први |
| енувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{ |
| ада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би мн |
| ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} |
| носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку |
| прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када |
| таке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим |
| нијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје |
| ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се т |
| парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права |
| Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, |
| луђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, |
| теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", ал |
| ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаван |
| и о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слик |
| Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему |
| како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, из |
| скрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у о |
| , да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! |
| шити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је б |
| сле тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, ва |
| о је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти |
| лету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто ш |
| тамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би ка |
| траног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме живот |
| све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} |
| беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао са |
| дном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у |
| м мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој |
| .{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Св |
| него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет прола |
| твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам |
| је јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора б |
| ину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и |
| је хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао израз |
| да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{ |
| нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да |
| висио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што |
| ну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје з |
| лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протица |
| постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} |
| на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели д |
| није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када |
| уршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и л |
| постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене н |
| лађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од сви |
| е у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и уз |
| кву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се |
| едно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, |
| ај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим л |
| ао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом по |
| како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они |
| траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут |
| ну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра да |
| г оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше г |
| обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у је |
| када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ј |
| аци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, у |
| ући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њем |
| х за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хла |
| мио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио |
| аже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то би |
| ре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходни |
| За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се р |
| е дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и |
| за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се. |
| ећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одг |
| д заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, е |
| ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим.. |
| а га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{ |
| уној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечер |
| ло је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се |
| ри она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{ |
| ђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је ист |
| е је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата |
| угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S |
| нима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психоло |
| иђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је |
| ајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је гов |
| пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прв |
| .. ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} |
| има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, заврше |
| тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестан |
| Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још |
| м метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да з |
| не, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"? |
| ах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој |
| касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он |
| х пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити к |
| г је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био сро |
| ада се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, |
| за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и о |
| ог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња |
| дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, за |
| к што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, ба |
| Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после р |
| е осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у свој |
| држи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа |
| аве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико р |
| поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} |
| ни се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог п |
| на.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; о |
| ија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; и |
| етљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што |
| Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић |
| ним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањир |
| гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао |
| м више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покор |
| на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој |
| егови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бит |
| еше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радм |
| а домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен |
| и се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташа |
| немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, бр |
| наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} |
| ј општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Он |
| којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног |
| е био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још ув |
| у, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак д |
| вљује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отиш |
| , лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку кој |
| дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод |
| пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме сл |
| сити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у |
| тоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љуба |
| ешења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван с |
| силије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем |
| ом несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има |
| на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздуш |
| еним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним руж |
| ојства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржа |
| његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, по |
| то, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку |
| му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, |
| атити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико вр |
| се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између |
| је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толик |
| а се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније |
| н у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је св |
| пи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фиј |
| ац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше отк |
| ве планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати по |
| а и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто |
| жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен |
| "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Пост |
| састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он |
| о намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштају |
| Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свиња |
| Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајен |
| , ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречи |
| г друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срб |
| Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику |
| ах од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на |
| ем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, |
| е?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхтали |
| посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, з |
| спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле |
| и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати |
| S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мис |
| м брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим |
| з своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на |
| истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Т |
| шће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз |
| S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, |
| е неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде |
| а? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас |
| учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! |
| о врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, |
| увише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, о |
| пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, в |
| посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до пос |
| шај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи хо |
| оси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљик |
| е хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући по |
| путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} |
| , морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам |
| пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљен |
| једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав |
| оји постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брз |
| о уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се |
| у учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брк |
| етурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрач |
| г противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горч |
| агано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчан |
| колико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што о |
| а стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али |
| твог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у рогов |
| но јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упрко |
| у, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није уз |
| а, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмил |
| S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постаја |
| чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све ш |
| уди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш з |
| ући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као ш |
| епопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње зале |
| ровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара пос |
| ико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао зами |
| беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? { |
| између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо од |
| паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је б |
| оследњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манасти |
| он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићев |
| обу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била у |
| нинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да оте |
| се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно бац |
| {S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао так |
| верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван м |
| сли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајућ |
| га саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, муч |
| знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, м |
| како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је про |
| а искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан |
| је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са миш |
| ном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно |
| псолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита бри |
| , столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један ст |
| астиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера |
| са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекива |
| ајбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, за |
| лога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S} |
| ешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука тр |
| ством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта т |
| ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главн |
| а да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала ј |
| чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носе |
| не у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за ку |
| умње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну |
| ћи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Как |
| аткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ј |
| н покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе |
| ј...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то д |
| жете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S |
| нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од |
| дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба ви |
| можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико |
| нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане но |
| е то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јас |
| о и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога се |
| ам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скеп |
| предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: |
| у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у |
| откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно л |
| у, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чиј |
| и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко |
| цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш |
| оме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а |
| е, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му |
| њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против мој |
| е, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пал |
| ти који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у |
| ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си |
| кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На стр |
| религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти |
| душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно |
| ислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим |
| Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да ос |
| неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себ |
| у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, |
| по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што п |
| ја је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира |
| беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевн |
| ђаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и |
| љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена |
| а је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уж |
| , јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, ч |
| не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мис |
| се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику пр |
| прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други |
| ај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, насло |
| но вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости |
| трао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања |
| ста и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се узд |
| о на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехн |
| старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. |
| по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крај |
| где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате |
| ко врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме на |
| бљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на |
| цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен |
| ебо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам |
| че шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S} |
| необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с време |
| ветло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пуши |
| ада се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо с |
| е, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што |
| зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједн |
| аменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карама |
| на, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линија |
| шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велик |
| у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим о |
| том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само р |
| љ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стал |
| чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокр |
| } Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица |
| а: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, |
| Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно ли |
| две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под |
| ре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мал |
| на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па о |
| е заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Ра |
| Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика |
| тола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег |
| тног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над во |
| дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се пол |
| S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нем |
| ба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су лет |
| елено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу |
| о, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодил |
| вога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и б |
| ириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, рук |
| г хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изглед |
| ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати! |
| еколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! { |
| шарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или л |
| ршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за |
| нете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полуј |
| руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, |
| у. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио |
| за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... |
| ог магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преов |
| ених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када |
| го раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде |
| веневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, |
| ал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било |
| помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже |
| , покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На кров |
| последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинит |
| , зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је |
| ле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само |
| Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", |
| едну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу |
| оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. |
| пор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно |
| еби без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче. |
| требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић |
| баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко са |
| се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика |
| - цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада св |
| учаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сув |
| а друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега је |
| шамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирн |
| устави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од т |
| ћан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S |
| чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ |
| је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко |
| ану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико не |
| {S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покре |
| ам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} |
| ави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рам |
| ли тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодо |
| скрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо |
| ене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чоп |
| себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненад |
| учен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну |
| розао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је па |
| !{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Поно |
| ма осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што |
| а се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву |
| ену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да |
| могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом чо |
| утак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут |
| о се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она |
| у просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак |
| собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она |
| трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно |
| приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отв |
| м по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркањ |
| н то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, |
| Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као пр |
| ленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у |
| јано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и |
| о.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се |
| а Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак |
| ха и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројек |
| из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати о |
| орбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У п |
| артије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се |
| може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мис |
| уша одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена м |
| ожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу |
| ча, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Је |
| ире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То |
| ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њ |
| е она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значај |
| а, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охлад |
| беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, о |
| она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него рани |
| в не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не ви |
| га снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја |
| а мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и |
| стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај |
| ре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клон |
| ан трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било уз |
| осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се тр |
| корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира |
| пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због тво |
| још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била |
| им би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часов |
| ве је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде |
| две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног узд |
| ећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнот |
| а две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандск |
| као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов чов |
| о због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарниш |
| ат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо ст |
| темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак |
| а.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше |
| } Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непом |
| о је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју |
| чки јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде свој |
| јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, о |
| а варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео |
| авити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остој |
| њени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Једа |
| мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим с |
| лико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па |
| оје се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега то |
| лина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као |
| нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, |
| и Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А |
| ажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, |
| о да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је пол |
| гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разбол |
| путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све т |
| е ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{ |
| а он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је до |
| за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Л |
| азвијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихи |
| завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S} |
| од њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни |
| ромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађ |
| ју, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано |
| рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелаз |
| ганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, |
| .{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут |
| еданпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе |
| ћ, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на |
| ли сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, тр |
| то.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док је |
| нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - п |
| је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гв |
| {S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који он |
| ћи на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставиш |
| узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргн |
| била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. |
| : -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеница |
| у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пун |
| риног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам пон |
| "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност жив |
| једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спаса |
| бе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, оба |
| празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода |
| е осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина прове |
| кара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреск |
| н то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пу |
| и значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај о |
| а М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се н |
| а што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На при |
| да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе |
| се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној |
| га личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не |
| а долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, неб |
| Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та инт |
| асу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако |
| изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он |
| ему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да |
| прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли чове |
| ретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрх |
| ан коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књи |
| ? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударал |
| ло живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле с |
| то је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног |
| ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S} |
| рна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - ви |
| {S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, |
| да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да |
| учај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и у |
| својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је у |
| пирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, зат |
| век дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда |
| жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их |
| ао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остат |
| сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви |
| имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај |
| њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те |
| лико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то сто |
| ву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срб |
| ... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехн |
| о потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба нен |
| вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} |
| ица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох сто |
| постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола |
| а.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плаче |
| а обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то? |
| поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би |
| оме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види |
| и страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он н |
| е баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том |
| чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{ |
| ши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S |
| неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му |
| а Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ |
| манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, |
| што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непоср |
| иродна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред |
| ого јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у цркв |
| ојави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Или |
| збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. |
| понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, м |
| што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, једа |
| се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу |
| уку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп |
| да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих кругови |
| и срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затв |
| {S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - |
| ре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стаја |
| лите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну |
| емена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазил |
| адмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{ |
| авио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они с |
| шћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је н |
| о лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, вазд |
| шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним |
| агловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, г |
| ом.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њ |
| в, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, н |
| познати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом о |
| Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, реч |
| !{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са н |
| дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало п |
| часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему |
| ним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кут |
| ст, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен |
| кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење |
| своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну в |
| ога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има не |
| та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност и |
| едно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што жели |
| војих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје |
| о је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба |
| да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите |
| а је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је са |
| проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али по |
| овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених пар |
| потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морал |
| ци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни р |
| а значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико ј |
| шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да ч |
| Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није |
| , само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, н |
| и нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукам |
| па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом т |
| ио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успех |
| , испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој |
| ичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} |
| више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба |
| се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; ли |
| ице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима г |
| прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двори |
| и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окрен |
| ако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу пре |
| да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хар |
| да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним ре |
| ајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од |
| сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у то |
| прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао |
| и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут ко |
| "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, |
| својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало |
| творили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (с |
| начи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве |
| ено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој сре |
| оја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рук |
| покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећ |
| ом препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта |
| требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачк |
| амо то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уп |
| ешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али |
| нила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живо |
| неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те р |
| етало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и н |
| сност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба |
| е је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спок |
| рију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци. |
| се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радм |
| ем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{ |
| згро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одј |
| је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази |
| асније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који веру |
| а, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради |
| е може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да |
| {S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је |
| и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви дог |
| но прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред |
| овори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наш |
| е пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена т |
| окрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе |
| вори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну |
| си испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осм |
| онашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сад |
| и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није |
| , још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео ј |
| а није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што |
| а осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то не |
| "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здра |
| угог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који |
| де на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута н |
| гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Треб |
| , несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја |
| изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог |
| а реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га |
| куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима з |
| и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још |
| ву које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек расп |
| видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса |
| смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљив |
| н. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло м |
| рата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна та |
| да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално |
| ње позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Повере |
| реварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Ра |
| де да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{ |
| мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да |
| јан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде |
| проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да |
| ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он сл |
| Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могл |
| е то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладоле |
| .{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за м |
| се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: с |
| и иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са д |
| и другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S |
| мислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је |
| ена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није позна |
| за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се оп |
| и мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га во |
| е опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упу |
| о и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је н |
| коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бе |
| не или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству |
| } Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чу |
| ило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, |
| ћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебн |
| има.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружени |
| а руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарк |
| и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и п |
| {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закрив |
| угих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмил |
| ли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошара |
| , затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена јед |
| својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска |
| мртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које ј |
| даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Гр |
| онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подава |
| ити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим |
| о ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно з |
| вдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и че |
| шу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју поро |
| какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у исто |
| де је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, вол |
| ликим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале неј |
| да, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну |
| речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она |
| потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест |
| м у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан |
| м човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је вл |
| ше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он |
| молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, н |
| радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљи |
| ђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лак |
| сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од |
| ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше по |
| остати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је са |
| ко безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од |
| , јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срб |
| е собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко је |
| ...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве кат |
| , он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окре |
| је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасе |
| вор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он с |
| његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лаган |
| рала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим |
| е је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљењ |
| ше него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, |
| и се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више с |
| ачин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Кара |
| рофанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито |
| беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио свој |
| без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти. |
| да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предме |
| S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те |
| да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне |
| егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа |
| увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење |
| коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаме |
| испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било так |
| вања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам ј |
| м, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више п |
| тра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака |
| ћ подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Ра |
| ом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњ |
| д тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ |
| раног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Ми |
| е ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више лож |
| јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одје |
| ит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест пл |
| сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам |
| чима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у |
| глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих |
| ње. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се |
| и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било ј |
| м тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно |
| као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачи |
| удима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од т |
| нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, |
| поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигур |
| ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музи |
| ", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио д |
| Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу |
| нијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталнос |
| у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну |
| и престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешт |
| тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана |
| необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он |
| ј осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде |
| ма, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, |
| тва и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су ос |
| S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам |
| за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско веза |
| да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једн |
| моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, ни |
| а степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ц |
| овори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) |
| зора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортс |
| се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх |
| - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када т |
| паваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљив |
| о обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше |
| у ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред |
| очиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, |
| .{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није в |
| скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Б |
| адмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, |
| тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазил |
| десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни |
| је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и |
| так његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед |
| ђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро |
| Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али |
| море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија |
| почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ |
| наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, му |
| {S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најла |
| д папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад |
| Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек по |
| рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ с |
| ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књ |
| , одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S |
| пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - на |
| да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S |
| а се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основ |
| ачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши ма |
| ла његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са њ |
| огама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој |
| стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећно |
| се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки на |
| , срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним оч |
| изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари |
| тим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред |
| м довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико ок |
| ову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да од |
| и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни при |
| д свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом |
| авести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила |
| роватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласно |
| опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била |
| о врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала прек |
| ђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега |
| га или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио. |
| н после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је пл |
| , завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тел |
| ике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му св |
| авелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, изме |
| о.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и ко |
| ајзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудо |
| окривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж гл |
| и кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разаб |
| е ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он |
| на узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лак |
| ово обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта м |
| м, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одм |
| са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто.. |
| му што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста ново |
| , по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из план |
| :{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо стр |
| уванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим |
| ти рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем неч |
| издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља |
| То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и за |
| мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке м |
| ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беш |
| . Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена |
| амо умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више д |
| срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар да |
| мбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, |
| у на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то са |
| S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се |
| за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја с |
| углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он ц |
| ти кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према том |
| ли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пл |
| ла ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} |
| гарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку па |
| е него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављ |
| виси од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега |
| м тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада види |
| лика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесн |
| тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одак |
| је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивиц |
| овори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут |
| асте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто |
| оте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек |
| азореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и |
| ј капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштат |
| препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та мелан |
| читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} |
| да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по |
| вени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урез |
| полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше лож |
| дух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве |
| дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји д |
| ут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем |
| н, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, С |
| омиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш та |
| е до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само не |
| тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај п |
| е би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Ј |
| .{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем с |
| запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само ч |
| ник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао |
| али у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - |
| а на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакл |
| сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на по |
| мени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући д |
| ужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж |
| ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве |
| ила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи |
| пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени про |
| } Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још д |
| ица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истич |
| белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадај |
| г дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим |
| пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у |
| Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек |
| отчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно |
| ледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао |
| , све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа |
| }Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог ув |
| беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих ма |
| које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки |
| ле да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморе |
| дајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте л |
| . {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зар |
| стић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; |
| ид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и |
| до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких |
| њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су има |
| та му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је с |
| ирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну но |
| им свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увел |
| вић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађ |
| задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади |
| ас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је ц |
| тричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S |
| ак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је та |
| жавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио та |
| едва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уобра |
| ујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је и |
| оложи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако до |
| {S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачн |
| лу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој сн |
| а. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослуш |
| адог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући |
| :{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је |
| з планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наме |
| на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле лас |
| та наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав чов |
| од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - |
| паним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело |
| моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспос |
| над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада б |
| рковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} |
| робуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут понов |
| иство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; |
| одиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан К |
| а мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам ми |
| еле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у |
| ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ип |
| ду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости по |
| , ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом ли |
| на преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток в |
| н крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л |
| .{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирс |
| Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, п |
| полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћ |
| и дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, |
| златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нерво |
| порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и м |
| ен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва тре |
| огуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе |
| о махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз ка |
| је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има сво |
| ама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неко |
| д се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозор |
| ана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса. |
| рнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетил |
| рном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се |
| ења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прв |
| а лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и збор |
| ебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаља |
| од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа. |
| гледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и |
| ушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако |
| , црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја неср |
| то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокрет |
| И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је пон |
| } Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде |
| ним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Ос |
| оз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо |
| рујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас |
| - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S |
| лико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не м |
| то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Х |
| дарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, |
| езарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} |
| ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам има |
| у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћ |
| кривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њем |
| чито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега |
| одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је м |
| а мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивш |
| бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са р |
| ми коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда сам |
| знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читав |
| тати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће би |
| ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се |
| на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{ |
| тона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка н |
| и он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, |
| их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих |
| шлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш н |
| им то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је |
| њарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу хо |
| рушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај ра |
| ну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бес |
| рговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџији |
| дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео |
| ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким румен |
| ијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - |
| јем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност оп |
| и ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа |
| је знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у |
| и могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања |
| ој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; с |
| још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најне |
| ило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину |
| еће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави кој |
| а оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друг |
| пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога |
| о само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше |
| тих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и п |
| ад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, |
| S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро в |
| вог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, освет |
| о и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима |
| којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између дв |
| ћ.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како |
| амарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, к |
| која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској просто |
| дине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то сам |
| о толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да |
| То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остај |
| им, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уоч |
| о добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност о |
| просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потре |
| ле.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде |
| тва, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи |
| уховима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција? |
| но друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који |
| сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се у |
| ни", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденич |
| на драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше |
| уке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, вел |
| еби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за жен |
| ану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче н |
| Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и куп |
| женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рек |
| а.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није н |
| г.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{ |
| када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњењ |
| мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести |
| пуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, ко |
| ет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недо |
| нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у црк |
| к једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отвор |
| то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој |
| е то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила |
| у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубо |
| до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља |
| ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што |
| акав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек |
| ристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грд |
| атим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека цр |
| нице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам.. |
| обе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова ск |
| ивен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правим |
| и, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; |
| остоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по се |
| т те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмил |
| а, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомоб |
| ко, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једн |
| једном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људ |
| ичега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример |
| она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) |
| физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсв |
| свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није така |
| (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше ожени |
| ог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у |
| ти, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртв |
| егово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. { |
| ли је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај |
| изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у т |
| о парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше |
| ичина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не |
| , - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо. |
| баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касниј |
| {S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S |
| азне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичн |
| су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином уз |
| код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно пот |
| , нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађ |
| .{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па |
| зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би п |
| јчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она ви |
| м, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па о |
| а и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право |
| еопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по |
| ше, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Ота |
| не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му |
| ва музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Ме |
| ориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари г |
| ио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши. |
| зила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачи |
| или њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не |
| израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које |
| бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како |
| други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Ш |
| ек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S |
| тисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине |
| ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од моли |
| чајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да |
| ладић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаур |
| лан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави |
| ора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у мал |
| аволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, |
| амо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више раста |
| на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало о |
| о га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S |
| главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа пат |
| мисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза |
| {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако |
| Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} |
| све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај |
| вић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После к |
| авола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од |
| силије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дел |
| и сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{ |
| мит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у |
| -ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - |
| себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, |
| S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај д |
| и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био |
| ти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и зна |
| руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва |
| Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један |
| глу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране рас |
| и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, м |
| те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћ |
| ледником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши |
| гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде |
| време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратко |
| ељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој д |
| У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задрж |
| ече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часко |
| м, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио је |
| невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно з |
| S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ив |
| ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није зама |
| рописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта ј |
| ичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога м |
| и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину све |
| ики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаља |
| н је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, |
| црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале с |
| собине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} |
| сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што |
| пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпо |
| будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насме |
| мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облик |
| увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред поз |
| о приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, С |
| то тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чара |
| вљала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе. |
| самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није |
| е.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срц |
| у изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим жив |
| ност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће срећ |
| решта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа. |
| ах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се диг |
| ан, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву доне |
| дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, пр |
| оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на |
| пша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од тр |
| не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се ср |
| упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари глав |
| посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испити |
| осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен св |
| но код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко с |
| а самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би и |
| дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огле |
| ну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да |
| адмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше |
| авиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај до |
| т у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му по |
| ема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић пр |
| косно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, |
| ркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S |
| главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ниш |
| злате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живот |
| , зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пу |
| та који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу после |
| але Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше нека |
| е осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ног |
| ба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одго |
| ", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полет |
| - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нек |
| ва.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот |
| и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу |
| овољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ј |
| ам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} |
| има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, повера |
| ош и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољег |
| ко обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту в |
| пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед |
| а да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је |
| у шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је пр |
| драв! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} |
| Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професо |
| а своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, ова |
| млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и бољ |
| ске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} |
| моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те |
| рковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и ц |
| ворите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Мо |
| Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала |
| нут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића кој |
| ранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, |
| рен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини пок |
| им тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је вод |
| икнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство. |
| жено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био |
| ање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци |
| вени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наје |
| има Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао са |
| ромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири |
| ан конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи |
| На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срб |
| њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт з |
| S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом |
| и своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно |
| ити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из |
| не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене |
| а.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несв |
| ребао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све ј |
| од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом т |
| ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, з |
| оће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - п |
| зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, мест |
| а једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касни |
| Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни |
| н, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два к |
| тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаш |
| бок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, н |
| иганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако |
| орена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена |
| дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се на |
| нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши и |
| ло је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прек |
| ишном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао |
| S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} |
| а овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам |
| нутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква |
| очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим |
| да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, треск |
| им живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последњ |
| на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет |
| мо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам |
| "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која |
| је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказ |
| та ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли |
| им погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради оч |
| Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у поде |
| г дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха |
| етима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратк |
| ена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понуд |
| (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, |
| н младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви |
| едно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у то |
| а, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ло |
| им необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{ |
| ковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика |
| у и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару |
| на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче |
| у да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпо |
| отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему |
| оро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисал |
| ругом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потре |
| сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовник |
| ила покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући |
| е било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек |
| лази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме пу |
| нимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се |
| и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Проз |
| .{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када |
| е познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разруш |
| ела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивај |
| разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго |
| ових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше јо |
| е године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духов |
| тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пр |
| мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га |
| пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори |
| да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога по |
| памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који ј |
| тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут |
| ја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, ка |
| ажен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сак |
| е узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у |
| паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до и |
| кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до ум |
| уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опа |
| овори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела пра |
| з обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то |
| и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о све |
| , приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло с |
| о.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прст |
| ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колик |
| Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да |
| ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Ка |
| није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живо |
| лази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом |
| еле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем |
| .{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - |
| ећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност |
| ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем |
| е поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - |
| ађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S |
| ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело на |
| ов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била |
| тим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се виде |
| да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра ј |
| ато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је |
| остаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, |
| а оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнус |
| м пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари кара |
| антазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је зам |
| е могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} |
| ћу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој |
| дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате љ |
| једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: изве |
| е крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топ |
| живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толик |
| але шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута |
| а.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све ви |
| творена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима |
| јим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - |
| ју, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то |
| и крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корача |
| , сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су |
| ежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном |
| тојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије |
| азлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да з |
| очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понов |
| упим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то вид |
| јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заје |
| уго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са п |
| ћа превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају |
| ости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са |
| е неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она |
| S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше |
| си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Прати |
| јешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узе |
| м цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушив |
| себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Срб |
| }Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сув |
| , да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч п |
| ем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препре |
| вота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону |
| Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и су |
| сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се у |
| ену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би изла |
| ва.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесно |
| цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само |
| ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо |
| свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је |
| одвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога |
| заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена о |
| руги Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Р |
| на да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у |
| љени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања |
| лога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан сво |
| би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} |
| и се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не |
| дражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S |
| оград.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће про |
| а, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двоји |
| тео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не п |
| е, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном " |
| раја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи! |
| о порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна как |
| х погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају |
| је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} |
| вету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистича |
| путу.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеница |
| ад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо |
| сти (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, за |
| и се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавичк |
| отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} |
| наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њен |
| вак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, |
| , Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосн |
| јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на та |
| ан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када би |
| ело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "до |
| ти да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко с |
| могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање |
| онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; |
| :{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у да |
| Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и |
| н кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једн |
| а.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам |
| дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Д |
| !{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у |
| је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и з |
| а није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико |
| антазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је |
| два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, ко |
| сова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искри |
| м дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и свак |
| око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достан |
| ута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, ум |
| ва пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један чо |
| е љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме б |
| аше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да о |
| ва, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а д |
| зи у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали |
| у првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли |
| шнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према |
| тио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и про |
| звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук дола |
| ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не д |
| двратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, кол |
| ка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог |
| ребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав не |
| запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе н |
| ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину д |
| ло уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она |
| о хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те о |
| не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од се |
| Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове |
| ајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" ствар |
| амо умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније |
| дела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја |
| усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљ |
| не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти на |
| су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наруч |
| газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим |
| узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још виш |
| ашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала |
| много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије п |
| ачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на |
| што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том |
| {S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав уко |
| да има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} |
| ругим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву сво |
| Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да о |
| х вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и |
| бану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у |
| она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се как |
| ици!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због в |
| чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви ко |
| рте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и |
| у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме п |
| е ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви |
| довима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим жи |
| лану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између ч |
| говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равноду |
| им тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветн |
| беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по |
| - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је д |
| у "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и |
| стаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметив |
| дам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита и |
| ије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беш |
| {S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је и |
| сност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни нај |
| сконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} М |
| ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} В |
| роз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви |
| огло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, |
| а па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског |
| {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако шт |
| мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог по |
| је могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Мо |
| се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу |
| е, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и глед |
| ше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза |
| н није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје мат |
| } - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И н |
| мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то |
| грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином |
| је воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега |
| мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређују |
| али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Р |
| ој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике |
| роз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеј |
| је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било |
| дности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према |
| ј беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је п |
| у жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повред |
| илије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам |
| у водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, |
| воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воден |
| осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опрошт |
| чију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег |
| ћушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после |
| т.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се |
| беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину |
| крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јов |
| ра очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Срб |
| век постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он |
| на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаш |
| мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{ |
| Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то в |
| оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја з |
| је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у проле |
| е равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не |
| осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухва |
| S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био са |
| еби беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То |
| негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитиј |
| тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања |
| еки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једно |
| ажавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то б |
| ушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необуз |
| ејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов л |
| емим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и |
| вали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у к |
| , средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на из |
| а неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и па |
| ви, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, ми |
| ра и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за |
| о?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S} |
| ичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зелени |
| ци, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је би |
| вуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да са |
| стинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључ |
| да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, к |
| али много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих на |
| мо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљив |
| .{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угас |
| бијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху |
| не сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и |
| коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" бео |
| анства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном ли |
| и Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не мог |
| сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да |
| малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишље |
| једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лак |
| није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или |
| ни и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако н |
| увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то |
| једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, |
| чуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња. |
| обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи. |
| твовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи |
| тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као бог |
| ни људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове |
| опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би гре |
| се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се |
| ромена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзират |
| собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан иде |
| тњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и н |
| ги свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на кој |
| јзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори |
| на је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се |
| } Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни |
| м крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Ко |
| негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе с |
| погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очај |
| окласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уме |
| сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те са |
| , нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Ва |
| ромоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопље |
| тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њен |
| S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: |
| анства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгуб |
| аље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би од |
| и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без мно |
| деним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... сам |
| - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала |
| двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисл |
| то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непром |
| к постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: |
| ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, |
| ене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете ш |
| извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада пон |
| мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим |
| наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгу |
| ".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћ |
| а!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, |
| упци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собо |
| ражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезу |
| {S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову нен |
| ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим ф |
| е куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте |
| ицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти |
| S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притера |
| е он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да с |
| и, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S |
| о изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иро |
| зове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекуј |
| на госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја пр |
| видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, |
| не кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{ |
| о од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под тер |
| оче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама |
| ише у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има л |
| да управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Ст |
| м, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да |
| риште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред куј |
| ећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може мило |
| полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку д |
| и имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих |
| са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама |
| их затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из |
| нао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме |
| куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрс |
| ао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А он |
| ше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше |
| рочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S |
| пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и оз |
| а прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним |
| живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих |
| да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот бо |
| или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни з |
| живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог |
| обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као |
| да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њен |
| није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то м |
| као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радм |
| е не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало вр |
| е, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, |
| ераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару с |
| само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са н |
| .{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и |
| реса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову с |
| му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и н |
| , да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он прим |
| у... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да там |
| ом и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и |
| том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у с |
| луђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако |
| зије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Ра |
| "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омо |
| ње.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се та |
| еци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај док |
| ше потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радм |
| чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вам |
| ни да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђењ |
| преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или |
| е имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Васили |
| он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао пре |
| није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичн |
| га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај |
| ше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни |
| чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати то |
| р умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она ј |
| живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку поди |
| Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, |
| ар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - З |
| није ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђен |
| ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тра |
| потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без тв |
| јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још уве |
| да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе н |
| е да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје им |
| тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог т |
| - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао ви |
| самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај пра |
| шена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче |
| ле овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла |
| олети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја мор |
| е?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, с |
| Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није м |
| ила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хориз |
| свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенц |
| ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више |
| удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{ |
| } Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замисл |
| чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карак |
| а душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад |
| је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, |
| о младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а |
| никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животи |
| имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физич |
| ећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време прола |
| нити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не м |
| ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео слич |
| њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никак |
| а осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било з |
| чило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали |
| цу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поно |
| уги јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, мож |
| да да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише г |
| акле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да |
| о са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње |
| лео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. { |
| а (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјур |
| да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још у |
| ор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим по |
| ају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; |
| овац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - |
| вот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао. |
| е буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све м |
| ткрио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је |
| ће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита ч |
| са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Ост |
| крајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми |
| а часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је и |
| реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бе |
| S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакл |
| {S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе д |
| оје су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љ |
| обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини ч |
| бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S} |
| Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастир |
| нила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пр |
| } У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа |
| шано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облац |
| ек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружа |
| циалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре |
| будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам д |
| реграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу те |
| Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за |
| положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређенос |
| а ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онд |
| је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види осло |
| што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио ов |
| сећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час н |
| у празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао |
| ти тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} |
| бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када ј |
| а врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и ов |
| ђеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улет |
| {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на ста |
| на постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сад |
| S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и |
| м моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} А |
| он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узв |
| споразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се виш |
| ме могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бић |
| S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ |
| га толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, |
| ира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатич |
| о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално |
| скрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S |
| заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отим |
| шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум |
| ито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва ост |
| бинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеа |
| нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледа |
| ла се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер о |
| еног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у св |
| витијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле обл |
| га, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беш |
| ледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма как |
| због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пу |
| ниверситету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиста |
| у непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у |
| ло откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је |
| ли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло |
| о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према о |
| етио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано пос |
| наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способно |
| а али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају |
| е појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити нес |
| ти ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не ви |
| настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот? |
| твом, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиств |
| одно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, |
| ају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци к |
| а би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши |
| ан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавнос |
| се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он ника |
| квих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мист |
| едао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена. |
| !) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим и |
| и за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако |
| сти, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни |
| око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу |
| о да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше г |
| а открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} Пос |
| утку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио после |
| са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку |
| оживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни т |
| ер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... |
| {S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим |
| ри он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. |
| дарају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што ску |
| приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је так |
| јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са |
| ину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у кол |
| , без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је о |
| ине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са ј |
| ма своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара |
| пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, ка |
| о тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (друго |
| ју прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала |
| вега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што |
| много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас |
| изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим |
| све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњ |
| {S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотеже |
| вота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ства |
| са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала д |
| Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети н |
| и, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба с |
| о, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку |
| ек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: т |
| пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна оп |
| а брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље |
| е врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никог |
| није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази |
| ода чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толик |
| војим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик |
| е, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" ко |
| што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безаз |
| ње или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту п |
| ивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичниј |
| ови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (н |
| (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао ј |
| делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и п |
| н остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај жи |
| у га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, |
| } На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми оп |
| жен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче |
| е, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше |
| и да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар н |
| Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} |
| је него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пу |
| крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осме |
| италац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан |
| носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у порт |
| е сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља |
| S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој |
| а вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Кара |
| ожда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, пр |
| е тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карама |
| њско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његов |
| вном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још н |
| толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело |
| што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакл |
| што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стак |
| ој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нет |
| м других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само з |
| колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за цр |
| је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} Посл |
| о решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наста |
| која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним |
| у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим п |
| и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где |
| тар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ни |
| јном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Неб |
| Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без |
| ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадн |
| је пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} |
| између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецка |
| је моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што |
| боко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} |
| ијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку с |
| његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професор |
| {S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осе |
| сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке |
| је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљ |
| видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљ |
| димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одма |
| редну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чу |
| ела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз разм |
| абури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за ва |
| је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што |
| ико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тра |
| онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране з |
| онично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренут |
| ви још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилин |
| ти на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварн |
| бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има н |
| х двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је л |
| назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S |
| мо та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави мо |
| менило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино |
| ти "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је та |
| домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде |
| оме роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, |
| И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу |
| слила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, с |
| ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за |
| смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S |
| адмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и с |
| ре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену |
| у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна |
| е болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубље |
| тоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад |
| очито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С** |
| им, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна так |
| очетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећа |
| беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на ста |
| грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи |
| ве то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, |
| мим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и |
| позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба! |
| ља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа см |
| зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, н |
| ље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страх |
| да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до ње |
| Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дај |
| своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- |
| решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Х |
| утите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се |
| тај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да не |
| ајзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Примети |
| намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напусти |
| рамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насам |
| ролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала |
| рење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже |
| лањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} |
| {S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, |
| теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно |
| лост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на |
| била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледа |
| мено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћ |
| , шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пр |
| једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Г |
| ледње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада |
| лије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар |
| ту, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од |
| у.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва |
| а Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, |
| аром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака |
| узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше ос |
| есор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха |
| а сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један вели |
| олаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које |
| и да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у |
| чуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклима |
| омичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, |
| да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али н |
| Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјут |
| Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није |
| су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зо |
| делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, ј |
| {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за др |
| м вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамаркови |
| можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод |
| нило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згу |
| и дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у ру |
| што се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Би |
| Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака в |
| ази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упут |
| у осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, |
| уку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још је |
| у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку. |
| нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупај |
| собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минут |
| т свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану ра |
| порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолен |
| е?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три кру |
| пречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} |
| од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори ст |
| претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом д |
| е на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S} |
| и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у |
| љаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јаб |
| а челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени |
| ући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући је |
| вари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можд |
| госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт |
| која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини т |
| ника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на ча |
| све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све |
| тно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја и |
| тајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са јед |
| ој ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље |
| редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, арх |
| магљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу |
| монско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше |
| нредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место |
| век скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро |
| е.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњав |
| њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Уша |
| едно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И к |
| за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одврати |
| а проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да |
| е које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно у |
| а није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити |
| све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће |
| а према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија |
| е ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакш |
| паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим ви |
| ку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим |
| , видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али |
| ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја б |
| да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док |
| арочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскров |
| сећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, |
| м и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о не |
| тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорил |
| био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за ча |
| писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погле |
| а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од |
| је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено ро |
| е што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир |
| својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су |
| полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја |
| Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посм |
| {S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгу |
| за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно. |
| ' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсиј |
| аједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је ро |
| да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићем |
| Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} |
| моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, |
| сао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћен |
| ман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, |
| слећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претрес |
| ; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну к |
| прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро си |
| {S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га |
| је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше |
| рковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он |
| ве главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за |
| а га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срб |
| јала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом |
| и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао |
| реко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби |
| те рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили д |
| се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{ |
| да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{ |
| ео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, |
| е бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребл |
| ан језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе д |
| аше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју |
| лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и паж |
| але за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине |
| , она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковић |
| ма прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог трен |
| е земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеро |
| коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рук |
| S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних лом |
| S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за шта |
| чему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је в |
| Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистери |
| ности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше |
| малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то не |
| ао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, |
| виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није |
| ве, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајси |
| ољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и леп |
| се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренут |
| вог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унес |
| а се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак |
| о као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећ |
| е, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна н |
| {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, |
| стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, п |
| е да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између |
| нија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик |
| како Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и |
| еш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не |
| ној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе проз |
| пусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пака |
| з баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто н |
| а у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане таба |
| и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљен |
| у, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени |
| јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као п |
| м скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као чове |
| овршан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем |
| ши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог |
| о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S |
| није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S} |
| смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвес |
| болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мад |
| свим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно |
| гледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би п |
| И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прв |
| Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, радни |
| преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на |
| ојој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у ње |
| а је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа |
| је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај све |
| глед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је ја |
| несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне од |
| ије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао |
| је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом. |
| је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, |
| и, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био |
| фесор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижу |
| андркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се |
| час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то к |
| и (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после во |
| о време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир |
| ше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, п |
| што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна изве |
| рилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испруж |
| о на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карам |
| ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи |
| ва. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа зак |
| , дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Рад |
| мисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прош |
| себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој |
| Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он с |
| уњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скор |
| катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови |
| је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по су |
| љив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао |
| сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Пут |
| ресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискуси |
| као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни м |
| жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва |
| огао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без к |
| због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему пом |
| рећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао д |
| } Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не |
| м односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљав |
| и, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка о |
| за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да |
| све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - п |
| ју световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја |
| учену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на иви |
| избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Или |
| снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским ка |
| ружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошл |
| о, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необичн |
| тименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим |
| да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бо |
| м те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} Посл |
| физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не б |
| није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата |
| покретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђују |
| дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли ма |
| на, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што |
| етност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га |
| ног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а какв |
| дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, |
| но простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада ж |
| , по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{ |
| асом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осме |
| ажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због |
| ан од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њи |
| аде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен |
| мили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико поч |
| таде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена |
| ђе поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну о |
| ћања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маг |
| } Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор |
| еда у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњич |
| вога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долаз |
| уђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор |
| значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} |
| ек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Њег |
| али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене |
| а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и кој |
| е да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, с |
| - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање |
| ише него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадо |
| одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прек |
| мах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност би |
| и је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега |
| забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела |
| с спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико |
| часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак |
| говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С |
| ао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша зате |
| другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио |
| да нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, |
| чевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно с |
| код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно н |
| ија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрес |
| мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима ко |
| бу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Срби |
| а та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нароч |
| XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафа |
| ила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. { |
| ћа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни к |
| видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио |
| де преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да н |
| корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да ј |
| на је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложен |
| е изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој приро |
| видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који |
| е, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом п |
| Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба |
| му, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, п |
| шљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И |
| ћи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје |
| ња да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случ |
| рце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта |
| дмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаља |
| ите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћ |
| , оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! |
| нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само ф |
| ела, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мен |
| ово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касниј |
| потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изг |
| вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће х |
| } Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кож |
| а нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој прво |
| а, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али стра |
| свим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешав |
| побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, це |
| ли то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када |
| ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја са |
| на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "чо |
| и, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у мал |
| т опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавил |
| и полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да |
| су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игум |
| главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо ск |
| ап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све позн |
| сам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у с |
| ености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осе |
| олазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете в |
| љ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није в |
| бро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује н |
| дње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљен |
| да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити не |
| - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комад |
| говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећањ |
| часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега |
| вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи |
| добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој не |
| да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако чове |
| месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, |
| гла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или ст |
| , да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S |
| г врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим |
| е одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да |
| дговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за |
| е далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше |
| непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу |
| уштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у вазду |
| ика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је |
| писујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки п |
| целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има о |
| ицом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од п |
| дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не |
| руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дива |
| трого узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један с |
| у и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живо |
| ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни јед |
| и.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то |
| азе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налаз |
| а нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ |
| ко зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завла |
| м ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, |
| ер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разуме |
| аднији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не |
| И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно и |
| ли не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} |
| човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, с |
| пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије |
| и на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам ш |
| с не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" |
| будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као |
| ему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, з |
| ћао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у дв |
| иви у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам |
| ободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако |
| не на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, расп |
| дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То |
| те варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба |
| природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} П |
| ожеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за чов |
| ази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били |
| азвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених |
| за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у б |
| однику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом пон |
| ћ већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, |
| узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необуч |
| само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уме |
| да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је |
| ретпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чи |
| е сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у какво |
| ло је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни јед |
| ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајни |
| и, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља |
| говом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен т |
| арковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S |
| елови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Ка |
| ђе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и п |
| е иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране |
| иде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Р |
| устао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба н |
| тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, бе |
| чима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како с |
| рака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које прир |
| атим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, |
| о узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поч |
| утећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше об |
| У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске диза |
| светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку |
| } Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном |
| ово сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је |
| агао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутк |
| н за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употреби |
| би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми см |
| - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - |
| могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да прод |
| , глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него |
| несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, |
| ова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се |
| бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постој |
| е бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастир |
| ој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништ |
| } И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења приро |
| днога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. О |
| ш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, |
| допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерст |
| стину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Ц |
| н обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђе |
| иш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао |
| су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С* |
| много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у ц |
| е појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао |
| а заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се |
| које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку ч |
| ше нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је ми |
| шћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријате |
| {S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благод |
| обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделика |
| себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до крај |
| С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то в |
| а.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један об |
| .{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе |
| лиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох д |
| своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба |
| лазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточ |
| сећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он |
| ба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутк |
| оворићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, гото |
| вачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од п |
| аш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину |
| ак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{ |
| љиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту мла |
| љути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S |
| часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а |
| !{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S |
| да тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, п |
| е тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему до |
| не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или |
| арамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, знач |
| друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не |
| он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, |
| сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор |
| аздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он |
| у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала |
| тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног |
| мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе |
| ос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак к |
| } - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмер |
| ознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{ |
| таје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он |
| стојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и |
| еђутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S |
| о да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на ко |
| твар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш |
| Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше |
| } Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: |
| после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Рад |
| у, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог |
| ладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући |
| {S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су пре |
| , примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, јед |
| једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - наста |
| створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је т |
| штићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин |
| о постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и |
| ели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуст |
| мо понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или |
| его што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, ј |
| ао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле д |
| е руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на с |
| па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круг |
| руги срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће з |
| о и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето |
| .{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би |
| потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Кад |
| ћ се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одгово |
| мила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлу |
| да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон |
| ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници исп |
| S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} |
| о своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој по |
| ошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расеј |
| раховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта |
| овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога н |
| S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелистав |
| као има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као сво |
| Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом с |
| у своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито |
| м за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су |
| у поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посве |
| ате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинс |
| другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све т |
| ениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и ост |
| т осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде пропис |
| тво.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори |
| длуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S |
| ислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} |
| њалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се |
| ице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као |
| ени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где са |
| за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је т |
| стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Т |
| је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу |
| је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није позна |
| не чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби |
| бим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој бе |
| остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не к |
| ховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све ви |
| ше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по |
| .{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - |
| ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван ма |
| на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са св |
| ва.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају на |
| места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставно |
| ни, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом |
| о, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... прев |
| је би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу ил |
| у ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда |
| и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непок |
| а осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак п |
| против требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, д |
| оји живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе |
| наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, гр |
| .{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе |
| нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би |
| долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Је |
| то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за се |
| говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази год |
| ложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и |
| мам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам |
| ја су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унез |
| ао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу и |
| другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везив |
| исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њ |
| се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Би |
| ро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у |
| ди чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, |
| су; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се пом |
| сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи |
| атра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и т |
| , Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишл |
| а ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религ |
| би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп |
| Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да б |
| је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} П |
| никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер о |
| и пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" |
| хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро |
| ог стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то зав |
| поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобо |
| адски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца |
| у? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало пром |
| не скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наил |
| срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше пот |
| ранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети |
| последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на |
| о, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{ |
| љупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова вра |
| о гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - |
| разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међ |
| љених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, |
| дно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао |
| потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Васили |
| о недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним |
| дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико ма |
| есорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уз |
| уде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирам |
| новнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других и |
| огао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и |
| у скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{ |
| обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим |
| о и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти оби |
| ђа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао |
| штеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да |
| ко своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воде |
| ем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта вар |
| ри главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вр |
| лизине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме |
| луке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њем |
| то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, други |
| њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служа |
| ренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, кресну |
| и, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачн |
| гледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог трен |
| ак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једно |
| волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{ |
| е воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући заш |
| могућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... |
| олико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у |
| и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину |
| виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, |
| хо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново с |
| пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом |
| времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - |
| свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подв |
| се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, с |
| о као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио. |
| им догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, |
| е он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и од |
| био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све ви |
| бро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист... |
| олико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не б |
| ћи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне же |
| и пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник |
| вник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико годин |
| дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се |
| о очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне же |
| укао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне п |
| ни измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки |
| и живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачи |
| а се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба |
| и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, н |
| чере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила |
| {S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - |
| ом лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбово |
| ло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочек |
| бавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То ни |
| } - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно |
| азвејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно ш |
| еним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, у |
| тњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и негов |
| у (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу |
| касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег к |
| својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, |
| његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који |
| ивши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе! |
| о расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је |
| само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његов |
| и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који |
| га злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да |
| пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих |
| евета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по це |
| е био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Ал |
| о, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорн |
| е оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, ру |
| број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то о |
| и, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и с |
| да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот |
| {S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, п |
| о није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати св |
| нако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу. |
| прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета |
| ту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је |
| у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с пољ |
| вако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећа |
| извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{ |
| S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. { |
| де, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупч |
| еда у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари |
| о се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачн |
| , без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; дру |
| сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли |
| , који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаш |
| уци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, |
| {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - К |
| у.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} |
| ти овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да |
| последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је немин |
| вно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљ |
| и чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себ |
| Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} Т |
| гов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је н |
| риродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа |
| иални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то пре |
| се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, кој |
| раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том |
| осветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} |
| - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашин |
| редак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондр |
| понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштани |
| под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљи |
| свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови |
| не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у та |
| утним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где |
| столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки. |
| ње пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој |
| према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуд |
| о у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личности |
| огаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, ле |
| ог покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољ |
| се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само с |
| од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести |
| чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред напис |
| види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је |
| ај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је п |
| ао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку кој |
| о и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лиц |
| , него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после д |
| икако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Кар |
| из догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири |
| или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске п |
| да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напр |
| ађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, |
| новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материал |
| н уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мрамор |
| а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине |
| тка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то при |
| ч, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујиц |
| ладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради п |
| } Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглав |
| ном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете п |
| ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак |
| о заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} |
| о за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући са |
| поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажн |
| а слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак |
| ило је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао |
| {S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Зат |
| ма и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсиј |
| престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче |
| да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем |
| це, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео |
| у кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али |
| како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење |
| у стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштри |
| ј догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао чо |
| амо осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио н |
| згред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одан |
| е полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једн |
| ња, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{ |
| еосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом? |
| то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} |
| са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у пос |
| а ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац. |
| икодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После |
| д, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. |
| згубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен |
| је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде |
| влада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - М |
| тео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у |
| зио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клеч |
| љаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једног |
| е то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обич |
| ао да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, |
| скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама з |
| ој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла др |
| ном; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, |
| стом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у вод |
| ад гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново |
| у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разл |
| олико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мело |
| испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш |
| но када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито |
| на светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком |
| а руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њи |
| у се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављ |
| ко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без |
| око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене миши |
| } Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је |
| и.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на |
| .{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче п |
| малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотварани |
| разумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши нај |
| тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то |
| нутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му ле |
| се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очеки |
| ој кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним |
| {S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је мо |
| епокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S |
| творио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се. |
| на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу к |
| достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тем |
| еба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То |
| волу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је |
| азији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, у |
| илавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под евр |
| ио човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један |
| ћности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он о |
| ој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио и |
| ама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и |
| о.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обна |
| не косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђ |
| лико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са ц |
| биљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И прил |
| лиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из к |
| г узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са д |
| ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она |
| ући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај |
| нала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не |
| ма за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... |
| ојом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се п |
| у.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном пршт |
| ци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцрт |
| учне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљил |
| њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има п |
| уо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли о |
| S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокр |
| у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{ |
| н и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност дад |
| мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, з |
| тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чуд |
| и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан |
| ма.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешт |
| шћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа |
| ене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S |
| вољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друг |
| и, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те |
| их тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Кара |
| една реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева |
| причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са |
| се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна.. |
| жда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву |
| би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личн |
| еске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је в |
| , затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Мариј |
| у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек |
| нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе шт |
| оплоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, по |
| нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке п |
| , ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. |
| био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ни |
| е ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога |
| зећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један |
| јатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, |
| не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног о |
| о, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта |
| о рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства |
| арковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше |
| ивајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свак |
| да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики ко |
| помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих. |
| се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у |
| још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), ужи |
| кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог |
| ко спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као |
| дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тр |
| ојој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, ч |
| мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном |
| ка г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита |
| кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према |
| е покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој проф |
| ње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако ис |
| вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја б |
| сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: как |
| јка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, |
| . {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кр |
| узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше |
| овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{ |
| ље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - |
| ног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписа |
| е још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас |
| степено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума бар |
| е омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке |
| т као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је ст |
| - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити влас |
| и разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет н |
| ачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више |
| цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни |
| својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му |
| ци: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као |
| смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне с |
| . {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први |
| стајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз |
| одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна и |
| игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све з |
| ђутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заок |
| се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чу |
| ак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није |
| на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који |
| , за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несре |
| гледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали И |
| амарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше к |
| скуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је по |
| ао да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху |
| }Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру |
| , тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља |
| вићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним пром |
| а срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеје |
| у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задр |
| исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризов |
| лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, |
| одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из њ |
| а су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. |
| заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Д |
| ори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз погле |
| сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши |
| сен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто м |
| а! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дуг |
| есен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег кор |
| S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он ос |
| к, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству |
| им мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим |
| узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око кл |
| ећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним |
| мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст ме |
| у прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црв |
| знаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. { |
| обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, |
| ла маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде |
| рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{ |
| да осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле |
| а себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а ј |
| добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један |
| и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. |
| чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се |
| поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, с |
| Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, кри |
| ђе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се ок |
| вездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врх |
| у престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао н |
| ова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У т |
| у скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамаркови |
| к тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене |
| својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он ј |
| у сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, |
| јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слаб |
| ајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба ј |
| н није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди. |
| е увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове. |
| љавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Ј |
| једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни ј |
| промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} |
| ра, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари |
| ати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога мес |
| {S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ће |
| ив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: |
| једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти |
| и се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу |
| пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S |
| {S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има љу |
| својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверење |
| крете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није |
| е решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен |
| је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} О |
| у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због против |
| је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Д |
| азила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се у |
| ор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила |
| Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остат |
| ко и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја воли |
| на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с |
| - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је ре |
| ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу |
| решник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржа |
| е и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Па |
| е довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до из |
| , можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би ос |
| и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и |
| изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{ |
| степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, |
| .{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значи |
| ну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога |
| руг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у |
| бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које |
| ника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допр |
| Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнут |
| е, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је |
| ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма |
| ог пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што |
| унтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пр |
| , застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако час |
| сна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које |
| вде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је |
| ела Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пусто |
| ацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. |
| н није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући |
| ма.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у |
| величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цит |
| и усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би |
| отом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролећ |
| звездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила |
| , ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Н |
| му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман за |
| да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Ост |
| е се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита |
| вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумес |
| вица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да са |
| ј пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут так |
| еје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе |
| ма и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен |
| излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале |
| о што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима ча |
| Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате |
| е дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (п |
| међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину |
| Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа раз |
| сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема |
| засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, п |
| S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} |
| .{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен из |
| очи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то н |
| ност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила кр |
| ко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у |
| а вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и ум |
| ика који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу ср |
| ма" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто остане |
| ти, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је |
| из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна |
| ку постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања н |
| о упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И з |
| } Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспал |
| е га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Вас |
| паљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завл |
| и очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу |
| з крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари |
| о своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и њего |
| едно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она |
| {S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљи |
| даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у к |
| Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најду |
| мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у |
| мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два мати |
| ковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се т |
| ди, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закљ |
| довољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и |
| ити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни дру |
| Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти |
| екада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у јед |
| изно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} К |
| пала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, |
| она управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим |
| оже да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S |
| тач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у |
| д обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разго |
| ривели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по |
| гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је рав |
| тку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се |
| е ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А |
| им сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни м |
| езбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пр |
| који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренут |
| кој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартиј |
| м обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не |
| Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао гла |
| очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи орма |
| наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком |
| ки ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} |
| ленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је |
| постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали |
| а, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови |
| а читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купуј |
| лости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево ст |
| етност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чуд |
| отов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађо |
| остојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и |
| е, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења |
| ок нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је |
| наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке. |
| на срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни о |
| како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку сп |
| таде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра |
| ратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није |
| миреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан |
| ају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанк |
| о Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу |
| ше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она |
| ше на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озв |
| ругих скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се |
| стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу |
| мотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од |
| ца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спази |
| зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, мон |
| и су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било све |
| ком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је мо |
| шао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и |
| Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као дв |
| спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тр |
| се.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С вр |
| рахујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу |
| ају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно |
| рије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових н |
| и са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при |
| гао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствар |
| н златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса |
| е си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно |
| бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изаб |
| наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно |
| да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ј |
| е ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и |
| јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбан |
| свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намеш |
| иком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом по |
| и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не |
| и мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног |
| еограђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва с |
| било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да же |
| вим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен |
| цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно |
| и од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на |
| звишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није такв |
| знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сот |
| е потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерам |
| чег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то |
| ред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тр |
| менљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затво |
| те, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац к |
| да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у ис |
| тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између с |
| ј простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} |
| нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: |
| е, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетив |
| пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба |
| о је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ов |
| опростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе њего |
| е која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије д |
| Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и |
| било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе |
| чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог |
| е била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао |
| сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!) |
| дио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само т |
| то се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана глед |
| а на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} |
| е.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је хра |
| угојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне |
| м и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љ |
| ме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа м |
| о је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим |
| је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао |
| }Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налак |
| аву и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, |
| ишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та |
| водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у ње |
| капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се |
| према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Кар |
| и сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај с |
| вице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега неп |
| човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога м |
| Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено. |
| д, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, |
| S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему |
| олази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Би |
| те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - |
| , пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на |
| утећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са с |
| з свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Ра |
| свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима |
| тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откр |
| је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки ча |
| вим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са соб |
| игама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се заг |
| лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах зап |
| } - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би |
| роду. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислим |
| е одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз п |
| ена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одго |
| ист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори |
| нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што |
| {S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави д |
| оју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније с |
| ше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - |
| сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико |
| аједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S |
| сана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту иде |
| S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клави |
| ло срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да ва |
| ом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би |
| жан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети свако |
| ну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дн |
| е.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} О |
| врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде |
| ма звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичнос |
| а спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S |
| озним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод виш |
| јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени |
| нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах |
| аићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто |
| ад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра |
| гано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Васил |
| з вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало умор |
| вати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхт |
| кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку |
| хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије сл |
| пликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да кућ |
| једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} |
| о изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужн |
| јих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити чита |
| а он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети |
| зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зуби |
| о са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и |
| у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узви |
| е поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио и |
| ти овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; д |
| Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на са |
| а завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, |
| озори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан |
| одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није м |
| долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је ви |
| Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипа |
| светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао |
| малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета |
| .{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чу |
| штеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По г |
| римети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; |
| асилије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - |
| - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - |
| а, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа из |
| о да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би |
| Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање |
| бегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S |
| не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} |
| љен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се т |
| ту"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не |
| орно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут |
| рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} |
| вао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада |
| еног, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зел |
| жен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више |
| ше нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се |
| ања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, дево |
| крај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није |
| {S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде нико |
| свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мисл |
| ићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} И |
| ромукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен проз |
| алази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако |
| мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај |
| годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, |
| та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Он |
| Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелен |
| Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тр |
| ету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира. |
| ством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вра |
| ти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и пр |
| био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Ка |
| е тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог |
| оје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Д |
| ка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази |
| више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не зна |
| е заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Ј |
| раћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{ |
| } Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша поди |
| у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену уд |
| бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тр |
| постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући |
| ги да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно |
| не.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њ |
| у се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја при |
| дима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браћ |
| што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба велик |
| а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S |
| ивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - О |
| ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S} |
| Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{ |
| пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се у |
| адионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод ма |
| е по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - по |
| нине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Он |
| :{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари к |
| ви:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним п |
| ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који ниј |
| а неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној гр |
| S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стран |
| држао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У трену |
| ји су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико |
| и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над сви |
| хо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна |
| ца које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод |
| вом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини са |
| и да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да тре |
| S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји ј |
| - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти |
| .{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јут |
| здвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми раки |
| и кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и |
| до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа ње |
| ико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љу |
| . пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што |
| зазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано |
| то познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, |
| , пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} О |
| ене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и |
| али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одг |
| а ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где куп |
| подне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да |
| е савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групам |
| мила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Ал |
| ада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина! |
| S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по о |
| рати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потп |
| о јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се с |
| ена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што ј |
| да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском |
| ређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завију |
| је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: ил |
| аш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва н |
| а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он |
| ђа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{ |
| еча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Осто |
| так буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и м |
| пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донек |
| ка Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Дру |
| {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{ |
| којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће |
| вет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим снов |
| на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашн |
| стати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је бил |
| } - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада ч |
| да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана |
| можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} |
| ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} |
| љења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим п |
| и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S |
| а сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, о |
| орише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у |
| ата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме |
| их поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледај |
| ст.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном |
| и помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Б |
| оћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико |
| ао против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље п |
| ити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" пос |
| } Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радми |
| зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо" |
| - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не |
| о, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Је |
| стави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубаз |
| те Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сли |
| - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку |
| ла по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе |
| а идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - |
| и смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А з |
| одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И |
| тог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори |
| Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљ |
| како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у рук |
| остим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је |
| И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и |
| }Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељиц |
| вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што |
| есрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама мог |
| а не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, |
| сти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно |
| {S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоћ |
| приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину |
| , и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она ни |
| с ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} |
| аји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S |
| оју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар |
| бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу в |
| чена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, |
| ар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, д |
| што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно д |
| о?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од ку |
| ..{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен к |
| - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш |
| логије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} |
| н, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве? |
| да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла сре |
| во.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мисли |
| и.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једн |
| овац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о сл |
| целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Пон |
| вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите |
| ање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - |
| {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам |
| део.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћ |
| А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за к |
| Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не веру |
| ам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити |
| а окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{ |
| биља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и л |
| тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не |
| хнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више ос |
| рству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарков |
| вети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на сп |
| о божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени од |
| ветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, |
| да он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да и |
| два оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечи |
| мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу |
| усти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од т |
| је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Јо |
| орили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зор |
| елом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти |
| оја су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше крену |
| и.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? |
| , уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где |
| к имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више нас |
| ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли но |
| е оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, ма |
| о са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања на |
| те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - |
| да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепав |
| ан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је н |
| мао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Њего |
| у, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предс |
| и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са |
| ри за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се зау |
| изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замиш |
| а кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материа |
| } Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се сме |
| што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и св |
| ј снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, с |
| арским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њим |
| кретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила |
| м и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизи |
| е и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да и |
| ези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узро |
| , он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи сили |
| ало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар по |
| брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, жи |
| ачин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прим |
| ан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати |
| ашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем |
| вечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвл |
| што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обу |
| ну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је тре |
| ирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе |
| ј света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту. |
| е је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме |
| } Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - |
| и момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} |
| врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласк |
| је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробу |
| реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорел |
| а Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде исп |
| рамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах |
| с се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокали |
| окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} |
| дноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго |
| ст улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажн |
| долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, в |
| вано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... |
| стима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше |
| и, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се |
| Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај погле |
| еко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах |
| чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да ј |
| ем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се |
| шици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - а |
| астрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташн |
| .{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, |
| чети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац ко |
| } У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је К |
| манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили |
| Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог |
| инама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радми |
| њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њихово |
| ћи је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба |
| у или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на п |
| крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејо |
| да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек |
| иш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмеше |
| им (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застрани |
| ог уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизн |
| елике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, н |
| зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на висо |
| нилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, к |
| чи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) |
| брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман |
| S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, шт |
| ба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све |
| а је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само ј |
| а проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови пев |
| ћа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба по |
| алазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих с |
| љању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода |
| атио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варо |
| уле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог мо |
| о је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, |
| ност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована |
| ваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није би |
| птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, по |
| али цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јасн |
| р који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у |
| још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба |
| S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу |
| енице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точков |
| тог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим ос |
| ила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се по |
| сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше |
| као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Ра |
| о ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за |
| че спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Ма |
| и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} |
| би.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, |
| била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђ |
| и у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србин |
| то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и |
| S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху п |
| ори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и св |
| , да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то |
| своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да п |
| се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видје |
| их унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи бил |
| ице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, |
| сећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може им |
| ласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачни |
| {S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканиц |
| ко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пе |
| дам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су г |
| о се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосве |
| .{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на |
| етеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пит |
| опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје |
| ави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девој |
| у где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити |
| марковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, |
| .{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи |
| ја му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из |
| оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивањ |
| ално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим |
| о више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље |
| а мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у |
| ву тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, зат |
| анију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су |
| х неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није |
| ладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим |
| мири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор |
| зницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, бе |
| ео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то посто |
| Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно о |
| еле једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети |
| се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али |
| Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу к |
| иставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја |
| тим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја |
| до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно ст |
| када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно |
| или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још виш |
| ве.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, узда |
| ња.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да с |
| лопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је |
| тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео |
| совима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, понов |
| г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени |
| га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све јед |
| а руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско т |
| борни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} |
| једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог |
| {S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаш |
| г и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на цр |
| та један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих мал |
| пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан |
| ну у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у |
| - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак |
| одини!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај к |
| анчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да н |
| у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и дод |
| непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: { |
| по стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наслед |
| оворити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто |
| крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наје |
| ... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, |
| путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на кал |
| магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, |
| ужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао речениц |
| з воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он |
| оче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза н |
| - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави |
| гама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се |
| еч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S |
| мене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S |
| ен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, |
| му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају п |
| и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка бе |
| звикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * |
| озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдски |
| лио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба |
| во доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали ст |
| арамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје |
| асно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозор |
| ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Мож |
| у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово те |
| авцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S |
| рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њ |
| њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровит |
| о да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само |
| на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисл |
| аље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан |
| м ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским кра |
| ротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа д |
| ди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ов |
| То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете |
| илоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз |
| Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је |
| гови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за |
| е и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго г |
| мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар |
| одношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, |
| главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао |
| добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја пом |
| њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из |
| у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштра |
| аше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до кра |
| реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се ок |
| свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{ |
| орио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја |
| {S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у полови |
| не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате ј |
| се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи |
| {S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и |
| излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - |
| рао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњив |
| кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту К |
| повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава нај |
| ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам с |
| ез даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спуст |
| и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је бе |
| ема месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отвор |
| са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет. |
| ва мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати |
| ету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} К |
| ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} П |
| Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покр |
| мислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она им |
| е који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и г |
| .{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћ |
| је је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију |
| са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост |
| ате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним нев |
| т! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, |
| роструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих |
| м себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он в |
| атила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопи |
| у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је от |
| ћ, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} При |
| то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала |
| ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло |
| ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене ш |
| ени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема ни |
| рба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно дво |
| гло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се |
| колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате |
| оред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помо |
| у затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима м |
| изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса |
| нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да |
| ин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још |
| дим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново о |
| познатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био ман |
| тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S |
| е необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Ср |
| рата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један п |
| нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се |
| ог и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако л |
| ен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - |
| рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове пон |
| е.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова |
| наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово |
| и ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је и |
| , зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} |
| вота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Васи |
| било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене |
| . није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. |
| доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да |
| итости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. |
| ема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци |
| ијатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свако |
| ашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиром |
| собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидови |
| идиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, м |
| што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, |
| х обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухва |
| мао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам |
| осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише |
| везаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S} |
| бично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако |
| слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали д |
| нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су |
| да као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је га |
| ично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и |
| тинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отп |
| ло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И |
| ство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији |
| не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: м |
| .{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што |
| е за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са ше |
| му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила |
| ео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као |
| г нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, ко |
| е дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато шт |
| то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога з |
| а треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писм |
| и дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један ла |
| тија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била |
| аше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Васили |
| лих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би |
| ше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомил |
| емате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отва |
| вања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то |
| {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не јед |
| пке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије |
| још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тиња |
| бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао |
| ужен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} О |
| е решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је |
| осто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала проз |
| ст, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада г |
| ветлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: ниј |
| , свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Им |
| Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар |
| - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{ |
| а позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Ра |
| таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како к |
| Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој б |
| се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, |
| да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} |
| } Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уо |
| га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, |
| ег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма к |
| проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је пост |
| рији та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се бе |
| жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у |
| и који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи |
| а, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мр |
| н средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потис |
| и.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мен |
| нови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде д |
| видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан |
| гађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} |
| су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек пра |
| ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна ф |
| коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим мл |
| е, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју |
| авршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које |
| из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркн |
| а.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци |
| их очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много век |
| на врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог кап |
| пије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би |
| и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он |
| бојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те с |
| све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Изм |
| она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што |
| што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је |
| ом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако |
| ену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у нес |
| сли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухв |
| дигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудим |
| удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва пр |
| данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на пред |
| из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама |
| у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозни |
| је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијо |
| цама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жу |
| се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се |
| на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сеља |
| аше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раш |
| брости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седел |
| а! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију |
| S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, |
| азе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, |
| ао нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уо |
| постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, не |
| гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба трг |
| н поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која |
| е осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и |
| овориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико |
| овог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори |
| ира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи |
| а га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. п |
| е, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли |
| гу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић |
| првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у |
| ично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, |
| а... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. { |
| {S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части |
| вање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо |
| е пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и |
| буње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе из |
| леда) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова |
| узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спушт |
| увише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост. |
| , потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај б |
| о истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бо |
| е мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницам |
| ерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао |
| вести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам |
| е, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по |
| едао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планов |
| прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и |
| је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{ |
| изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним поглед |
| троба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти с |
| ојем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, |
| ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био з |
| ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и о |
| вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} |
| Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорк |
| в шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете |
| отиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригуше |
| - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је |
| нео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изг |
| г пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удеш |
| сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "п |
| а и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна в |
| вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том |
| би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} О |
| узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S} |
| а би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрх |
| црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео |
| ма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом живо |
| сећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном при |
| ког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не |
| Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Кара |
| S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни |
| озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпу |
| } - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све т |
| Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли |
| Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час |
| ли чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; јед |
| а имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} С |
| да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у такв |
| То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим |
| упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, |
| ном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не |
| ја!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за |
| н се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, са |
| ели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио |
| би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамаракови |
| } Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа |
| са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима сам |
| и (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озел |
| (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлад |
| орачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, д |
| ког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазив |
| }И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом |
| ским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ли |
| а за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих мога |
| главнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да ј |
| ашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} |
| е знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} |
| мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао |
| Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим |
| је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, |
| ити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{ |
| верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је дос |
| .{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од |
| јући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико |
| } Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да м |
| ва Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је |
| - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се с |
| овић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што ду |
| сена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то |
| ону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарков |
| м!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неоч |
| оро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамаркови |
| асилије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} |
| све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да |
| рео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, н |
| .{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се |
| пуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} О |
| могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше з |
| им присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја |
| кадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим |
| се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите ј |
| већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да |
| иће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер ј |
| .{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић |
| , због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао св |
| неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања с |
| ј свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то |
| то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако |
| } Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и |
| а један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једног |
| атком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше н |
| бледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајно |
| прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не |
| о јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гла |
| те му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три у |
| у љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала с |
| слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, |
| дном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мен |
| е бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене у |
| о те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас |
| о?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам по |
| гло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је.. |
| ек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном |
| не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оно |
| што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако ва |
| авао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S |
| } - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти |
| да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствар |
| еко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - |
| S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S |
| уће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S |
| , колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, не |
| оћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више |
| о спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пусти |
| м ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти |
| артом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете об |
| ње се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред |
| тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада |
| нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на |
| методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато |
| свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти пон |
| т.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али |
| - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш |
| на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме пи |
| је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесе |
| ; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђива |
| ла девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, з |
| , али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, |
| вот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та неср |
| оједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да |
| и се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После т |
| , али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црни |
| ети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, н |
| его раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} |
| знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од |
| S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све виш |
| јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, по |
| е почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз |
| ушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу. |
| - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као |
| становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три стар |
| љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - |
| цом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно д |
| откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не |
| што човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Ча |
| је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, |
| као: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, |
| ежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну |
| S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбија |
| једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како |
| а кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, зауст |
| го то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува свој |
| ог, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет во |
| }- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штог |
| S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени и |
| е која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, |
| то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека |
| ови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад |
| лазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармониј |
| али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{ |
| према за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она |
| даности.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, по |
| шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она |
| је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се |
| у, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио д |
| му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и |
| мислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је чи |
| на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На та |
| а је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може б |
| не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих б |
| а, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од он |
| , већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге |
| нади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S |
| вно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била |
| Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћут |
| то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за ве |
| о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те |
| ла, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учиње |
| погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашт |
| скушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам поче |
| а:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба с |
| ј каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо |
| т поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ |
| еко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче с |
| војом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у је |
| а тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редов |
| људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелаз |
| тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се |
| треби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку |
| , било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (он |
| име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све по |
| вог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помис |
| дном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну |
| аном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживал |
| ј историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба |
| лету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропа |
| .{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испр |
| на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није по |
| змеђу стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам ње |
| границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропас |
| аване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако |
| тале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно попод |
| х, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке |
| у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено |
| пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих |
| о више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала |
| ти сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и нај |
| омично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид |
| м разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али п |
| јала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у од |
| ха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледа |
| } Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он о |
| т, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић |
| еобјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спор |
| ере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, не |
| и, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом |
| ло, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши н |
| Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета |
| ари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети |
| ме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђ |
| први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде отк |
| нима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово |
| једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у н |
| ко се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у го |
| } Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави |
| Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по нек |
| репрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толи |
| ђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хт |
| давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у |
| и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то |
| предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претера |
| ти овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао |
| н.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду |
| уге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео ис |
| двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због |
| ан.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - поми |
| {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног по |
| паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети |
| о.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо г |
| , међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред с |
| о седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале |
| иже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па |
| а собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађ |
| знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... |
| је... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и |
| репери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом |
| нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професо |
| И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било |
| јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S |
| који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{ |
| необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мир |
| ш увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га н |
| е било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисл |
| страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак на |
| г, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло м |
| никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џб |
| тим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није с |
| уче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста |
| дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због |
| а изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друг |
| јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостај |
| зађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је т |
| Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозн |
| пурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше |
| .{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, ка |
| видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него |
| лупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други н |
| ји и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању |
| средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке |
| , и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна |
| догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) |
| остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Је |
| е зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запа |
| ис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих |
| озор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен |
| ас крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој |
| , разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; |
| ! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се |
| Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други ч |
| вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чин |
| ржао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то |
| то сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја јо |
| другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Кара |
| није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. { |
| у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавел |
| љиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, |
| кад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији |
| И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он с |
| и, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи по |
| У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уве |
| дан јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше |
| тку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела круж |
| да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је |
| настирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да |
| едуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не |
| ад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту изма |
| ред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не |
| мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - |
| ено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћ |
| старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одев |
| ви уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разгово |
| би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се |
| више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини г |
| настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је |
| и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету |
| ети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са |
| ави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој пози |
| ава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја |
| верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да |
| ишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и |
| наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је |
| то и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запи |
| д ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су |
| а.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излаж |
| је су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра |
| на која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учин |
| се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, |
| Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле дост |
| аморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идеј |
| ек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, |
| није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Реши |
| и мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што |
| у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањ |
| , како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав в |
| тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четир |
| ована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању сам |
| самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, |
| риш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново |
| тука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се |
| н није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, |
| а!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између те |
| олико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она |
| ароду (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пуш |
| мо Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго |
| ло толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој |
| згледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закач |
| уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S} |
| ћи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} |
| S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између дво |
| која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буд |
| о смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто |
| ом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{ |
| и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са |
| Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно рукова |
| некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица н |
| е трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, он |
| да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, д |
| гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му вр |
| ама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свем |
| ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну ли |
| главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамар |
| прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје |
| јим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{ |
| седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, |
| тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто с |
| тен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је |
| њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учини |
| енутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини. |
| тави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{ |
| ети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шт |
| е одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, |
| ћи се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би и |
| ти. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртонос |
| Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После то |
| рковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако и |
| а у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчет |
| а, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што |
| Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, профе |
| узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило нес |
| више страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и |
| другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по гру |
| е он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта |
| {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у |
| љак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од |
| вом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам с |
| рамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам |
| ла, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехте |
| шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{ |
| стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа и |
| чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али |
| је могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}X |
| оглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, |
| ладала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно |
| рвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљ |
| ћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцр |
| ова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично велики |
| бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попев |
| е.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто з |
| је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је |
| ну.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуно |
| роговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не за |
| ије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - |
| вори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладно |
| ину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и већ |
| и у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало |
| отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бо |
| цу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа |
| једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени |
| едан упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} С |
| б.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багре |
| су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је |
| а се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављ |
| икну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасв |
| да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице |
| велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се прелива |
| ла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро ок |
| рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према мес |
| смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина |
| смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина |
| ј крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају прис |
| ри погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци |
| а на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и |
| брнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али |
| его остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек |
| итве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба у |
| на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом |
| и.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па п |
| ласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} П |
| познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео ј |
| ти страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих |
| - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше д |
| ј звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као |
| оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: |
| соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на проз |
| но, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипа |
| н и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао з |
| просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са |
| о преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, с |
| ање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да |
| тије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше |
| е молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи С |
| то драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, |
| тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких |
| та салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, |
| и капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покр |
| успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутар |
| в.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја о |
| напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одгова |
| о он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отв |
| ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на |
| ак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимај |
| то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним уши |
| е довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непо |
| е; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том мес |
| лони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправ |
| испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити порем |
| дна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињ |
| да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешн |
| , која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гост |
| га прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу |
| од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на |
| старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прек |
| оске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где |
| о је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; н |
| атериалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са |
| - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла |
| ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим |
| алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цок |
| ли да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S |
| и камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је |
| вала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, |
| штени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С |
| ама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, о |
| их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљк |
| олим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до кра |
| не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео |
| .{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је т |
| S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну поја |
| сти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почел |
| вке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе |
| пи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по |
| га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полу |
| ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S |
| од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у нат |
| је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном |
| овори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карт |
| нца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви по |
| кочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би п |
| S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва п |
| о метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам |
| {S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после |
| сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} |
| исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда |
| о би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња м |
| је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна |
| а и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ниче |
| ча узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања о |
| е даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну |
| Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважав |
| S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од љ |
| же.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на |
| покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радм |
| ност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично до |
| одина.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни е |
| почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед |
| вали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} К |
| У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближава |
| ко нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извес |
| ене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упиј |
| Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа |
| .{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано |
| у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, |
| завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, м |
| стира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих руж |
| и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешк |
| {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, нам |
| ром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се п |
| једно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаг |
| провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него друг |
| јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S |
| небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечен |
| ица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек и |
| алме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та ист |
| а, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све ду |
| ији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{ |
| тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу |
| жима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листо |
| бити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о буд |
| због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се насла |
| вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љут |
| о је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда ок |
| едам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен |
| у, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, |
| овима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју |
| алим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим об |
| ва планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост к |
| е журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући п |
| а пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пр |
| весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говори |
| к, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте ко |
| кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозо |
| опала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при св |
| у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} О |
| ва њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али |
| еобичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом |
| и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, д |
| дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} |
| опште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда |
| ом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања гро |
| си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пр |
| ок по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} |
| међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, |
| Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у какв |
| с двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S |
| Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Ж |
| зан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила л |
| тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недељ |
| најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, |
| живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Ал |
| носи мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или ја |
| ли поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили д |
| алазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су ос |
| вих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то б |
| који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових вла |
| ада је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као |
| тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и ца |
| остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти |
| , ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се п |
| .{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање зем |
| че свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих ст |
| а, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са пл |
| ећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такн |
| то се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улив |
| уху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у бли |
| рпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек |
| не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети |
| не, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послу |
| зичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави |
| спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело |
| ивана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим из |
| елетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клон |
| омучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи |
| мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић о |
| коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршал |
| велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме |
| азирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S |
| корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти |
| е полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим т |
| трану; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају кона |
| кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну би |
| ате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и |
| дмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада с |
| то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим с |
| на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро |
| {S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осве |
| све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} Н |
| а га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва |
| и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супро |
| која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То |
| блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светл |
| ати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заус |
| лију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, по |
| шка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и |
| з мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} |
| иди, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, |
| {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зграда |
| е видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чул |
| дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, м |
| рошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, |
| , лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће |
| ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један |
| ни чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла д |
| ица, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испо |
| и.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше пок |
| одимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Среб |
| била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, о |
| ри врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном к |
| мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим |
| а до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив |
| етлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један |
| ћа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Ва |
| сне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њи |
| ут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зи |
| олена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чам |
| овек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - доб |
| њана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положен |
| мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да |
| а, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомил |
| видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила |
| кали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, |
| у полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам |
| још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: |
| изу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногав |
| ва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затв |
| ним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, једа |
| аву. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, ств |
| ове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S |
| конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плав |
| брати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све |
| озденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен |
| ичавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен. |
| е, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакоста |
| ицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није |
| о човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Т |
| зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се |
| обично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји |
| милине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог пр |
| да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукам |
| ти би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налет |
| даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмо |
| ђу њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло шири |
| че, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун пл |
| Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све |
| ма што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) |
| ко их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очим |
| пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све |
| : и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући |
| веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други м |
| јим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, |
| сам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да ј |
| неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по на |
| ао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима |
| штање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S} |
| Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, |
| свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, гр |
| зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде доб |
| и се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро бу |
| м, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња |
| алеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камич |
| .{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та мест |
| једно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка |
| ења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим уз |
| н имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на стр |
| природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог и |
| и од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; |
| ни да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољст |
| сте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, |
| ју свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се |
| ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамаркови |
| трану, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности |
| тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њег |
| ада је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Кара |
| цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао |
| да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку |
| ису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањен |
| а мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за з |
| аки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Б |
| ади њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу про |
| х, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и м |
| лите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и |
| , побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме |
| ог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Ос |
| ачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, п |
| се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежа |
| и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела плани |
| огло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} |
| м се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам |
| е од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним час |
| а колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен |
| ом! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! |
| колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та после |
| почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Ст |
| шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догоди |
| исли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио |
| и си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема ко |
| мети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од са |
| а.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико |
| бу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје |
| о задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет |
| одима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша |
| другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на |
| к је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је вод |
| ушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се |
| бог његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем! |
| он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његов |
| ло.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па уп |
| амежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђи |
| } Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић в |
| ци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Де |
| ум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили р |
| на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из |
| колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта и |
| х беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зори |
| е изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које |
| ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљ |
| адмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сма |
| равила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да н |
| је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много |
| свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли б |
| , а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Профе |
| чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао |
| стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, |
| песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објаш |
| некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духов |
| Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до |
| Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ип |
| куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрад |
| револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока |
| м да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазива |
| ку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S} |
| има из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утис |
| стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути |
| !{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала бил |
| м венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом. |
| чући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у п |
| ала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њен |
| дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; ње |
| због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута за |
| Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодл |
| јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S |
| ни до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у |
| е тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њо |
| посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не п |
| бија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром |
| га моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова |
| тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване |
| начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као |
| убоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слов |
| што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, |
| ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним |
| ила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја |
| достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три ча |
| {S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је. |
| у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друш |
| отребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте уве |
| S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се |
| идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, вар |
| , а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсе |
| уге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, |
| силије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} |
| } - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја |
| благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу |
| није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви с |
| и горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два м |
| одим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} |
| су...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћ |
| S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да зна |
| устивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јут |
| а каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једни |
| рију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да са |
| } После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на |
| тио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навикл |
| е он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени |
| е, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би |
| ребала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим обј |
| зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради о |
| дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут б |
| м објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чи |
| игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, |
| тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није п |
| време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску же |
| там ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома |
| жда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радми |
| удије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастир |
| зултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамот |
| а теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова пи |
| ој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме |
| орење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} |
| посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваш |
| Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја |
| агнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себ |
| поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало |
| о бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или |
| ко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у јед |
| , спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. |
| д, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалит |
| нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питањ |
| крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је с |
| је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цр |
| - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после кр |
| у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да |
| узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке |
| } Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - За |
| пита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у је |
| ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио |
| утру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} |
| ије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да |
| , а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку парад |
| три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јес |
| описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих св |
| у.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{ |
| ас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је т |
| е гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба с |
| сет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То |
| - Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам г |
| мио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага в |
| а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Заш |
| то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{ |
| ети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се |
| ш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} |
| а сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} |
| отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... ј |
| м на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако |
| ишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Васили |
| - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам |
| - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нис |
| ре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео н |
| луп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, тво |
| подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S |
| због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бо |
| штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се наг |
| да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку |
| инио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлуч |
| Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку от |
| т око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, пот |
| овлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, за |
| о била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али н |
| ије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње |
| .{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, мака |
| ека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав |
| м писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али дос |
| и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше осо |
| као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам |
| м, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је бил |
| кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи: |
| е некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју |
| ећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" чов |
| два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реално |
| кобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом |
| у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, |
| Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених |
| мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да х |
| , учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов ду |
| да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, |
| жак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он |
| е то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако ј |
| Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибар |
| узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до кр |
| га?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{ |
| још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} |
| колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле н |
| е.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Он |
| рковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да |
| о њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју |
| смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је см |
| жаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и д |
| то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је |
| излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек |
| ним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то г |
| упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она |
| епукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то об |
| ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућно |
| , не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен |
| ба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Ра |
| ке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је |
| Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, |
| астир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чу |
| ше и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху уч |
| есвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака мал |
| или и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео |
| престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него |
| ве покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која ниј |
| спођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и |
| } Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу ос |
| но свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао |
| човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на кра |
| ја, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, |
| сети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако н |
| какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамаркови |
| што вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него |
| а је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стаја |
| е ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срб |
| реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа госпо |
| и озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не з |
| ну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пр |
| га пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А о |
| јући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново |
| потребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања |
| ош понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате |
| S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да ова |
| Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S |
| а не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких план |
| ју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он |
| ш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити преп |
| } Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу в |
| Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном |
| а са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дак |
| Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила те |
| S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хи |
| према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно шт |
| и само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје |
| то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим њ |
| да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебд |
| примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи ж |
| рају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битис |
| као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болн |
| ти да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега |
| опаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га но |
| ове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, |
| цио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, |
| је - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Р |
| ли њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је из |
| га, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би |
| е постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретно |
| исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу в |
| анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижн |
| није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши д |
| које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од |
| без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плав |
| они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ го |
| значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али н |
| га!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији |
| гао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А д |
| дмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја |
| или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био спос |
| пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како б |
| евног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно |
| значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та |
| оље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између теб |
| . се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво! |
| S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи |
| {S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слик |
| му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави профе |
| .{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло |
| оје се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Уби |
| к једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему поко |
| без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни |
| м узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је ж |
| р није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, ш |
| , он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче |
| . {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и к |
| и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у |
| ако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, ис |
| самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништ |
| {S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непо |
| тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити мана |
| гове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним |
| н и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада |
| твар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то прим |
| г живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у не |
| ше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, |
| једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да |
| једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног |
| до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то д |
| - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је к |
| дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш! |
| знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту |
| ко као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш ј |
| а хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствар |
| Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу |
| лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-н |
| буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабра |
| није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и виш |
| лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам приј |
| ајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти вр |
| о, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, |
| есући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - |
| ислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми |
| м те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} |
| ца или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих уз |
| поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов |
| {S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Дост |
| пусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међути |
| ав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се о |
| неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стак |
| сто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко р |
| Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о |
| , са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смеше |
| зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} |
| Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим из |
| о.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа |
| а.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а |
| Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај |
| сте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створ |
| гло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа |
| гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} |
| зео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - |
| ко листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању и |
| м. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа |
| е, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећа |
| већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликар |
| необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаес |
| и се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? |
| ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку |
| бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не з |
| никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се виде |
| ну по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, |
| ве је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доб |
| Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна |
| о-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над рас |
| зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... |
| га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке |
| е изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше |
| се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке |
| се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она |
| и није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} |
| .{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било ја |
| ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле |
| треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану п |
| ло, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње |
| {S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако |
| ко часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То |
| дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен му |
| јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим ап |
| у.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао н |
| утамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцим |
| прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, |
| и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто |
| приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упит |
| на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала |
| репериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то |
| ом који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарк |
| едрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се |
| ним, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} |
| ецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S |
| ико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, |
| крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали |
| полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усах |
| су према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није |
| и бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није бил |
| у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у |
| ан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга дв |
| узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену |
| се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све |
| изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, |
| ам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљ |
| е више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима |
| изио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ј |
| шти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубок |
| поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} |
| а, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па д |
| у ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселил |
| у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увред |
| ске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај ш |
| оведао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог |
| лика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и бл |
| По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног разм |
| тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изази |
| ад Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдали |
| а, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотит |
| Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано. |
| . {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно |
| што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја |
| је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у |
| е (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по вра |
| место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има то |
| слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{ |
| иви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из ког |
| дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен |
| м прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он про |
| Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди |
| ила ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица б |
| д оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип п |
| сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који ј |
| ећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који |
| у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само |
| да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски |
| иволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба поглед |
| сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била о |
| скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то |
| (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачн |
| оја бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али |
| натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{ |
| нину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између |
| ога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена д |
| у чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S |
| (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н |
| ком вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више м |
| њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љ |
| и Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и |
| оје су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена |
| а у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S |
| ече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Јед |
| ови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког пример |
| овић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта с |
| није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛ |
| кретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад је |
| ечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљ |
| е од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право |
| и себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко |
| . {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што с |
| Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од |
| по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на |
| га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, о |
| пао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобр |
| тње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора н |
| не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што г |
| завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало не |
| му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како |
| због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио |
| {S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под други |
| е јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћип |
| и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га |
| Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га позн |
| Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и |
| његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче на |
| цем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом |
| дном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај д |
| отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек |
| и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, |
| - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот |
| виљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, нис |
| ају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко |
| трмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су сви |
| ена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко ст |
| очија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то |
| е, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном |
| да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово шт |
| а сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек |
| говарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се на |
| , и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај |
| као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци |
| у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора... |
| рстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да пре |
| ате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} |
| о примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он |
| овориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари |
| нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети |
| Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да |
| ада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са т |
| е ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} И |
| те не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и |
| сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И г |
| ета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говор |
| муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размисли |
| агона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама |
| на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} |
| луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и де |
| ита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну з |
| и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико |
| аде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једн |
| , Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо |
| не са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што с |
| ршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја шт |
| лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући н |
| дина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно |
| ди чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би с |
| дала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је св |
| мила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва тр |
| Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, |
| рно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарк |
| о је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да нек |
| ао обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у |
| главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим морални |
| си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудо |
| очитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни |
| Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (не |
| божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} М |
| осикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолет |
| а, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајн |
| и Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирс |
| једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло о |
| цније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чек |
| лан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можд |
| азидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Зау |
| жаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све |
| ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манасти |
| ну уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у је |
| ца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, |
| ког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и п |
| и, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био |
| у, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се та |
| ајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим |
| аћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, |
| Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављ |
| ји и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако пр |
| аног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, сту |
| и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, |
| сте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које |
| против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{ |
| на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: |
| престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих от |
| цама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављив |
| ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити |
| , и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржа |
| садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зид |
| Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај д |
| на, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, с |
| и у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мра |
| на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут пр |
| буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, |
| ије напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - |
| алније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно |
| раву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињени |
| бао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тр |
| ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, друг |
| це.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, |
| из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке |
| претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, |
| плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако к |
| Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајап |
| е задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посад |
| дну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, ос |
| у да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, |
| иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворе |
| м маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помис |
| Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и |
| устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она по |
| последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Ра |
| -више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има |
| уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху за |
| љева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, |
| ћ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико б |
| хом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним време |
| еће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико б |
| но каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед да |
| иви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичн |
| сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници |
| е уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пл |
| ом писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и н |
| Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и пр |
| Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост вл |
| онашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, ка |
| ше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, |
| дан свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада и |
| }Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је |
| и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запре |
| } Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало |
| самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпун |
| ш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач.. |
| жног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет |
| м људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљен |
| е тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срб |
| мо то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бе |
| иво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и р |
| азговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрх |
| је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гле |
| кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се заус |
| гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и |
| S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по ра |
| ћања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и се |
| оси свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове п |
| ликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фре |
| лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само а |
| , жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни с |
| копско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другој |
| беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је с |
| с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако ра |
| а он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: |
| з да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац |
| Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера |
| да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{ |
| ију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће |
| осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, д |
| то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убиј |
| све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавиј |
| авања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари |
| И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што дога |
| отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје поро |
| се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било |
| з румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарц |
| му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако дал |
| си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} |
| ви, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоц |
| ице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да |
| ић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још м |
| ао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд м |
| S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за |
| његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он и |
| а излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора пот |
| чајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако |
| и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од п |
| са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи к |
| неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна |
| настиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму с |
| само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја маш |
| весним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно ко |
| чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велик |
| ају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуња |
| трана на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на |
| дмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то |
| ати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије гов |
| овор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све |
| што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да п |
| лед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толи |
| и једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос до |
| сени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву т |
| ки си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Лов |
| х као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, |
| ех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, |
| алас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је |
| ле сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, |
| р, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало |
| ак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи |
| још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло о |
| ер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме ве |
| мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како |
| које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се |
| ла то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајал |
| јом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово н |
| ажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на ча |
| ка укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувств |
| , руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо |
| сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви с |
| вита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, |
| зира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залаз |
| је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био б |
| да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; д |
| овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи по |
| јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заве |
| ада се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео |
| Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици |
| ише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и има |
| ише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и им |
| разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} |
| цио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Циг |
| и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и зас |
| , сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из ј |
| едном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и |
| еко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све ви |
| е нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налаз |
| љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, |
| спете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трнови |
| постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. |
| ремена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та к |
| ло, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и |
| и речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осе |
| аше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маг |
| ако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кука |
| веже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и прашт |
| ло због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитр |
| ош истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео нек |
| амети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење |
| планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када с |
| обро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} |
| } - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног |
| ашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече |
| увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако |
| S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи |
| азно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S |
| све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава |
| о је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој ист |
| стајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвл |
| м смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи н |
| S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али |
| њу када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз ком |
| ни бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ст |
| а је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о с |
| познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне |
| редсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он |
| о ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада |
| ухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите т |
| ве земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, |
| траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети с |
| оветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало најви |
| еној доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и |
| т?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупо |
| разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније |
| о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваз |
| а још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим с |
| е да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети |
| ст и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у н |
| мела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по пле |
| преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да |
| вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више ни |
| радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плавет |
| захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остад |
| овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један |
| ном, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао нов |
| следња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак о |
| ама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фари |
| исли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се |
| да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на с |
| спиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше ве |
| ше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испити |
| о жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза ух |
| о уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе је |
| - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази |
| што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, зади |
| ектричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. |
| , и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покр |
| не што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору ста |
| не што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору ст |
| о ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви з |
| сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се |
| се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени гла |
| ћи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упи |
| Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, је |
| е ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба к |
| кад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење ка |
| једном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег |
| душевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да с |
| ји је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима к |
| оново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта |
| аги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро |
| јсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховим |
| оје долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и н |
| прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава њего |
| расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, |
| су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљ |
| стоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изу |
| јно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље |
| е би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе |
| у и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја с |
| Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би б |
| есног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S |
| ку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, ј |
| ни зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се о |
| оше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необичн |
| када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто не |
| ужја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, |
| ус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Ал |
| гло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, заустави |
| ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну С |
| оји се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остој |
| брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се |
| се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој |
| ан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутањ |
| .. {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јам |
| клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све по |
| чао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седе |
| и сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мица |
| ма вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погле |
| ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - мо |
| ца.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га |
| чити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна |
| питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{ |
| и ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, пр |
| ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе |
| ријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Срб |
| ржим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир |
| шу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Св |
| сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и баче |
| климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи |
| да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме |
| е данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на риб |
| о ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилин |
| је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку |
| би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо |
| S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, |
| ла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Ка |
| ло много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не шт |
| остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гуши |
| да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, |
| Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим о |
| аставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доб |
| енесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне ( |
| сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања: |
| том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или ма |
| , ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину |
| {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним шт |
| ије стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше о |
| се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свећ |
| о си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомен |
| во сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, |
| без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Р |
| је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сиг |
| ? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Васил |
| претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћ |
| него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек м |
| је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на гру |
| вић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сва |
| итература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Св |
| } Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи |
| и ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем |
| ав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си в |
| осле малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори |
| обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На |
| - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу |
| ј узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} |
| ек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и в |
| !{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени |
| опло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он д |
| из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што |
| Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уоби |
| или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека б |
| Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили бил |
| а разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденц |
| цем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је |
| ћивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} |
| ветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један |
| .{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Ј |
| а криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам |
| н помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У |
| њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених оч |
| Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио |
| не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варош |
| а напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три |
| шен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба нас |
| штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у о |
| ам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се о |
| ан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се |
| а првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта |
| и чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чег |
| и се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узе |
| ла!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога жив |
| ирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна |
| ило могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јованови |
| да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, |
| капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше ок |
| ије ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђаво |
| нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у |
| или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са |
| етак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је |
| е ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главо |
| а крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимат |
| на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплимент |
| не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на к |
| мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари |
| ца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах |
| ко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, |
| ожда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен |
| себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек ниј |
| ... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од у |
| себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и развра |
| руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао |
| га часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном мас |
| тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један |
| топљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред с |
| је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном би |
| н.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, ж |
| ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што к |
| дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пр |
| етући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлост |
| те: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, св |
| ше, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, |
| бина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем свој |
| {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину |
| о, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још с |
| ерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, |
| е, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још јед |
| S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између |
| } Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време |
| ко је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећниј |
| ко му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и |
| лижавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио |
| ше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново у |
| Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено рум |
| орнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну ј |
| на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како |
| Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чека |
| врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи |
| откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{ |
| љеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из ви |
| ло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку мож |
| није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S |
| ају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласо |
| за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да ј |
| ћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горко |
| у покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, жи |
| то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличан |
| дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјеки |
| и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да ст |
| то желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно |
| ровалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао |
| о над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, |
| рална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Беогр |
| он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не у |
| на, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све |
| вати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том |
| зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Н |
| смех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани |
| бу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је позн |
| а је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђ |
| мисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет |
| клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио в |
| на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о ти |
| о потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шт |
| а промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова жи |
| атнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину ко |
| авака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S |
| те, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско дво |
| ра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он дод |
| Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су |
| мао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{ |
| чету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру |
| S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радм |
| } И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко пот |
| сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражи |
| Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{ |
| - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори |
| ко је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, |
| и човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њи |
| сећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кре |
| а не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћет |
| само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново |
| је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док |
| по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао |
| оме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним о |
| и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко |
| ле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ |
| ујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само п |
| дим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отворени |
| ња:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз |
| е праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: |
| нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и |
| ненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не л |
| е, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш пр |
| отичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, р |
| ао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем |
| е сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави бил |
| ао и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличит |
| ни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јо |
| г укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише |
| вајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у |
| смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вер |
| сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех |
| пшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и |
| ала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дош |
| о место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необич |
| он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде |
| ије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавал |
| је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим мо |
| ојих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан д |
| ла на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала ко |
| им даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у њего |
| ги начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сув |
| извољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и д |
| г ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S |
| својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један н |
| , младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидо |
| ако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћ |
| а нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега |
| дим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала са |
| неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане |
| ћ не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замол |
| тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војниц |
| м покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и св |
| ијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао нај |
| и из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на бо |
| али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренут |
| на, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, ка |
| спаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и та |
| а.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за с |
| дмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако |
| и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донек |
| а ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш з |
| ким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и |
| уги свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох |
| а, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више н |
| ом завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасн |
| е буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се |
| ша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу |
| е у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћ |
| пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој |
| отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник |
| и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: |
| без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили |
| очито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео |
| чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стиг |
| бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира |
| есора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да пос |
| а овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Г |
| ћи се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према |
| једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уоб |
| како хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те ро |
| онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада |
| а је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кре |
| на и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запит |
| док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, лу |
| дови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног ча |
| ини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, по |
| како чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, с |
| дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он наст |
| оверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква |
| у радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прик |
| ам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране |
| едним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Зат |
| таш ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету д |
| мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто д |
| остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поп |
| толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала м |
| е у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Вид |
| е, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Др |
| Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} |
| добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када б |
| вао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним једини |
| чезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје скл |
| одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дв |
| да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас от |
| ика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада |
| гађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар кој |
| дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио д |
| ори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачн |
| кне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек ра |
| труна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да |
| човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не в |
| саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писањ |
| иви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне и |
| ција мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изг |
| сла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско |
| а се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледај |
| више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим |
| мех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје ја |
| а које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љуб |
| налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш |
| уку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног |
| аха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је |
| постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не д |
| у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклон |
| дати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, и |
| а, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега |
| ог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, ј |
| ше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи к |
| ше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S |
| за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: о |
| мала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлис |
| .{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још |
| . Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозор |
| сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што |
| размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Ј |
| форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које |
| е тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја са |
| јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, ст |
| нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, |
| слио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти вели |
| {S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, наг |
| оја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак |
| усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одје |
| жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за |
| ји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, п |
| Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има с |
| или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубомор |
| где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао. |
| зу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би с |
| и твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да |
| ало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно: |
| да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и |
| рамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше нек |
| вадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) |
| е вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих кл |
| светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: |
| ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољст |
| а...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{ |
| атистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећ |
| сио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег |
| - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно |
| о на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда |
| већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава ч |
| ој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанств |
| а самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мен |
| епено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело. |
| орми, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним |
| а: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и шири |
| ођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло |
| њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши |
| ј, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, |
| стије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осе |
| мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће |
| ужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту бу |
| а у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било сврше |
| а? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђ |
| изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигура |
| ох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна |
| арковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио |
| увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја |
| чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је |
| у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом с |
| дству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом со |
| скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако |
| аци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпуто |
| он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас? |
| се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучн |
| се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном |
| весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба |
| ивот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао в |
| он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта че |
| убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} |
| ита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбу |
| ма угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам |
| оћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново |
| скрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само т |
| итује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене под |
| да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи |
| Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, кре |
| мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не од |
| ла крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, |
| ети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не |
| } Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са гру |
| азови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, ка |
| и на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли |
| а нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове с |
| } Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма к |
| лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не о |
| одим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настој |
| љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са |
| ило толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је |
| на жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. { |
| материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и п |
| и праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали крет |
| о пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја |
| буђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трај |
| створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безна |
| ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздра |
| схватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо в |
| излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Веч |
| ако не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окрет |
| ја, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежин |
| ећим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, |
| ла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, иза |
| ео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као |
| ине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска свет |
| ала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који |
| ектно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим п |
| ило давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној нео |
| тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђео |
| - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Посл |
| асвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто |
| је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај |
| " ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафи |
| на тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило гу |
| да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмет |
| да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагл |
| аран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше п |
| ди вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до нај |
| уна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{ |
| астави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се |
| отреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{ |
| ађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнин |
| зећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су п |
| ут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико |
| ским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа |
| овић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радо |
| такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећ |
| морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- По |
| угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да ни |
| ој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био од |
| овић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбац |
| еве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Им |
| ега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило |
| а би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници |
| ну, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим једа |
| орави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} О |
| пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, гд |
| бљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, |
| Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде м |
| ни препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било ре |
| поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се наста |
| Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, |
| разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било |
| ред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом кр |
| остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела з |
| авао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао |
| сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треб |
| , није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. |
| S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је |
| е, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После |
| аше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак |
| , у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна кој |
| во Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Правос |
| ом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких обл |
| - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форм |
| вољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам бољ |
| да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уме |
| сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се и |
| о Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и |
| рим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од |
| бачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} |
| о имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из леност |
| итрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у о |
| етом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу |
| које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове на |
| ко изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми м |
| и разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; |
| е све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи од |
| ји су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промиц |
| : тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно са |
| дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опо |
| ти непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} О |
| појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, |
| ам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађав |
| ла, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпун |
| о је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" |
| кивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном зауст |
| е осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зрац |
| марковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу |
| полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете |
| ло управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо исти |
| исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних оде |
| еровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио т |
| епљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу |
| е сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах |
| ли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да с |
| се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у све |
| уша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} |
| сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана |
| док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се на |
| и ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац |
| нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањ |
| обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао р |
| ли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самог |
| вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Ср |
| раком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да св |
| то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш |
| ори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде |
| ости упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи цел |
| хнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина |
| S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Па |
| раслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог ча |
| ај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{ |
| ти и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, |
| ни у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Круп |
| зна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану |
| је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је о |
| фесор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и ос |
| ељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Б |
| ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштава |
| а, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мор |
| узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} |
| вај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сја |
| {S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то |
| та је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него шт |
| ли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега |
| немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и |
| југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу глома |
| егова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не мож |
| тосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је ру |
| есети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да га |
| ила је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба |
| еликим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са ви |
| лупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много |
| кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу |
| бро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по |
| све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одис |
| ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер кој |
| јен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов |
| дблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, |
| тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори ми |
| јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће |
| а утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Г |
| их грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно н |
| S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, њ |
| и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације. |
| а димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече од |
| рете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог н |
| осећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радм |
| ем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрач |
| ена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамци |
| очи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више р |
| ћев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је удар |
| нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је ј |
| водовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим |
| плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између |
| е говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равно |
| птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједно |
| а мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе кр |
| Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постај |
| упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. |
| свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равно |
| арамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећ |
| и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре |
| седног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био |
| на, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су н |
| да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно |
| опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се |
| пијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташ |
| а осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што д |
| еби звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи |
| похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника ко |
| ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али |
| рекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, пра |
| а стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћ |
| лог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више ма |
| , али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаље |
| дно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не посто |
| разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ру |
| а неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је б |
| а проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И треб |
| вајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлу |
| лавним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калу |
| кретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њен |
| сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и |
| лог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалн |
| превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је |
| трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче м |
| рофесорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор |
| S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S} |
| .{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала |
| он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаш |
| ависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва вид |
| {S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жи |
| {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... |
| необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круг |
| емена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку елект |
| се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви |
| ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута пло |
| беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног |
| сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он б |
| Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помис |
| су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани |
| ао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га |
| га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадн |
| вечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да |
| ветлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву п |
| тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу |
| мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје |
| застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао ј |
| када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и |
| ене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у м |
| а: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком исто |
| во је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Ка |
| притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена т |
| ио он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог обја |
| о осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћут |
| о и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, |
| се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скор |
| лу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{ |
| емена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну |
| S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог |
| коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} За |
| Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{ |
| е једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађ |
| може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овд |
| та и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела ј |
| е могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче |
| рист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао ко |
| да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљ |
| задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала |
| ш ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу |
| све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то |
| Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новц |
| блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обрено |
| до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Ст |
| е неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, нео |
| а сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог |
| репнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари ка |
| - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{ |
| и: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада бе |
| са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чар |
| о пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међут |
| му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни |
| било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш? |
| своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, |
| други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика |
| поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди шт |
| она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да |
| о међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из |
| ово што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима |
| м владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ с |
| ред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи |
| агост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише ошт |
| Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, |
| на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и |
| ио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Ка |
| се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигур |
| оку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да |
| рже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај к |
| о све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво |
| овић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било |
| ом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу при |
| и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спушт |
| ре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно |
| И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато је |
| от, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под о |
| жавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је н |
| ежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, |
| То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срб |
| те му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде |
| а је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери н |
| рауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог |
| к, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће а |
| раком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће одне |
| питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухва |
| занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психо |
| замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S |
| ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су с |
| {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када с |
| равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поно |
| зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и раскли |
| подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култ |
| мљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, исп |
| ћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а учени |
| адашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као ч |
| аслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао |
| о да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, сла |
| е говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном прем |
| неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удиби |
| естаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ват |
| им сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површи |
| опаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на гру |
| створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да при |
| о падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подав |
| његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су |
| замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапо |
| арамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не |
| о, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сја |
| о поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу |
| ло је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувиш |
| , од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; о |
| ен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав |
| миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа дру |
| тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно! |
| Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Ка |
| мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унез |
| и, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смеше |
| ења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се |
| оћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ни |
| и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим п |
| беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То |
| е, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не приме |
| инута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али |
| ци беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. { |
| и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада |
| брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и т |
| асно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узб |
| чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, заба |
| је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} В |
| није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски тру |
| лизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у |
| ог јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све о |
| и се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ х |
| идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и јо |
| {S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то л |
| ло човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и |
| другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резиг |
| прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмака |
| питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, п |
| стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен за |
| да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писа |
| климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико |
| ога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S} |
| вљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом |
| оде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљ |
| сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедн |
| о касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одз |
| арена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што |
| аг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прел |
| витог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стај |
| је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи к |
| купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у о |
| и опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S} |
| на, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у к |
| ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из |
| шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усн |
| а му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На њ |
| ој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он па |
| алног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, |
| хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има |
| један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из да |
| тприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубе |
| атрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око м |
| својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} |
| еколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатн |
| ене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између гла |
| а!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се пр |
| и једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам ва |
| из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, нек |
| е што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Рад |
| борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све поне |
| замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена ко |
| ечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужн |
| не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила л |
| е и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи |
| светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се |
| ојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Ал |
| ај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да |
| тељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није |
| нађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову з |
| овићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, |
| а патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се |
| на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне не |
| е забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и св |
| се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања |
| ице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је и |
| смо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, с |
| која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Ч |
| ако је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарк |
| ина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхв |
| рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи |
| нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина њ |
| идео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та у |
| не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се |
| ашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са же |
| ?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужност |
| е грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S |
| ску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозо |
| ак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у |
| се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматра |
| S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо К |
| о, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја т |
| тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву гро |
| утку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S} |
| нац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се |
| ена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба с |
| едам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си све |
| ругом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним |
| д изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за |
| за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не је |
| ојој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плав |
| Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудил |
| се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти... |
| он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита с |
| S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и он |
| а мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни |
| те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може наз |
| жене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, ал |
| - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано |
| дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кока |
| де дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир |
| услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба у |
| ући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој зап |
| у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим одн |
| ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш н |
| о: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што с |
| необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што посто |
| крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбици |
| гло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу |
| нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо сле |
| и сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије |
| конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа |
| о раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало |
| о да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати |
| друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако ч |
| лни, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срб |
| воје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, |
| ерицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и |
| ?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачно |
| ио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{ |
| е једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} |
| ила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарко |
| да их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала к |
| тим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, |
| га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и |
| имање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност |
| {S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет го |
| ан вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита на |
| окретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче кол |
| ом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друг |
| ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може |
| ичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем то |
| ависно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо нек |
| ах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, с |
| век пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, |
| во до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било попул |
| е мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија п |
| {S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, п |
| њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати по |
| до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио о |
| ајзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са |
| ашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако |
| јања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљ |
| ви пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгр |
| мислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! |
| ј, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зоб |
| ти, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осети |
| пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака пој |
| рба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити и |
| рковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху пого |
| састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један ду |
| својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, |
| ви.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, ма |
| а борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење |
| јна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најус |
| "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пут |
| м који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препр |
| ки људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је |
| укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{ |
| ла једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз ме |
| асно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже к |
| ићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири |
| их зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} |
| {S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно м |
| инио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеш |
| сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак ј |
| н идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отво |
| рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} У |
| ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног ген |
| ињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано диса |
| епомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић |
| } Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано |
| ва независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се вр |
| ати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да ва |
| ју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да |
| причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда |
| погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скида |
| ђе постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе по |
| створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тр |
| стоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе ср |
| е по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче |
| једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели |
| ику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{ |
| му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатам |
| аспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на |
| пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковиће |
| ј кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ни |
| неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да п |
| управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примет |
| ло на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били |
| а Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њ |
| е избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочек |
| едној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепш |
| аја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа ј |
| итре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радм |
| је чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, т |
| Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, је |
| е хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, |
| ху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, о |
| , та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жи |
| је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, т |
| рба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао |
| е ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узи |
| ност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако жив |
| ј жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кора |
| S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из који |
| пољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико |
| Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно |
| он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња |
| онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, ви |
| лини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ни |
| узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака |
| у крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место |
| није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} И |
| војој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизи |
| бразе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза |
| озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и з |
| замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких же |
| рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, |
| о не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - |
| } Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране иви |
| дну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је гл |
| ланину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре |
| Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у п |
| просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пу |
| ојим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; |
| оз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је |
| ке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер |
| "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовн |
| ра, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разум |
| човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгр |
| {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обра |
| дигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изг |
| адањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} |
| инило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична |
| ла?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуш |
| звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у |
| ече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шт |
| дати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци |
| живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Н |
| ену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу |
| одно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко |
| мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: |
| ност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази неш |
| н круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и |
| може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, |
| у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настра |
| {S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој |
| броте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним |
| рају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој |
| , нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изг |
| беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима с |
| амисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројек |
| а, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Ра |
| м отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисн |
| гарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} |
| пођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче з |
| ије био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газд |
| едене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног. |
| , једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху |
| давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млад |
| акву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврс |
| варила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до непр |
| сти ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да |
| га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатн |
| ицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се св |
| вала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прили |
| је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "неверова |
| ић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки |
| вљеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње |
| те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонул |
| на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се изм |
| а свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродови |
| роде давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и |
| разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме шт |
| другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у с |
| искости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S |
| и" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празниј |
| ији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа |
| дела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, заниха |
| м која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила |
| ваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом |
| вом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега |
| S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак |
| ана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одл |
| ама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијени |
| да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје на |
| S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друш |
| ти и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, к |
| з неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност |
| ше код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно п |
| убавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, п |
| е Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако с |
| ом све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљ |
| одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен |
| , шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, |
| белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрт |
| }Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично доп |
| S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. |
| задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, п |
| се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљ |
| }У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазил |
| положење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њ |
| ра, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{ |
| х примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који |
| и и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дуб |
| але, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној |
| иван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивал |
| те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли р |
| а страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или прија |
| дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. { |
| док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеск |
| сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али |
| ба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико речен |
| еби, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја н |
| S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готов |
| а проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маш |
| о би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} |
| ен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се о |
| утка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запа |
| на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, а |
| што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима |
| ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{ |
| епреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да н |
| а.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и |
| им собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз з |
| он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду уд |
| д белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка грај |
| дах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два ста |
| е на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме |
| углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкају |
| дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим б |
| е ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} |
| се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде |
| и у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шу |
| ова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који |
| е окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан |
| и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили |
| а џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим к |
| и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која на |
| севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и т |
| у са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} |
| још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресн |
| н је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је поз |
| изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогла |
| је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у |
| два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут |
| ивота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на вр |
| и заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору |
| добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује |
| е.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што |
| поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој в |
| ек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јут |
| ла осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетиш |
| не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пусти |
| умњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S |
| ала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још ј |
| столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - доса |
| .{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Цр |
| д осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само соб |
| из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лаг |
| на беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што с |
| стане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Зауст |
| у кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики сти |
| давим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промење |
| м права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не тре |
| зи. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети |
| у иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - |
| рба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно пот |
| ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа п |
| пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахра |
| арамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Ми |
| прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри ру |
| вађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није |
| чима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као ме |
| олико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао за |
| барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се од |
| о око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и с |
| има утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли |
| а незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младо |
| уку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије |
| упротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упит |
| азила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше с |
| ио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршав |
| ек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - |
| м, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде |
| и лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је |
| ино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако |
| аметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он |
| део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико за |
| ама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена |
| тила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила |
| савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро ра |
| дном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да |
| и небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. |
| и дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одр |
| та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуд |
| Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пу |
| ље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила |
| е да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као чов |
| у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али |
| еким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше. |
| , страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе вид |
| веже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је на |
| S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне |
| а гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} |
| ше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али |
| још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као |
| ане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и |
| чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада д |
| ке и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више нег |
| ји ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно вид |
| будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од |
| забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{ |
| а чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је т |
| корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте |
| је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса |
| ада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтер |
| а пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође |
| да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио м |
| и најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало вид |
| нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу ни |
| }Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте |
| огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух |
| ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске |
| ћев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике б |
| а своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} |
| ко се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изуз |
| е да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једн |
| {S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - |
| чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код |
| арлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што |
| сте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво |
| ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, ч |
| и умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} А |
| - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: свак |
| безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишче |
| {S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи |
| ка.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен |
| н са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је |
| Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и так |
| и и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни п |
| ше кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и |
| физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике н |
| вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да |
| ају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са |
| о, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да |
| напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она о |
| вом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је о |
| стано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао |
| ћи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Ц |
| стала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опад |
| изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - |
| емо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревнош |
| ијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнавље |
| ио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те к |
| затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање харт |
| једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори погл |
| ва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе |
| ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим св |
| зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније пре |
| ким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура пр |
| прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и св |
| ротив свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спреча |
| шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, |
| ечима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио г |
| к плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло |
| рамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бе |
| нова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову вели |
| смехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скор |
| чај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Беог |
| рбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана П |
| амен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи |
| ати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално |
| {S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати |
| творена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} |
| су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло д |
| мислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим |
| и мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе дв |
| } Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти д |
| она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} |
| им шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клиз |
| а, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, пошт |
| ио далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно чи |
| S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све тр |
| видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли |
| ог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на јед |
| у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини |
| повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пођ |
| опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затрован |
| једница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} |
| здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он у |
| осталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и б |
| она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед |
| зумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пр |
| ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S} |
| а дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће |
| љени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, отк |
| чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли |
| оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало бели |
| које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежн |
| настира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих р |
| м жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирск |
| д, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина |
| љу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку кој |
| ви пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колу |
| ли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, к |
| ас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану т |
| видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана ха |
| ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим зад |
| првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или |
| вим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима |
| ене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те |
| к је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би |
| ло да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њен |
| иством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубис |
| је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни с |
| је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје н |
| држати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, пос |
| воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично п |
| сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбац |
| од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је |
| лас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемире |
| у пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак |
| ња, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шт |
| ије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нек |
| у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише ж |
| у у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унап |
| ријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању о |
| што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, п |
| чито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да јед |
| ећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце |
| што диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том |
| до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколик |
| евни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст |
| вољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових |
| данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо |
| сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога ро |
| жати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извла |
| ч, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогм |
| ђа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе. |
| на њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђељ |
| а њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је би |
| а је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахо |
| неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гоми |
| то уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од |
| бог вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме |
| ад потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задов |
| на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна п |
| ојим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не тол |
| подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многоброј |
| о ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, |
| и да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао |
| акле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишље |
| снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима |
| удо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је п |
| каже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ва |
| тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истове |
| дном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвор |
| је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - |
| .{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку |
| јући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би |
| виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим |
| лица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирск |
| ране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена |
| , страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се |
| једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, |
| егове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњос |
| ре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зиди |
| досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуца |
| деш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изглад |
| било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања! |
| ву, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} |
| да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S |
| н тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, мож |
| ; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мањ |
| е из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином |
| сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисл |
| ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја беја |
| не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било |
| сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног за |
| земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упија |
| има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов с |
| заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један |
| рпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих |
| Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, ни |
| ј соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на пр |
| сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша сам |
| ваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају |
| тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, |
| е осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се |
| ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и м |
| {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журн |
| што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, |
| због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка збо |
| ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мис |
| Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} |
| ц дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је исп |
| е необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз |
| ба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних кој |
| ао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног |
| га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зн |
| то га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, д |
| убоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Вл |
| мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност пр |
| ни мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајк |
| ју само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке ре |
| онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче с |
| када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Ка |
| ледње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљ |
| ло и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требал |
| Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте |
| ника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без па |
| појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен |
| а смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату.. |
| ло да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она ј |
| последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек |
| ла часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, је |
| ед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обич |
| невног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једн |
| ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - |
| весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком. |
| ољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту реч |
| Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} З |
| ирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{ |
| Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на вр |
| .{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, |
| етла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена |
| пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S} |
| уку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па м |
| ећ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир |
| ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше |
| и сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижа |
| је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада |
| ч или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој к |
| траја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниже |
| укавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{ |
| био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - П |
| атити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђ |
| до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете |
| т био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бес |
| саду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс про |
| ло.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на ј |
| мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи |
| ини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа |
| .{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковић |
| е: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим |
| ко луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоно |
| ини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо св |
| ило ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се о |
| над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, |
| и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часа |
| ва које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног |
| посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређено |
| , да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оц |
| то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се от |
| г покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, |
| акнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од з |
| Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог |
| вала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испо |
| е мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало ж |
| положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако |
| и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У некол |
| .{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се |
| Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви с |
| ко из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму |
| ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно |
| име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, |
| тим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само |
| и се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије иза |
| ким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко |
| - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку |
| вши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Н |
| благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се |
| то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи |
| нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало |
| ше воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње не |
| се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански м |
| би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне заба |
| ветаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; |
| и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица |
| на и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне те |
| {S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам мог |
| по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну |
| се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он |
| е.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор |
| ави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - |
| али Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Кара |
| ама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом |
| еру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што б |
| и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} И |
| ова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокре |
| м маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не |
| вољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно |
| створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити свој |
| оноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због т |
| су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини |
| {S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, ка |
| заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са к |
| из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стој |
| током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих |
| о осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у д |
| ним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже.. |
| да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фан |
| !) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара |
| и је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња из |
| ..{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мра |
| ти хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније па |
| во би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђе |
| милуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропома |
| Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не |
| , он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, |
| целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на ко |
| о рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко со |
| њер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бун |
| аком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да |
| ај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје |
| далу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој |
| скрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и у |
| зивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да с |
| та говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док |
| чке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва |
| га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет зат |
| оту, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, |
| - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} |
| задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, мл |
| аље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пруг |
| х више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку |
| ивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Н |
| он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање њ |
| и се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} |
| х тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе |
| ућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рук |
| пет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти е |
| ? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање |
| о неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињ |
| епа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење чита |
| Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, рад |
| е пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ного |
| и покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, |
| је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и |
| ван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} |
| три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један |
| ао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа |
| гао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десе |
| номе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају с |
| овала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљ |
| {S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела к |
| ет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена м |
| ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цига |
| е ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, |
| које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изј |
| напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже с |
| ола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, це |
| ише одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је в |
| S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак отк |
| поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом о |
| брошћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи |
| бави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо |
| а је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одгово |
| о секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганч |
| {S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети |
| њало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући |
| и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и не |
| е у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - |
| и моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуња |
| азмишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склонос |
| и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример прет |
| S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав чов |
| , они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после |
| Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребр |
| широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, пр |
| атају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужн |
| рашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно прем |
| а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, |
| овечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", |
| едан коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S |
| справе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходн |
| дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} |
| реме Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало ли |
| њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико |
| страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и |
| и хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја |
| трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - |
| воришту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених |
| н себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то |
| , у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчи |
| води на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше не |
| м успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, |
| морних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну |
| ва, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Ср |
| д сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока |
| о великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на се |
| гледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати збо |
| знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са |
| ћи на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - |
| тупак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједно |
| ога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу. |
| н нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је |
| е, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика |
| {S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он п |
| сле краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључано |
| сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнут |
| му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим ж |
| тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на г |
| {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просут |
| његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака ст |
| ити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколик |
| овек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати |
| од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, |
| рба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настав |
| т.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек |
| боко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се та |
| ога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S |
| од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ств |
| ишта зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што |
| и више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не з |
| ло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећ |
| дају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађи |
| утао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, буда |
| ша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко |
| Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том |
| м беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било п |
| ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толи |
| између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ић |
| ратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и п |
| косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узима |
| аједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећин |
| исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлуч |
| опи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очаја |
| има. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, осл |
| знина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више |
| светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, п |
| могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарков |
| чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарков |
| ли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изј |
| у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред |
| - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} |
| ио способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се |
| ином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крик |
| , лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до |
| видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа |
| вао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је у |
| у када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апо |
| ође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и прем |
| игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је м |
| амарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{ |
| понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То |
| епасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој по |
| е, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој |
| ихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} До |
| о остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још о |
| из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их |
| ије недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себ |
| ! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним |
| на, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И |
| ана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све б |
| је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих до |
| S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке к |
| искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, наст |
| о као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поква |
| у уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још |
| Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред р |
| наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која |
| обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против |
| ишта.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срб |
| као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} |
| Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} |
| таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старије |
| "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео д |
| се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозов |
| ћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамар |
| о по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај |
| е и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све реч |
| вога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био ј |
| јао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветро |
| , да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом |
| тајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је нов |
| крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали |
| било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отво |
| тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми ник |
| остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спав |
| } Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито |
| на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количин |
| себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да по |
| очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осе |
| схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S} |
| цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку |
| корео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и |
| еху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Заврш |
| више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста |
| емља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво прати |
| зе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светл |
| хиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје уса |
| иони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са св |
| он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако |
| јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али |
| ао што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и |
| а највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карам |
| ицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа бе |
| убоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} В |
| ше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не |
| зној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србин |
| погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице |
| га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепе |
| наника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у прола |
| је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} |
| да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и тол |
| стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Н |
| лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи з |
| о, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност бил |
| околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што по |
| белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кру |
| одножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При пад |
| младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајућ |
| ш увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} |
| ости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, |
| испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим нави |
| м тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, |
| да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи с |
| анио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, јо |
| ја се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укочено |
| а у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредност |
| манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић ј |
| и за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да |
| убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, |
| пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази |
| лити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртон |
| црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они |
| све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији |
| гао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - за |
| би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај |
| р сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље |
| ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у |
| непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, |
| ом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он |
| ".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (д |
| је су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва при |
| .{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби |
| а.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је |
| опходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве |
| не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{ |
| све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Па |
| и, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
| .{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред с |
| х пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете за |
| а детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: |
| стајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечер |
| дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито |
| што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодил |
| одне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако |
| сто луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођ |
| ња.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му ј |
| кну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, |
| ком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они б |
| ије - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок ње |
| ије имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспо |
| адрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да |
| згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} |
| је се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним оп |
| *во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изн |
| ема своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она с |
| и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугу |
| нтиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољн |
| , видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако |
| и опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, св |
| рфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у |
| ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није глав |
| ђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек б |
| притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима осло |
| што да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на |
| о као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље |
| е и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, |
| ворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину |
| га.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много |
| аковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} |
| лона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га |
| гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, |
| осео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гуши |
| ма Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је гла |
| краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да позн |
| јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он |
| и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек г |
| ужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат о |
| посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одаја |
| - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S |
| он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је |
| и штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само у |
| као да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} |
| {S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, а |
| и, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко |
| лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим т |
| }Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљ |
| онове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свира |
| наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала вр |
| на немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку |
| Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кр |
| о пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једн |
| е некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас |
| нијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се |
| у зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S |
| орми коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда с |
| ним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окр |
| молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви |
| поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину г |
| у од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је позна |
| је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпун |
| о колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића |
| напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто с |
| се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи. |
| ену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад |
| ам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, |
| их месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаг |
| акву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му нај |
| о зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, с |
| а окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим м |
| ову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам д |
| је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S |
| а би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима ли |
| ава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, |
| све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се сл |
| а вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} С |
| ја су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} |
| оја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећај |
| лаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмили |
| м низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џ |
| {S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, |
| њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није та |
| ију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред с |
| међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење |
| ђутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прић |
| службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте ка |
| са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним ј |
| ком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површинск |
| дана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом |
| најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет х |
| ве јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом |
| рба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Срб |
| орно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим |
| ен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијим |
| } Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и ниј |
| д друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи |
| н и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S |
| ица се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња |
| оворити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се |
| са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше |
| г Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурс |
| као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакава |
| због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису |
| ранству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} |
| лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије. |
| држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отво |
| ајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак пла |
| као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време з |
| Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут |
| полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковит |
| Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толи |
| неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, |
| ју нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они |
| злупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два |
| да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинс |
| нут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{ |
| да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карама |
| И Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је мо |
| док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, прек |
| радан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући р |
| вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним |
| купљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је |
| гу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и |
| гао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са |
| .{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, |
| авом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих сп |
| е почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у ма |
| е она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој ле |
| сети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледат |
| }Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недо |
| на Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту |
| себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све |
| S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да |
| ога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и |
| хе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, до |
| вице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хт |
| обу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи |
| ности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држ |
| боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га н |
| а диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ у |
| ављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, н |
| од зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; |
| ну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме |
| } Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним колен |
| ново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или |
| што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, к |
| ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бит |
| из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} На |
| м професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво ис |
| и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим |
| едном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела сли |
| аније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} |
| образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести |
| са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тка |
| ом ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видел |
| који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну ул |
| озор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, љу |
| чном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто |
| се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та |
| S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом |
| била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, обл |
| У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока |
| очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тих |
| .{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са |
| ћаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих |
| које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбар |
| ај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила по |
| {S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ј |
| ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој ужи |
| бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није |
| од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} |
| ованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа |
| ан свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за |
| манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је |
| о убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када |
| {S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жал |
| ламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у те |
| о из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да |
| ребало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак |
| ад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавал |
| нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На прим |
| ратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, |
| S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, п |
| на варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под п |
| снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета мал |
| , али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју ј |
| ано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне |
| како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног ср |
| сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше |
| а буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изн |
| еће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се |
| време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема |
| ела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљен |
| јен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и ос |
| дрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радњ |
| његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се |
| ремена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши к |
| е љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је |
| ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и |
| естајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесавље |
| аше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушен |
| али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стис |
| шка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, те |
| идео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, |
| у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног кор |
| ва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио к |
| аже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављ |
| ња свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) |
| ећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер |
| р да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни је |
| дице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично п |
| друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: |
| га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би |
| самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако |
| да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је |
| их и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагон |
| ачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази |
| у јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини |
| иког осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето |
| сину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада ч |
| во, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није сти |
| не покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску м |
| ва ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека |
| ије признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога пре |
| н збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је |
| пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете пр |
| амо да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу |
| и је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго би |
| ретегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако при |
| биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности б |
| реварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његови |
| а сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише прови |
| гурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије |
| а је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом |
| ла ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред ме |
| } Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држат |
| а прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у |
| ченом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро пала |
| погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога кап |
| што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Ма |
| , да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било јо |
| ; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог |
| {S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпу |
| м у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену |
| његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој |
| услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то |
| им делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, |
| ећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се |
| рковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кре |
| његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог ва |
| тадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, бр |
| јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски |
| адим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да |
| са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Кар |
| косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, на |
| остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да пати |
| изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине |
| е необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као мн |
| S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље |
| , она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпун |
| твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми |
| ола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи сл |
| онеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом к |
| Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло ре |
| можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу |
| атеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва |
| у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их пок |
| рани било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љу |
| р и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принцип |
| кушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и |
| ћао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који |
| "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у поч |
| астави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе |
| сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту веч |
| ао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнут |
| а трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту речени |
| анастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат |
| њу да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, |
| господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци нем |
| о си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти |
| не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, |
| лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекид |
| ћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведри |
| ехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто ш |
| рба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у |
| дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп кра |
| и, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочи |
| ве није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ва |
| сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура |
| буђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакни |
| н о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и |
| гија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и |
| ам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајућ |
| сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, |
| г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} |
| униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мисл |
| префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле о |
| е, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може н |
| и палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... до |
| узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако |
| учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он с |
| е се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у |
| ла.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и сраме |
| гнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{ |
| ењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздас |
| ије било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећа |
| ововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом о |
| и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише |
| ало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватр |
| колико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са |
| и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не |
| паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се |
| док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се се |
| проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али как |
| о, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да обор |
| о њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног н |
| истове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у пол |
| а по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на кр |
| ледњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укус |
| ком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју |
| чуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио с |
| праштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз |
| тим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш |
| да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, не |
| Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{ |
| е Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када |
| његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало с |
| а на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пук |
| пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игуман |
| ило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио ст |
| вер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете оч |
| и и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло н |
| мана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет кој |
| мирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се св |
| {S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са ј |
| почетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та т |
| ша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о |
| рној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весе |
| на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неома |
| устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, о |
| немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Би |
| ку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срце |
| е побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је ст |
| тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си |
| весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да |
| би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове |
| азивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На |
| унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осв |
| човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибан |
| ом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног зад |
| адаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, |
| ора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте д |
| лечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може |
| коћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} О |
| е, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и т |
| икад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је т |
| , осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник |
| е и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова л |
| идно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђ |
| у... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Зна |
| помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарк |
| н зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изоб |
| ствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмиц |
| им тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било по |
| проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чини |
| и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{ |
| .{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном |
| о.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Кара |
| рили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао |
| вилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са |
| у биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, |
| стана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах н |
| азодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећ |
| лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими |
| Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заг |
| еђу његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос остав |
| груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне |
| у његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отв |
| која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он с |
| но, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита |
| о целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кр |
| е стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила м |
| да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, |
| .{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир г |
| стоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се |
| што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољс |
| редини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на св |
| у, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео д |
| оја је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро |
| га, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростит |
| још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора с |
| х спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да |
| {S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и з |
| !...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књи |
| у духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физи |
| Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" ств |
| е сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није изла |
| ада, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, ме |
| Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неко |
| осле неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би |
| огађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забун |
| том што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто по |
| епа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није зна |
| јглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се |
| купљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог из |
| а С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некак |
| {S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, |
| рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачи |
| лобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појач |
| о је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског цент |
| у из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, |
| теља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рач |
| у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, |
| је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше т |
| асова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и о |
| оловина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за |
| м је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} По |
| - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не изла |
| није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Т |
| и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубок |
| сти, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте" |
| о није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене глав |
| вове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих б |
| све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак |
| уди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ов |
| ужити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у |
| био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чи |
| ем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени п |
| и догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја? |
| е да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћуте |
| озор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморн |
| се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог ол |
| ена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? је |
| севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и |
| на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши с |
| камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на игр |
| д Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прес |
| доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално |
| У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала ск |
| } Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, ша |
| рив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: н |
| уство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуд |
| и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо |
| леда мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог сте |
| је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са |
| аним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мрш |
| ог човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, |
| н беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на с |
| осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати |
| мо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на то |
| ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у |
| И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вр |
| у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он |
| е да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити |
| } - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у ком |
| пора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напро |
| а тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тел |
| н животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, о |
| асилије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у м |
| ак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S |
| Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он с |
| е у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико уз |
| ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне |
| о велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у исто |
| а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када у |
| м сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али |
| с пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Ј |
| ек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно протк |
| розници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој вр |
| себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао |
| еше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила |
| сећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Н |
| (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, |
| тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово шт |
| S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{ |
| За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фурун |
| беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог |
| воје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мал |
| није и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га н |
| акуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ј |
| .{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо |
| асилије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није |
| ного потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи ј |
| мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашт |
| њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњ |
| } Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одуз |
| Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде |
| арамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са т |
| руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви |
| м свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти ми |
| не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима пр |
| Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметив |
| гу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А ш |
| е природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог |
| аки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија |
| ратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим |
| . {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше о |
| увише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вре |
| леда тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очим |
| вић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо |
| иступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке |
| плоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у св |
| о шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од не |
| бета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људ |
| срет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола |
| адан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да |
| да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је напи |
| имети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - |
| ка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да бу |
| весност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да п |
| ћа.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба |
| ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његов |
| ова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких |
| н.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, |
| нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та ка |
| едном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам |
| одиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех ка |
| о је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили |
| оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Х |
| ен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно са |
| улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда |
| ола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њ |
| .{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом |
| Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу |
| } Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Васи |
| крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио |
| а дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} |
| е почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изгл |
| мо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Св |
| диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том об |
| Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-л |
| огу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису мо |
| мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити |
| ков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да ј |
| о само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више |
| очека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба обра |
| овог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса) |
| тоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према |
| S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на кра |
| е по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} |
| остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радми |
| рстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу јед |
| несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са сво |
| ато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; |
| {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S |
| рати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S |
| та ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то |
| људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од |
| кренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо |
| цкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе |
| .{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S |
| наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети |
| ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, п |
| се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} |
| че силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све |
| да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварен |
| даје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, |
| једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и огл |
| је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сц |
| ви, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола |
| !{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и са |
| ко часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога ког |
| онио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукам |
| исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим т |
| ки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића зб |
| али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако д |
| зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари кој |
| ву, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па как |
| о очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са вез |
| с има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} |
| је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих по |
| вори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрс |
| чине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скриве |
| ти", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну дл |
| ије било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зов |
| на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена бели |
| ко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног |
| е скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу п |
| Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом |
| ј брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које с |
| ије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима |
| е, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква без |
| најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у поч |
| лите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{ |
| ви као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и |
| {S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од т |
| урате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно дес |
| не, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како јед |
| љао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда |
| и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина ( |
| ериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то п |
| , нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је про |
| ара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се |
| ити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним о |
| вршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је |
| смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте истор |
| ет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око ње |
| ивоту.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он |
| овић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да ј |
| ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случ |
| м, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њ |
| бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим |
| ање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваш |
| знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у у |
| у, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, |
| без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствар |
| између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком |
| а грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље ре |
| S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење ш |
| }Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} |
| оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, ј |
| е шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше про |
| није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изр |
| лаву и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Профе |
| е није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да с |
| што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у в |
| и додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не |
| е да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога п |
| {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непоми |
| даде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали п |
| или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико за |
| са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило |
| ово стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново |
| ар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смеш |
| е нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, ал |
| }Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе |
| ко то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то не |
| та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је вре |
| дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Те |
| ара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, |
| {S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног |
| најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновни |
| го што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало зав |
| де на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле л |
| тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку пол |
| му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и су |
| азивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији |
| један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићен |
| у на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састан |
| непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки |
| S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, гд |
| а се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе п |
| и мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући |
| бе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових с |
| на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна |
| ена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га |
| м тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} |
| е. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот |
| ћа, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно др |
| е ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада |
| је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје |
| иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, о |
| сли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да ни |
| е глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге цр |
| на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку зас |
| ло се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Ни |
| осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на т |
| лету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што |
| му томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у ком |
| После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то пи |
| а жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, м |
| иком тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} |
| и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само с |
| арећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у је |
| лазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у ја |
| ду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б |
| и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог трен |
| више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Ра |
| ас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мек |
| S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурн |
| ићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључ |
| као", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми |
| штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило |
| тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгуб |
| аге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и ј |
| е море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библ |
| вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако н |
| : не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толик |
| тим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш дов |
| стиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} |
| игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху н |
| ила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како с |
| бу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би |
| еност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лак |
| једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После |
| да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећ |
| е те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} |
| и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њ |
| ено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој |
| о себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријућ |
| и што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и н |
| реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цел |
| ао нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан обли |
| ћа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јас |
| ло је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим п |
| аћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он д |
| у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу |
| о, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у т |
| довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то м |
| се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је вид |
| о.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена по |
| јављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некада |
| је мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке с |
| ије било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрве |
| љен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се |
| доше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је н |
| свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обичн |
| ам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осе |
| ном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену кој |
| неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарк |
| је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ва |
| ајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео |
| здала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овог |
| прости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, |
| чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То |
| ошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну |
| да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш. |
| днога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошт |
| ку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада |
| ног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде |
| Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нерв |
| е као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на |
| вку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: { |
| склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је бил |
| е био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па б |
| ање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и ње |
| анија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али |
| а себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се бе |
| S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била ј |
| и голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; |
| апита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по пос |
| празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушен |
| ата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, |
| рже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снаж |
| Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и |
| једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска |
| етремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S |
| асти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњ |
| о Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и |
| објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише |
| чи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова |
| пасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону неви |
| еше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински |
| авршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Вас |
| би постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, |
| ризнавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у нај |
| ити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један друг |
| својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о њ |
| са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те с |
| ске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети |
| .{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је |
| S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле вод |
| о било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него |
| крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још у |
| зо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја |
| бине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карама |
| штен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом м |
| идна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој с |
| ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако |
| ан одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име |
| зних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, тол |
| рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљен |
| ролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармон |
| кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ б |
| можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се б |
| " и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путу |
| еочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су |
| м часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из ње |
| а отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу |
| сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са с |
| ме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу |
| о!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати |
| новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{ |
| лашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, |
| а и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и |
| мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостој |
| само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно |
| онима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су |
| д вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скоч |
| ге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним |
| е добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој |
| ском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шт |
| је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела ма |
| уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање гд |
| асности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама |
| налости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та п |
| де трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спо |
| епознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у |
| д те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за св |
| им, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново си |
| личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и ка |
| ти да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - про |
| озбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на куте |
| и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако |
| рано, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, нијед |
| оже имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане сво |
| рима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не |
| ао да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично |
| } Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румен |
| , поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том цере |
| ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва |
| о, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумр |
| диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срб |
| свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи некол |
| ка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S |
| вши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет и |
| смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи |
| ћања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати љ |
| . {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за |
| ечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би см |
| , цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треб |
| иђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} |
| оличина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми |
| о да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам са |
| а њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам |
| ише него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и пона |
| ? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часа |
| понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало ја |
| зику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи |
| р би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе |
| S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом |
| ашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако |
| и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од ц |
| је, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био н |
| е водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у |
| ћи се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба т |
| речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће |
| својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се |
| увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је |
| између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све. |
| гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он пр |
| - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио н |
| лију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S |
| т, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример д |
| ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Мар |
| пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он |
| оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто |
| запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљиви |
| уди који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост ос |
| ог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он |
| дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу |
| Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мра |
| шу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну јед |
| ли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако чо |
| м да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Види |
| едао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један час |
| а.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све в |
| довати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јут |
| а мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака |
| о!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али |
| е била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помисл |
| дње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске |
| али.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горе |
| у собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у д |
| г узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе |
| и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његово |
| са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је р |
| сним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се д |
| } Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да |
| господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Кара |
| на не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није |
| ватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ни |
| ило је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда |
| тати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је |
| на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чуд |
| зне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," ч |
| но осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и |
| не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да |
| ео крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оно |
| и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се |
| , господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се о |
| чно уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо од |
| итивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у сало |
| ветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуств |
| га узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На сл |
| кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања вр |
| шћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија |
| им би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И о |
| емирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам жур |
| часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био |
| } Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је зби |
| мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговор |
| а за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобн |
| о шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{ |
| И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгл |
| како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића |
| ђу неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање ст |
| је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да уг |
| и непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија њег |
| ша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук до |
| у томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професо |
| а у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и |
| рковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала |
| авља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрет |
| кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - |
| ражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила г |
| његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост |
| јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опе |
| беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима |
| ела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што |
| ви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и у |
| аја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његово |
| то се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се |
| е, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био то |
| многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист |
| еколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска свети |
| би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на кри |
| а клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци |
| рај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, је |
| ио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартиј |
| лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће |
| читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам |
| по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао |
| ер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећ |
| кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, |
| Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се пров |
| и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми з |
| еобичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Т |
| пита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - |
| } А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен |
| мила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем |
| та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповес |
| земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и |
| ти, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, у |
| д месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаж |
| е:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у |
| , кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек о |
| волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, ос |
| ше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{ |
| у необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, н |
| ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово пит |
| Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У |
| ија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - |
| крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу |
| Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Веч |
| еге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела. |
| им, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његово |
| и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећа |
| {S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету засп |
| Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отро |
| могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или |
| С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због заму |
| као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа |
| је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасн |
| но са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје |
| ано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где с |
| еди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту |
| овка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесм |
| вог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Осто |
| о са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности. |
| добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеница |
| о се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} |
| нас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињу |
| р сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их так |
| да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана |
| ени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узим |
| у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу ко |
| влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило |
| то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у н |
| ескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он |
| шкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице. |
| Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту |
| да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просја |
| коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе л |
| отпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ |
| S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанст |
| је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубок |
| }Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онд |
| о у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пит |
| ало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да |
| ебна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би з |
| лету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Ми |
| утарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледа |
| делих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се верт |
| ржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у мана |
| енији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је |
| тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} |
| рећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неук |
| лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њ |
| н, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пре |
| ва плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега дв |
| дан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије |
| ви гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разб |
| упи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви |
| и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је |
| о био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном ј |
| буни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужур |
| о, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да |
| су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би |
| ловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и ско |
| иде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој |
| и када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни |
| Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало прав |
| ем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше убл |
| лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је н |
| с је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели друг |
| од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила |
| м!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - |
| даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и ук |
| ду који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, |
| ива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смиса |
| то хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љу |
| го виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из цело |
| олазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} |
| јала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде |
| адмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} |
| та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од к |
| стом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено |
| још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен т |
| вима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић |
| браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским те |
| S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после |
| Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола |
| извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиж |
| са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није тре |
| се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћају |
| шавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просториј |
| која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страх |
| ега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше |
| и, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростит |
| ене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу сво |
| еба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физичк |
| ој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, гд |
| престано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и н |
| вероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ |
| ао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и |
| , Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек |
| изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепа |
| } Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, ње |
| м од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а ко |
| сам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесн |
| које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао |
| у, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упит |
| ћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - |
| изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато н |
| Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. |
| одило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она |
| овати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његов |
| само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око |
| ила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која |
| е, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С |
| еде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напу |
| дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срб |
| ге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} |
| тра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, нег |
| Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ва |
| оћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме |
| ије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} В |
| и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху |
| им остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га |
| на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се до |
| да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије |
| S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним ос |
| пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или |
| ли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја и |
| добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} |
| по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ни |
| им.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напо |
| обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} И |
| пита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав ч |
| јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећ |
| Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим дов |
| аци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до какв |
| торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Ш |
| ром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама. |
| пазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она кл |
| римете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том с |
| олитике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у ра |
| ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних до |
| године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сан |
| ожденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни јед |
| овучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешт |
| о је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залу |
| о сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом ма |
| нута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то |
| јзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{ |
| са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу д |
| ри том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пр |
| жавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковић |
| два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када |
| азе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погреш |
| олутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва |
| у.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, |
| асилије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и |
| уо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се |
| езигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је бесне |
| м.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где |
| бро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на |
| е се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма к |
| их снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини |
| а, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан.. |
| дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог |
| весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, |
| о шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек |
| не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуо |
| идиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно |
| Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума б |
| а хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само нек |
| не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаниц |
| рака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које |
| аборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким |
| ућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, |
| свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова |
| длеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху |
| равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још |
| ње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је |
| , погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе. |
| имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S |
| сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Р |
| гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли д |
| .{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер ж |
| астави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се у |
| Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} |
| .{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљиви |
| м би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи |
| једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћу |
| то сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо л |
| е знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан |
| ачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зрак |
| и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остај |
| нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми с |
| адржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Би |
| е.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односи |
| понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се прову |
| заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S |
| овека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимал |
| Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити доба |
| век сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара |
| .{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зај |
| када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију рит |
| Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина ј |
| м малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први |
| Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пре |
| покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је п |
| покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупље |
| аклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био ка |
| ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном св |
| Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јеш |
| } У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих |
| {S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. |
| целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. { |
| ећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је |
| на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја |
| м пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушку |
| очи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку |
| м покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} |
| ју који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајл |
| дно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо д |
| вене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек |
| зивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за та |
| а? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то д |
| кића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икад |
| виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да ј |
| одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешава |
| њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме |
| аније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} |
| на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро |
| ерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњо |
| ину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак |
| је волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} А |
| ња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се ос |
| е очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се |
| ника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједн |
| еко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Јед |
| дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је |
| е времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим он |
| свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу |
| лу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло |
| е више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајс |
| је, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхо |
| вић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он б |
| дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, |
| сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарко |
| ива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} С |
| ци, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где ст |
| у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милуј |
| ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управ |
| су, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће |
| лава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{ |
| едам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га |
| љине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви |
| та.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или |
| ала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се га |
| угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак |
| шчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно п |
| према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата за |
| лада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи |
| у ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и с |
| еће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражи |
| еби, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба з |
| могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ств |
| пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са кој |
| р, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама. |
| ом мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту |
| естани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Н |
| иву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле |
| авка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до |
| Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одм |
| е Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој К |
| ставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до в |
| хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: |
| ва слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао |
| и другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: д |
| а и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни |
| . {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља |
| девши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између огр |
| чи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији... |
| неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу |
| тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Пок |
| его та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљ |
| еше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она |
| никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чи |
| од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. { |
| поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком осла |
| ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније прет |
| теози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} Т |
| У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте с |
| че страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта јед |
| данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље |
| може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тоно |
| се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони |
| ој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То |
| ао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је ост |
| недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег жи |
| ако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше |
| жећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале |
| војачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се ос |
| а.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је п |
| завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једн |
| е можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили исп |
| ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био је |
| отле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркан |
| S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је б |
| авно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него иш |
| а Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Ва |
| шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је ту |
| и.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави |
| због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде не |
| буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет |
| да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте |
| спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим о |
| г ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматра |
| .{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква ј |
| је ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела |
| седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је п |
| знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене |
| оже да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш |
| х на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нис |
| не која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, кр |
| аше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према К |
| , повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше виде |
| рву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи |
| е неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у д |
| рба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час пр |
| реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна |
| осле живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашн |
| о што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Би |
| строфа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте с |
| лице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{ |
| Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху |
| о је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто т |
| то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Нара |
| љивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућ |
| вукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући так |
| који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када ч |
| објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљко |
| ала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачућ |
| е из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати |
| их ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још |
| има кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарков |
| дну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком бело |
| вом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: дана |
| о, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{ |
| }Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај ме |
| и него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га пр |
| ав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству |
| то зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури |
| ону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се виш |
| њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Доста |
| зао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је л |
| е преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и п |
| манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице |
| дном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже г |
| ћ.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та |
| тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, с |
| езика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он |
| бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пре |
| е тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати |
| сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) о |
| зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука с |
| орених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од дво |
| а што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би с |
| врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног бра |
| лошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужур |
| р.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју с |
| што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икакво |
| ша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сад |
| ађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они по |
| ам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} |
| том одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу |
| у се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова |
| у.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати |
| ладост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окр |
| м часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, |
| .{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти с |
| о што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не м |
| марковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену ду |
| већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занес |
| овића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим |
| ног врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим троми |
| не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе н |
| о планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пож |
| } Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала |
| авину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у к |
| ође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен |
| ери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана кој |
| вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој с |
| иним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него |
| так Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у |
| ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимен |
| сти), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитив |
| е име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставц |
| ог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мисл |
| пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени она |
| " После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија |
| страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, |
| јна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обичн |
| ну.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Друг |
| се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све ду |
| ада се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у своји |
| тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани о |
| штво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом |
| лице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколи |
| уће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њихо |
| а крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музи |
| неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, кој |
| вореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба ос |
| етло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођ |
| праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, пост |
| ! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле |
| име одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па д |
| сно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не ра |
| јашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе п |
| ре и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати |
| о због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} |
| улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{ |
| аки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрх |
| и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брат |
| вде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми |
| ења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљев |
| ознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у живо |
| но?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурит |
| сецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти повер |
| {S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је |
| одушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такв |
| еби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Т |
| ост свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану |
| отисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време |
| кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села |
| досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као с |
| две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне шт |
| - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се уч |
| пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сирома |
| е ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чи |
| а му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза л |
| слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прођ |
| м.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био |
| свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да |
| толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физ |
| навао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путе |
| она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она |
| лих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправ |
| границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније г |
| и у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај |
| остану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку кад |
| буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна |
| са то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретат |
| сконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не |
| е главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај |
| учним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти |
| аки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} З |
| амишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S |
| е по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе |
| о старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегл |
| би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{ |
| з мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај сво |
| м сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој жив |
| а нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирис |
| S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство |
| све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ва |
| онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по |
| {S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту |
| е!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, п |
| ла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и |
| се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као х |
| ти његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак |
| гом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио ма |
| ла никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај буду |
| во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећа |
| нистарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, ш |
| лећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као не |
| вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрет |
| га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себ |
| о било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако |
| тим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се б |
| да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је бил |
| седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не у |
| !{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, ниј |
| то, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана |
| а је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!.. |
| ама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} |
| тон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала |
| пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у по |
| } У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у |
| што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро г |
| ме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати н |
| он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес |
| ишта ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је |
| мена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће С |
| не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос с |
| S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почет |
| купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка с |
| ог сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен про |
| је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Кара |
| ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је |
| дмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар |
| једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни |
| је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-тр |
| ватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако ч |
| верава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по р |
| , он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у нео |
| ко је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, пр |
| е је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом з |
| рда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног с |
| још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под наши |
| гу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, |
| је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим д |
| дњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је д |
| би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у ист |
| је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала с |
| му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу |
| ине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу ст |
| оро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викн |
| рњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погле |
| тених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу |
| да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту ра |
| {S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, повр |
| је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају би |
| у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побауч |
| S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од куће |
| аустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај |
| , наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи нич |
| унцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је |
| ишта, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељств |
| - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио о |
| ају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открил |
| њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, оп |
| је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже гл |
| сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тра |
| о је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је |
| сао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они б |
| рести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не нала |
| но (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то |
| на сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са с |
| већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "с |
| е.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{ |
| огао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се |
| жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи п |
| забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Он |
| ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћут |
| арковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње г |
| ма њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са п |
| за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били нај |
| мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поу |
| ји исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо н |
| ју по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамаркови |
| е падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао |
| као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожут |
| влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необично |
| ад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих при |
| ом хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда |
| осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижа |
| оме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јуж |
| на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он |
| е о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим мира |
| о истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу |
| главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које |
| мадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме к |
| јући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после |
| олазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то |
| и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говори |
| оже да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама с |
| а више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба |
| настир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у п |
| чен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и он |
| треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба |
| о "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само |
| изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него |
| а.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих тре |
| стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила |
| ео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није иг |
| нији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међ |
| аву, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учиниш |
| нио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први п |
| први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{ |
| } Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком |
| е падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада |
| а кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за |
| и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео |
| у отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. |
| :{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ни |
| ора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, |
| во је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је |
| ита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нем |
| игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде ру |
| уманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је |
| он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била ј |
| омношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман ј |
| , поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. |
| аца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближи |
| тересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година |
| руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и |
| и се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја. |
| ротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита |
| авичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} |
| стоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није |
| знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико |
| а.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и глед |
| мају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним |
| И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они |
| мргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајси |
| атаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе |
| ешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двори |
| о се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Д |
| држала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није |
| у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку не |
| нем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почи |
| млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да |
| и, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже и |
| вде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја |
| два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из |
| се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, |
| ајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њи |
| већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га дос |
| спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - |
| е било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек |
| крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, до |
| себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак |
| у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се |
| која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необја |
| .{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута лит |
| ико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и |
| им ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међути |
| о срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим |
| ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој |
| егао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. { |
| шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Васил |
| аштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налаз |
| есност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чи |
| у ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, н |
| плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде |
| а није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице |
| ју право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да б |
| на, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи |
| из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми |
| А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престр |
| неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, п |
| рамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} |
| рижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих на |
| а прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: ј |
| потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са |
| ветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све |
| урно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни |
| је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ |
| нам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над пров |
| о је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља |
| ки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом о |
| а ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то |
| ас.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође |
| нас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{ |
| н.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети св |
| развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља ст |
| јој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве |
| , са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати св |
| их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли |
| то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве |
| у је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ ка |
| д излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су су |
| е бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Н |
| зад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре н |
| бедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се на |
| ог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ства |
| том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је јед |
| да човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два са |
| ни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хип |
| вено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицам |
| S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам |
| него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја.. |
| у Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што |
| уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини |
| ло задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међути |
| оји беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на нек |
| } А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду |
| ходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве и |
| азгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давн |
| ности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувелича |
| ао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се доне |
| еху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен |
| дан изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и |
| нилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усреср |
| он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и д |
| ним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, јед |
| дмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је бил |
| нкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: |
| овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да разви |
| и испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила на |
| олазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Мос |
| S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо ј |
| и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лак |
| хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка ос |
| је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљав |
| тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете |
| ам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам с |
| , лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачуд |
| увише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} |
| е нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре скло |
| ор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - |
| ене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем |
| ош већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећа |
| у и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у |
| логу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Н |
| тов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи т |
| дете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам мог |
| ке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја ни |
| то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољство |
| то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро зак |
| ај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око на |
| е рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће |
| ву у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у сусе |
| ље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око с |
| радам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за пл |
| што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела тр |
| ме као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, ои |
| имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{ |
| н се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки ма |
| млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда |
| не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздр |
| , човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми |
| моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - |
| о што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да каже |
| ини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један |
| синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врис |
| асилије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћ |
| морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; с |
| лоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваш |
| ве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, к |
| римљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв на |
| доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Рад |
| но доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас |
| тном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе |
| зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено |
| реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивич |
| окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чи |
| ти, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју |
| - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости |
| , руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у |
| пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, п |
| оветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, н |
| човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да |
| му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Ср |
| увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечер |
| градском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и во |
| о на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазе |
| {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етерични |
| о постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све ја |
| росјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} |
| да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву б |
| тенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине к |
| и, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите |
| уздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџиј |
| о на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - |
| ковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, к |
| .{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане кл |
| из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић бе |
| тање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се ј |
| извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапт |
| шеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињ |
| случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била изда |
| шао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та ре |
| ожемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је |
| е учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан |
| ? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Ра |
| омажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај с |
| ојој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као ста |
| ју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топ |
| оји се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, |
| могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарков |
| е ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} А |
| ање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чир |
| и по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, о |
| аше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у ш |
| ма, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} |
| ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у нис |
| о је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мај |
| јлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од |
| ешеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове |
| S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која |
| ила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Ви |
| од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти м |
| о...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да п |
| аве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копит |
| и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним |
| је чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме п |
| једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета треп |
| ћеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег беог |
| ог великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, д |
| вега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мил |
| на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој |
| је ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно |
| оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је |
| омешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну |
| о ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов см |
| у, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти т |
| у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и п |
| ачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном |
| ченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене |
| рковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кре |
| {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим |
| језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељ |
| м уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе кој |
| ома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димиск |
| покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од |
| ом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окрену |
| ати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, пов |
| амен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, |
| бе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још н |
| омисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без |
| Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек н |
| е. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се |
| он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} |
| нали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а |
| позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, |
| журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавш |
| еби сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позори |
| е до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди млади |
| дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поч |
| за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} |
| га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну |
| смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Кот |
| ише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице |
| се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: о |
| ном недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у свом |
| {S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је |
| од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто с |
| , учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице |
| Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у ис |
| Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, |
| љиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} |
| ба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се |
| рамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је |
| ко мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно ск |
| а трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повућ |
| ило непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна по |
| је могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог |
| да ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот ко |
| нице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на кр |
| т су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао он |
| рене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлач |
| вамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја |
| жја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола |
| им да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала |
| града, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам |
| а нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, |
| трактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше отк |
| а дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{ |
| ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује |
| мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало кас |
| Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин |
| спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори в |
| и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато н |
| колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. { |
| то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде не |
| управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста гла |
| дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пу |
| и беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док |
| е ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште |
| се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда о |
| ра и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стисну |
| је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је |
| еси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа кад |
| деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог од |
| Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало |
| става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што |
| ин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} М |
| оје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен |
| .{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о ч |
| у трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп |
| арњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао |
| новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених н |
| - И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да ни |
| глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он насло |
| самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи |
| ачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он |
| је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега |
| абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и ст |
| рба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала зами |
| нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани |
| ом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала п |
| светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је |
| е о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није |
| ст или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист и |
| овратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Ка |
| сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, |
| то сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Неп |
| еталу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и ж |
| тка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја ј |
| тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног друго |
| да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из |
| устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за |
| видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше с |
| свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра |
| дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор |
| S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црв |
| губи Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S |
| кретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је |
| рају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долази |
| скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Госпо |
| орког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде јед |
| !{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Кара |
| ј живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши |
| а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у л |
| , један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди |
| тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећо |
| ра, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако |
| покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, как |
| и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика |
| у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зу |
| о поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, |
| досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и |
| дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозра |
| јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Ост |
| де сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се с |
| ерујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише циви |
| опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је по |
| .. или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва |
| цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди |
| трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње с |
| гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досад |
| зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, |
| ици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан то |
| игу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, изме |
| ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави |
| а поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, н |
| до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- |
| соким камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, ж |
| .{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро |
| авати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не |
| ила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} |
| ило је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држал |
| етле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личност |
| г буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, |
| и са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те |
| сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она |
| упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упу |
| рковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злоба |
| охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног |
| пљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изг |
| у што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио |
| воје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег т |
| {S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, д |
| лужио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у |
| утијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешко |
| јни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери бр |
| рфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест |
| га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се |
| лужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера |
| је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због сво |
| га најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, |
| и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само д |
| рошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом |
| крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не |
| на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по |
| пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука к |
| Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да нав |
| везда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Ста |
| осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} |
| ена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок кам |
| вљала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозо |
| љу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} |
| остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте дива |
| а? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Н |
| ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше увере |
| е, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу св |
| и су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, дол |
| Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може |
| а забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија рад |
| нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{ |
| ковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи |
| е сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљ |
| цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непозн |
| е горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била |
| .{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мр |
| крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се |
| о догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и пр |
| да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи |
| о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, а |
| три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне в |
| вим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мисл |
| оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, та |
| ом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у |
| се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, н |
| прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, у |
| и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, |
| ма звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи |
| ке, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који |
| S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не |
| м, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву |
| ко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утону |
| ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, О |
| м меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да |
| теде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од |
| једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, |
| под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на какв |
| корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећа |
| да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, ј |
| љао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колик |
| нила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених н |
| ако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Рад |
| еменима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} |
| авивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за |
| еђутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око |
| знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зо |
| е, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло че |
| ћ, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, |
| о сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз |
| и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу |
| б од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике |
| убав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немог |
| о никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љ |
| етао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му |
| месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге |
| ли ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који х |
| и већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} |
| умана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Љ |
| гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући сл |
| ћи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати |
| вић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и оста |
| је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улиц |
| а, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спо |
| овић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на ку |
| да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди |
| се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, ал |
| треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поно |
| остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу |
| га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живо |
| под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Ва |
| љајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њо |
| а!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви с |
| е по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} О |
| врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, а |
| га очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поре |
| а.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе |
| , удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће л |
| би да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах |
| ти уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане |
| и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако |
| аму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{ |
| како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капиј |
| реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела |
| иноћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз до |
| круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност |
| реје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходн |
| крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Вид |
| ја га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа |
| а још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воде |
| га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом це |
| и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати |
| еће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манаст |
| опственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, |
| к више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Вели |
| ине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку |
| ало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали изл |
| у на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је С |
| а и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би р |
| есигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... |
| пљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ |
| ореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше н |
| ђоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општинс |
| неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе |
| замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објас |
| да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и |
| г пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата |
| оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S |
| се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била |
| варало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно о |
| о.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадн |
| о туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} |
| о средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло |
| , али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно см |
| ре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омам |
| нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице. |
| кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из соб |
| У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привла |
| оро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио |
| ази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се н |
| мношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворст |
| друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пад |
| јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам |
| ушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку |
| и испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код др |
| еринске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, к |
| Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаест |
| ше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али |
| г осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљ |
| ио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељено |
| говара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза култур |
| наш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој сре |
| S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се |
| ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би |
| рамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они |
| е, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које от |
| окице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауста |
| ете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, ни |
| а, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земљ |
| м се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, пр |
| до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - От |
| мим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, н |
| да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсе |
| и ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађ |
| си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни |
| о ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог |
| била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мрта |
| битских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и ра |
| ез хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело |
| аменом једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и |
| сти, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је нем |
| то да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом |
| а необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у бу |
| и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је |
| обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, |
| ена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није |
| ти се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он |
| е због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{ |
| она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако |
| на има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покре |
| не се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не на |
| владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула |
| је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беш |
| јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти мла |
| сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, |
| сне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрак |
| лношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Ист |
| ом.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му |
| ко прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његов |
| ше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком |
| задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других |
| које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, |
| амо књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је ле |
| пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој јед |
| .{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} |
| е било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балк |
| есталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав с |
| о унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све ре |
| } Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - |
| дну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћута |
| S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и и |
| ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледају |
| ишта.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару |
| бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и г |
| а, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју к |
| и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да |
| ку муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}З |
| безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена |
| аш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена |
| етила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очим |
| и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "сл |
| и за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цел |
| дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{ |
| и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шет |
| , али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} |
| ала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар |
| весне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже |
| вореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у п |
| генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том |
| се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је з |
| а колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се по |
| е могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. |
| зим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачн |
| њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} О |
| да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба |
| } Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље. |
| које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и не |
| осле наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је п |
| како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа |
| асилију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - |
| н узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{ |
| } У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем |
| такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти |
| ро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отеран |
| материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана ко |
| е својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног |
| пуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала по |
| а добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и |
| себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још друг |
| колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Из |
| у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех.. |
| надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео ч |
| ије.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене промени |
| ве тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од ње |
| дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро ви |
| тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душе |
| не! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако |
| S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необичн |
| љење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих пр |
| се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало |
| Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Дру |
| проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичк |
| - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашај |
| .{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тр |
| вала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напа |
| {S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је прв |
| разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно с |
| ји описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењив |
| рости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме |
| е простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретк |
| ком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим |
| оде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном пис |
| ла борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила кам |
| .{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, |
| д тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати на |
| еше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут |
| м. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једнострано |
| е било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато пос |
| твари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да пр |
| неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић ре |
| а је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана |
| оје му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околно |
| док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва зад |
| себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упит |
| да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним г |
| и, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} |
| данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тад |
| да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је чо |
| че излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да и |
| е га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив изра |
| не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око с |
| е. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мал |
| рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало |
| аиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, |
| у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примањ |
| а сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао сами |
| чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама вид |
| .{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чи |
| а.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу на |
| не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви м |
| ене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена |
| .{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замо |
| м и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па б |
| у?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашт |
| ној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео не |
| ему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} |
| у уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле.. |
| не и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он |
| је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен |
| лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замр |
| љава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучен |
| и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у не |
| ало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само |
| едном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви може |
| ен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких си |
| и да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадош |
| есма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити |
| н брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глуп |
| као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замиш |
| рата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен |
| питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да |
| наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господи |
| ворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешк |
| ла између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод |
| збојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и остави |
| ржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, |
| цом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Мар |
| се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе т |
| .{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртв |
| је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о све |
| арамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и |
| о повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да с |
| анастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучил |
| Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли заврше |
| шњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је о |
| на, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву |
| емали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) ка |
| Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг. |
| елику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка |
| омоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Кара |
| лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљко |
| крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена и |
| атраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну |
| паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и ук |
| ећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостоб |
| бљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Н |
| ре за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као |
| ном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак |
| це и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на јед |
| ица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђево |
| само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и д |
| затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто |
| воју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, |
| ту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - |
| ом испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да о |
| је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} |
| ј, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, го |
| оље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он по |
| гледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан |
| ер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од ч |
| едном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побег |
| {S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна по |
| атки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је |
| S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све |
| врдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар |
| узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим |
| вој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насре |
| на не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, о |
| ђутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} |
| им гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати |
| београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нер |
| несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му с |
| дне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развије |
| просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Доста |
| оји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да |
| коро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај |
| астиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, |
| чних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и |
| .{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу |
| и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји ј |
| д кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа |
| ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у ста |
| о побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо н |
| учавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беш |
| је имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, кој |
| због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страс |
| живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у |
| у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се |
| иривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не з |
| супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу пониже |
| ко седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на |
| око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су с |
| да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе предано |
| свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S |
| се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пр |
| ред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... ка |
| едну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде |
| ао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном |
| у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и у |
| бави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ниш |
| уп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, |
| но мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и |
| но осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје |
| неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не м |
| а дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је нап |
| узе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у |
| - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту у |
| ч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од плам |
| е, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше |
| .{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - |
| е се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, |
| ички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте |
| азумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамаркови |
| о, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због |
| ча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стај |
| аније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом св |
| ро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити ка |
| ш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то |
| ић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Кар |
| м праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али |
| чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног не |
| год више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђ |
| смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет. |
| не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месе |
| један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на проти |
| ки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја |
| а његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављај |
| олико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тог |
| {S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спре |
| остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун |
| е у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да с |
| озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено њего |
| .{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали |
| себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Ка |
| ак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месе |
| ати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себ |
| га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех нек |
| е крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време |
| му, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран гра |
| арамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом с |
| еограду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном т |
| , по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам |
| ости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као ш |
| да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће |
| себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до во |
| и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склон |
| свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто |
| им зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са мук |
| у најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало н |
| тељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву бр |
| , која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све |
| руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара |
| тоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Гов |
| д тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од то |
| и из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећ |
| ису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свег |
| ај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у ист |
| ! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Ал |
| а свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се св |
| енутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и с |
| оре простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осети |
| се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забу |
| трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом |
| {S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други о |
| ну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек |
| ли ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна осо |
| усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и те |
| друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњо |
| осле кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару |
| гнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Ос |
| ној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично о |
| и дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао н |
| н искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће |
| остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се |
| арамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поузда |
| {S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она |
| е био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А. |
| треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних п |
| р и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све д |
| ? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И |
| добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе |
| живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указива |
| оћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашт |
| обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до вод |
| ао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ |
| ти са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у дока |
| ши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београ |
| јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико |
| Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичи |
| во у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођ |
| риви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се заг |
| о расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пе |
| већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи п |
| је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: |
| , а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{ |
| са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је |
| лас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рек |
| одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој |
| ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, |
| збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, |
| и и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутк |
| е за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који пос |
| држа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренут |
| ители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванр |
| је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се |
| више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је вла |
| пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих ( |
| у, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар |
| а залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта с |
| авило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светл |
| }" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај |
| рете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу бу |
| све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на к |
| ргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно у |
| поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игр |
| ?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском двор |
| мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано с |
| оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: р |
| залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, п |
| зрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећа |
| њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не |
| што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се пре |
| ликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са ске |
| и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и |
| и се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је влада |
| згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, н |
| и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, кад |
| рално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не |
| у икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад |
| ежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је |
| ећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменов |
| ем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који |
| {S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{ |
| .{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата |
| једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гл |
| ена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електри |
| перјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада од |
| Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини кра |
| од стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том |
| .{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазил |
| ено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривен |
| овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина |
| ржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тич |
| ог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивиц |
| воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњи |
| а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Ла |
| а дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он |
| застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајн |
| , чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешко |
| х мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} У |
| ић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао |
| шапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба ус |
| рамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван |
| На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прела |
| а мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из |
| и пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то ј |
| ретвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном |
| ама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и |
| , на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му |
| говим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатиј |
| азан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} |
| {S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе про |
| м уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падо |
| атно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, |
| јте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за сво |
| смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод |
| се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправ |
| требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, |
| S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{ |
| и, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту уч |
| жар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног |
| ло... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после је |
| она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, |
| обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. |
| својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и поми |
| ше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла р |
| н могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљ |
| о бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десета |
| тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју |
| стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} |
| д човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну |
| пути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}От |
| руне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао н |
| е. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Па |
| ле рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак б |
| твара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за |
| часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају |
| тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарков |
| што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те п |
| да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту с |
| м светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме доб |
| сом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао бо |
| учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на див |
| ново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажн |
| т!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Беог |
| т па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарк |
| неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи с |
| ко може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавс |
| гов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе ка |
| понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} |
| величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тр |
| ечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лаг |
| поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потпис |
| она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Ј |
| ама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочиј |
| зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ћ |
| ца.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Ц |
| ођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње пр |
| и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто об |
| орена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би |
| егнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду |
| тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истова |
| а, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао |
| унце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гран |
| зумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем св |
| {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново |
| о осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код |
| оше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао п |
| пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у |
| она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} |
| пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном |
| Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први м |
| то рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она |
| а рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже |
| зорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} |
| ачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости |
| тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњ |
| ете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, |
| - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изра |
| око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учин |
| а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто на |
| зу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака |
| игао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом зајед |
| споде, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдел |
| днако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се прибл |
| И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је |
| били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви |
| уче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба |
| Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{ |
| ла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао ниј |
| акићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, сна |
| ео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најз |
| миреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, смож |
| е нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута |
| и што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S |
| реварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је |
| аустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и јед |
| т? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ни |
| вљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, с |
| затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности |
| љеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти |
| сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, |
| и би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на д |
| ађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да |
| реувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде |
| са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да поне |
| е на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном |
| дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S |
| сти, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је |
| тко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, м |
| шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме |
| оје сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када |
| , над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце с |
| на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао с |
| Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, |
| ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више који |
| .{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на рум |
| ран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога пос |
| . слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица ко |
| у по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S |
| злет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешен |
| гарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њ |
| та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе |
| није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погле |
| е је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} |
| о вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Ал |
| еколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москв |
| а постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није н |
| е претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало врем |
| итни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе |
| идљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске |
| шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Н |
| у собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то пр |
| .{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њ |
| беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији изра |
| м су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а |
| рати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла |
| ећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити |
| жи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један |
| за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла |
| ела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека |
| о! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за |
| стог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брз |
| да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу мог |
| ти да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једн |
| гледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему |
| а царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова ње |
| еман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то |
| та је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промен |
| љих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кр |
| је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за |
| пка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти т |
| м чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било л |
| стова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива |
| ног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као отк |
| реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да м |
| венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, с |
| уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што |
| пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видит |
| еће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења |
| неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због |
| ије било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; мо |
| тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас |
| гуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди му |
| учену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто |
| етње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахо |
| а планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим |
| смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи |
| те ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, к |
| то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Она |
| тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици |
| ела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом |
| ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог |
| ај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној по |
| корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћ |
| онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тај |
| тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али |
| а.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озби |
| ек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно м |
| паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од они |
| и јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, пост |
| у најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него |
| но што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа |
| еру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљен |
| ство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S |
| ила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој па |
| вог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и |
| ) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше |
| Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, |
| и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и п |
| сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрип |
| } Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љ |
| која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и д |
| им сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}И |
| када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сас |
| агледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишље |
| у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поц |
| обар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесн |
| одиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго тра |
| ецу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као |
| даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} |
| Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити |
| објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једн |
| од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само ш |
| Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста па |
| Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне |
| ро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро ј |
| ња у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи |
| лазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у |
| пак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајси |
| ђутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због ма |
| реко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна |
| свеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје ме |
| Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање |
| ла Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика |
| ној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од |
| е, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти кој |
| просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине |
| ну, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спуст |
| вамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по |
| је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше с |
| завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је |
| рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хлад |
| водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, |
| кли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила |
| обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много че |
| ним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точ |
| требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана |
| ан да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред |
| једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу не |
| руозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колик |
| И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипа |
| и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било ј |
| своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, |
| рене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти |
| о дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, |
| у раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене |
| вар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упоред |
| а не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле |
| сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са зап |
| н још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамаркови |
| сподин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карама |
| истериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцат |
| зим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се |
| лиживши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, |
| вши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога |
| оносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену в |
| љаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да треп |
| је не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно ш |
| ности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све поврат |
| наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мал |
| ности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: о |
| ћа скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек |
| ер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао с |
| о његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, поне |
| рого, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Једа |
| елате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде |
| а друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у |
| а свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта |
| ој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у др |
| ковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно |
| видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар |
| ко вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљко |
| ста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око це |
| а.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не |
| аријем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и изра |
| рише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Уми |
| хом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чем |
| ајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помис |
| омљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; и |
| физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов погле |
| је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да |
| окрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - |
| шање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из |
| нова његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} |
| е појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита |
| уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Ка |
| уни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Доди |
| заше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без |
| ву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озби |
| ве моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни |
| иле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И он |
| то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречн |
| Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему |
| ла право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} |
| женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачин |
| викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. { |
| а тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али је |
| ћу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се са |
| олове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се н |
| то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом прика |
| није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним |
| а није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрт |
| тос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и |
| зрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику |
| о гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће |
| пали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну м |
| ао остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој мо |
| такање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за |
| удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече |
| када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крил |
| ла: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во |
| зетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: |
| м изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а |
| S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута |
| ена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и |
| арковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила м |
| склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу |
| е у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног о |
| о тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S |
| , Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала з |
| рисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, пре |
| кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више |
| о је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, |
| за тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог б |
| ивота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, н |
| тати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је з |
| амарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасви |
| е стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када с |
| чини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око в |
| у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са сво |
| својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што куп |
| неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{ |
| тање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у |
| сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било |
| олим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео |
| што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и се |
| ије. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то ка |
| жама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћ |
| ајрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, |
| крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смет |
| гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштов |
| и да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{ |
| рхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе |
| .{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдн |
| Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На ка |
| и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разаби |
| и спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти љ |
| са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје ст |
| о с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где сто |
| а у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише ч |
| евет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме |
| кричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериоз |
| његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, |
| , она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој п |
| , можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{ |
| аучити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналос |
| га, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ци |
| м црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак |
| ивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога |
| и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од |
| човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима |
| у.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је сам |
| ку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, н |
| ка кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све |
| било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад |
| е знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила ис |
| то је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него |
| угом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога ко |
| наће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, д |
| е идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају у |
| ве док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тр |
| м или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду с |
| противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина чо |
| {S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, гл |
| било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљ |
| е ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сум |
| што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти о |
| Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S |
| ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} |
| радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, прет |
| овршина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; би |
| }XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код К |
| одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба з |
| коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађа |
| околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И |
| ада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главн |
| гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помис |
| оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење све |
| ше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути |
| S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог веч |
| н себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да ј |
| ела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког та |
| се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поста |
| и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео см |
| иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао |
| и, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је |
| нину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{ |
| за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до |
| најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} |
| идао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за т |
| и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - |
| није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори те |
| к који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш |
| и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати. |
| ве могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао н |
| а онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Ка |
| вот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, њего |
| нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} А |
| но што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја доб |
| ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, и |
| ш не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у пр |
| огу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, с |
| да сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто |
| е стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао на |
| вирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима. |
| Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја зн |
| а са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега |
| кама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и |
| радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одје |
| }Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трг |
| вде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично |
| вљен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он |
| ечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она |
| га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} |
| ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајан |
| че или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, |
| ренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном |
| аивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни и |
| људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањ |
| ећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана |
| се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за жив |
| жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са те |
| ена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у |
| ино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потв |
| у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подно |
| постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталн |
| у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решењ |
| ца стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога вели |
| великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојно |
| ина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам та |
| чајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себ |
| од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, |
| дговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S |
| ари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да |
| годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у |
| његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решава |
| инске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким |
| ре у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на јед |
| иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у п |
| {S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљен |
| трпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголел |
| ло других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то |
| олико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство |
| јпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под сва |
| тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка. |
| лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не |
| .{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада |
| јразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам |
| о вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступ |
| речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју па |
| делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што |
| а са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну в |
| ција.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо по |
| ра.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе |
| ћ; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од св |
| муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам |
| тварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више н |
| сти"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакак |
| - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу има |
| ја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамаркови |
| онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам г |
| са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставив |
| окљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у о |
| сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњив |
| у неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за |
| разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако |
| S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже |
| вен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам г |
| зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа п |
| џија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног |
| егово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше к |
| речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Кара |
| ада би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} |
| е!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, неп |
| а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобр |
| Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много |
| у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држа |
| наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије и |
| ну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство |
| ају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро |
| у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције |
| увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног |
| овела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађа |
| прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Р |
| тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да ј |
| између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом |
| ју отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пако |
| иш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да стар |
| дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последиц |
| зге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисл |
| еш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не зна |
| е или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, |
| ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила |
| његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, |
| угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине |
| р, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањев |
| био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се не |
| људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље н |
| прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисл |
| То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорић |
| оравио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмили |
| поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на ле |
| ј унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, |
| а ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), |
| учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни |
| бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Сло |
| мо оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна |
| о. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и м |
| ви човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово |
| - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не ра |
| е. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је |
| и, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онд |
| S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} |
| неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли заб |
| све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не посто |
| остоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан д |
| ли подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у г |
| тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским дога |
| у коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себ |
| пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије |
| сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз и |
| ба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта д |
| истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и |
| лили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не |
| е вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, рад |
| у понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, ње |
| сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забун |
| ред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви |
| еделити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је |
| е задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек |
| лазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да глед |
| налазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри је |
| талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страх |
| о збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао. |
| н на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеум |
| его што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба в |
| арија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и |
| а, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, |
| бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљун |
| не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила тр |
| Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весељ |
| за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић см |
| .{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим разви |
| а није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под р |
| е Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се мно |
| астир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вес |
| - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за |
| ској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Вас |
| уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још м |
| ине). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново |
| {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега у |
| робудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ |
| стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке |
| међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све д |
| ити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, |
| тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дл |
| ти на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су |
| да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагињ |
| у уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама |
| има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор |
| ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао д |
| бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна |
| увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљив |
| дом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега |
| дред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче |
| удима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; ал |
| изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољ |
| ањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и |
| , не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењ |
| идећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је тр |
| мо моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она |
| а су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мал |
| . А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, он |
| а иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - при |
| оју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да |
| али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху |
| а да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав пред |
| внотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има лич |
| то би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим гл |
| и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је сви |
| срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом |
| е ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, к |
| ак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Па |
| епираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - уз |
| на, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, за |
| ика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља м |
| тоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја. |
| ш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите |
| ука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, |
| ве ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онд |
| то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онд |
| трани; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, кој |
| мах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доц |
| што ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покваре |
| смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да изд |
| емена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној ј |
| су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све |
| .{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Та |
| у и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико ид |
| ка, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и |
| углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, |
| и Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има |
| у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нис |
| д тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недост |
| часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност т |
| осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати |
| го и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} |
| мађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни б |
| ешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, вер |
| о би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погр |
| вар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је |
| те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра т |
| је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за с |
| пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренута |
| у врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S} |
| покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, |
| .{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} |
| што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав |
| цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом |
| најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што би |
| ености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима к |
| тих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло ч |
| коћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети |
| ао што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Ср |
| ају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили јед |
| ју да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ |
| да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он ј |
| ли лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у пр |
| узетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак ни |
| х несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених по |
| е и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, увер |
| зе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба н |
| Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хт |
| {S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, к |
| сна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има см |
| јашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} |
| им телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - пр |
| им на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, нијед |
| уљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не |
| т мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној в |
| на тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотељ |
| пољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некак |
| ари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када ј |
| бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак |
| од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, н |
| и", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис |
| сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобни |
| асно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни |
| рости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а посл |
| челу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног |
| Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али |
| да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{ |
| }И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са |
| Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих |
| ко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвеж |
| м успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положај |
| а скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да он |
| тајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, г |
| фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема |
| верен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те в |
| ели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, |
| био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви |
| ц врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, |
| Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она пос |
| поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Збо |
| . да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да зам |
| што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, |
| сом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и |
| , али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта |
| жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепе |
| ост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - А |
| вом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример та |
| добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од траж |
| а ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге с |
| , мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отпри |
| олико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да |
| Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она |
| ледњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче. |
| егових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је |
| {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после се |
| Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије |
| у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без нас |
| држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} |
| да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невин |
| рао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти |
| на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлит |
| личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, з |
| актеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој прир |
| тво са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то |
| алазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку ( |
| та.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла пон |
| омашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек |
| атка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, исп |
| нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На че |
| го наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? { |
| ворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако |
| њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље |
| њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био |
| з сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, |
| реса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мо |
| ратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, ви |
| је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међ |
| нских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - |
| оби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад |
| у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} П |
| једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није |
| екидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, |
| и, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у |
| страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвори |
| .{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Уну |
| сти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Ра |
| иза се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше т |
| ху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је |
| евим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој |
| земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, д |
| тио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауста |
| било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање |
| ко великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвики |
| {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви |
| ти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, пон |
| црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један |
| смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази |
| примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се пос |
| тојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицал |
| рење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако |
| ше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали ист |
| воје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеј |
| .{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе |
| о грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо греши |
| свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда зб |
| ари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као св |
| {S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећа |
| оје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам |
| се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него шт |
| ма којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли |
| ом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико |
| м: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? { |
| ри са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада сед |
| о заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем мно |
| ди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеш |
| } Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља |
| е више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И ве |
| ек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. |
| његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред н |
| е готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се |
| едном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да ради |
| Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим |
| ш какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - |
| у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, г |
| .{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што |
| ази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада в |
| сао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен |
| ?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице. |
| живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми ј |
| скуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени |
| ну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравн |
| Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искори |
| динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше гла |
| исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за в |
| опустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговор |
| мнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз св |
| к после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујућ |
| иганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам мо |
| видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на |
| сравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први с |
| преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љуба |
| живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек |
| сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. |
| да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провали |
| у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко о |
| е био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној |
| одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осе |
| трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановиће |
| цем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја би |
| месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме |
| ); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један |
| ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана м |
| е штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, |
| симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбија |
| да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа дру |
| у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то бил |
| одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а о |
| Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Р |
| мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав њ |
| Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога шт |
| љу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично |
| а и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два |
| та је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ по |
| рао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из |
| између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало |
| но?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да |
| је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео |
| н.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе |
| једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га н |
| шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још нев |
| крајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само једа |
| ће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желе |
| мао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он |
| ој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна ужива |
| ио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у длан |
| опастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек |
| - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашње |
| чинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао г |
| се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мен |
| е то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се |
| имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, з |
| двучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За је |
| је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сест |
| гађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности |
| и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он |
| а раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи |
| а Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужив |
| е њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остај |
| тура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима |
| оји спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем на |
| ћ, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} |
| људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не |
| ас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског |
| та.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила |
| те шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, |
| } Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих ве |
| мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго |
| јатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један наг |
| ... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} |
| да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте |
| пита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када с |
| није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како с |
| м тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлог |
| - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он |
| ло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто |
| он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смеш |
| и од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не го |
| леким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам п |
| к једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чу |
| учју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, |
| чно, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осе |
| да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим |
| рским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро |
| тање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек. |
| сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва. |
| еден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}О |
| једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би жи |
| два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан |
| ледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ћ |
| дном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и |
| е опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих н |
| е настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам го |
| ви друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си |
| е вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш ш |
| } Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, ш |
| свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потисну |
| операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху |
| врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} |
| и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли |
| фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Заш |
| ршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, |
| овора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се в |
| би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, |
| не.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}И |
| задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом њег |
| - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра ид |
| ва) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свог |
| знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у к |
| сто речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне и |
| а, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима ј |
| она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било |
| } Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше |
| а, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри њего |
| а се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу с |
| јер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусл |
| јер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гус |
| разу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и |
| мају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно пот |
| амарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - ал |
| о да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцим |
| говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај |
| а. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: сре |
| чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која о |
| ао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - |
| гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, с |
| да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван жи |
| ".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: |
| не улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао |
| дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више з |
| једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да п |
| но, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ |
| јаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење |
| се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снаго |
| ед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - |
| дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); |
| лове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био |
| а.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{ |
| тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо |
| нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, к |
| са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у двори |
| победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са ди |
| ло је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учин |
| ћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеск |
| када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, кој |
| дољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знат |
| уховима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са д |
| и чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритмети |
| а је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао ве |
| љавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена с |
| не личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давн |
| дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној пр |
| нованом Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покрив |
| ари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, к |
| у, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је |
| трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту |
| надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} |
| рвни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и по |
| не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа у |
| ог, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалач |
| но дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда |
| ван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и |
| S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера |
| свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформ |
| агушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се |
| воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испо |
| по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад |
| малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Кара |
| свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао п |
| н прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и јед |
| ис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одг |
| Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до |
| таје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута на |
| шти неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је тре |
| су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво |
| едокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто |
| рожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари у |
| } - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло до |
| беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред |
| ош увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била пр |
| облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако |
| исао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је см |
| па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами |
| на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто но |
| авши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарко |
| !{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски |
| ао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго |
| лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога |
| у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који с |
| ткинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетско |
| непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита |
| и крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има |
| е књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини |
| површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим са |
| о".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са л |
| са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро |
| ог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом |
| уцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју. |
| е како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет с |
| , као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудил |
| и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици |
| нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним о |
| иликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он ј |
| - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се |
| удан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља би |
| тавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јут |
| ека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећањ |
| били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако |
| би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и виш |
| Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до |
| вог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: н |
| ок је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карам |
| у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S} |
| пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би |
| враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажен |
| и се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје у |
| {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та че |
| рковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и о |
| су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али |
| ти у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у |
| ући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаност |
| толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да г |
| е, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани ра |
| етлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми |
| или био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржав |
| шне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: ј |
| } Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом |
| је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да вр |
| ило и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и |
| било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа |
| ше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио |
| исну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви прати |
| се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он з |
| викну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последњ |
| ило, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и та |
| ре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој |
| з један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвик |
| ка да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чуј |
| је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао ја |
| му, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила зак |
| ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је |
| е смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између |
| толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим |
| ом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за " |
| стано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок |
| и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики тргова |
| Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, м |
| гледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешк |
| их тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељств |
| човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собо |
| Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева |
| са, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац п |
| пазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју |
| азују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по с |
| Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", |
| ута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече |
| уге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је би |
| урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мр |
| његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - жу |
| стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом |
| адмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је |
| ктности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открит |
| .{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између |
| оре позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим |
| лако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао про |
| ост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре |
| је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака |
| бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је |
| лаве у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је с |
| рајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и усп |
| ом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{ |
| ди користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међути |
| кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? |
| тва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање |
| рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била |
| изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех |
| да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је |
| а којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чи |
| а на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушк |
| о велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и |
| ј свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се |
| то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запа |
| на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њ |
| ео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро у |
| е у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која н |
| ?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се б |
| оја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак доне |
| кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеш |
| ив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пуш |
| то један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба г |
| часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један |
| закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више м |
| је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијаке |
| град".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половин |
| ош једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да |
| ва љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећа |
| о, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да и |
| мир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, |
| остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћут |
| и мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљују |
| толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети |
| ше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпу |
| ругу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико |
| сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} |
| у лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дв |
| Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен |
| стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама б |
| н га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S |
| да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, |
| ме Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице |
| е једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не |
| , ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима прич |
| } Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан |
| азговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неос |
| је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се |
| имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашт |
| вори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му да |
| открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ства |
| што: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, |
| а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} |
| у.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, а |
| дном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за |
| - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића? |
| говорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. |
| S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- |
| не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S |
| . {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим з |
| о мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали с |
| рећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је |
| површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радми |
| се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, под |
| овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, |
| е ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, ч |
| како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да |
| но опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне |
| , тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзино |
| замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та |
| , са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада б |
| , бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића |
| сеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од д |
| ла, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазн |
| вим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, ка |
| {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести је |
| рну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седе |
| акав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, п |
| а... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прих |
| Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без с |
| една мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и |
| ед бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагље |
| оше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холанд |
| едном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са ос |
| крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љу |
| их свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места |
| ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде з |
| ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" |
| љна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама св |
| едину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао ј |
| еко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једн |
| један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче ж |
| адмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али как |
| црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. { |
| а не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, б |
| м месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лу |
| је.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, п |
| а чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједно |
| реба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је |
| метена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крад |
| грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно нас |
| ба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри |
| пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други. |
| ћу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговор |
| но степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он |
| шицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и св |
| едно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао |
| уду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна г |
| опитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је |
| о "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвес |
| лонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи з |
| чи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролаз |
| се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта ј |
| } Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде с |
| сли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом ме |
| смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој о |
| овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? мож |
| био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова |
| порост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- |
| ог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још не |
| ош увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који о |
| {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је виш |
| нивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом |
| о страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у |
| скапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настав |
| ма разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде ви |
| да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки ча |
| то се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново |
| циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта |
| у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала прилико |
| доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњи |
| овић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} |
| а бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} |
| испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме |
| де прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срб |
| а и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, посл |
| ом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му |
| S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, |
| о ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући воз |
| о, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и |
| ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и |
| ћати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрп |
| ика и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан зем |
| , гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трб |
| еља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и т |
| виру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и |
| ави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}До |
| тка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главоб |
| ро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како с |
| им, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако ни |
| вић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету |
| живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, н |
| росто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, мака |
| нине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново |
| шке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида ко |
| ај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше кле |
| {S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој |
| ерена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све да |
| због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је не |
| кав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помеша |
| о ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отв |
| е; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не |
| је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном |
| и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно |
| буди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледа |
| о и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати |
| нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавал |
| мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на |
| ву који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривен |
| и, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата зал |
| укотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са |
| к је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{ |
| жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо ун |
| у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, о |
| шту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену г |
| ао олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и |
| нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то вели |
| е још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући по |
| овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег ст |
| полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубље |
| м и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та |
| е ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом |
| ћује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он с |
| кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје |
| вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седел |
| е.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одак |
| и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово само |
| вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис |
| те навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укус |
| у значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до ов |
| тво, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе |
| бе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на ул |
| ... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то ш |
| још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи и |
| првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх |
| нут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хлад |
| е бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написа |
| есу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на |
| суду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код |
| тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У о |
| ну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог п |
| огао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршава |
| јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија |
| ему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њ |
| хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од оби |
| ене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, зг |
| м.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном |
| у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој |
| ехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново саст |
| жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мр |
| одлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, д |
| их снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и п |
| ; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао |
| љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камен |
| е у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у |
| о дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије |
| буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај |
| како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа |
| е нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и б |
| о узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распоз |
| почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како к |
| ло је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се по |
| Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао у |
| шума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} И |
| Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да |
| му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али |
| епих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, |
| да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољс |
| игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, он |
| о је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} |
| вађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, ка |
| Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Васили |
| е истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, д |
| То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на |
| е дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избег |
| ајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада л |
| и.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улага |
| бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристаје |
| нате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим они |
| о шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила |
| S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било јед |
| зе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ни |
| {S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је |
| поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радм |
| S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он? |
| м античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувиш |
| н да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим |
| аду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најг |
| а неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Св |
| олико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљиво |
| не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се |
| ећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим с |
| кри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, нал |
| ела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - |
| код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито. |
| о, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи о |
| емску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремс |
| е може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса |
| ен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у |
| малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је |
| било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан |
| се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмили |
| али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, б |
| ости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглиб |
| и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то |
| и ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испит |
| пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чег |
| а неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под ј |
| потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе |
| са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, про |
| апусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег њег |
| том у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све д |
| што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и |
| е сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радм |
| оској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могу |
| } Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Ј |
| ги око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поре |
| везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање не |
| љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи сво |
| ебити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на с |
| вала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је цели |
| , ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може |
| то се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и |
| трова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несрећ |
| S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени |
| - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{ |
| и тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То ј |
| {S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете |
| ајзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} |
| Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он |
| дно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши св |
| сти, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се и |
| блику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у жив |
| ец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша |
| иформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим ст |
| упа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљ |
| да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Ј |
| читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно шт |
| е са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никоди |
| вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете кол |
| о.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине б |
| ић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима |
| се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела а |
| исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S |
| е ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута |
| да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} |
| ко залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и н |
| етку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он |
| ојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је на |
| лију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и с |
| некле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, |
| да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх ва |
| архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом бе |
| кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци |
| је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који |
| овека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспит |
| е као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену магл |
| ватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само за |
| ашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није ист |
| о највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, |
| им другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва теж |
| то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{ |
| ртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и |
| едним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је |
| како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код |
| шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не |
| ила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у о |
| ту и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе |
| свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било проле |
| себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црве |
| , снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и ме |
| онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи |
| вим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и то |
| учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да |
| нух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао н |
| други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да м |
| ако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на |
| ада види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста г |
| н поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше |
| крвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. |
| два приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам |
| се што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против ње |
| них снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у д |
| еси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда ју |
| Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен гла |
| је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсн |
| . леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, гр |
| је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење |
| {S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику |
| ало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту сво |
| уд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгр |
| о неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се |
| давао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплаше |
| но: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, не |
| његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уве |
| етиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима јед |
| о око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{ |
| ући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} |
| о шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ |
| , затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те |
| из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно |
| овољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино при |
| дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер |
| {S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима |
| ри.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S |
| мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је заустави |
| понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку |
| када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S |
| них људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световни |
| велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само |
| о; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрд |
| тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема зли |
| кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше |
| а.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти |
| за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам иг |
| ти, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цепте |
| н је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену |
| тије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на |
| ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново |
| и у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. |
| једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном и |
| о једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, |
| и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У |
| дном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избег |
| мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, п |
| нског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом кон |
| } Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S |
| им одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непок |
| ије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - |
| тила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касн |
| јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будал |
| промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Чов |
| Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био је |
| у да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на сво |
| тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида |
| скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вра |
| ду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Р |
| ? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - В |
| оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислит |
| о младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је |
| а сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беш |
| аслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео н |
| њем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када |
| глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје водениц |
| а обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему го |
| не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама |
| их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, |
| обља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се млади |
| Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ип |
| сни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је |
| ако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко |
| ху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врат |
| Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста |
| еву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико ми |
| има, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, |
| То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада д |
| дном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису ре |
| бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук |
| обро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пр |
| чно.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а т |
| у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође прат |
| о мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш |
| и око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се |
| шта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај п |
| Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру |
| е у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубав |
| ти страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Го |
| ић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не измен |
| атити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да м |
| ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са |
| тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, |
| осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једн |
| еше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, |
| днут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућен |
| Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало нео |
| заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} |
| бну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато нео |
| вантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама кој |
| х нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова зат |
| те све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто |
| ам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, |
| и, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам с |
| не у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак |
| нопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој |
| ка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први |
| х је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како |
| беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на |
| и да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друг |
| око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, |
| идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{ |
| о искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... ц |
| ога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, |
| е сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Кара |
| људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Васи |
| од мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше |
| гледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће |
| неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знал |
| та друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жу |
| вао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на |
| видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио |
| ма ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не |
| пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког д |
| да је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским |
| и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био |
| о у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нис |
| дбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе |
| иле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала |
| уђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је н |
| по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најза |
| глед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крај |
| и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није м |
| рушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према н |
| и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара |
| S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута |
| а је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препрек |
| монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма |
| рко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба |
| своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. { |
| !{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се з |
| ори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио |
| а она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како |
| нити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна |
| траном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај |
| вљало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је |
| а удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} |
| ојавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, |
| м и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карама |
| стајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је л |
| препашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута |
| и стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чеш |
| превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да не |
| нденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за изл |
| да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у |
| и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете сво |
| да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него разв |
| о би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте |
| љао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку ил |
| е него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино |
| а пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S |
| ржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била |
| ашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њ |
| стота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{ |
| између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој |
| S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у свет |
| аху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше кр |
| а су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај чове |
| има једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало ј |
| лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено |
| о мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неура |
| ко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледал |
| во треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна |
| променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја би |
| то и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило изме |
| мета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Узд |
| ер егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После |
| з варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два |
| иване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватр |
| е оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, о |
| Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ног |
| Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као |
| ач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и из |
| под шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска |
| и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, |
| м се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определ |
| докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осе |
| о "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се де |
| што "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најг |
| ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго |
| и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{ |
| ате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архите |
| е?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{ |
| у из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једн |
| све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; |
| г пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих |
| {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, |
| га се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, |
| те.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има |
| ну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у в |
| ге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти |
| једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу |
| убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачн |
| мо тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја |
| овито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије |
| ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, |
| ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио б |
| се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог |
| }Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш |
| есни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да |
| еду на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како |
| Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, матери |
| вољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто он |
| једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, |
| ј води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем. |
| се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало в |
| ш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пре |
| е боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим са |
| ајстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је при |
| н се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! |
| асилију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклон |
| вши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент ко |
| , ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само т |
| ко лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... а |
| и разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Кар |
| у цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необу |
| се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам |
| али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега. |
| а још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави ос |
| е је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све |
| , у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, |
| дао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним ре |
| еника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, |
| онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би мог |
| икнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет |
| и у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сад |
| . {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му |
| угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, ка |
| страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један чо |
| двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И |
| и се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар |
| ио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крст |
| , - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га |
| и требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим |
| да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам ч |
| зе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само |
| S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто |
| ати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он |
| ј притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{ |
| и за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Св |
| ш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамаркови |
| ојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- |
| сети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу с |
| страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љут |
| иш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се! |
| на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само |
| е.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постоја |
| е је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим с |
| диш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба с |
| војим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној |
| м скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасв |
| о је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви |
| ли вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро п |
| видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, наст |
| и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти |
| ијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако |
| чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац доб |
| га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећ |
| обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, зати |
| наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за |
| мучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио |
| сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди |
| ли бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали с |
| ог оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. { |
| бо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу |
| } - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то ј |
| Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{ |
| шем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим |
| нија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да н |
| бгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, о |
| оменила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што са |
| и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Так |
| даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада? |
| погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисл |
| .{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И |
| а имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра |
| дим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сад |
| рају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутра |
| ... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S |
| о.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам с |
| ћ решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед мо |
| лободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне |
| а ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави јед |
| {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И |
| да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па о |
| ија са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се |
| онашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љ |
| ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила |
| ст.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља |
| н...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је |
| - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, нап |
| би Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава |
| } Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум с |
| одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да р |
| оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} |
| - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{ |
| како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - из |
| луђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ њег |
| е не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} К |
| .{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га настав |
| а.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{ |
| ао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не |
| ба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задих |
| ико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас |
| ш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има ист |
| пта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је св |
| свим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила |
| рилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби р |
| раво, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и |
| стом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар |
| а које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква матер |
| сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непо |
| болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излет |
| Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање све |
| S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била ег |
| он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толи |
| ша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да је |
| .{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би |
| и то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - |
| узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам.. |
| ати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одгов |
| крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и туто |
| лаву.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, |
| Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{ |
| ан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе |
| кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина с |
| чне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они с |
| самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордос |
| сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упоз |
| он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала |
| икну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама |
| ате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} |
| ј овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је о |
| аквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било с |
| же у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два |
| а.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој |
| } Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих |
| адмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пр |
| ог одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и |
| } Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи |
| орио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек ка |
| Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је |
| утак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у с |
| аке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да с |
| еде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба у |
| е.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} |
| поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он |
| ини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачу |
| требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на |
| ећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденич |
| двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим. |
| ћ. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче |
| им.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не |
| е постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - прогов |
| града, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одго |
| е ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} |
| оје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога д |
| ећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: к |
| в, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лаган |
| Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не мог |
| иви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти с |
| и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уп |
| ек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам ва |
| очивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљиво |
| н и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасн |
| он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била ско |
| Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамт |
| онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, |
| га један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбој |
| песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време |
| и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{ |
| ем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збун |
| затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити |
| ако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је оба |
| о.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инка |
| дсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је п |
| м огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми |
| ше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна |
| сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де.. |
| S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако н |
| лико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, в |
| е, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он о |
| одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло |
| - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, све |
| престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше |
| тру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло |
| астанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се т |
| Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог би |
| укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не |
| " он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том |
| онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску соб |
| а, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, рад |
| а где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} |
| ише ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бест |
| греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам |
| S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није |
| очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у ј |
| моћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} |
| } - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене |
| нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет час |
| , полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њихо |
| њенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова |
| о улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S |
| вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пу |
| ажим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не |
| те игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не мог |
| ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изгов |
| вољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а |
| ћности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ства |
| не, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, ви |
| би јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини |
| тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход |
| је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" ниј |
| ад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја |
| им се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ј |
| часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога |
| шам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; |
| , ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} |
| марковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - |
| рађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на цел |
| че, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем |
| што?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили |
| вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, к |
| и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} |
| и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрх |
| да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеро |
| још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полак |
| чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу л |
| "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себ |
| манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог п |
| знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S |
| и крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта д |
| е жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, |
| пућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла пос |
| ј кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз тр |
| Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда |
| .{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло |
| да не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта |
| о.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајах |
| је крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} |
| ткриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја с |
| исли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном м |
| .{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам ј |
| - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођ |
| ње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску |
| дејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али |
| нај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу |
| осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и |
| на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и |
| и туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било кр |
| чије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тим |
| ица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрме |
| дскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми не |
| отом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене к |
| оји му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да ј |
| идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је |
| т корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, бу |
| чен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам |
| ко журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, а |
| нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} |
| ао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али |
| овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: |
| не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље |
| о викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он н |
| ом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Би |
| њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из с |
| зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда прија |
| емљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{ |
| ама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те исти |
| та је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми с |
| да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То м |
| Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, бра |
| ином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ |
| .{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав |
| ушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када |
| и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то |
| це у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богоро |
| гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим |
| вари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Кара |
| то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића |
| свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Как |
| ако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се не |
| ожда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} С |
| проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у |
| {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, гово |
| догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви |
| аги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и |
| ене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам |
| а на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ниш |
| S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међути |
| И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ |
| тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свр |
| кушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог ве |
| поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни |
| а жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога |
| ри, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} З |
| о раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја |
| адмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} |
| ам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се |
| ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се н |
| Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако х |
| упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети То |
| можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Ра |
| тарудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манас |
| резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје сра |
| е могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао нов |
| у Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочи |
| а одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам |
| , и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рек |
| ли.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на на |
| А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријам |
| огледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S |
| овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама |
| е у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам |
| д.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим |
| а само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све виш |
| лости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто |
| и пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера |
| она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепа |
| ња са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седо |
| ени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како о |
| били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљив |
| тављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила |
| ликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S |
| е једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће |
| и нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са с |
| о соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао за |
| начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувиш |
| {S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за сво |
| о толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је с |
| а је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметн |
| а могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може д |
| ао бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} К |
| воје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" |
| , нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав |
| те о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} |
| огих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист ил |
| ла овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем ви |
| да седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по ј |
| тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} |
| бе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, мож |
| , шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један |
| Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одго |
| } - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те мож |
| Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш |
| колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада.. |
| која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега |
| ај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S} |
| рема теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова |
| .{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам по |
| нца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичн |
| са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одгово |
| је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам по |
| на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно мо |
| Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала зб |
| во, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Васили |
| ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно на |
| говој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од са |
| S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти к |
| не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и ост |
| о да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је |
| зрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокс |
| : да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честиц |
| том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то д |
| а не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она с |
| Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју |
| {S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју |
| ли су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на иви |
| ој испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, |
| а сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да |
| о.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеј |
| о што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном пре |
| шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Он |
| марковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини |
| рковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја |
| с:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - за |
| "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не в |
| ји нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Би |
| о?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касн |
| {S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам наша |
| лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог |
| будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, к |
| држа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Ј |
| } Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло |
| стину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им ру |
| } Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га не |
| и он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од курш |
| телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћил |
| а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели |
| камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да |
| бљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако м |
| а да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бун |
| мицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и |
| еко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти |
| своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да м |
| разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: н |
| .{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S |
| дио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не |
| звони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} К |
| ако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите л |
| ку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поно |
| улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозв |
| знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја |
| итам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја. |
| оралност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету. |
| Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изг |
| S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} |
| да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покр |
| сам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота |
| им само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, ј |
| нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја са |
| а што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом |
| рекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај |
| алом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, |
| а својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} К |
| зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - |
| уку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор |
| и онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутр |
| дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, |
| ави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед с |
| није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише |
| радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада |
| ћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (к |
| нца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, ал |
| великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што на |
| тонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се у |
| омени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачу |
| горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је |
| ела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећ |
| ед чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То ва |
| послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту |
| от ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеш |
| смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свог |
| ко је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том исто |
| о из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи |
| , вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друш |
| оступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред с |
| оје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, |
| не коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се |
| оглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он |
| великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његов |
| д тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не н |
| и је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава |
| и мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједно |
| али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко п |
| Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та не |
| је, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим у |
| који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара |
| сти која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и |
| и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога |
| дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом |
| глану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног г |
| ему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, на |
| но потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се |
| зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишин |
| ?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, |
| , те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику би |
| на то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, п |
| ред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање |
| т и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паув |
| не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао |
| тно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто |
| - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спрем |
| вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио |
| . - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби. |
| два да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он мор |
| поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, ве |
| ица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну по |
| м, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше р |
| паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он |
| окрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шу |
| } Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе |
| ечи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем св |
| последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који |
| адмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, уд |
| ти искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједно |
| S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се о |
| се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже |
| даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које |
| не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види жив |
| е у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше |
| " Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кро |
| себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удар |
| н осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су |
| то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само |
| елела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која ко |
| што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбу |
| ше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неко |
| ља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања к |
| знине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровиза |
| из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову |
| се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), |
| лажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше ко |
| ко блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање |
| прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када о |
| тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се п |
| скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атм |
| и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвлад |
| се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотр |
| истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе |
| шиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На нен |
| шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате са |
| зе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак |
| лед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стр |
| S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} П |
| све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отво |
| рзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна ка |
| жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, мол |
| себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући |
| осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и д |
| страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, |
| И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и н |
| е динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, ос |
| Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња ј |
| му.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене |
| пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати к |
| ила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз от |
| почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како пр |
| , све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом |
| чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, |
| ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, ба |
| д Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши |
| ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш |
| ношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Бил |
| алека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго и |
| а напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички |
| рага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одг |
| , на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прек |
| ага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њих |
| авршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром |
| коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возо |
| ану што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, |
| S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини |
| Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али |
| е ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несве |
| оћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по пон |
| дног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом весе |
| ажајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје |
| е бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин |
| ну Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? |
| ски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро св |
| .{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; |
| ријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене |
| е капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет |
| а је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али о |
| амахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде от |
| инута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он з |
| ос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, |
| нелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се |
| аде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским тели |
| ка увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поч |
| почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила ( |
| глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повуч |
| а, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, |
| непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим |
| великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црве |
| оси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе лик |
| од ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избегли |
| хо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали |
| ате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: б |
| ио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У |
| и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом |
| збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна ч |
| ишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока |
| аљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, |
| потребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} |
| га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није ск |
| ало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. |
| ју и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу |
| рамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје п |
| етпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим |
| а на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређен |
| себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану б |
| тичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни ж |
| брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова ка |
| говорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извуч |
| е.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми о |
| не, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем р |
| је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нароч |
| вотињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Посте |
| узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз |
| цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био |
| уха и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзиво |
| што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја о |
| к напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: |
| бвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налаз |
| да.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S |
| а свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те |
| }- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - на |
| снуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено |
| даљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се |
| онашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То ни |
| имо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на кла |
| ћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати как |
| а, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дот |
| чао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може л |
| редини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајућ |
| ошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покр |
| ога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш |
| о и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} О |
| вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас |
| је мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докаж |
| огледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Ми |
| дмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ић |
| врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S |
| ти на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И |
| Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везуј |
| ислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше забор |
| зад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао |
| провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали ла |
| је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је са |
| а један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко |
| вај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Јед |
| угли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао |
| воје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се |
| е мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светло |
| }- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пр |
| и јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата |
| еше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Је |
| ого простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и си |
| S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све |
| р беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бунде |
| осле тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то пита |
| вршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично |
| ; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. |
| узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{ |
| чинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, ле |
| лава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредно |
| игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је ста |
| ао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било ча |
| а питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му |
| овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београд |
| што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес ко |
| вати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада за |
| хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, |
| Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, из |
| та Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да пос |
| сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, |
| .{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да ј |
| ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна д |
| уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао би |
| ео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном н |
| се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је |
| она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако ув |
| ло вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао |
| ом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћ |
| е, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових че |
| пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И т |
| } Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је ј |
| ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту пог |
| м том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега зл |
| препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао |
| , јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећни |
| које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога ш |
| журбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Ос |
| овој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречно |
| оро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави |
| је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло |
| оду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао води |
| о који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је |
| најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би д |
| имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вре |
| а другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клоп |
| ић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не по |
| се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постају |
| са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну |
| угу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазн |
| покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које |
| а на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усу |
| савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али с |
| а дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче ти |
| се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - |
| блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакак |
| ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том не |
| ене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним о |
| он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извућ |
| ом виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога |
| дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двокол |
| који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије не |
| га и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност д |
| отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, за |
| е дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење |
| опала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу |
| е!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени |
| неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровиј |
| ети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та с |
| д оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода н |
| за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том |
| оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он про |
| ти; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз |
| о покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у |
| и беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, |
| адовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће чо |
| рби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не мож |
| почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у мана |
| им сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у план |
| губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој |
| ила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окрећ |
| {S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} |
| шљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом пог |
| {S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко |
| постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да |
| незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наш |
| ња да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на др |
| ом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више не |
| немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвлада |
| е једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женск |
| је матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузет |
| - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати др |
| се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да не |
| ена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једин |
| и се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да ј |
| и то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба на |
| арљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, |
| скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу о |
| а све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и |
| ло досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те |
| е да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, |
| ажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као |
| рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код свој |
| Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њ |
| овић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих в |
| бриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Ниј |
| Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја |
| га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да с |
| ићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву н |
| ек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шт |
| м окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично заним |
| наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и напра |
| ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и |
| , са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена |
| шљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника. |
| } Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врл |
| ре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети |
| илин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад п |
| срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја оста |
| евиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало |
| мислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставив |
| . {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова р |
| било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи с |
| се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела |
| овину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што н |
| ед собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не с |
| ну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Кара |
| ла је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за к |
| } Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је пона |
| одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учин |
| шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему |
| шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни с |
| о је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од |
| уда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно р |
| е знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушка |
| тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креве |
| ам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само ј |
| према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горе |
| увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} |
| ривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва ус |
| а зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то стр |
| ио најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостат |
| ковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како |
| S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а |
| шаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасполож |
| божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине рук |
| кло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у из |
| полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заш |
| ори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао |
| ратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та д |
| сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} |
| S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он зб |
| ост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио ње |
| тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега о |
| залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} |
| но је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у |
| почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он ј |
| ему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магнов |
| оде, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу пре |
| вор да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном пров |
| плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под |
| то пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћели |
| природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је |
| х неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима н |
| бље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он прек |
| мо код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим за |
| а нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело |
| обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлеп |
| човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони из |
| из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацемен |
| мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "с |
| необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} |
| ме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешан |
| едине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за м |
| о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Г |
| решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам |
| и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можд |
| икнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се |
| очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило д |
| то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} |
| водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву |
| , тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василиј |
| га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све |
| његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност |
| је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његово |
| чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шуб |
| Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама |
| е са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван ва |
| избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше |
| нењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и н |
| о да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасни |
| страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према |
| ђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препр |
| да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по |
| ина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је о |
| ог узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења |
| а, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од |
| и у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдск |
| .{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га.. |
| њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као з |
| ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више |
| о круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу. |
| удети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако д |
| дмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржа |
| на, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: и |
| ли да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде пр |
| о окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стаја |
| улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвов |
| т беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима осло |
| ом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето ода |
| задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштањ |
| а и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело пита |
| т његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "с |
| а таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "п |
| претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог |
| га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити се |
| није није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног ши |
| која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом ж |
| управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог ч |
| ју заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим с |
| е помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што |
| к даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете |
| странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г- |
| њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе с |
| тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, и |
| беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да |
| да у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепи |
| е свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ста |
| сео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, раз |
| очињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене в |
| еше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше |
| је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна |
| ка.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје м |
| Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако |
| и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком т |
| ође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и ба |
| зани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини једа |
| што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То г |
| би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше с |
| од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будн |
| је мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тра |
| Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да |
| и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечер |
| .. ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку н |
| ју он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он |
| слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) о |
| за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости |
| здух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће |
| о није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да своји |
| баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, |
| свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му |
| а да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено од |
| ма, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једн |
| е утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрст |
| а је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема виш |
| S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, о |
| огла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глу |
| ајплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата |
| нског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од трену |
| вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у |
| еба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити ка |
| И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је |
| а сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилино |
| ко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак |
| закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо п |
| рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кро |
| ен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој |
| ке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје пр |
| ао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра |
| абости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је ка |
| комрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и |
| најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао разми |
| е да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени |
| беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом м |
| еби.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов жи |
| бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне |
| ену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, ч |
| му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато ш |
| ажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој к |
| по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пр |
| о толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па |
| Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се у |
| ела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био та |
| и до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када ј |
| у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне |
| о понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије не |
| м кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиг |
| што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало |
| снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао в |
| ругим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од |
| оново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртл |
| учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} |
| ду: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би нап |
| е Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значи |
| ст, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али мо |
| пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далек |
| нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како |
| е знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребља |
| есору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог |
| који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно |
| е чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку |
| били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођ |
| и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен па |
| S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће |
| ), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу ( |
| је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова та |
| а играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када игра |
| S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неки |
| рве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, по |
| ћује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу |
| ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне по |
| што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборави |
| S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се |
| бразе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби к |
| ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећа |
| аса.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо |
| а је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргод |
| у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће |
| S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} |
| пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радми |
| {S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан вра |
| фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће ник |
| } Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не в |
| р она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак |
| онесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашт |
| ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надв |
| алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, |
| г малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - |
| ена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откр |
| о?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, |
| ишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром н |
| и је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредн |
| ском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само |
| му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да т |
| редсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журн |
| их шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност т |
| и и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - |
| сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Ет |
| ас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и с |
| уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када |
| ног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања по |
| мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београд |
| ар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај ва |
| S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пр |
| бом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости |
| .. будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи |
| е С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, п |
| Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на |
| дмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели с |
| ух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини д |
| ја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) |
| љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је сам |
| ште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати свој |
| те обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према се |
| причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" не |
| асуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има |
| е ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако д |
| погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити ја |
| S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} А |
| при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се |
| да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начи |
| Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих |
| у о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учи |
| осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим о |
| био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са ду |
| га човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то |
| на друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас уби |
| а пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пр |
| и довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино |
| ној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српс |
| је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајање |
| тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано |
| а изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерис |
| е толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она |
| бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту |
| Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико д |
| {S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почи |
| аве.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; |
| сеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прст |
| нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обаси |
| најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљ |
| о, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њ |
| ало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вреб |
| се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, |
| рамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином слико |
| врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по о |
| ти да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху н |
| упио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога |
| лед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, он |
| ође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао д |
| ових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудит |
| него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје п |
| а свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити н |
| адмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, у |
| дим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после |
| би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би |
| на је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{ |
| кнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осе |
| ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је |
| ти да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подава |
| к љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала |
| ид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није |
| је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашур |
| погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајн |
| леда искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свест |
| писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он м |
| . учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, |
| ек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при |
| немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треб |
| а!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се |
| увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она д |
| Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући |
| закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге |
| и, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S |
| } Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свет |
| часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљив |
| ко неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко с |
| рашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирн |
| нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где |
| и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари |
| лон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве |
| се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје... |
| њан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисл |
| не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да |
| силије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све |
| Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пож |
| њењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љу |
| е, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа в |
| или смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутра |
| у, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њ |
| тан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао с |
| ш га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мисли |
| , да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S |
| ти да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, вар |
| и га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек смет |
| } Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да к |
| е да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван |
| ти?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковић |
| говом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејах |
| ута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, |
| квени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући |
| Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У |
| он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гада |
| појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар |
| општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. |
| ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он п |
| он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, |
| беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади св |
| ом мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та ње |
| бију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да |
| гледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, |
| могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико |
| дну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То |
| које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велик |
| аше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет |
| ет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је |
| амо због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је |
| како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке |
| рава, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире |
| додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које |
| у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да о |
| ња, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило |
| своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је ра |
| ган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила н |
| {S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита: |
| о у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три неде |
| S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не |
| е, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак и |
| ти?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Зб |
| у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао |
| ајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, н |
| ео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било |
| пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њен |
| мана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у |
| је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} |
| ћ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ре |
| ван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог |
| ије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и љу |
| ио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", |
| налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли? |
| о Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у какво |
| и воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљк |
| о, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да |
| ада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да ж |
| То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} |
| та са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни п |
| на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш |
| тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција |
| е, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си са |
| е спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Виш |
| и му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стис |
| доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у |
| поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И м |
| ећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за д |
| око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави м |
| се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њег |
| и?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у |
| цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна цел |
| им, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се н |
| И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, |
| ико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због |
| аљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S |
| .{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није вид |
| виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила |
| ало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отво |
| у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S |
| о.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног |
| човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мис |
| а не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој |
| и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са м |
| ија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{ |
| , - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... п |
| то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу п |
| ка, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цепте |
| пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини плани |
| а је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући |
| Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у поче |
| ба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на |
| Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену |
| и распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до |
| е сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек с |
| физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун забора |
| сећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био в |
| ио срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Из |
| ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и д |
| (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разуме |
| м, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао |
| оји падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друг |
| а, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... е |
| ање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао |
| би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је |
| дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобо |
| , на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла н |
| ким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у |
| ације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и по |
| ија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради |
| За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи с |
| о се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада |
| све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} |
| зјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касни |
| е шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули с |
| ија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној усп |
| ну руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледају |
| е лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата |
| астиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, |
| бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету |
| ссиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорил |
| човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мрша |
| њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снаж |
| трљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није ли |
| ку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини |
| марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба |
| г упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних |
| смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажн |
| у доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та ч |
| ре у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид |
| у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у |
| ше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се к |
| , да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као |
| д њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој иг |
| собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх |
| мате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло уста |
| јама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или в |
| опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђив |
| } - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раниј |
| ове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог |
| прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са |
| открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је |
| да је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са |
| је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда |
| а, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише до |
| мама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које ч |
| понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не п |
| укама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални усп |
| ра у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји креп |
| е ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је |
| ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у |
| ли једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко о |
| говори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је во |
| е ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по |
| бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте |
| јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми |
| журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али |
| е косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, та |
| лижно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју на |
| их је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире |
| кер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сва |
| ју брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколи |
| их га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И |
| асније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њ |
| те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - о |
| ети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, ал |
| изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музич |
| вља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да н |
| ала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без прест |
| кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим |
| а са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам ј |
| јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што |
| јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељак |
| га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купил |
| ј паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} |
| Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} |
| ло јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга ј |
| ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије п |
| о, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни |
| пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро |
| ицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпу |
| но време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По ф |
| лу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због |
| земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гл |
| е уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплаше |
| огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у ј |
| чу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно |
| гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје д |
| а у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожел |
| кела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, |
| ени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плав |
| рила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе и |
| ло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим ст |
| није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи |
| у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међу |
| } Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бл |
| без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве |
| је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је ч |
| осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао |
| тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у по |
| ца, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви с |
| неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваш |
| дна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{ |
| он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби м |
| чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчм |
| сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменор |
| и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличав |
| ва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту |
| врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Ка |
| бнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећ |
| воју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у |
| спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} |
| ", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и |
| вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег жив |
| , скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најле |
| ку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, од |
| тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније д |
| хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности |
| своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба крес |
| поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, |
| а види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје про |
| ашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупај |
| аћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби |
| и изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа |
| бе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта |
| на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се с |
| вела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под |
| је, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме |
| та на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпос |
| {S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, |
| аш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} П |
| е мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што |
| тала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{ |
| долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и не |
| .{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сув |
| .{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама |
| ој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита |
| е знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си |
| шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново |
| зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча н |
| му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао. |
| буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема |
| е спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{ |
| ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки |
| аност.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим п |
| роз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневн |
| од великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног ц |
| {S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} |
| рна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једв |
| а ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао |
| тар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да оч |
| тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно |
| зи недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио он |
| на на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беш |
| приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, пр |
| пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па |
| опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падал |
| ше брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, |
| уставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} |
| ке бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао |
| падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чуд |
| роз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско |
| љу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напу |
| је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обз |
| Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто |
| {S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу |
| - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више пои |
| штитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена |
| ко стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, |
| вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар |
| ра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним |
| ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... р |
| сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањариј |
| очетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, исп |
| овукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шу |
| а, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S |
| S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први с |
| нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кри |
| очи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она п |
| мила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и ње |
| у.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело |
| м каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за |
| и на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напусти |
| ир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни |
| ла.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где |
| плав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног |
| грнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић за |
| то се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, пост |
| је била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S |
| ше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као |
| значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности |
| то још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмил |
| траност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је пос |
| штавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очек |
| ала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, |
| то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме |
| материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била ј |
| .{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, пр |
| Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. |
| ја ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су нео |
| о и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на |
| број малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од о |
| му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из ноте |
| аву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Ру |
| амишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до |
| а, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопча |
| однику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцн |
| поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива с |
| ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети јед |
| ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је прот |
| пет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог попод |
| ика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред |
| рејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније |
| његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела |
| S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност |
| ше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страш |
| и стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се г |
| ута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пан |
| м, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има о |
| о починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откр |
| ађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарк |
| аздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ћ |
| ола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре нег |
| чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну |
| то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; |
| ас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнут |
| су; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после п |
| сте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви м |
| Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог час |
| седнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обру |
| куда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себ |
| ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина |
| .{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немо |
| гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} |
| та.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која |
| њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је чов |
| а о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Васи |
| Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, по |
| лед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрн |
| у одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек ка |
| мишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиљ |
| ије. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Кара |
| е иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину с |
| чана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Кад |
| S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави по |
| ственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, бри |
| еобичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да |
| ом муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећи |
| тања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њ |
| она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула |
| ио ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју |
| зимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када ви |
| гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрв |
| ео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је оп |
| ти", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све |
| е да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и |
| е.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и |
| ечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се |
| врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухв |
| Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ши |
| учене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти |
| во: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо |
| авићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавал |
| стижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је д |
| своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и |
| овек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет годин |
| јући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је |
| , нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У |
| са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; правед |
| и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си |
| на поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њ |
| ску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из |
| светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориште |
| е вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер |
| синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставиш |
| } - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам |
| главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери |
| ладе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој |
| дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се соб |
| и од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила б |
| па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други св |
| ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) мас |
| ши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} |
| та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборав |
| {S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S |
| олико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна дру |
| ма. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} |
| S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек оста |
| S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где |
| ком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно |
| Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму |
| ада са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на к |
| у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава приро |
| отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис |
| лазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и |
| - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романти |
| акву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали |
| спунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде јед |
| ицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не |
| ворили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њен |
| јала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој |
| Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила |
| да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао. |
| - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се понов |
| ва.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то по |
| није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јо |
| супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, от |
| је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још ј |
| него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко огр |
| Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде пут |
| нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати |
| ивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано пос |
| м хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих за |
| ету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, |
| е у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од |
| ише осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте с |
| На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан. |
| згуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на ви |
| ега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге п |
| о ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамаркови |
| о.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на |
| овим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлог |
| лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи |
| ме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге |
| прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположе |
| једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се св |
| он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Бос |
| Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења кој |
| рете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом |
| скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим снов |
| у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагл |
| Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је прежив |
| је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само |
| вори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ћ |
| ајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањ |
| ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што ниј |
| иља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је |
| лан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би |
| пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- |
| ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, |
| Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели р |
| их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "стран |
| ног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - |
| на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. |
| зао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја |
| ењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Др |
| аст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одм |
| уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана ст |
| у са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном п |
| његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврча |
| Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одат |
| арковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да |
| не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш т |
| се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га у |
| мехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није |
| били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је |
| о што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и ра |
| дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне |
| да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да тво |
| знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још д |
| е разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу |
| иког.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци |
| једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, нара |
| успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен |
| показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости |
| пуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, |
| а... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо |
| да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другариц |
| S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како б |
| ане пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочи |
| .{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свег |
| још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да л |
| одернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журе |
| препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји. |
| еној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека |
| само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} |
| има постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића |
| Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни |
| е застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак п |
| де непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} |
| тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, ил |
| рипада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омал |
| ли је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спуст |
| } Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше пр |
| да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то |
| ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које |
| то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва |
| } Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу по |
| боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи. |
| апији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије |
| иђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито |
| Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се н |
| бине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Васи |
| киде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамаркови |
| ама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче шт |
| , овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али т |
| колико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и см |
| оме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом |
| , он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао с |
| лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и н |
| је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад |
| ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Зн |
| дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S |
| свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хер |
| ом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајност |
| ити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак п |
| а, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда |
| ота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} |
| та у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том друг |
| ао што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до |
| да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак |
| мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну је |
| ћи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у |
| ивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је пону |
| ли кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговори |
| срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уост |
| кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не пр |
| у тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја |
| .{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две плани |
| као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах |
| тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али |
| и, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањ |
| о у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном ча |
| не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јованов |
| његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како глед |
| } Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црве |
| сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједно |
| лне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, |
| мо онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{ |
| је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, бе |
| и приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозо |
| црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној |
| отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да |
| ина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се успр |
| е воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) |
| лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без б |
| на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек |
| то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најма |
| под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необи |
| сто одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветље |
| Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто |
| и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} |
| и ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још ј |
| атром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срц |
| шта видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или ош |
| ој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара |
| устим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о |
| тидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, т |
| трасна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беш |
| рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за н |
| једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трљ |
| е кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришн |
| знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Може |
| ше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али |
| ло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам |
| им, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и на |
| послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никакв |
| ица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Гл |
| о струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учи |
| ред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у |
| о и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом трен |
| рално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељ |
| е полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да |
| га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио оног |
| љном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као мора |
| Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око |
| ени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право |
| да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И |
| оста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек пр |
| и као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је |
| крет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава. |
| споствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један |
| еђу кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, ј |
| оја вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све |
| ако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео |
| ба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мно |
| ре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога |
| Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита |
| Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусо |
| ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Д |
| да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и |
| њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разб |
| билази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то тр |
| т, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то |
| , човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање невас |
| тиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико |
| рат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђав |
| чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеко |
| оста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њ |
| се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} |
| спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако |
| ело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у |
| по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и |
| заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Н |
| и му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмил |
| , своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавал |
| на, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Сав |
| ђу жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, в |
| даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној |
| је метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко |
| на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод вер |
| згубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истин |
| ољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повра |
| ам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као прот |
| нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не |
| е се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свеж |
| ној глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - на |
| ања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама |
| , да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо |
| збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати |
| а се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које к |
| тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он |
| њу могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{ |
| љен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију |
| увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарко |
| е жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од |
| е Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по ко |
| ди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру де |
| војим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред мног |
| још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма |
| цветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, мога |
| огађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича. |
| провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да |
| где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где |
| рочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех |
| ајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карам |
| е имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето |
| најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се |
| ваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она н |
| чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те |
| си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи в |
| S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај |
| Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уоп |
| а, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори гл |
| у у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она |
| ом поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задр |
| блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да бе |
| за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помис |
| ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу |
| А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на на |
| бали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кр |
| весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озе |
| чи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С** |
| ти као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између |
| ећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту нен |
| S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са |
| {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим |
| ам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! |
| добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци јед |
| идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајућ |
| гне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале |
| сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја |
| истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она |
| цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, у |
| {S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јов |
| нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како |
| неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материал |
| {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није п |
| опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете д |
| то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{ |
| ле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говор |
| други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више мес |
| том и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свес |
| ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на вр |
| о да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - |
| телигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Па |
| ом, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заноси |
| ош пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, |
| овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, криков |
| еху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} К |
| га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше пр |
| ћи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле |
| моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за |
| е усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Рук |
| ак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнае |
| другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискав |
| е луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се |
| лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Јед |
| ваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је прост |
| ко месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су ш |
| ано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена |
| азумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се ус |
| н употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са ста |
| уђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче |
| копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да це |
| жио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика |
| зе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да |
| его ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после |
| тид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и ди |
| и помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примет |
| аборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да с |
| Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, д |
| окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко |
| личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило |
| а једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{ |
| малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, нез |
| црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: доб |
| пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пр |
| ито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за јед |
| утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све |
| рема свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред стан |
| метало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од |
| у глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и |
| ј за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, |
| би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, |
| и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Ос |
| епојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се ди |
| зно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жуч |
| бивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које б |
| пет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, |
| жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, ост |
| ага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, набора |
| у трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвозде |
| да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви гл |
| да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући |
| што што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својо |
| нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоње |
| то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирит |
| доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака |
| хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање |
| о било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна |
| Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} |
| часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са по |
| у свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; бе |
| ем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао |
| дите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматр |
| ме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од то |
| нд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што удели |
| ањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, |
| Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже н |
| м дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, |
| је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново о |
| из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одврат |
| му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико не |
| алом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре про |
| стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњен |
| та... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то |
| нин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех св |
| све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио |
| вде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја са |
| мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у |
| се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... ка |
| болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и наст |
| а и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио ц |
| ла једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела |
| } Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу повор |
| одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово шт |
| ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} |
| рете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шт |
| чију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да кол |
| и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лиснико |
| авити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чи |
| излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене госп |
| ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{ |
| д собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула |
| очетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, к |
| ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или |
| снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости к |
| аног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између |
| очево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићев |
| своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне |
| се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у кој |
| ло светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она |
| га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несре |
| м имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић |
| природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све |
| је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у |
| Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се |
| есног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма |
| ушевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} |
| читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрв |
| ала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна |
| з: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у мал |
| баци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она прост |
| } Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, |
| ом, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу. |
| ше.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба д |
| раду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада |
| освећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" |
| везда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} |
| ет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима ст |
| вори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало |
| очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, посл |
| и искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је |
| једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом в |
| вуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би з |
| ј крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње са |
| оја је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирн |
| т, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, |
| ју била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупел |
| ла једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда |
| аку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{ |
| н са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој |
| ен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на то |
| буђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадни |
| ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њено |
| дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхо |
| изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из |
| е на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се |
| је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до поло |
| но шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планински |
| од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је |
| наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... ст |
| мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцка |
| вора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени обра |
| решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, м |
| о" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мер |
| пусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако к |
| о што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, о |
| идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се те |
| ика: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачува |
| лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде |
| .{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе. |
| наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када |
| ази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим крико |
| ред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа д |
| то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљ |
| изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који |
| амо се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч |
| ледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда с |
| } Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препред |
| би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу |
| {S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Тре |
| ла до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пут |
| му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчан |
| две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнут |
| а распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом |
| аја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог трену |
| Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она |
| "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропа |
| даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртл |
| коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познат |
| физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљив |
| затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма |
| одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свем |
| једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, |
| ва огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стра |
| седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено |
| ера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођ |
| у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Васил |
| пог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао |
| } Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано |
| . {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у неп |
| зовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, |
| а самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што ст |
| према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је |
| анастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечин |
| а је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То с |
| ас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обич |
| м, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је о |
| ам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бел |
| а могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше с |
| И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожрт |
| S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним ја |
| се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђе |
| ава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у |
| преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима |
| до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је у |
| уком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на |
| ти његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед ко |
| само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, п |
| има, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку |
| еном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. |
| тивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином |
| изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... буда |
| пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шл |
| исана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под с |
| одсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до |
| ај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго |
| обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бр |
| заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим н |
| изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у к |
| када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој |
| ачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, св |
| Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и |
| пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се врат |
| руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре једа |
| живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује |
| енадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанп |
| напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и ја |
| промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својо |
| рно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када |
| крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше |
| {S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S |
| рао сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте м |
| јмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасе |
| осом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да |
| у? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу |
| им истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из |
| ичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју гла |
| угом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велик |
| целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} |
| ио никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једн |
| ало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних |
| Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још је |
| ј снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног |
| и, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако с |
| а у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас тро |
| је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цр |
| твар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу м |
| ући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Срб |
| епомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним фин |
| едан мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{ |
| су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак. |
| оро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одб |
| м годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још |
| ћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог жи |
| ваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Гл |
| р, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пож |
| еинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет год |
| еба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни |
| долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{ |
| у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да |
| ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одб |
| и после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том |
| оложи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити рук |
| .{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачн |
| од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без посл |
| и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек кас |
| ји.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} |
| не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто бо |
| S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ св |
| } Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако из |
| инамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази |
| ла је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без тв |
| бе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са с |
| а: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и об |
| сних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неу |
| - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који поку |
| ем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке |
| незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, пред |
| ивно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек |
| је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало с |
| желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изази |
| увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природ |
| осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх |
| ити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учи |
| о да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова вид |
| м ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди бана |
| Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека |
| учак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најг |
| ам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет |
| да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса |
| омисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, |
| зне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота па |
| обио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што |
| санице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим |
| а пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на ч |
| видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? |
| тисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви |
| све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба на |
| ... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући |
| гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Отк |
| {S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, |
| да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од в |
| на мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења! |
| силије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке |
| е и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S} |
| , гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са |
| жљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", |
| рали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На ме |
| сак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено ше |
| те ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, |
| време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би |
| ичему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S |
| нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто |
| а.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада о |
| ко боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву и |
| - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најј |
| ај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој |
| а сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке |
| да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не б |
| сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи |
| видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмил |
| литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после |
| Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на ме |
| иван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- |
| мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом |
| ема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом |
| ма, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на на |
| ју са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли |
| адрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове? |
| - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој |
| кама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, пр |
| отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из |
| {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Чита |
| ивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Нико |
| њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није |
| занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље. |
| уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како? |
| кар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то б |
| за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана |
| духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шт |
| S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара |
| и је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Вас |
| већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те п |
| ручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Не |
| што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам. |
| ом огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас ч |
| а ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео |
| ивот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време |
| ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не треб |
| м начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, к |
| ити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим тво |
| оспођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остој |
| а у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} |
| а и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чв |
| уша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетал |
| ладичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волел |
| потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање р |
| сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кич |
| д.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама п |
| ржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговори |
| бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику |
| онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, |
| е не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - о |
| да часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Н |
| донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, |
| се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У то |
| обље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоће |
| асније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{ |
| најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, о |
| апањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само шт |
| улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице |
| е спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило |
| гла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и неж |
| } Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарков |
| му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Мож |
| а пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни |
| р дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, |
| једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарков |
| у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, |
| новнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјанови |
| }" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зач |
| ином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друш |
| ма сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сеста |
| прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дот |
| розор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој |
| ало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизал |
| да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему тол |
| да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи |
| лу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразн |
| као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је |
| а, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да |
| јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није поз |
| ила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких |
| све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И |
| аједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по у |
| међу вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, |
| здуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим сво |
| } Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са св |
| је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - по |
| је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и пит |
| се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S |
| велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало ог |
| ини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се з |
| поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим |
| даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем |
| ог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се с |
| ење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова ко |
| дети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се |
| смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могу |
| жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстра |
| излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што ј |
| са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Ср |
| н после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и ск |
| ругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари |
| упи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим јо |
| требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у у |
| едном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав |
| међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче |
| ога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше почи |
| S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми т |
| а као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После о |
| је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао сва |
| е на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове |
| е ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како |
| овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа к |
| више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога |
| смехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести н |
| било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао |
| оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде |
| наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше |
| сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, |
| о пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, |
| е загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру |
| бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо ње |
| сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође |
| одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о су |
| због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост |
| да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и при |
| ветом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван |
| убио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... |
| о, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљуск |
| са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору |
| ечитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разно |
| вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом за |
| пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једн |
| море. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је |
| ђе свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала |
| ћа тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плак |
| ог одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед п |
| да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од проз |
| редавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика траг |
| Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала |
| ићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање |
| жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам |
| осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговор |
| анине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да г |
| ) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао зло |
| чати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељств |
| може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{ |
| ва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окре |
| оли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, н |
| подина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, гос |
| ите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - |
| о годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новина |
| г размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S |
| } Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћут |
| Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази |
| дно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја м |
| гове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Заш |
| се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је |
| да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафа |
| ли у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично т |
| никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А во |
| а лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "с |
| о сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно оз |
| ута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Би |
| викну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра |
| ни или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и |
| ла ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S |
| ешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хте |
| оће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би |
| ликих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само |
| променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, о |
| варајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S} |
| вао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један |
| м мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам |
| амени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство б |
| Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни |
| сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам за |
| тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руко |
| ку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то |
| ; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш т |
| им плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљков |
| од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{ |
| м, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и ст |
| пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госп |
| {S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је напис |
| кленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад зауста |
| , и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{ |
| у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерс |
| који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много зад |
| м дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у пре |
| }XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче |
| ковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовс |
| и уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодни |
| био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге |
| е под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местим |
| излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и н |
| ио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то т |
| тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само с |
| а велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, зб |
| плог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном |
| , - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бл |
| своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитниј |
| је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала ст |
| то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање |
| наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила |
| а излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где |
| а све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа |
| судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно за |
| ра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је |
| м.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њем |
| ви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов |
| достатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила д |
| Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни нес |
| ватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио од |
| не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце ко |
| жа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашт |
| в, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше |
| дном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} |
| акну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно шт |
| ло:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био са |
| волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а ме |
| била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Заба |
| е губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње |
| ти значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и |
| ано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубо |
| по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби ник |
| зао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена м |
| им предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његов |
| сна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио |
| ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке |
| ак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела |
| ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на нек |
| епријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са мас |
| уштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то ј |
| а, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био ср |
| ишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала |
| окле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао |
| шило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу р |
| ђу два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реа |
| S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се |
| аметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих нас |
| јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња миса |
| } Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу |
| аким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, |
| а је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступак |
| сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његов |
| - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте |
| ах.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - на |
| аше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећа |
| {S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} С |
| амишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа |
| витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (ка |
| лонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и да |
| а чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да |
| нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} |
| ћ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто |
| шла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити! |
| гова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свеста |
| послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом |
| о уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух |
| д нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у т |
| је журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{ |
| поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: ка |
| топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно |
| е двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести |
| ивота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему |
| га; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да |
| отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, је |
| шао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прел |
| ао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог |
| аклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Неж |
| амишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа |
| Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видеће |
| и поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када |
| његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати |
| ише да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљ |
| тупно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како њ |
| лесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов |
| он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назв |
| ада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, угл |
| а за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједна |
| у да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, њ |
| } Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он |
| ед собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}О |
| вши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} |
| - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његов |
| Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осет |
| огу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да и |
| аћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро |
| ила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - |
| ања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Ш |
| зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одјед |
| повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те прова |
| ање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свем |
| а сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина осо |
| позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран жив |
| овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под |
| блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у трепере |
| жење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је |
| твореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром |
| о увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима |
| узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упр |
| а будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је |
| осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном про |
| ичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље д |
| нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност жив |
| авршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомеша |
| м великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизи |
| држи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часов |
| ти!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не |
| потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то |
| ајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејза |
| ати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у ко |
| ду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом град |
| доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у се |
| арковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном рук |
| асовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико го |
| код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима по |
| се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију кој |
| г мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама |
| да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена пле |
| S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворен |
| а наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да |
| била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону праз |
| а шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао с |
| оговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново |
| у овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} |
| да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са |
| не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова |
| и да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро зна |
| дмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам с |
| узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је т |
| из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су |
| ао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које с |
| тво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа из |
| ао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, |
| ме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио |
| ом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су трепери |
| иле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, |
| дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на р |
| , све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да |
| о да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног пу |
| до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, д |
| и су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси неср |
| ивале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што |
| поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радм |
| Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у |
| вота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не св |
| ене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад р |
| и. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он ј |
| још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и д |
| ите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену и |
| м развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје п |
| г претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети |
| н, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да изм |
| а живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице: |
| га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна лом |
| . {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и |
| на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S |
| оји се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, к |
| они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и |
| и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће про |
| ар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га ж |
| во и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико ниј |
| е може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радми |
| а.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, теш |
| је, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше |
| учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће |
| него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса |
| молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуш |
| их особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар |
| воје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно |
| несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја им |
| овићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слик |
| зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - в |
| шавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктан |
| без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлуча |
| н је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку кој |
| и, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се пред |
| корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити |
| орила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту мо |
| он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (о |
| - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. |
| урну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, |
| ао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поц |
| ах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа |
| е обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се на |
| е више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка |
| ео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часо |
| машеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак |
| у би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним оп |
| оји је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну |
| између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађај |
| једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу |
| о убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао пр |
| к и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски |
| шира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона |
| г уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе в |
| рајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није з |
| и Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер ра |
| оћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који |
| ногих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у |
| и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересовано |
| ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом |
| ачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нам |
| м један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од п |
| орак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер |
| но (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није |
| на беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{ |
| н својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично т |
| риге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се по |
| ма осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} |
| То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да |
| ревари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се |
| римити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак |
| еле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре |
| нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се н |
| к, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намер |
| S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што |
| Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} |
| ерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задов |
| он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као |
| о гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао |
| -ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џе |
| а; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, сх |
| ужен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, |
| лвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, |
| {S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у јед |
| ли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре |
| еста беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало жу |
| а, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом |
| сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ак |
| упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S |
| !{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор ил |
| р ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти |
| ичицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се сам |
| , разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Доша |
| еобичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се п |
| колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек н |
| себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање |
| И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем |
| ле дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући нек |
| наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше |
| бе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у п |
| а није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим |
| а.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажн |
| ило доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве с |
| ше није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није б |
| рни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чека |
| о прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглав |
| е тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да б |
| јановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје |
| дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као ве |
| гло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{ |
| ба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуч |
| ница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу ко |
| рага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће. |
| }Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али как |
| мети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S |
| зумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огро |
| а погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време потке |
| ине, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} |
| S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред оч |
| а.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак д |
| или, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео ј |
| рити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кр |
| покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући та |
| место: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај зад |
| у да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује |
| ча их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чини |
| један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То |
| на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о |
| доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам |
| дили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да ис |
| а, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уз |
| ао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово |
| ци, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S |
| упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. |
| из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику к |
| љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исус |
| нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу |
| ку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудос |
| ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} |
| е умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода о |
| вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале сн |
| он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдск |
| а, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) |
| чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толик |
| свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час |
| фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га ниса |
| слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње |
| тив кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - са |
| сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У ча |
| ак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опом |
| упље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Бе |
| ишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, п |
| а њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, |
| "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дозн |
| против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се |
| овић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од |
| дњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан |
| ј ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пел |
| у Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па ј |
| професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав |
| лести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни тале |
| како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек и |
| вет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или п |
| н тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начи |
| који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што ј |
| ој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, |
| ио је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђе |
| Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде ко |
| крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покри |
| та: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} О |
| } Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко |
| телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је прева |
| еде за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се |
| јави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жу |
| слонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви |
| а, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима |
| Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? |
| да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{ |
| а домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - |
| када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохва |
| једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говор |
| и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} М |
| лим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и |
| не угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и |
| о ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пић |
| по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећ |
| Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало једа |
| и, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица |
| во погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; ал |
| о што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у кој |
| њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S |
| дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} |
| џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до в |
| Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако |
| ђеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ход |
| изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је т |
| , пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, с |
| жењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо с |
| Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када |
| ж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, |
| о бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговим |
| капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га |
| жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био |
| у љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то |
| ље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће |
| а.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај уга |
| треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном к |
| се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог о |
| кара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећ |
| сусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хар |
| ише наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из цело |
| ада јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши |
| нредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свеште |
| осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време пе |
| квом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по тр |
| држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало дока |
| смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави |
| ча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафан |
| осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маско |
| да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда |
| благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та ре |
| давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не зна |
| вучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа пос |
| ро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у |
| о да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју |
| наест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонц |
| атрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним |
| је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све ј |
| и на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге |
| у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком |
| ен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дел |
| та у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила рат |
| лену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - прим |
| у, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спава |
| адмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи |
| крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један |
| ори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} |
| у како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S |
| ши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад н |
| зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли |
| Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} |
| им тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак |
| ази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити |
| но и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног |
| к јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га |
| реним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управ |
| ика, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало |
| поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи ј |
| поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину |
| ек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S |
| е моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова |
| и гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је |
| ави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац би |
| лед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије |
| ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и |
| затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло про |
| оворите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама |
| односи, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне |
| без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монс |
| ст?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете мож |
| ћи у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то |
| с, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о исто |
| адноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мен |
| еограду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почињ |
| н се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу |
| оји као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала свој |
| после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те њ |
| које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба з |
| својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је оста |
| уштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три мах |
| а у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму |
| настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходн |
| у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за |
| етлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном тр |
| Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од св |
| је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S |
| а клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меки |
| не коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, ка |
| ивуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, |
| атим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} С |
| не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је с |
| ећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени |
| самдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одуш |
| вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добр |
| - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на п |
| - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватрен |
| воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпу |
| царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на пла |
| евештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао у |
| арим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је |
| на срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта и |
| о муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће |
| а би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства ст |
| та где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гле |
| слути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога прво |
| а испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично ис |
| Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, |
| се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није |
| } Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико љ |
| чела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечал |
| ј се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне |
| м дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одгово |
| Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када |
| нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју иск |
| ада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, |
| ра **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим |
| та толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њо |
| често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када |
| ова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опа |
| ејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна |
| и да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, |
| ор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када |
| уће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, кој |
| гледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} |
| ашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен по |
| енадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повуче |
| е уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изглед |
| а ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да м |
| а добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осе |
| ворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} |
| м су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама н |
| себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољ |
| ишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени н |
| Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га је |
| орен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би по |
| а отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и нес |
| а, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не |
| воје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} Т |
| То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из ка |
| главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Г |
| име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког удар |
| ови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти з |
| самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде |
| Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се ти |
| зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом |
| околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада п |
| о да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} О |
| и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође |
| је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ и |
| га, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао |
| упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монде |
| је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињени |
| иховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више пов |
| ижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му |
| неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим |
| свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућнос |
| има, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у к |
| а воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпун |
| што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, |
| остоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело |
| не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како ј |
| тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересан |
| друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{ |
| ет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распал |
| јемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, он |
| да изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по св |
| олико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још |
| њу својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремају |
| ближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да |
| крету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сас |
| ко ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храб |
| S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... шт |
| а је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), чов |
| S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене |
| ења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, наро |
| а; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама откри |
| и непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којо |
| екивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама виде |
| н осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се |
| да се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва доса |
| но спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских п |
| ија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисл |
| ење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваки |
| ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множин |
| Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна б |
| а покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој |
| шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед с |
| е.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање нем |
| сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и |
| ог лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, к |
| лимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да зам |
| о главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво |
| но.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, не |
| понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се с |
| те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми |
| свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу |
| округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управ |
| рвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, |
| тром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је д |
| а, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу |
| црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S} |
| авка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетико |
| : љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута з |
| ; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У |
| {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху |
| он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш поз |
| аде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са свој |
| олико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваље |
| а оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који ј |
| е, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао |
| е.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто с |
| ских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмил |
| .{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишин |
| ред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутањ |
| ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали ра |
| е та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у ње |
| досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интеле |
| на, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарков |
| та, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, |
| ојом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих |
| иним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и је |
| ом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што ј |
| о се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; вазд |
| ци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је |
| могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих |
| чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног приг |
| ку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, кад |
| е видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело. |
| у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гај |
| топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати |
| оче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S |
| га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастич |
| м, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против ње |
| евао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада в |
| е, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу к |
| многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S |
| пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мо |
| цају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђе |
| екако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Је |
| {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} |
| господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори посло |
| чујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неод |
| рни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у ства |
| рба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се ка |
| а црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па д |
| подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвр |
| у његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} И |
| поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са |
| моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или |
| начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сас |
| боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} |
| кадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као |
| ом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, |
| - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко |
| сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чи |
| е Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} |
| и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећ |
| коро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} К |
| . {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега о |
| дједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаж |
| залтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и неч |
| ање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, |
| црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела јед |
| писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испо |
| ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно |
| .{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је |
| изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је пропо |
| одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконач |
| есе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у |
| завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да л |
| дсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камен |
| вдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна |
| а.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, в |
| ости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто д |
| ши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба о |
| Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Поло |
| ћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим |
| у улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијено |
| {S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Прола |
| пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало |
| ише одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овак |
| бо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xе |
| т што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али |
| огућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше |
| о откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнет |
| је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног |
| покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; м |
| осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је |
| ве је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених |
| и је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као п |
| мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} " |
| та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једн |
| неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих в |
| !{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, он |
| тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој |
| } Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али |
| марковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија |
| ен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиство |
| о је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без по |
| та веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} |
| икнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} |
| другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она |
| S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, |
| такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у |
| надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим |
| говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеј |
| орал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у |
| и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантро |
| а, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ст |
| ама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шт |
| .{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико |
| повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је г |
| младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљ |
| о је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући |
| туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје |
| сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промен |
| и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен живот |
| ија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући |
| сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани |
| е он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас |
| лтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантим |
| ње право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут |
| е срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене прем |
| ањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што ј |
| ичност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S |
| ознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну С |
| врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод |
| ећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисл |
| ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себ |
| еби, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно п |
| више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме из |
| к.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте м |
| у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га обј |
| је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе мога |
| } Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно |
| оји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо |
| ов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као |
| S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за с |
| - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих с |
| крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - пр |
| лагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Д |
| упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да |
| и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због с |
| и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више зана |
| пирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је |
| ко сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао |
| све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта |
| као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, |
| више брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претур |
| емо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља ж |
| S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она |
| на, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упи |
| за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часа |
| свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева. |
| , "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је игр |
| о помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја |
| но главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима |
| то је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и не |
| о у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежат |
| е, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастир |
| ј ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - Т |
| не.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без |
| Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов |
| о се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су |
| је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осе |
| е на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку |
| а, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњ |
| ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Ра |
| да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим ран |
| де.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окр |
| ити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} |
| ци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам ви |
| S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно пита |
| у најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи. |
| не од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крив |
| лану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја н |
| меде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа д |
| да ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на кра |
| уку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам река |
| на!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци. |
| одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то виде |
| ко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - р |
| гиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва п |
| да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали пр |
| сирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо д |
| га јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако |
| о!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пут |
| д природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртв |
| отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљино |
| се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом |
| у видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину |
| како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори |
| рисуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} |
| он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призн |
| место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не |
| сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да |
| није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек бр |
| тоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} |
| нутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздах |
| и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са |
| је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов |
| а, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се об |
| нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако по |
| план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би д |
| етнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то |
| а најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколи |
| скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је дваде |
| не на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико мес |
| када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена раз |
| е језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног |
| едини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног |
| мо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све |
| лог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је пос |
| који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једн |
| лио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао о |
| де, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском об |
| одацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онак |
| адовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да ом |
| јачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, |
| и и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој |
| смех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који веру |
| није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљи |
| ехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} |
| страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности |
| ко реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамар |
| а његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту м |
| } Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну |
| женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што |
| привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не |
| д вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калу |
| тујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та прет |
| ашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у |
| о зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби пост |
| е постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од |
| коро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све треб |
| о луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копи |
| његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман |
| оме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао р |
| ново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро два |
| о као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан |
| S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} |
| ако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - и |
| да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу раз |
| га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, п |
| ети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S |
| ух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. |
| прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- |
| итао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова пр |
| пу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S |
| страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и |
| оносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватн |
| реног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а од |
| која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му с |
| Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми д |
| истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни с |
| аједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши |
| амо зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисм |
| ћу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слик |
| о насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та вид |
| гог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција при |
| сности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да с |
| ђена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух ок |
| ло мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо |
| ири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, |
| ом моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштин |
| .{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скор |
| иности?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво доб |
| и и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га наг |
| Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када |
| ему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадн |
| нијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је зауста |
| ле једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске сва |
| о је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S |
| е фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Нико |
| не провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у сво |
| прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, ули |
| без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова п |
| к идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната од |
| у рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпо |
| а каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који с |
| ало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је в |
| е сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, |
| упне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се к |
| , те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, з |
| лако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без пред |
| прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамаркови |
| се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и к |
| ново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због то |
| ице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслу |
| е жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по то |
| једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално с |
| новима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше изб |
| одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност |
| меном означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} |
| а.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одл |
| ресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у к |
| у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљи |
| икодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од б |
| луђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар м |
| рзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то |
| але и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он |
| јин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба |
| од руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи беск |
| почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада |
| оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег тел |
| исли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права с |
| ило је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} |
| тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дуб |
| о?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећ |
| ?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је виде |
| се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогу |
| та питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тог |
| и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек д |
| на мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необ |
| се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, |
| а самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно не |
| ар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} |
| ног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{ |
| ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завиј |
| видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени не |
| осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли |
| о као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако |
| јену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и стар |
| џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око иг |
| ом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S |
| крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, |
| њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење |
| ирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спо |
| ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на |
| онела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} О |
| право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмил |
| а нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или |
| ") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у кој |
| немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уостал |
| аче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чег |
| Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у |
| томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако у |
| је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када |
| ина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те пл |
| Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погреш |
| поменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја ос |
| рилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било |
| дањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било |
| ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави н |
| частог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах |
| забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос |
| изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} |
| био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино м |
| ну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио о |
| Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са ста |
| оворио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, иск |
| у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о јед |
| шни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу к |
| чен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног |
| уго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како |
| Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухват |
| има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини |
| уме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом гов |
| сорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би |
| свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, м |
| их, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Ми |
| тране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, та |
| доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка |
| на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (кој |
| нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али о |
| S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно |
| рбе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном о |
| ако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да |
| те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога |
| .{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима |
| све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшни |
| д куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема |
| босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове |
| у која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли |
| S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових |
| S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој ј |
| е, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег веч |
| гре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро х |
| лачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{ |
| на?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштени |
| о угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних |
| и, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г |
| чив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} П |
| ти велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који ј |
| {S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра п |
| глу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на неш |
| дао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви |
| тање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то ута |
| да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше д |
| S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Па |
| за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда |
| је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд ј |
| ш јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне иде |
| о да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - |
| а која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствар |
| ом Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та нео |
| т беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чи |
| и да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоуби |
| е изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од |
| некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам |
| сно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не п |
| квог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од м |
| .{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави |
| одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот ш |
| но вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао д |
| ој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, п |
| оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и најве |
| рође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површ |
| сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене |
| јом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него о |
| ше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} |
| мисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда |
| већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити |
| и исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео п |
| {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Ње |
| огао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте |
| орити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према |
| ом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше |
| сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође |
| њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто теле |
| или слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима.. |
| схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завр |
| знат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити п |
| здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и п |
| е је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било доса |
| и Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није |
| в коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{ |
| који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одб |
| није, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмил |
| нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велик |
| ар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после ду |
| млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би |
| јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађ |
| дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: |
| кад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њег |
| егову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То ј |
| това и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, п |
| вљао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина |
| остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стиг |
| ворио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, |
| ој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, п |
| викну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар |
| овем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић |
| рву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (у |
| ојска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширењ |
| ек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потр |
| какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после њ |
| донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није с |
| рђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И ка |
| су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Не |
| коначност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу велик |
| , она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да |
| S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да не |
| му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да од |
| рете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Т |
| жја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједн |
| а се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после на |
| - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак |
| S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што ми |
| и на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљен |
| деницу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три |
| рављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављ |
| је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто изма |
| чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова |
| евојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен |
| ога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозор |
| аје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи |
| он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, п |
| да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао са |
| нео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов |
| ће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли н |
| им стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није бил |
| агу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолева |
| бало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, |
| а затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и посл |
| се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним |
| лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина кос |
| не главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радми |
| в млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели |
| ели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је б |
| ећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен нес |
| и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога |
| ићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено |
| уташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим |
| сповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас |
| ца.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и |
| асно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно п |
| S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога г |
| и малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за |
| зумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време ст |
| ела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али |
| ас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, стр |
| у шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек |
| ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели |
| ном); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том т |
| и смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било |
| о ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, |
| опште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека |
| ем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Н |
| тупња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала ил |
| н проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и |
| сле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво по |
| еска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, ч |
| одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случај |
| е душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симб |
| љеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ко |
| о није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осве |
| ан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часов |
| себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Кар |
| е се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде за |
| е падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су |
| прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у |
| е.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Рад |
| , ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, о |
| .{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ |
| адржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена |
| без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите |
| оји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство |
| готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз до |
| које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран о |
| лико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој п |
| .{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на |
| јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има |
| ног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као бл |
| Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега. |
| дложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Д |
| лио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али |
| дух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај |
| ја, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, а |
| сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остан |
| и за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе |
| ше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико |
| приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и |
| као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада нал |
| ом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукам |
| лан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утис |
| За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Харти |
| ченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она |
| ати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући |
| у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједно |
| ди да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајниц |
| ек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно |
| цртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{ |
| ра; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепер |
| диском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађа |
| ског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица |
| а примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред кр |
| е манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да |
| грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек |
| е: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало п |
| иже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, |
| у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не пла |
| е у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} |
| кле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због сво |
| или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво |
| на му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време пр |
| и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас по |
| ко га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без пого |
| ди да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим |
| јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај вр |
| ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога п |
| лу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке |
| непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју соб |
| и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на ј |
| ило познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако |
| а да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да " |
| је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамар |
| ива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних с |
| м он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је |
| ела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила бор |
| лона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно |
| ивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала |
| ош повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промен |
| се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пр |
| заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бе |
| амарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чеднос |
| оследња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није б |
| ште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима |
| уше.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радм |
| унада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мр |
| му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцка |
| ћни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше к |
| ци.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какв |
| ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немо |
| а лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то уд |
| неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, ал |
| ети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није ле |
| погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих |
| це.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На пр |
| во, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао |
| рофилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта ви |
| Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се |
| ном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло заја |
| а је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило |
| алом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искорис |
| том друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде |
| суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена |
| њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задр |
| о: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} |
| ежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли |
| , бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се до |
| ов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом трену |
| ала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми ск |
| де је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају |
| предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољ |
| после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не стра |
| ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јованов |
| рно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко |
| то се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, зав |
| је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S |
| препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну с |
| згледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прел |
| ај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кут |
| ада се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И ви |
| {S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се |
| S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на и |
| на се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне |
| боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од то |
| једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале |
| дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у р |
| поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хт |
| Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му |
| Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле |
| Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу н |
| , његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај |
| ивот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло раз |
| агло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карам |
| ивоту; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог |
| руги ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети с |
| до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он |
| рошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до ње |
| схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ |
| ик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; ме |
| , обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан |
| месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој ф |
| жити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S |
| изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба ди |
| реко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска |
| Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Са |
| е избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мис |
| него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко |
| обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери |
| јзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и сме |
| ао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене |
| био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешк |
| ију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види сам |
| скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са |
| ли после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у |
| з рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше |
| така и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше |
| трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} О |
| изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледал |
| , кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{ |
| други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се о |
| х у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде |
| о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено |
| чи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко |
| природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не у |
| {S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину |
| , освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас |
| ар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Т |
| усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштеће |
| и до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином п |
| е осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута к |
| и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто ј |
| не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} |
| окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћути |
| S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не в |
| чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онол |
| улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет мин |
| оро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нере |
| а, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. |
| ао из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и |
| ћ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ остали |
| } Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он |
| унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим уну |
| смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао ј |
| би раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, к |
| и: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друг |
| еном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђе |
| " после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту иг |
| ћати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући с |
| ји, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како |
| рба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га м |
| осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју ег |
| јао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} О |
| ије било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то пра |
| је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним за |
| ве то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од |
| ла од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била |
| дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у |
| другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кро |
| , Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је ужи |
| пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше д |
| љ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, |
| и човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и |
| рба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, |
| вић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те и |
| м грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{ |
| гљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништ |
| и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног н |
| с бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пр |
| о уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и |
| би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао з |
| е о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чи |
| аше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он |
| а се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улог |
| га што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске с |
| о се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео д |
| сте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јован |
| жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од |
| рсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остој |
| најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} З |
| бости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и сно |
| ела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S |
| аву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страш |
| к се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамаркови |
| и је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека |
| дела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне |
| ом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, п |
| уке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак о |
| сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пр |
| ње којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном |
| јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци п |
| } - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се по |
| ога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, |
| зрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, |
| вешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочи |
| ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које |
| логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себ |
| у, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} |
| ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чист |
| ректној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити К |
| ећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако |
| {S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: с |
| храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кол |
| ек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - му |
| у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али |
| до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата н |
| а приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и н |
| ко Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се св |
| жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необич |
| и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут |
| е имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се |
| ломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамар |
| ски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василиј |
| мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се |
| колико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{ |
| онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у ос |
| лим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није би |
| оке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, |
| асније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела св |
| азвлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{ |
| инским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривш |
| ! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у |
| да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да |
| то би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гра |
| пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и ја |
| - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући |
| ове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пеле |
| ош пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се |
| н себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под соб |
| се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: |
| упостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто ни |
| м! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби |
| ајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, |
| азговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било к |
| рн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну д |
| Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у јед |
| ам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољ |
| врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разу |
| плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко |
| рском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око |
| своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба |
| ти, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) доби |
| шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине ка |
| исли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет |
| от.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, пок |
| иликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачни |
| и, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на |
| о овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, |
| чаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је д |
| зије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не г |
| је је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троно |
| је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на њег |
| кажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на д |
| кну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и прит |
| ртоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најраз |
| ерујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три |
| о постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се |
| есте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу с |
| но ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу кој |
| а: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан |
| зије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препре |
| тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} |
| ица; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, д |
| дстављено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не вер |
| и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са друг |
| генда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоц |
| ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који |
| нствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једно |
| сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; |
| ао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије |
| ено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, |
| ано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, |
| ору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са се |
| , он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све су |
| раће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота |
| платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се де |
| на једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јо |
| ркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко ос |
| в од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од сви |
| стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био но |
| и о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећ |
| рестрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кро |
| ијатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај мла |
| то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег л |
| н осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао св |
| помичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збу |
| S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Ка |
| е границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје |
| о жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} |
| одим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једн |
| а", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњ |
| арамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхт |
| Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли д |
| одаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осме |
| а се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у |
| јатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и н |
| еби, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић? |
| ађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде н |
| а.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних |
| по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног |
| S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S |
| вицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и |
| све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједн |
| па свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене к |
| е занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да з |
| рба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он |
| да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купу |
| аузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се ниј |
| угом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{ |
| вој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да |
| S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше |
| адмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде |
| и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S |
| она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да л |
| ењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула |
| варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад |
| срећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји |
| чекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена так |
| руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном кос |
| Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Рад |
| Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} |
| ле дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са |
| твљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале |
| {S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г- |
| ане један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако |
| диже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасн |
| упише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, ов |
| н извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он |
| но?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до |
| пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског |
| тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти з |
| не примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он из |
| ку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана |
| гова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Мариј |
| заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (ма |
| у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше пр |
| наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није |
| неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има |
| по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њ |
| тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање |
| асила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и |
| } Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или у |
| лачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} |
| е...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... коли |
| али, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога |
| који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђ |
| последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него во |
| становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} |
| ари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Прој |
| ких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењ |
| н се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она |
| уком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очај |
| утију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То ј |
| е су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена с |
| диш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветни |
| неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био |
| сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог д |
| : врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелаз |
| нину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. |
| се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузет |
| У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је |
| , официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друш |
| душевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало |
| уђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само чети |
| ажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала |
| нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улази |
| ечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег |
| S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необузда |
| у г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту ко |
| ени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је |
| ра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био |
| ужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{ |
| ; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Рад |
| ној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на |
| због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он |
| уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до |
| одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S |
| ико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокр |
| адним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али |
| а све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси |
| преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја в |
| јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сад |
| семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али |
| оспођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако |
| толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега |
| предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богат |
| во. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: |
| му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радм |
| прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом |
| се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекид |
| ро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У к |
| стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као |
| ри речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислил |
| под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртава |
| ст, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутил |
| је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађ |
| ам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек пос |
| задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледи |
| ас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било |
| је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима |
| офесорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њен |
| ари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Ср |
| ћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких н |
| ом погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином |
| овановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечег |
| рзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштин |
| век... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, изв |
| вић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се с |
| пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи |
| типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалн |
| о толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} |
| ти и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света з |
| и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким |
| редмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притво |
| марковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима |
| амореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је свак |
| лом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} |
| одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар |
| беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У |
| дносу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} |
| о дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, с |
| еко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце |
| жало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подс |
| палио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један |
| исање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отме |
| чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности |
| ше не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наи |
| је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући дово |
| од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином |
| ма (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је |
| ни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје |
| у, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајниј |
| а Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у ми |
| приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ств |
| оћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше д |
| вар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске годи |
| њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} |
| та ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: |
| е нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корен |
| S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње н |
| као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степен |
| му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема соф |
| ане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе |
| абаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Васили |
| } И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била |
| е Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Од |
| је могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот ниј |
| ретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и |
| се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је |
| } Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}У |
| емена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео ње |
| о испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај |
| ло да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, |
| ника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је |
| о носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, за |
| велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од ска |
| на жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки |
| , траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га |
| удио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед с |
| - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} |
| то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијам |
| један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирски |
| је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и |
| вала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} |
| - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - |
| ек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: из |
| у се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану |
| прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело |
| ну Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и |
| дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башт |
| светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда д |
| {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше |
| лучајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увер |
| њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, с |
| чати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мист |
| ажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога ред |
| у г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, |
| је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених |
| } То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је |
| марковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасв |
| олази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав ле |
| ијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било |
| њим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњ |
| } У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабир |
| ру: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сре |
| ог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и уме |
| S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила п |
| крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велик |
| љеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупаци |
| клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} |
| крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпа |
| што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подву |
| дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова сл |
| и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столи |
| у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облик |
| анује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну |
| у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не |
| Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољств |
| о крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни |
| твори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и |
| узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и |
| друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Вл |
| еда, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао |
| {S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запи |
| ети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварн |
| јке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек |
| јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућ |
| јао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као |
| знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да |
| има прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два |
| ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је |
| она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још једа |
| нег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на |
| егов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, п |
| дсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени |
| а жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, з |
| га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сас |
| ки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на в |
| - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од |
| ног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко |
| још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У |
| ење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику |
| ед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, пом |
| могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају |
| Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време К |
| ић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радозн |
| или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После та |
| } Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мал |
| бу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} |
| његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отвор |
| {S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све виш |
| и.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме ј |
| мице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли |
| ; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; д |
| ивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме пр |
| у; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за |
| инеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик |
| ишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том ис |
| ко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} П |
| је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из ц |
| ди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остал |
| крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Ме |
| дство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још нена |
| да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу |
| одном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет син |
| а се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу по |
| на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре |
| м руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелен |
| видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио |
| и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се |
| тио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Вас |
| ј и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да д |
| поручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он с |
| ао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она ула |
| о да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно п |
| о, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-м |
| S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо |
| Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, |
| ти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала |
| клоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, |
| о изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али |
| дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нис |
| начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно |
| , и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити |
| , баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу |
| гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом |
| ивести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не сра |
| о сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том п |
| х поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећ |
| од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не |
| њу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом жено |
| једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја при |
| ће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смиса |
| ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје |
| на на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стак |
| је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен м |
| нити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који |
| утим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарк |
| о пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе |
| њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгриже |
| Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју |
| но што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за т |
| Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке |
| у.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Кр |
| слим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: за |
| м небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало |
| инило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је нес |
| ријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку как |
| ушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачо |
| лад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тре |
| о махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са |
| з винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на не |
| беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изг |
| оново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Кара |
| , небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Сн |
| ли му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење лично |
| чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мен |
| Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за ње |
| умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена кој |
| других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да шт |
| Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Б |
| ашно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, |
| јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задов |
| , ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он |
| ли би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и сне |
| есе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кљу |
| у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене ст |
| бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност |
| Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себ |
| и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светло |
| , добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од п |
| оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип пој |
| ен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом муч |
| и се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима ко |
| у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S |
| е", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви |
| узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или н |
| а нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца тра |
| алона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} |
| ри полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, о |
| ног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља |
| он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том |
| у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од |
| е сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био |
| ја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер |
| најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве. |
| S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, к |
| з, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те |
| а се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све с |
| рати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, |
| ши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и |
| а ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је |
| лу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човек |
| {S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Рад |
| нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју |
| о што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима бе |
| ан свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему |
| ље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај |
| ичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, |
| искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог ча |
| беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто |
| његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађењ |
| би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затит |
| рста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушав |
| гађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и так |
| ним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљ |
| пи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која и |
| , покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним љу |
| му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има д |
| ао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајућ |
| анина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и |
| о, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христ |
| усан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што др |
| управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени ос |
| еђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу |
| ико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше с |
| отреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше тол |
| уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралн |
| сти".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер |
| истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања кој |
| е току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи |
| оз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Ал |
| Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на ци |
| и ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко |
| ио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом |
| ало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и упла |
| испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не |
| стопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно по |
| авнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, з |
| ко било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува ба |
| едео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изг |
| ико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцим |
| ему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и за |
| е дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и врати |
| цира и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које по |
| тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то би |
| етала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - |
| ).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала |
| веску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба наста |
| Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па |
| а прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао. |
| } Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа |
| ше још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, ко |
| стимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то? |
| како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, с |
| лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. |
| се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да |
| ећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, нов |
| {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично м |
| поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој |
| даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још ник |
| то дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набуј |
| напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмор |
| места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости. |
| а је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и п |
| коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли б |
| ав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово |
| ко, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна |
| као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живе |
| к је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промаше |
| гађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београ |
| вномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима н |
| му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде јо |
| аде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди |
| их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кро |
| змишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. { |
| се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма кол |
| ример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај |
| она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да ст |
| г изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - |
| интересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном |
| {S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да |
| можден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, бе |
| га није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга |
| ада му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе |
| анија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписуј |
| огла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна вр |
| у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била |
| тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теж |
| и да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S |
| другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак |
| мишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва |
| рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда и |
| а и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу |
| репери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S |
| врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{ |
| и што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, |
| , - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешко |
| ник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Франц |
| усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радми |
| вића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и |
| реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане |
| говим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потп |
| S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његов |
| сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима. |
| о измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа |
| је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљ |
| срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи |
| на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним година |
| само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом в |
| г.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који |
| остајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне |
| а буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, г |
| себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли |
| и да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у |
| спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла |
| а каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чин |
| ве је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, до |
| ка, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ |
| посредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће |
| је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу м |
| о издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсе |
| .{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезв |
| ћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у |
| главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за др |
| ; чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика од |
| д мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја |
| амарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше от |
| беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које |
| аједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњеве |
| ји је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гре |
| дмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Рад |
| окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена |
| и или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све |
| ене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, |
| у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, |
| г последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама а |
| нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не |
| вање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене к |
| ргамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу |
| његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланов |
| и, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и не |
| добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архи |
| т. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног ор |
| ти материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не бе |
| говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је |
| држа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, млад |
| есно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар |
| {S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човеча |
| видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, пров |
| ног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се с |
| } Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално |
| ве је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као д |
| е чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} |
| рашно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва |
| запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамар |
| је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну |
| треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четир |
| ци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: |
| време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у |
| S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У п |
| лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање ниј |
| у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио.. |
| љене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвра |
| затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И за |
| покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних п |
| ловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та |
| Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на |
| ми, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном |
| здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} |
| шлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи сто |
| а увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манасти |
| раћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још јед |
| Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Ба |
| у један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можд |
| Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, |
| Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам ка |
| и би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватр |
| ела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позити |
| стоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један |
| ртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с дру |
| о.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове д |
| љам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим н |
| ог заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене |
| аше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али |
| и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... л |
| о није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} |
| тазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и |
| ила су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени |
| бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се осв |
| онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја |
| открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду к |
| држи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До б |
| то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили п |
| ирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благо |
| срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им |
| апира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господич |
| ем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклиње |
| инете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; з |
| а појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана |
| , морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два с |
| дједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао |
| му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај с |
| планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмил |
| а, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штого |
| мена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета |
| утрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И сре |
| вом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врл |
| Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и |
| аним чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа ум |
| го, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настранос |
| Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никоди |
| , - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да са |
| чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бит |
| се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врст |
| оћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, про |
| беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да про |
| о викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад прем |
| оворим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... |
| Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да са |
| лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из јед |
| је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необично |
| над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темперамен |
| трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод ње |
| те?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на |
| дмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог |
| а, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух |
| е у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац ( |
| која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана |
| када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије |
| век само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{ |
| из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у |
| камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку ј |
| би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало виш |
| пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна ж |
| ао велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне |
| мо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без |
| око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после |
| чег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак |
| та хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У " |
| нтрално место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам |
| а, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беш |
| јављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Рад |
| ј позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа: |
| ше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трч |
| који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу напра |
| шт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} |
| ро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодл |
| против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чем |
| горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својо |
| у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он с |
| племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајап |
| шица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома |
| знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек изви |
| теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она |
| е цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште |
| а, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се н |
| о отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она сед |
| љути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то он |
| уку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну |
| да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размиш |
| рски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више |
| зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посути |
| риметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мисли |
| {S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не |
| ро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, |
| жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васп |
| омирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети д |
| е смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек |
| сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када с |
| потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасн |
| у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ |
| ећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзост |
| ито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриш |
| ва... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да |
| ледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео |
| иде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у |
| омисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити |
| и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи им |
| и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах |
| ш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладне |
| које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика б |
| ну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер в |
| шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како |
| он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то |
| игенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говор |
| мо у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке |
| није не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мал |
| удима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности |
| арен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" О |
| скора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме н |
| ао да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S |
| , очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало |
| о том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрх |
| ? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вра |
| а, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на ње |
| ани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личн |
| {S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које |
| к сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и |
| е покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао не |
| имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане |
| у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времен |
| исте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одла |
| лазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до т |
| коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом. |
| ово вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијен |
| е и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Има |
| ој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала |
| пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа |
| дну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговоре |
| ао да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} |
| а до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ств |
| сец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, |
| еко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао |
| мо то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жб |
| S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде |
| ли ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на н |
| а на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његов |
| столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност |
| сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао с |
| време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. { |
| згубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћ |
| д...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро |
| радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S |
| среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велик |
| у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио н |
| атра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако |
| звесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању пол |
| вукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно ш |
| ршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунче |
| трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљ |
| о, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем |
| стојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки |
| уре је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред |
| ији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтиво |
| о извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мн |
| ога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Бео |
| енели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благ |
| слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти |
| ут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада |
| само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању |
| младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим св |
| она, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригу |
| се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарко |
| узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или пра |
| астаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте |
| у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше |
| немирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S |
| а чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприм |
| као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље |
| живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину |
| ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек |
| - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Приј |
| највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађ |
| ије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде |
| а уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на |
| таде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за ча |
| дно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скор |
| том кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то |
| . моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, ча |
| пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Пре |
| борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење св |
| н у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак јед |
| ство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамар |
| Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога веч |
| је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуш |
| су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од |
| уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не исп |
| значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али н |
| будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{ |
| он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали је |
| о, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мр |
| розрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо ве |
| је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила св |
| љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што с |
| последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под зве |
| нденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму њего |
| ватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пре |
| релијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим цр |
| расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи |
| већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, н |
| она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, |
| он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног |
| роватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачуд |
| на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својо |
| рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле |
| је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калим |
| заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост к |
| ечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, са |
| , заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје ж |
| изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект треб |
| ицама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовано |
| страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Ал |
| како!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма |
| тежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ј |
| . је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице |
| дног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без пр |
| ја.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, прек |
| стана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се дог |
| до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је С |
| месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио |
| ј наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Ви |
| ело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, |
| миновно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оно |
| ткиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотрен |
| то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсме |
| све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одуш |
| са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чуве |
| ост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, |
| аједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина |
| ова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји с |
| е сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је прост |
| овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотура |
| ико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршаво |
| он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек |
| играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажур |
| ла доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнен |
| на са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја ч |
| н једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју |
| логичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чиње |
| а преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденут |
| она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са |
| годило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних то |
| велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима |
| тво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке |
| е имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још т |
| по сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку пла |
| по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућк |
| бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, |
| почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљ |
| рце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} О |
| да сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно |
| аташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово де |
| уној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што п |
| ли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Ма |
| е, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, |
| едну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до о |
| лазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно |
| : па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоности |
| ање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер и |
| онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или |
| га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњи |
| би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савес |
| неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог |
| ост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си ста |
| зумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} |
| о најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одје |
| , ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање |
| је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стот |
| ко махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености |
| елину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, м |
| познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - |
| мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми |
| ој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако |
| румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због |
| плео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што н |
| ић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као |
| анизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од цел |
| . пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи вели |
| је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од љ |
| уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му |
| олуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете |
| новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он с |
| ја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и |
| сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: ка |
| малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лусте |
| дну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старо |
| ада дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи |
| да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен |
| а је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу |
| капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледа |
| ћањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то т |
| о, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један |
| једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњиво |
| кит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи он |
| е Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он с |
| амо свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{ |
| S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да ода |
| еговом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која б |
| не мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђе |
| лав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасви |
| енике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је |
| учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен |
| , да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових сна |
| Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те раз |
| а један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђи |
| ено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица |
| но њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срб |
| пасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасно |
| акле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да до |
| ивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, |
| нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви |
| осподине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић пос |
| део издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скор |
| волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред ст |
| Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра б |
| њигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходоча |
| о као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или |
| авати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамар |
| сана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, |
| А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па |
| ила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарас |
| и.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем прола |
| ног.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Бе |
| ву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са с |
| покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило нен |
| окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да за |
| вота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даљ |
| аравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- |
| , муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у хр |
| и који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћ |
| тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, |
| свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништ |
| (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини д |
| ћевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је п |
| међу два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одриц |
| одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} |
| г душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он ј |
| ану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са св |
| ног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај в |
| крајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада о |
| в.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му н |
| , тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радм |
| проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, |
| злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба |
| у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених у |
| другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову п |
| изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам |
| ић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање |
| У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене |
| па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа |
| тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једн |
| сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај |
| у?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мал |
| али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху |
| стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубав |
| стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја с |
| мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кр |
| догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро ут |
| иком; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га н |
| ања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који гов |
| ј осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се |
| е бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетим |
| елекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закљ |
| кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S |
| шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгле |
| то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S} |
| окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ак |
| ислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је |
| нао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје пох |
| оступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од |
| и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необ |
| носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи је |
| са, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} |
| алу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом ч |
| јући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама гр |
| ала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега б |
| Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што |
| крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врат |
| се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и свој |
| о неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осе |
| са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена п |
| а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као |
| да, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти |
| џију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благоч |
| озориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о |
| да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу |
| истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим ст |
| м.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да л |
| оризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам |
| новљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И |
| ога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најз |
| он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом |
| сним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва ње |
| м, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ј |
| рима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: |
| неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја |
| га, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то |
| по само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким м |
| а тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног ма |
| е, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и |
| S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт. |
| дну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам ос |
| исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду |
| рви пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај |
| чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови |
| и о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у |
| S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветр |
| мислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту г |
| , - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси |
| је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламе |
| да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела |
| ?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успо |
| потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карам |
| логу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитива |
| лну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје трад |
| свесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрет |
| јачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног ли |
| тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико |
| ако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким |
| .{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, ка |
| S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да |
| због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлу |
| која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки |
| њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У по |
| свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је |
| ма ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у |
| н иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа же |
| у као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили ма |
| {S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи п |
| ача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, |
| необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Он |
| чно јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то |
| уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње |
| овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме |
| а и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И к |
| у глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећни |
| есенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну |
| стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где |
| сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја |
| косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго |
| м према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{ |
| лесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у |
| тарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи |
| рбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што |
| м.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S |
| вање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за така |
| зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се |
| познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутра |
| стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, о |
| И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је влада |
| у, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њ |
| {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које |
| а, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину сво |
| ио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толи |
| а је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, |
| . {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подс |
| и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђ |
| убави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите |
| н, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Са |
| мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} А |
| S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бо |
| развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и кад |
| те, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Ј |
| {S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што |
| зазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи слу |
| ра, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пр |
| цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покр |
| тоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како чо |
| жећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карама |
| "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у |
| м да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе |
| ада, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - |
| у ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом ч |
| уста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На кра |
| најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујни |
| посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опре |
| сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је изл |
| а, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у ог |
| која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било г |
| ек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нис |
| ло само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је |
| Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот |
| аље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење. |
| власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њ |
| уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало ча |
| аше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану |
| И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ух |
| S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она |
| и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав |
| а него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично |
| јмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи пит |
| иће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајт |
| ште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер ж |
| .{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све поч |
| лони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у |
| сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша |
| S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у ис |
| да видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је |
| едан дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љ |
| се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прос |
| има, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге гов |
| гнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Ј |
| S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући свој |
| гојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још |
| иће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пус |
| утами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом прив |
| нијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S |
| гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, ц |
| варај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта х |
| о отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Н |
| рају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено от |
| вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које н |
| а свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне о |
| ?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажи |
| м крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима не |
| те изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Ма |
| заше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње ста |
| ново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније |
| интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потре |
| м. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидат |
| нства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан |
| итање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамар |
| д си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, н |
| а води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S |
| пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се по |
| би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја |
| а није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су зл |
| чарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појат |
| рочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која сила |
| олео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто |
| ма, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошу |
| и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда ( |
| али на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у по |
| во жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, н |
| и вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - |
| S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући ње |
| уштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако чес |
| ић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошл |
| аволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно доб |
| ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, |
| ша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак |
| епоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана |
| ко су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у |
| где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим |
| ког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње |
| било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} |
| о, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} |
| чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују |
| х, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, |
| авио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - |
| S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Ни |
| шу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног наро |
| о, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измисл |
| њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, ј |
| заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је забо |
| њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила |
| г живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио |
| веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} |
| дост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто |
| долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли доса |
| увши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов |
| дно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пласт |
| а!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се |
| е је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никак |
| же.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Има |
| е још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштић |
| м учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један нео |
| , њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним оч |
| ритискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари зна |
| ћи девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Ств |
| {S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао |
| да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху нео |
| а, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној |
| ла да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одје |
| ма целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија. |
| десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а ов |
| ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, |
| јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се осл |
| нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истов |
| }Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дош |
| ле тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном пр |
| бог чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} |
| би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач |
| би.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отиша |
| посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на |
| огу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се тр |
| - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их ни |
| остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи |
| с нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог жи |
| }Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савест |
| на слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенс |
| и ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ј |
| .{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због |
| оче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне " |
| Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се |
| рост за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{ |
| бар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћ |
| але паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде |
| тео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињава |
| да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дај |
| један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добр |
| се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозр |
| на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини |
| поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот њ |
| мог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и |
| дмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да |
| раћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "гл |
| живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла |
| дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помис |
| и хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помис |
| поменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Кара |
| и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља |
| антропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ |
| ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола |
| Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмил |
| види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не пит |
| шкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није |
| ао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљен |
| S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјав |
| у снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одо |
| а добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд |
| требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; дру |
| отив, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових |
| најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се з |
| } Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бива |
| пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Је |
| ом тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да траје |
| о промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се |
| написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам ис |
| требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа ск |
| бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после у |
| ство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у гроз |
| ве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} |
| морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми |
| нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно |
| ам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ п |
| ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим |
| Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и т |
| аде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револве |
| е и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покр |
| јом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању д |
| бала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше |
| очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступак |
| руштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту с |
| мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и сами |
| ар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна с |
| и га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију н |
| најеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сли |
| замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претв |
| лази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа |
| шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, уве |
| очито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико |
| а његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики |
| ог необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако |
| дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не б |
| има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и |
| њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па |
| је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума с |
| и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да об |
| физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље сво |
| S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га ј |
| јући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случ |
| а које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог чов |
| само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; |
| и чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који |
| е исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у |
| е жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени |
| ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомуће |
| рактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна |
| нтазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што ј |
| рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред гре |
| х почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног |
| киван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаш |
| лан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину |
| већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали |
| ју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S |
| Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и н |
| ао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је см |
| нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак не |
| {S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не ос |
| има, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело |
| разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у |
| , а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје р |
| дмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и |
| у ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, |
| ноћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мисли |
| ати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући б |
| њу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открил |
| ја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из м |
| у подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да иску |
| ви.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајн |
| ко је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју пор |
| ривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим |
| јевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја |
| Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Жи |
| унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се ј |
| д другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пр |
| лисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, |
| {S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитко |
| мешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, но |
| а, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало |
| асно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго |
| ота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим иск |
| ажењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, наро |
| у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо |
| но да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) |
| малтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозо |
| {S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), |
| хом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, |
| се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па бил |
| S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости |
| распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним љ |
| остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то та |
| положењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој д |
| тицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из чове |
| ћа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано пи |
| и, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје |
| ше него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} |
| анији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже св |
| дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њ |
| то песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, посл |
| знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лут |
| епршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећ |
| Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћ |
| ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одгов |
| одређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном |
| је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S |
| ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} О |
| ? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а |
| Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови |
| да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштића |
| и мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети д |
| } Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме |
| {S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запали |
| } Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, из |
| ћем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, |
| се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се пов |
| спуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше. |
| еме!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу пон |
| уше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десни |
| јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита од |
| вну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зо |
| нио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га по |
| ти да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залога |
| Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзо |
| анијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} |
| шино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} |
| .{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бо |
| него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они теб |
| , на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав |
| убав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју |
| то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога |
| о европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену |
| аво?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети |
| аквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко д |
| тра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер |
| се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто |
| !{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са ц |
| ој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то |
| елило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша |
| то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој жи |
| Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати а |
| те ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи |
| ода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од з |
| н се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише |
| се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само |
| и Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} |
| његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као чов |
| алу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} П |
| упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта ј |
| озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљу |
| није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, |
| е неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око |
| р Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Кара |
| чера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гура |
| видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време б |
| сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под |
| ости, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар |
| те не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не |
| замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, |
| реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши |
| На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зи |
| но и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чин |
| о је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? |
| о, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. { |
| ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем каме |
| па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли в |
| ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарко |
| на је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, мо |
| {S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када п |
| немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је |
| глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљ |
| нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису |
| , ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан |
| је због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане с |
| д недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, ш |
| то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја |
| шта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло |
| о место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубил |
| жђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве |
| време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе |
| сећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? { |
| цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} О |
| а овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раз |
| Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на из |
| е краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? |
| су га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то |
| о шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци ко |
| ина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћња |
| дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао |
| S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се про |
| о потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, гла |
| асом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из т |
| S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и |
| реме када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта |
| е ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли |
| ао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново |
| } - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се сме |
| То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских |
| тави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао про |
| у, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не ус |
| Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и сави |
| .{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен |
| и!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти |
| настиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мир |
| понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву |
| ебало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашл |
| раћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним пог |
| тоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја ку |
| остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе |
| шу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша пр |
| крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним ра |
| ог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хит |
| буди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добр |
| Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми до |
| ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекида |
| е, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђив |
| {S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} |
| , будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S |
| лим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, |
| Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори |
| .{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Зати |
| тим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о |
| је, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и дос |
| вориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цво |
| узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где |
| е још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена |
| ри од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си т |
| упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде |
| .{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после ве |
| неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стол |
| не и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђ |
| е две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке па |
| е на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} |
| рсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније би |
| жда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у п |
| о озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукави |
| у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна |
| ори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљн |
| наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представ |
| рну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достан |
| у.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла. |
| . у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике ш |
| вом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он |
| е.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Ост |
| иче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало. |
| олико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху пол |
| ама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S |
| е питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тра |
| ио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше д |
| ђени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати |
| намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остал |
| о зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} |
| лом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили н |
| ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, |
| завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, б |
| е о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочито |
| та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; ве |
| ло време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удар |
| Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, њ |
| бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај |
| смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти чо |
| Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала |
| } Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једн |
| е, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се |
| сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде г |
| ео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама |
| ује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Д |
| лу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даћ |
| дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише |
| вуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби |
| дрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јо |
| - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} |
| е, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он |
| поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, |
| т: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја ок |
| ћи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она пл |
| ске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво |
| им: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину до |
| амен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам ко |
| е до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли р |
| луотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи о |
| прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу |
| прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - |
| ш друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - |
| осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о |
| его што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врл |
| адог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских |
| рна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа |
| - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парф |
| о криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом |
| Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б |
| леској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском |
| ели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено и |
| ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повук |
| е једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што |
| ен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прођ |
| {S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је ми |
| јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном с |
| фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Рад |
| о је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужн |
| Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире ун |
| и снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Б |
| у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријате |
| се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да |
| е познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење с |
| најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Ј |
| е поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и к |
| су Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то вес |
| стављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из |
| ара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као |
| данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и он |
| ече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, |
| ј књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море см |
| ивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији б |
| ожда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда |
| е?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је |
| еба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да |
| да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати д |
| е.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и |
| машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи |
| дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су са |
| вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било |
| Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се |
| да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има с |
| ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А ми |
| ву кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, |
| ао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто |
| е од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, |
| ковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати? |
| аљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху зај |
| Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадош |
| ан прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у |
| наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувиш |
| ?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је |
| ла твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову |
| е звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, д |
| {S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух. |
| .. ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, |
| ечи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему |
| ј себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пут |
| и да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галоп |
| ао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} М |
| кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се |
| бнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на |
| као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој |
| и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао |
| споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије |
| лом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој |
| адмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безоб |
| стом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је г |
| животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило |
| } И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет гла |
| у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети |
| ој подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављ |
| а око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтел |
| х руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ућ |
| Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није пос |
| исао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем трену |
| Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га вид |
| {S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себ |
| едан покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, |
| ре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу д |
| лу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да зав |
| Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, |
| Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети од |
| S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом тел |
| трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуд |
| отсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова |
| са, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасп |
| о јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што ст |
| из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не б |
| ивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} О |
| е опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом |
| , она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико |
| упцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и |
| шкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје |
| сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поре |
| дан јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није |
| крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; пр |
| е, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном те |
| о.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесно |
| о за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хте |
| жње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то |
| на професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан нап |
| о целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима и |
| ње.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљ |
| открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових шир |
| ане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, п |
| је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} |
| на наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, |
| {S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене ко |
| ранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише |
| а између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова зем |
| .{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим с |
| на има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да ско |
| дмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће мо |
| се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и |
| , једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Рад |
| истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изглед |
| у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим |
| } Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао |
| т.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа с |
| од собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} О |
| савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није |
| ам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се н |
| о главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан |
| мично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клиз |
| рободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остав |
| да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео |
| Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и |
| Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је |
| дати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковић |
| едан велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавал |
| на је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Мари |
| агледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна |
| била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхват |
| х учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он |
| авих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сас |
| е му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понаша |
| разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго |
| њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се мож |
| збуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласов |
| овог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Ми |
| пусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњ |
| о видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси |
| ач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са |
| ије смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на |
| ећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његови |
| прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ос |
| ком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од ра |
| Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се |
| узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали |
| представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изрази |
| шила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} |
| зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећују |
| своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Срб |
| ори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао |
| } Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду |
| S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S |
| - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш ст |
| } Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и |
| ле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То |
| о руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо |
| бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је об |
| гађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цве |
| ир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешо |
| тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарко |
| агонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, |
| овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и с |
| рос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магл |
| угим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће |
| ам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће д |
| шла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} |
| аја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бо |
| шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пр |
| ету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом кари |
| {S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењ |
| ини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило |
| прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свако |
| ама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ст |
| то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане бели |
| (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице н |
| к сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} За |
| о кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, |
| а плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, пр |
| застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И |
| ати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да т |
| ња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сли |
| ек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског ју |
| дица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила |
| м чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, п |
| таде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање |
| {S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну ма |
| ладика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише |
| одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу ши |
| о, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо н |
| негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, |
| S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, |
| ене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сум |
| вала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, |
| д двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним л |
| једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и св |
| у?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђи |
| себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што |
| м која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, |
| неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да |
| ш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у |
| учима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом пр |
| {S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у |
| шеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче ни |
| тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над |
| и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се он |
| е толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и |
| та да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} |
| да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести |
| лупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не з |
| Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "ка |
| ића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Ра |
| ла са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног |
| , или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Рад |
| ?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} |
| ди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њ |
| стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на |
| т што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се |
| лена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не |
| ош, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите |
| један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{ |
| а тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом |
| ог крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола |
| беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Минист |
| иру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати |
| као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још к |
| њу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једв |
| чје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дуб |
| - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси |
| тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због п |
| S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и по |
| , и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили |
| бе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, у |
| ном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћут |
| догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу |
| ду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута ви |
| астирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек |
| ером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао |
| чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и |
| би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са |
| , тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, |
| и очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета |
| били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао п |
| ва.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше пове |
| ивот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била |
| м трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се |
| ени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зеб |
| е то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све ка |
| нила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам в |
| ице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - |
| ли јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво з |
| та се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дуб |
| препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед |
| јим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела ја |
| идети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помиња |
| пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти погл |
| ила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и га |
| лим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, |
| ра, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је в |
| личанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са муз |
| ашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије не |
| сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме |
| утећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко |
| енуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манас |
| доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као с |
| ж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи |
| , она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у по |
| свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се |
| у, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узро |
| почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујућ |
| лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај чо |
| екада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде ч |
| ицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог К |
| заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погиб |
| е су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, а |
| ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у |
| е архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црк |
| рене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, на |
| , рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, |
| речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле |
| а се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Мари |
| олеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно с |
| ставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог |
| ом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за в |
| потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављ |
| пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај |
| Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспе |
| S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса |
| он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана |
| за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{ |
| сти која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, п |
| теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири |
| вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасв |
| и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S |
| Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он |
| , зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према |
| ави поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог чове |
| и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себ |
| тити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том |
| так?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуње |
| кла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубар |
| шљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сео |
| ко је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга |
| ло је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разг |
| овић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учи |
| н се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенка |
| а пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просе |
| глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљут |
| у.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена |
| ти оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаш |
| дно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изг |
| амог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте р |
| милину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и упл |
| великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на најви |
| ресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из се |
| помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог за |
| раде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном |
| S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног |
| рета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако |
| ћ, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од јед |
| п којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један о |
| звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} М |
| {S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа |
| из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мир |
| пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој при |
| ро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет |
| еше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинил |
| само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он |
| цом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута |
| о у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњо |
| едом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом |
| .{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она |
| и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се п |
| гњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је з |
| безумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну јед |
| мо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разб |
| - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је |
| ло узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али |
| та, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одго |
| , то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће |
| ч, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, н |
| владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе проп |
| оварао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем |
| ебе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, |
| музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него т |
| државши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем ј |
| пусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се |
| а се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздр |
| ј први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онд |
| оја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, |
| лава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсе |
| ам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) В |
| , ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради |
| ху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар |
| и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и |
| Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је ј |
| лажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више крово |
| Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и |
| аје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније |
| зму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било ут |
| {S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем. |
| н, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и |
| а беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству број |
| {S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође |
| ти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба ка |
| жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сир |
| н није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме |
| алази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш с |
| ио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту буду |
| есео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у |
| да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо |
| ја је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак |
| то се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако ни |
| Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне по |
| вар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све |
| она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно |
| дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде |
| хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само некол |
| абости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође |
| и мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Заш |
| исто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, |
| био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о |
| чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра |
| ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодри |
| звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи |
| нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гле |
| а прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да |
| за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами н |
| тампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S |
| лажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала о |
| друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита |
| укао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, |
| лав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у |
| радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, иг |
| Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по харт |
| мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Кр |
| камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Бл |
| а знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам |
| ијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га |
| лутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, ж |
| њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи |
| слећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и кој |
| тео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шт |
| а?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас |
| рка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирниј |
| ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко с |
| ед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали. |
| стила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на њ |
| у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме н |
| ац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му ни |
| х.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изг |
| иштавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то |
| савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај |
| не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S |
| непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у |
| основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија пр |
| Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у |
| же) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} |
| "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћ |
| ела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том |
| том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са ти |
| {S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био са |
| која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко м |
| збиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством пој |
| што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава |
| , између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним |
| ади и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присус |
| тра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манасти |
| о месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти п |
| ржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело |
| еши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре кака |
| је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "д |
| тности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се |
| и међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што |
| чега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова |
| ше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему ј |
| дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и |
| рестоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он с |
| .. млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} За |
| се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Бе |
| {S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и поку |
| равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А |
| ко, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} О |
| вучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила |
| редној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Крун |
| и; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, к |
| ех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао с |
| другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова би |
| дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће |
| урбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова |
| он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одм |
| долевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све |
| е саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер |
| ткрих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} |
| место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претвар |
| дости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поре |
| низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила |
| је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{ |
| ка, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмил |
| сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размиш |
| равност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недост |
| и? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у |
| ар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рука |
| што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Рад |
| ало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност. |
| ас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и једа |
| вао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Најв |
| готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - |
| све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину |
| рба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа! |
| ко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, |
| и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнава |
| њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам |
| аморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, |
| но бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасв |
| ланини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би заврше |
| ом дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на дру |
| је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи ле |
| три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро |
| а га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. { |
| им, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја с |
| з ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, гд |
| ше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на вр |
| сао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био с |
| рана, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности |
| ао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S |
| о главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуз |
| но; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, п |
| ом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас |
| како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без п |
| види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спреч |
| је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај |
| ру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овог |
| столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у р |
| је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју |
| аха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала н |
| о било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра ова |
| вала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан д |
| То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Кара |
| арљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од они |
| етом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му |
| видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила |
| наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под о |
| питивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављ |
| , још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву про |
| ући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али |
| ише заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа |
| Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чед |
| а последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да ниј |
| илоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на који |
| е душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Р |
| секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и |
| да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, до |
| срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођош |
| жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} К |
| ко ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Н |
| о да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то |
| но неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, |
| видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није |
| лим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију су |
| енице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На |
| љство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је открив |
| , профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта |
| {S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она |
| једном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло з |
| и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у кри |
| јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се на |
| чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше |
| кво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх |
| Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несх |
| милу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће им |
| Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих зн |
| би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно ко |
| то какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао |
| надна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Д |
| ицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси у |
| што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толи |
| о је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, |
| краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром |
| и ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти |
| егунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино п |
| нова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувел |
| На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти пу |
| е, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према ј |
| е страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети |
| ађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су |
| } Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се |
| ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја |
| ма...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела |
| ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и и |
| а баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је |
| лужавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када |
| } XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе час |
| а, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од |
| починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење зб |
| ри:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина |
| ко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж |
| ог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушк |
| плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, |
| изали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
| у Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, зн |
| миле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу ми |
| итав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехо |
| ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појед |
| , што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро зн |
| чињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, |
| јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећни |
| таца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонар |
| оји обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом по |
| стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плав |
| а столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, |
| сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни дру |
| ра М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угу |
| атности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прих |
| и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све |
| асечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова он |
| ета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође |
| една и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне нес |
| {S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим |
| и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога проз |
| уди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он |
| } Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по пл |
| : и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим ка |
| ан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљени |
| о му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак |
| {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светло |
| ку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен |
| је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пр |
| у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора |
| и пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао |
| д умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти |
| кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што ј |
| илике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктир |
| да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти |
| а изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка |
| дили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S |
| у земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрач |
| нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра |
| на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева |
| ја.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер ј |
| ру... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разузда |
| удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића |
| лази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац. |
| е се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод м |
| ! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и |
| S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се р |
| }Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да и |
| ислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се об |
| мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и |
| вог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понов |
| још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за опе |
| сећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, |
| он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловит |
| оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се |
| је умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, |
| овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код чове |
| ао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се ц |
| ичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост |
| е, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим ос |
| ени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљав |
| беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у |
| шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њ |
| уче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, |
| д данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако |
| да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајн |
| о, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Ка |
| и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то у |
| ће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле |
| ријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младеж |
| нило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно дру |
| *.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима |
| Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. { |
| асака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони преп |
| е отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно пит |
| избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило за |
| ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође пост |
| где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - |
| руталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним |
| умњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беш |
| м гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врст |
| тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну |
| чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом сил |
| амачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Н |
| дњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошл |
| коро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у час |
| ва симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то |
| ка његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је ба |
| ши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) |
| е донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у ру |
| стаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правц |
| признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на груб |
| ући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу кој |
| ван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; б |
| е Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али |
| ћ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије |
| туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је |
| пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то б |
| {S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али н |
| инистарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не м |
| ти у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту |
| редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себичн |
| ести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он ос |
| ла г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отет |
| птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веро |
| ол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на кра |
| ога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хо |
| Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давн |
| са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен чове |
| необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако! |
| н помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало |
| е врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој |
| једном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за њег |
| ш увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпо |
| шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре |
| ако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога ди |
| личине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, упра |
| } После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво в |
| ажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми |
| ац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је |
| кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бес |
| ежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, зате |
| жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S} |
| ој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, |
| да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику |
| дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме у |
| поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{ |
| е на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам |
| оређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, |
| знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се |
| од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па д |
| му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилав |
| а више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама и |
| евало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нем |
| ате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију |
| е звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористив |
| и црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако |
| Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до мана |
| себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто |
| жно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу |
| дићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, о |
| око се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не |
| се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма ка |
| и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одго |
| која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, вар |
| у која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бац |
| S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у |
| {S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И ва |
| чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао б |
| ао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не п |
| мила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих |
| S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мисли |
| .{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим ок |
| жено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - С |
| - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам |
| а речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То ст |
| ин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће о |
| е моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више |
| био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам ј |
| овић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву све |
| ло грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са п |
| ће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: т |
| ећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У т |
| ио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена ау |
| који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "про |
| и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, у |
| претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном |
| ео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да |
| ном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун з |
| то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отв |
| е имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празн |
| е зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте |
| ла као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пу |
| ш мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се |
| има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела |
| абаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно ова |
| ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну р |
| га, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од |
| ивот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и н |
| а и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу о |
| {S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и |
| насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као из |
| нута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је |
| ред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало д |
| ије осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је |
| н беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је |
| а их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две |
| сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у бр |
| заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти кра |
| ом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и ст |
| так био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{ |
| ића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два |
| ти да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу |
| Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да |
| прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, вид |
| о до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део |
| дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и р |
| беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изглед |
| гла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљу |
| гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S |
| вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и |
| правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примет |
| р у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или |
| ба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто " |
| едње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различа |
| имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину |
| зневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек ос |
| ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријат |
| ме, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и с |
| ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком |
| лика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погл |
| о романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим нез |
| вирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј |
| погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, се |
| ку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није нап |
| етар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом |
| у воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом |
| те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумен |
| скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Кара |
| ће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин раз |
| струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси |
| а је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у |
| каза на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То в |
| к кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог да |
| амоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, |
| чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несм |
| о по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фија |
| тоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко. |
| {S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам траж |
| тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом о |
| спитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њ |
| Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе н |
| видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не прогово |
| о је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али |
| заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу |
| и да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На |
| је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и са |
| дела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто |
| та сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше |
| Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опом |
| кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} |
| рану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено ско |
| нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, о |
| оњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер |
| и.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сл |
| Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, |
| них нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, он |
| ао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Зати |
| таницу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се х |
| је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматр |
| на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида |
| ве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше п |
| рчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је до |
| извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се б |
| а клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише |
| у лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кр |
| сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас ош |
| је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Нем |
| мо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште ум |
| дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том прил |
| до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи ре |
| спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скор |
| ене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}О |
| .. на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, а |
| кулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није м |
| спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпу |
| Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Васили |
| на је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те |
| ледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво |
| гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио |
| дину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - Т |
| пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би |
| и нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, свој |
| о, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једн |
| о, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и нев |
| иш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, |
| лог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло вид |
| отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на |
| ткрића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до |
| а тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у вар |
| а на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу |
| еме уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи |
| са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође д |
| аху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног ж |
| ање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли о |
| воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у ко |
| не, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жељ |
| логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купа |
| ако у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по |
| четку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можд |
| ба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада? |
| медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет |
| идећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би |
| нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори |
| све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот |
| е Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност |
| кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и |
| наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и оби |
| то све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније |
| развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно |
| екат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом |
| чног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти ук |
| ило, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност |
| ткуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли |
| , узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спу |
| на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачек |
| ену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног изл |
| XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, пос |
| ! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у с |
| Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер |
| оме, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарко |
| зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам |
| рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где |
| ро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - |
| ова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да |
| Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су |
| ађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са |
| уде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа к |
| јој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само пр |
| , Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је ч |
| али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он по |
| огоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду кој |
| стан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је |
| {S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људско |
| победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду |
| а два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она нај |
| вао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекин |
| и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве д |
| ма.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови |
| ога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једно |
| ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на |
| Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, |
| даваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њено |
| ајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвет |
| а.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно ус |
| и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - п |
| да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без ци |
| већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и м |
| госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога |
| утљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стаз |
| у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} |
| у пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, оста |
| ор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све тр |
| када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме |
| рига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та |
| ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прош |
| убавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са ос |
| да се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не б |
| ео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гл |
| е то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављај |
| сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидн |
| шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошл |
| ика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он н |
| шњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе пре |
| трча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сив |
| рести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помо |
| еби развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Ср |
| да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, о |
| а је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот |
| овека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када |
| рамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање к |
| а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око |
| а манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црк |
| танем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће |
| полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице |
| ја га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно п |
| то овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S} |
| ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао циг |
| , стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши дет |
| на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова |
| коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... кос |
| с, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су го |
| га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у |
| мех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио |
| .{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, ч |
| у.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекај |
| који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се |
| љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником |
| релина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и |
| а.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а једа |
| ила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире |
| е, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је |
| же до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се св |
| један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна |
| 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, им |
| дите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Раз |
| ајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, |
| они у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око |
| , али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек мора |
| ћа и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамаркови |
| о су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стањ |
| овек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, му |
| пећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче С |
| пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући неп |
| ли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у |
| згорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада |
| леда.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдс |
| ну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би м |
| ек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живел |
| са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим велик |
| ила је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накри |
| уго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он из |
| плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред |
| н, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више ни |
| је се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа поб |
| ренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој ду |
| кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетр |
| вату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, |
| , због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих мор |
| шност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник |
| ако његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је мора |
| у да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, |
| прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када |
| облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама |
| ив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих |
| тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јо |
| сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стад |
| ли?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и ста |
| и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног |
| .{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде |
| Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Н |
| иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе т |
| е обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било |
| а очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би м |
| ..{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало |
| тих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки н |
| .{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не |
| срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири мес |
| бије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... |
| са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном п |
| ог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, |
| ма Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност? |
| о руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, |
| изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућно |
| лашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећ |
| и, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава |
| пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли |
| је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? { |
| га управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих |
| жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игума |
| ним и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - пре |
| ка свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љуб |
| х.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан |
| ћ сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} |
| људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) |
| вог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није пост |
| ком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да |
| е, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува о |
| ушом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}З |
| Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, |
| гом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи |
| итање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопх |
| извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То ј |
| } - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу жи |
| х ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни |
| а као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме |
| .{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв |
| сли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, ма |
| S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, |
| много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, |
| пирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цоки |
| м са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћиц |
| сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту |
| роз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спус |
| арочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви к |
| у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као поб |
| знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у |
| путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута. |
| а, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метаф |
| у од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - |
| се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је м |
| ижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, ра |
| у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле дол |
| ати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао. |
| мисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у друг |
| ак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча на |
| постављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете з |
| ве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми |
| м себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек оста |
| у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и " |
| ла жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иак |
| е другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапну |
| ланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- |
| заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Рад |
| е но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: |
| волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слуш |
| Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако каж |
| боравити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до о |
| у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птиц |
| и не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живе |
| трах од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и |
| итве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити о |
| нио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних а |
| скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакид |
| {S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} |
| вати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству кој |
| дном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамаркови |
| а, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши В |
| ољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у |
| јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, |
| S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Ј |
| се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У |
| ста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служил |
| тру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Б |
| же, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново |
| - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте |
| а личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу |
| ји нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујн |
| цртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} |
| ам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више |
| а на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и |
| е одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не б |
| било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакоста |
| ало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила св |
| м стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба о |
| шњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако це |
| се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменим |
| ије ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен |
| но пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени с |
| о је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога н |
| а га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којеком |
| итом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међу |
| ни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуиб |
| а не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И |
| гова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер |
| да сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене л |
| еном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су |
| људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор за |
| ве планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру с |
| е објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} |
| еколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који |
| И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под па |
| у за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита о |
| апина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музич |
| вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: |
| ућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сас |
| натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срб |
| у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуел |
| та и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар в |
| увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Дв |
| ти неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} |
| није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S} |
| их био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено |
| нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи ми |
| н се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то |
| си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти |
| му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. |
| а би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву сва |
| ивот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ј |
| ци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и |
| це; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими |
| у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, не |
| и крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на |
| је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери нес |
| ет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: |
| {S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затво |
| ења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усред |
| ти Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је би |
| } Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на дел |
| његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису ст |
| прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем |
| артама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} |
| будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће |
| S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог |
| чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се |
| узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице г |
| едљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче |
| римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себ |
| но она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Ма |
| ће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је |
| бост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна |
| после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта |
| пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика пос |
| тим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један |
| да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву з |
| Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна |
| јатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за т |
| а он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више |
| непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ј |
| ојевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова с |
| у С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела |
| S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне под |
| претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара |
| и свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се " |
| марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се |
| сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајућ |
| луђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, |
| а пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од |
| али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Осто |
| жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што с |
| се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеш |
| {S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем т |
| тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонов |
| дељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријат |
| е знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две в |
| прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још ви |
| о смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{ |
| , учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та пр |
| тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И з |
| ти (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше зб |
| хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела укра |
| ш увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње в |
| недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе шт |
| , тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, ју |
| !) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S |
| {S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одл |
| волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забав |
| виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би |
| чано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек до |
| још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну др |
| и несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, |
| ати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред |
| лаву?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја пат |
| еном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема |
| . напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо |
| бро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се из |
| аквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, је |
| а око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну в |
| необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузе |
| похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једн |
| гла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам ј |
| еше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада |
| паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојач |
| осла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (ов |
| ава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала о |
| на светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветан |
| све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш п |
| бало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам н |
| Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} |
| живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог д |
| како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукави |
| и, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би |
| ролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим |
| На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица |
| радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије каракт |
| часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и |
| егове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространст |
| раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, јед |
| озрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручим |
| не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог млад |
| Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног дог |
| оје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то |
| реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се |
| ко се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их по |
| баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је би |
| у:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S |
| да је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом |
| едном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне е |
| боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спај |
| ак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет |
| S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило! |
| аже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он |
| олази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен ка |
| анци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећив |
| у рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарк |
| но осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по |
| да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разум |
| зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли ж |
| да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљу |
| немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, су |
| е смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} |
| види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто ј |
| али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли он |
| ином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то |
| и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - |
| век осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново |
| једном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без |
| ој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше |
| затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том |
| има, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи |
| ве податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес |
| ом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у ист |
| да тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} |
| ми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још в |
| о у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозво |
| још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоод |
| {S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине г |
| одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан уда |
| овог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити |
| мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем |
| ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и " |
| шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти погле |
| а, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није ку |
| у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јест |
| те, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић п |
| лети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа н |
| толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} |
| алуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблу |
| оје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он мо |
| им старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као |
| озориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у ус |
| сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... |
| посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај к |
| е једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, |
| Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у о |
| двратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S |
| је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа |
| толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до сп |
| о, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуст |
| ривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то |
| о места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поч |
| ше наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога |
| о дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необич |
| са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да |
| S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{ |
| }- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твој |
| и.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Беогр |
| е нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не п |
| адићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одиг |
| аљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако |
| ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у из |
| ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S |
| ље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, кол |
| а?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви. |
| овао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао дв |
| бљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу. |
| закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се |
| је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} К |
| како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у |
| на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других |
| м.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има |
| са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем ј |
| мљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери. |
| S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су |
| .{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити |
| звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и |
| једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове о |
| сталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То |
| у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио п |
| а столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако.. |
| абрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чу |
| у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} О |
| м пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на |
| иди Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показив |
| м машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, как |
| ачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет |
| ја је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбаруше |
| ић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и у |
| и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће ли |
| теде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се |
| невереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи те |
| ети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се ст |
| а.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, |
| та и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} |
| ше ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Се |
| часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њих |
| вима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву свој |
| одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Осто |
| .{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, |
| ришта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још ув |
| тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба |
| асилија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пр |
| е он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било |
| , а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двори |
| И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потре |
| а треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада с |
| и година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново го |
| глед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави |
| постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе пола |
| амарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо |
| ти то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи |
| раве о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник |
| ветлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, про |
| рене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину ( |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна П |
| настира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице св |
| ежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више при |
| тиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пр |
| у који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то |
| на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као в |
| ом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, |
| а и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То |
| г, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - |
| о махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито ниј |
| једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она о |
| одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, к |
| н осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само |
| потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Ка |
| о "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну с |
| ли планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро ни |
| га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било збо |
| срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуств |
| омућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се |
| } Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и ст |
| те само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дар |
| е, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло с |
| циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У ј |
| дите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песни |
| так клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи |
| анови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да окле |
| ла, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна неја |
| лушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је |
| ада сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када |
| је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, |
| немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек |
| да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети и |
| ладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и |
| сетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораће |
| се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастир |
| еше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његов |
| ризнајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дош |
| ено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја |
| смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и кад |
| ћности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који беја |
| илежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде |
| На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити с |
| узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати к |
| ема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређ |
| м небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћ |
| скивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио |
| са замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осе |
| е стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично |
| непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, |
| сио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га |
| саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То ј |
| воздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи |
| која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост њего |
| тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како |
| иру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе п |
| до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког |
| руго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она с |
| часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око |
| о, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепел |
| вичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у |
| Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе |
| } Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног |
| се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, п |
| да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да и |
| ада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, |
| и он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у свој |
| , када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно чове |
| огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда тре |
| то у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасал |
| са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме |
| манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако тра |
| се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено р |
| а и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и присл |
| смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био |
| После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита ти |
| е Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осе |
| лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чув |
| у удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом. |
| преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци |
| дало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у |
| претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехну |
| он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашње |
| .{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба |
| екао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И |
| сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу |
| орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућ |
| ви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обас |
| а да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што ј |
| ног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на |
| светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преобр |
| Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блаж |
| не реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како |
| ем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{ |
| еђете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, ина |
| г да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро |
| испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост |
| ењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градски |
| све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније |
| тње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од кој |
| дог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуц |
| ице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар |
| се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмичн |
| палити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здра |
| к, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раме |
| те, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли |
| ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов са |
| дног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био т |
| в си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у |
| {S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја |
| ожи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не д |
| има: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај п |
| их на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина ман |
| нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођен |
| омоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што |
| калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} |
| прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нек |
| увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуш |
| краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам |
| више велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, |
| де Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S} |
| поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме изм |
| сну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршав |
| , онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега |
| зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди |
| дне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи |
| жњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу |
| нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А за |
| е пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућ |
| ети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио гл |
| вска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а из |
| ом месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине |
| веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја |
| врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су су |
| тране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама к |
| е.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{ |
| стао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једн |
| цивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} |
| "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слик |
| на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображе |
| о очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, з |
| ја и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче |
| ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада |
| огатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело |
| ела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала ка |
| е да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, с |
| } Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манас |
| дели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово |
| легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом |
| ли жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капител |
| , ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут ви |
| изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да с |
| и својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео чет |
| овима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када бацит |
| и је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште п |
| био се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Дос |
| ветлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од |
| {S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова |
| малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од ков |
| читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката. |
| ђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У по |
| ла за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празн |
| оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми |
| да "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржњ |
| ожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићев |
| Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудн |
| а већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шако |
| дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изру |
| грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{ |
| за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учеств |
| полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине |
| убови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани |
| аше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како |
| о, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче п |
| ре, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по ме |
| тоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим |
| умом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби |
| S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан |
| стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, не |
| црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то н |
| скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантиј |
| на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је т |
| ојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на |
| . {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, |
| рамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце м |
| : {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја |
| си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А |
| зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново |
| дан чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија |
| чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да б |
| о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која |
| осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци |
| уб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нија |
| са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа |
| у иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштани |
| решао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењ |
| олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој саб |
| ика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата |
| тим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике. |
| Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковић |
| уња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила |
| младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од дана |
| ало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као |
| заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био предс |
| очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном |
| а само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва в |
| у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о |
| аш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, ал |
| и да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гл |
| знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном |
| чуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали ч |
| о тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба уд |
| ма... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и суви |
| убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав ц |
| било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све |
| ала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био та |
| пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао ј |
| у јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком ко |
| по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за р |
| рпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему |
| ог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од |
| упних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада |
| још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединос |
| них усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то |
| баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари |
| ну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Зат |
| дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је би |
| главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па |
| ; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са |
| ета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, з |
| рађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} По |
| а нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо. |
| на рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би |
| ржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечити |
| мао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки |
| в глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. из |
| д би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло м |
| {S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. |
| х и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више ула |
| м не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим св |
| м те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрлив |
| ковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено д |
| ржао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа |
| а говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату и |
| метачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, ск |
| им ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног |
| {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја |
| луга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку н |
| леду на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капи |
| огом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих по |
| г "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме ж |
| перило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћ |
| о мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на |
| са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Ал |
| но много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало. |
| не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих во |
| авим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који с |
| се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неко |
| то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши |
| том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре н |
| у.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да ј |
| зности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једн |
| музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} О |
| н дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у соб |
| недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско шт |
| ивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљ |
| рнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око |
| ан домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше о |
| о је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море |
| отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако |
| мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рек |
| Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност по |
| ао да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге ст |
| ежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала с |
| честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, |
| на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом |
| аљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће ч |
| м, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, |
| ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која |
| повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У ко |
| ио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви с |
| и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог би |
| вори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скор |
| нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зел |
| це, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, В |
| и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парч |
| бичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче прол |
| он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног ре |
| и чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак проте |
| тица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама по |
| едва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то |
| да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је б |
| се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после пом |
| осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао |
| ике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном |
| какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да с |
| вито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јас |
| хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са крико |
| али, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се д |
| ако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно |
| зговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање |
| Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог п |
| и и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији изр |
| Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или к |
| волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја г |
| ра није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - |
| потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, |
| ни ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка |
| народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и |
| ше, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме живот |
| међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - |
| им, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена |
| просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне ди |
| пио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер е |
| н у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је |
| је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто |
| преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би мо |
| ак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указ |
| арачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбри |
| чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне |
| а, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући |
| ла се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у ча |
| ори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здра |
| , који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, |
| од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, ж |
| пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише се |
| из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држ |
| а познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са с |
| себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао. |
| лусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници |
| она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у |
| горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете л |
| ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само |
| иш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{ |
| поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и |
| утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дођ |
| у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна в |
| тлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и |
| мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његов |
| војој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије ко |
| ше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких дру |
| лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног |
| ао нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S |
| очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а |
| теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обича |
| да говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која |
| а кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније |
| клете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље |
| најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујав |
| од чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зел |
| други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоп |
| га пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио |
| озове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква |
| стиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком ко |
| он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен |
| ије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у |
| а које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарет |
| уречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "гл |
| а празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скор |
| сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на разд |
| ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене |
| к касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао о |
| , а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго би |
| ти покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно |
| су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд как |
| тише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без м |
| иво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потон |
| ати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица |
| тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога |
| а.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И п |
| , махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спу |
| забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравк |
| ако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност д |
| та циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, |
| } - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. { |
| мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишље |
| Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. |
| то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замоту |
| улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га |
| тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно пре |
| изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали пл |
| о па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у служ |
| ушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том |
| ед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту |
| ве личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће |
| бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је нагр |
| вују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова ст |
| и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа |
| која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даљ |
| тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говор |
| овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју |
| не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог |
| ред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта |
| лом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мис |
| едњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упи |
| ши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђ |
| руштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима |
| последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...а |
| та ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропас |
| е Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{ |
| ни.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче |
| Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, о |
| ећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном сл |
| ла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој |
| корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, |
| шао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала |
| здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нови |
| ети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна |
| S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у |
| а са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њ |
| асак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као |
| врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за |
| ко временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на о |
| нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све |
| а све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо |
| мрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашт |
| настих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима |
| азили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било |
| , и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мо |
| аклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишче |
| и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах |
| аше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би |
| е друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} |
| везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сад |
| на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? |
| о снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се |
| е знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре ј |
| S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свем |
| адмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе бе |
| е према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила ст |
| ри срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћ |
| рца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми мол |
| бано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевн |
| васта глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му |
| иром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, ико |
| је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане. |
| помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима све |
| окрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се |
| ир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед скли |
| час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је б |
| ати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба |
| , око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно прав |
| ији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то мор |
| и је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, |
| аменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се ш |
| он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S} |
| из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да |
| ишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим с |
| раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које |
| огледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста ха |
| и.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S |
| иса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути |
| упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено |
| си знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, |
| ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Ра |
| уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{ |
| окотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно |
| на идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим соб |
| ажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, д |
| крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, п |
| учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан ј |
| предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упи |
| и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и |
| не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ак |
| о, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунц |
| године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како |
| венила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и |
| ђете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врб |
| у, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и |
| збегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, с |
| а кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срб |
| а па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може зам |
| од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилост |
| је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити |
| ани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окр |
| , он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или мол |
| коностас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена |
| писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и нен |
| излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потра |
| по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново ужи |
| нија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још |
| покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живо |
| орму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које б |
| мотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које |
| собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз зву |
| а т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерис |
| по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколик |
| осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје т |
| ену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико бе |
| Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито ми |
| роз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека крат |
| .{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљ |
| дњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно |
| едном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, |
| и главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет има |
| клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци л |
| , дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, уве |
| кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек ост |
| е, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој ј |
| дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себ |
| и ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та ув |
| у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опа |
| рипада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се нам |
| дили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већи |
| дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и ме |
| ас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно ка |
| рени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, пр |
| , пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим н |
| ојекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и |
| ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између ва |
| м обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зе |
| по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Иди |
| о гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли т |
| и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни к |
| ематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све |
| рапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је |
| рет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху св |
| а га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудови |
| ачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, н |
| ц који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преоку |
| {S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - З |
| атите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око |
| рате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њи |
| ола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милој |
| да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S |
| се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкч |
| ати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, |
| ишта, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорил |
| свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако |
| собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и сми |
| бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викн |
| сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шт |
| пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њен |
| ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Ка |
| а завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечин |
| каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} |
| ас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часов |
| ина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{ |
| сле дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико д |
| е, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана |
| осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је |
| цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покрети |
| есор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да |
| ошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам дово |
| , ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте и |
| них се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и |
| ам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, ал |
| бљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела сл |
| слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, |
| вој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него иког |
| великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београ |
| и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам т |
| оја ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно п |
| плаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под |
| и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје т |
| "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба до |
| од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, посл |
| адесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви ок |
| ошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очаја |
| се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућно |
| е и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, са |
| е немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из св |
| леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек ш |
| марковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмил |
| ничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идеј |
| дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за ран |
| да допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му жи |
| ебна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он под |
| играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским стол |
| ине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни |
| једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не |
| рсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погл |
| је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазил |
| о си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале |
| је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра |
| ом животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако |
| јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно |
| гу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одј |
| столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећа |
| ојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене |
| ај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај и |
| и се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - прим |
| марковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка |
| , у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у |
| додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули |
| кад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ј |
| утим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из све |
| свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улиц |
| линим изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу |
| како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се из |
| с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њ |
| постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништ |
| ровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. |
| ве понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Ра |
| г несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под |
| авајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благос |
| ори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у не |
| пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан |
| и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је |
| на престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, теб |
| S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи ре |
| се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се |
| ику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова миса |
| кана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих ж |
| екао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би б |
| чи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Др |
| низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећ |
| само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим сво |
| едореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњи |
| оложење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који |
| кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност |
| ење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све |
| жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим тан |
| а и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, |
| . {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно уп |
| куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање |
| зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свет |
| да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме од |
| је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидо |
| ад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањс |
| {S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - м |
| }Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се |
| } Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор |
| ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредн |
| тастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се м |
| ти Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, С |
| пископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зи |
| омичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче д |
| а вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела п |
| о на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао |
| том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта о |
| жљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за |
| , издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори |
| о код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде |
| ина.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж ј |
| Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још ј |
| ије било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или т |
| сечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је пр |
| е, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је п |
| ело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види |
| ст њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и на |
| маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једно |
| Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одго |
| вења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједиш |
| е.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједи |
| д.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задр |
| је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру ко |
| еби.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да |
| д собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да о |
| азивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смир |
| им до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам шт |
| ед простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам |
| ла материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од |
| {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом ком |
| ану руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и он |
| е, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљив |
| ћ је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани |
| присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за С |
| убину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрица |
| задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јак |
| уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између |
| о.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вила |
| , волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад воле |
| ијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покр |
| а што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не доти |
| после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на кра |
| узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека |
| из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изна |
| залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом на |
| ајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У |
| едем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са |
| ке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} |
| .{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише |
| ор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи |
| ан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кол |
| рочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; це |
| следњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким корако |
| {S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, н |
| ку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза д |
| а Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам. |
| {S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} |
| ао да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаки |
| и гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измуче |
| е. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гл |
| - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси |
| а, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста |
| у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S |
| се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} |
| они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један |
| ери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративш |
| анови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, б |
| - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Р |
| е ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати п |
| и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птиц |
| је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен у |
| у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осме |
| мо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или диз |
| озете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од |
| миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и |
| кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сут |
| а ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се јо |
| то стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} П |
| би се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гура |
| ије она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само |
| рену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и з |
| о.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други |
| хвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Нај |
| а, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} |
| леонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом врати |
| нице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне ц |
| ишта не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче |
| он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А |
| спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена |
| орак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом |
| им великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак |
| а, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила |
| {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци г |
| је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по |
| никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртв |
| пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за |
| сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту |
| {S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, |
| е, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао |
| S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притис |
| ма о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је |
| ко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - к |
| аква интелигенција, каква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта |
| века; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добр |
| а мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко |
| ије, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули по |
| ули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те |
| (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио |
| још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Ср |
| им, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши |
| ворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скор |
| талих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - |
| жен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на |
| ом лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај п |
| {S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући |
| страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Про |
| ало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима |
| едију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим соп |
| учења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчис |
| трада, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помо |
| авајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомо |
| и, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраш |
| слонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима пос |
| убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти р |
| ше сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се д |
| извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S} |
| , псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. |
| и цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас |
| треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом |
| мња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ств |
| уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више |
| због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и млад |
| часта и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побун |
| ом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} |
| ве и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренув |
| једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: |
| и пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у то |
| да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да им |
| са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овак |
| кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} |
| вно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још уве |
| тало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да |
| ли свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола |
| оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао ско |
| искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Је |
| } - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгор |
| у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да пр |
| емљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Н |
| та:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту к |
| ео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један |
| - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај |
| ше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је |
| х био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти с |
| о значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и сваче |
| екао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још |
| спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и д |
| рижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који |
| з зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, |
| се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да с |
| ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећ |
| менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале к |
| ја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} |
| о.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, |
| голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико бе |
| се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као |
| утку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је бил |
| - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете |
| чи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да |
| азећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стоп |
| ику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар њего |
| када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан н |
| итим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да |
| уибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико |
| а... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже |
| дам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са |
| то ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - |
| е кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То са |
| е катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - в |
| у потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - |
| и, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, сп |
| еширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И он |
| мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се |
| ржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервн |
| но што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједн |
| собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одгов |
| ави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко о |
| склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мисл |
| је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чел |
| ивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралн |
| Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела г |
| - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка с |
| м не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - |
| гао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полут |
| {S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомич |
| тна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли т |
| аједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја н |
| ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни |
| ри господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S |
| рављен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао |
| ле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже |
| ти.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети |
| Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се ве |
| ово оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И може |
| е, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она |
| олако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се |
| м неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално |
| је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога |
| ари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ра |
| иси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти тв |
| , са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у коли |
| } Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави све |
| детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно непов |
| алом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше |
| ховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, |
| ама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора |
| ађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издрж |
| на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како |
| мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлот |
| .{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја с |
| е, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да заг |
| су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стал |
| а аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов о |
| ије свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX |
| бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ства |
| нада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лич |
| само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то |
| у и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије с |
| круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде с |
| или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кук |
| што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и нек |
| егову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост с |
| ом излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак з |
| дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазит |
| бијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} |
| ! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када из |
| саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким |
| иља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} |
| га што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Ра |
| најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим |
| огла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} |
| свим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетреми |
| догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу б |
| некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: |
| гледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} О |
| епшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изг |
| - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друм |
| осао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела |
| примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао |
| ику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоње |
| остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} |
| еног Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, |
| годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једно |
| бро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или |
| ла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњи |
| } - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако д |
| , диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун |
| и. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двор |
| предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напу |
| о је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вре |
| истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу ниј |
| још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се зати |
| И У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође |
| иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгле |
| ећ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја с |
| а не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, п |
| им мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раниј |
| ара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} |
| из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младо |
| - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни |
| ићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштића |
| о је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача |
| }- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - О |
| ! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме |
| хвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што |
| - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да св |
| не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши погле |
| а да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео |
| егово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у и |
| у, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама св |
| причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико лист |
| ико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва |
| м с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као нека |
| и, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су |
| у... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао д |
| из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме |
| утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац мо |
| е по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми |
| и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба |
| териала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обнов |
| аша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али пос |
| ћавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, т |
| оваше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је |
| тро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када |
| Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он |
| рви пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} З |
| задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што |
| S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он н |
| овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када |
| но талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољств |
| под њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна |
| уђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима |
| о!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рука |
| покојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједн |
| ост: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове |
| скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба у |
| а мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље |
| и подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај |
| то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти |
| чну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{ |
| н поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене г |
| ек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу |
| нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар |
| час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телеф |
| и би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и |
| беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S} |
| И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојино |
| мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположењ |
| а сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још н |
| - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо јо |
| Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало |
| онта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смуће |
| }- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то |
| е срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећн |
| рила увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо сврши |
| - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, ка |
| оро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу |
| реме, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и да |
| угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и ба |
| ид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости |
| им пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекива |
| огла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, |
| о Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак |
| врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није мо |
| ило то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неуми |
| Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, |
| што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје |
| лом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, неса |
| искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди |
| ли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овд |
| задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио са |
| амену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у к |
| је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир |
| бину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није има |
| љковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења кој |
| а то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о |
| нутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних |
| умем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се и |
| } XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети д |
| е реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко |
| и, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео и |
| аше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са муж |
| к и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схв |
| ешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз по |
| адмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Спор |
| и и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео с |
| најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао о |
| вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама с |
| години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли |
| И Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта |
| када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} |
| над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S |
| у он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, ал |
| извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређал |
| еда да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа |
| што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их |
| ошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хо |
| .{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом |
| у постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична |
| ла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и у |
| астиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у |
| о Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну стран |
| се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} |
| та најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што |
| : да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: |
| ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Зн |
| ња, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} |
| то обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој бу |
| гу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда д |
| ори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастир |
| ви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Иза |
| личину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да |
| о удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - По |
| дина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао пре |
| устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли |
| осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Изра |
| атански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку |
| Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, |
| ом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху изв |
| упче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржа |
| их душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређенос |
| ама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се прикло |
| дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он |
| је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао до |
| кој девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два п |
| д чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити |
| вши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са р |
| лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од с |
| ...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радми |
| аки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним |
| мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута |
| много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, з |
| и је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија кара |
| јег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна |
| оже да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у ј |
| марковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ п |
| ељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не по |
| енутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његов |
| могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом |
| ба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био |
| осади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафа |
| да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} |
| а таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта. |
| ујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види |
| тине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како |
| једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S |
| ма којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман |
| М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла у |
| амо ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завиј |
| .. {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као |
| ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S} |
| !{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама п |
| ко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г |
| , то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох |
| ена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и |
| осподичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштен |
| у. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дозна |
| ао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чу |
| тим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала |
| у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S |
| сти са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни |
| и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) проје |
| ма пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, |
| онуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе |
| крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао |
| уно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи |
| дсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} |
| које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубич |
| !) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав |
| стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово |
| укоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на не |
| т?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех пра |
| ну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да |
| у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на |
| ечила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, нера |
| алити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи |
| о разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише д |
| и штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} |
| еоградских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, |
| је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељи |
| м часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхуна |
| са у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио стр |
| - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут |
| S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То ј |
| и леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе |
| о тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључк |
| пусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом ч |
| тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} |
| јдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоч |
| кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је п |
| осаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово |
| рећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, зн |
| ознавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, јед |
| настира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S |
| е пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче |
| су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Ва |
| ати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати |
| бузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, |
| у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље |
| Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњак |
| хе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се чо |
| рећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који |
| створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... |
| , као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта с |
| би: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред |
| мао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашено |
| фу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми |
| ремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има п |
| не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом ст |
| ошћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси |
| ене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су |
| над другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столов |
| {S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим свето |
| а потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манаст |
| ивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, г |
| еже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приб |
| н круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управ |
| х и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлин |
| сада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бус |
| клом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској |
| купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају. |
| и, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празно |
| Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало с |
| ју, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгу |
| ти те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S |
| рали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред по |
| еше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беш |
| тоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; к |
| ао комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно |
| Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихо |
| S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, |
| .{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигују |
| поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа чо |
| а зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу |
| а којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан ј |
| очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је |
| етке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шам |
| ањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи |
| мрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчи |
| уо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на с |
| а цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно д |
| ћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, мног |
| а живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, |
| кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре |
| ) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморен |
| а, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна м |
| стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове " |
| око у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у ств |
| {S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ва |
| довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би мо |
| крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује |
| ли у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао не |
| и звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S |
| лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду л |
| мена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у ш |
| ебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није |
| се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се |
| осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени |
| .{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. |
| на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромење |
| само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више ки |
| е Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост |
| шнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не пом |
| тонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожно |
| ли проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој б |
| доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то свој |
| Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, к |
| ка?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решават |
| после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити |
| из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто к |
| ут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену |
| оју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба по |
| трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије ј |
| те јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручи |
| за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов жив |
| вског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; |
| нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на |
| а се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња м |
| а врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану г |
| ама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ов |
| лећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процврк |
| }Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић |
| г господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није с |
| срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} |
| агло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш? |
| е, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задир |
| смехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног у |
| ко, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, |
| .{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао о |
| Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по |
| јицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, |
| мена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши кар |
| ута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног |
| ћајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, так |
| Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у |
| ћем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се т |
| крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти |
| о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, и |
| Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново о |
| она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки |
| } Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему |
| Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком |
| о иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама кора |
| а, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре н |
| ље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После ж |
| ожда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми прид |
| и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и |
| и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише зво |
| м шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, |
| а продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка др |
| у дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, |
| глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Вас |
| ар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и по |
| , у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, |
| на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери цркв |
| три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језик |
| ла као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спре |
| у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге |
| самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам |
| се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се попр |
| авици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзне |
| сто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долаз |
| ећ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све ја |
| д том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Мариј |
| а нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чеж |
| у јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше. |
| осе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако |
| ривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и и |
| е сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не |
| и јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куц |
| } Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тре |
| о јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на в |
| м на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети |
| ове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, |
| и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би пр |
| е.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар |
| ? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} С |
| њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених |
| посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, |
| ше опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и |
| етним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зел |
| и сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, из |
| едана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је варош |
| ћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опус |
| ку празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце сте |
| оденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим |
| окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се |
| остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли с |
| нут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, о |
| . {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, |
| ) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не |
| добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пус |
| је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то кл |
| поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пе |
| м пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и |
| притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спориј |
| пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то |
| мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S |
| пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, в |
| ли та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, |
| , он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не |
| е затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу |
| по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто в |
| они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им с |
| арамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о жив |
| ња, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетреми |
| а падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то мог |
| - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено т |
| умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу |
| прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају своје главе у не |
| се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и п |
| у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу |
| вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, |
| онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и с |
| здрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље! |
| ад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у в |
| иле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се чов |
| хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, а |
| м, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи |
| унце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепер |
| е вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса |
| жђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окрен |
| е живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на |
| господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницам |
| Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних но |
| S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је |
| жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на кол |
| руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим цр |
| је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта |
| ; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао. |
| идео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоро |
| дох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле |
| је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на |
| чом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, из |
| о!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако б |
| Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га |
| {S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ст |
| рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}М |
| стави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукоп |
| ругу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромно |
| нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе |
| ачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао |
| оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли |
| м и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим в |
| исам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} |
| лом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блистав |
| у, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса |
| је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најз |
| ти.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај ст |
| ута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово... |
| иле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која |
| а Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у се |
| цу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празни |
| гло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнот |
| од другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом |
| ешиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти б |
| пу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Јед |
| ?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се |
| чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је |
| ас манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала. |
| ва у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизвет |
| кама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате к |
| , али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се го |
| говори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави. |
| енку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак |
| кавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је доса |
| се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси |
| S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује. |
| овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - |
| и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити са |
| еме био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали |
| покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда |
| све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном м |
| рвој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, |
| шена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих |
| кој жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S |
| свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту моз |
| долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали би |
| њем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, к |
| није био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у |
| у због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срц |
| меха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису заним |
| је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога |
| ој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због ње |
| ему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини то |
| род, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врл |
| те.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S |
| исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питањ |
| укописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У |
| ролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S |
| мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очај |
| ле малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори о |
| ада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{ |
| свим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођа |
| уду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна л |
| а чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да уби |
| тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила |
| твореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, уп |
| наника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Ма |
| ијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо |
| вара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S |
| себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно т |
| ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S |
| е одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био |
| ко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме траж |
| одило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па |
| е Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше |
| рви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори |
| сао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду |
| ди из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је ду |
| пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарк |
| јући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучн |
| де која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{ |
| и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, и |
| еме беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се |
| {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више р |
| паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то ма |
| и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао |
| еша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа |
| н помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако |
| а, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама |
| у уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по л |
| ају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како. |
| р Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} За |
| пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини ш |
| овца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чији |
| Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим |
| приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемо |
| } - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Ост |
| и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{ |
| ним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице из |
| о своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И какв |
| кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, |
| дносима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала |
| еш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ов |
| дан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко |
| ну страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни |
| чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - о |
| оцветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даск |
| ји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид д |
| на и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало |
| рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити |
| изнајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крв |
| естано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би ј |
| страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарк |
| иво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због |
| сла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не по |
| С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлењ |
| Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - |
| етна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка |
| ! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али |
| ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га те |
| сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачу |
| ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који |
| ека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, пр |
| Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број |
| прави нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да п |
| ром кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчма |
| и, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нем |
| А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пу |
| једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али |
| е, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброт |
| срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем |
| уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећ |
| одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што |
| ли? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симонов |
| ади по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите |
| би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толик |
| тим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала стра |
| бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз в |
| ан човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је |
| како нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Са |
| супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отвор |
| аше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} |
| S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се до |
| едне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: јед |
| ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - |
| не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без за |
| о живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је те |
| Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва |
| едом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом |
| рајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из ње |
| са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то |
| риродно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такв |
| у; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово |
| ара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Ср |
| гледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као |
| је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, профе |
| (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове |
| неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на |
| ратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "т |
| ма својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође пос |
| осаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочин |
| н другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са |
| случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је ча |
| его што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То |
| буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад |
| су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и ш |
| а пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци ( |
| ш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћ |
| е нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима |
| а крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли |
| је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - |
| говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} |
| римети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао др |
| луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она |
| са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само |
| а из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевим |
| о раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} |
| бављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт |
| е!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита |
| врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасв |
| луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим |
| } Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја |
| их ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло д |
| анима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда |
| ним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, |
| ђем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељац |
| био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и п |
| упа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се пр |
| вијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше там |
| ју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на врати |
| мак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви |
| је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва за |
| ; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да жив |
| бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестан |
| оле руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више кол |
| оче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрем |
| мама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса |
| ука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} |
| је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зо |
| , душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио |
| о им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време и |
| уго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кука |
| пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на |
| а лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још |
| уге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не к |
| бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, |
| во отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекид |
| какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама чове |
| љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{ |
| звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и |
| тежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника б |
| о јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, |
| налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад |
| има, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са |
| катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много у |
| а да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала |
| наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види |
| орње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла ј |
| , закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, б |
| у се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску пр |
| је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не при |
| људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или |
| миркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов |
| , поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, |
| зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз м |
| речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује |
| гих разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (ча |
| реливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без |
| а муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како |
| керу и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство |
| е нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у д |
| ад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака тр |
| Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што |
| ам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт риб |
| м од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цврку |
| она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступ |
| , - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: |
| и сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је |
| а када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која |
| стиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са ови |
| ог живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко траја |
| за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у некол |
| а ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак н |
| врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте пре |
| рјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклуп |
| који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма |
| ав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један у |
| ази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни |
| више јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и |
| вши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке за |
| .{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном |
| тинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} На |
| у: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање |
| ; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цр |
| анога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе |
| а срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлос |
| их, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, |
| на и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни нере |
| воју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где |
| између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у |
| можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу |
| а долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да |
| ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли |
| учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумо |
| еденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, |
| решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, по |
| ет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спаст |
| (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузето |
| е осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како м |
| збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту |
| {S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7 |
| а у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она |
| постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна др |
| исам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпрост |
| е ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако пот |
| јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, |
| ремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од п |
| е он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осу |
| шњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чи |
| та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, |
| му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног ст |
| евих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, |
| сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, |
| губљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} |
| ци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен |
| да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидов |
| смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И |
| није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилн |
| који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера |
| од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{ |
| направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини у |
| н на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико п |
| еговог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}К |
| , пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу |
| - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По во |
| задовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је п |
| топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрак |
| ањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то г |
| Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни за |
| од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом суср |
| очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак на |
| оред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостим |
| се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети т |
| се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он |
| заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око ше |
| да се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да |
| ећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да пост |
| мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је |
| (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључив |
| ајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене к |
| родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила |
| испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лако |
| топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, |
| ва обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и |
| на врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, |
| еостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна о |
| жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким корако |
| на чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, |
| није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су |
| ичи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад |
| тила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од |
| потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике измеђ |
| лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремиц |
| а је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на из |
| н ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и |
| раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем отк |
| м тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам мог |
| ене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугле |
| промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према |
| није тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређ |
| треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој прол |
| ; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак |
| је врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасв |
| јатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјанов |
| ј светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај |
| розорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивш |
| путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да до |
| ишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасви |
| у драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуш |
| је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, ста |
| то главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "ра |
| ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} |
| та.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлос |
| породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али |
| тивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о син |
| изио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ак |
| онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне |
| може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер |
| речности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, |
| поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби. |
| цу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то |
| } Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: в |
| он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети |
| војих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радми |
| н, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о не |
| треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су д |
| који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво |
| а својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горе |
| била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је г |
| ли као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камењ |
| да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се зби |
| један добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном |
| ашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, |
| то је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито |
| х улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} |
| чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре ст |
| ос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, по |
| једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више пове |
| и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена бр |
| поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то |
| време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изг |
| и, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе |
| заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше по |
| људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозни |
| ак ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, ка |
| иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преуве |
| ом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је |
| ва жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као |
| да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је |
| ; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачу |
| ред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све |
| покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато ш |
| у ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први б |
| би нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако |
| е ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и |
| епу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он |
| би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је ч |
| међу врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{ |
| се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, |
| аст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све |
| а још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу |
| шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кућ |
| н на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашње |
| азивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако н |
| светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазво |
| ха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, |
| Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отво |
| и, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та |
| овање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и |
| у барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барк |
| осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године пола |
| да, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касн |
| о не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмер |
| ијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам ј |
| е на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба |
| а их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот |
| т када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, свој |
| е и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{ |
| канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опор |
| ма, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на |
| ујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајућ |
| осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепе |
| живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим |
| те?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену ко |
| ега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовем |
| м и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена |
| унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, |
| ије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете |
| {S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову црк |
| је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем |
| ције.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не |
| е мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога о |
| е речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри |
| капи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак |
| и из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим об |
| о запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} А |
| добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног ра |
| но крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у св |
| бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и |
| . {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се |
| тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећа |
| едног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно |
| иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге |
| а, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али |
| ња, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала. |
| моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на њ |
| осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S |
| јвише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађа |
| ом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је ст |
| е наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су |
| ом и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног знача |
| чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих |
| ижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини жив |
| да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S |
| ности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: њег |
| тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенк |
| тичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на к |
| је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек п |
| као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим |
| авда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу |
| е безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобо |
| У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном |
| вота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном з |
| упљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим п |
| .{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, |
| нопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, кој |
| чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима |
| а... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се мла |
| часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. { |
| им осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љуба |
| , мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не |
| ти, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси |
| еђу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да |
| у страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни о |
| ко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има друг |
| о довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ |
| ст?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли д |
| нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, |
| зрађени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло с |
| о допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широ |
| да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је |
| Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више ме |
| млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева ула |
| же савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зн |
| е склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манас |
| ленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у час |
| е то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе |
| еколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим |
| е затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, |
| да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито з |
| поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, ув |
| а ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној стран |
| је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да |
| кажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени |
| зи.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на вид |
| орна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је ув |
| не узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарап |
| ијем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек сед |
| аса, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљен |
| но оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је |
| о је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубе |
| {S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нац |
| га, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је п |
| ихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде |
| ки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум с |
| над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли |
| !) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) |
| ај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лич |
| кушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не п |
| .{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије |
| оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе |
| гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвор |
| и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И треб |
| са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она |
| се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону ко |
| и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир |
| то пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепк |
| јицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајућ |
| Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поч |
| јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и о |
| на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарко |
| S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} |
| овић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да |
| уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он |
| не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени |
| ога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да |
| људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам |
| при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полум |
| о као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоас |
| а на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна |
| , блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та с |
| е грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројст |
| аног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхун |
| затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и пока |
| , нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју чове |
| каз је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требал |
| безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катана |
| ју) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, |
| и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на |
| а и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног |
| да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; |
| амисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али п |
| о да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја |
| ти, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно |
| , на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко пу |
| о мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да |
| и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, пра |
| тара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он |
| да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свес |
| есен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пу |
| а му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод ас |
| лавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа кој |
| вет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше |
| е најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли |
| већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се |
| едамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све |
| ам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама |
| храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S |
| атак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карам |
| дној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло осл |
| није чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно м |
| ланини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се |
| плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло п |
| оје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се г |
| еткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо с |
| му да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчиц |
| капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено ја |
| ом муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од прав |
| , шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом св |
| спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тр |
| се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} |
| ? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цр |
| лику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајуш |
| са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на |
| ли од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера о |
| плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџ |
| једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво |
| о сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као мал |
| отону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време |
| њем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге из |
| е, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер про |
| мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим |
| ветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је пра |
| ма, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџ |
| е, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нија |
| н је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то врем |
| е пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и м |
| р ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потреб |
| нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен з |
| о по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, |
| еху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше |
| ао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред |
| е већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван г |
| бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и |
| је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи |
| чења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп |
| тотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене гру |
| (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио но |
| } Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: кла |
| адржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S |
| штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена |
| }Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око оч |
| рах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! |
| о и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што |
| исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост |
| уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више |
| нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једн |
| код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и |
| у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећају |
| само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је |
| , у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чем |
| здених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Тр |
| мехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор с |
| } - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - |
| {S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уост |
| .. због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покриве |
| виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновим |
| тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе пос |
| . {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови. |
| ић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о |
| у мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгл |
| и! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га у |
| рах да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачк |
| вде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за сво |
| бе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Ра |
| не осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и к |
| ма, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама |
| а неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ј |
| ка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смеј |
| е може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта |
| а се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубљ |
| ала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге |
| његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и |
| свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених |
| ика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени |
| Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узб |
| лите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, ч |
| указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају от |
| и према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвен |
| инжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, г |
| о свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком |
| а уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, |
| ?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Зб |
| ни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је с |
| , глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уж |
| на.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао упла |
| е до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра |
| противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из |
| и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Р |
| а да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повуч |
| друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење ду |
| к је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остој |
| битељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, |
| оризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у то |
| у, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концер |
| дња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, |
| а ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну нај |
| , то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у н |
| ећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се к |
| с ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси |
| вим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам т |
| истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ |
| овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем |
| цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива |
| мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И л |
| ју стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није мог |
| оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, приш |
| ас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељ |
| ђаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укоч |
| када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате |
| треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, ос |
| иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели |
| вске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин М |
| .{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} До |
| ше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу п |
| абајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљу |
| тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какв |
| мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно? |
| , скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад се |
| на. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту |
| ка, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног |
| се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно ш |
| вијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S |
| олики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно ос |
| , са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и |
| имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а кој |
| номе слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} |
| е онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - уг |
| хом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како |
| ама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, н |
| у у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у ме |
| тим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} |
| оји носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штет |
| ао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од |
| воме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу на |
| их, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао п |
| рали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, си |
| ла... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, |
| ом женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад |
| а, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по |
| од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под ду |
| у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који |
| дицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допуст |
| Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце |
| возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он |
| кав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имат |
| места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места б |
| нуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде д |
| о нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полускло |
| пште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису има |
| о.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног |
| роговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, д |
| век има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, свој |
| обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чи |
| едно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним план |
| рво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала је |
| Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше пр |
| ала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се приве |
| S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не |
| глу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламн |
| мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила рек |
| своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је |
| и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на нек |
| принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од |
| њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као пр |
| да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и п |
| човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу |
| к, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоћ |
| а мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало |
| дира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили |
| ма, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која |
| је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да |
| зило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, ко |
| пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући поке |
| и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе |
| рњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не |
| руго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био |
| {S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На с |
| водећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, |
| листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини |
| азнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали |
| роз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора |
| говорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави нео |
| овима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Рад |
| оји верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уоста |
| {S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисл |
| е Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима ни |
| чиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који не |
| не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у |
| шћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих |
| ана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срб |
| нем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукоти |
| сталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслуж |
| да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погреш |
| покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки погл |
| а је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек |
| жена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жест |
| це, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих |
| к и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему |
| лабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно см |
| им очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У трен |
| се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније врат |
| м прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцр |
| песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај |
| нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало |
| већа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, |
| квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шет |
| е моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца |
| стинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, кот |
| дима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и |
| из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем изма |
| лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... |
| бог јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га |
| , чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њен |
| од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујал |
| евидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по л |
| Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су кас |
| } Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују |
| а записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и |
| једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, |
| тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро |
| рета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је дов |
| ла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још |
| о и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S |
| {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутат |
| кут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S |
| д старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а |
| и се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљ |
| ути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сас |
| а се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, |
| прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она |
| шће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећ |
| туљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао сам |
| главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у ц |
| во брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да |
| је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промисли |
| Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове ку |
| да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао б |
| је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и |
| дао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико |
| ји почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S |
| вог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно |
| а право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну он |
| да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * То |
| су и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S |
| огу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена.. |
| Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је |
| Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да |
| са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са ко |
| че у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обуче |
| се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове |
| а стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори |
| у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шума |
| у несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са ко |
| од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштен |
| ну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} |
| аче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али М |
| који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила поно |
| три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се |
| окрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре |
| часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, т |
| е беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљ |
| да баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све в |
| ји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја с |
| {S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} |
| леда свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове бр |
| није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им |
| а у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друш |
| вежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну |
| уда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? { |
| ељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Осто |
| } Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике по |
| имназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Та |
| ваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти ника |
| едан живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гл |
| вој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за |
| е је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Рад |
| слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромн |
| је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него он |
| га, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам |
| рамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и м |
| и пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, |
| адно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, |
| не неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се |
| ле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су бил |
| пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребниј |
| да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ п |
| ританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" мо |
| еухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једно |
| к остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морат |
| та, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журн |
| е и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ д |
| ости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид |
| тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада нај |
| чајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице |
| рење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара |
| ао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (ко |
| и ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је мести |
| чице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи |
| о да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао |
| растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним д |
| од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} |
| та журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а |
| место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време |
| вори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за неш |
| одио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узр |
| S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али веру |
| к и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозор |
| ну најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до |
| Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну |
| еки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С врем |
| Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекива |
| мена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када |
| е походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље шт |
| о саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом |
| ирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомил |
| ило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијал |
| и љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли свој |
| му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођени |
| есвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под о |
| за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, |
| е лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да р |
| а вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, |
| ов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било дав |
| д, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живо |
| евани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је |
| друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S |
| И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; |
| љено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} З |
| стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је о |
| нт који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S |
| еизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи |
| о око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрет |
| подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто |
| вушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако |
| овним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим |
| н њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, в |
| ио још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, |
| о ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему |
| мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем |
| ије био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме |
| магљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро |
| е пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, кр |
| ико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део он |
| .{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја ј |
| ковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева с |
| прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном век |
| т, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог нена |
| ј је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда жел |
| мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, и |
| ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{ |
| а ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо на |
| ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... о |
| ка.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - |
| е, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинил |
| себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. |
| вима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз св |
| дну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Н |
| сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплака |
| цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да г |
| кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита з |
| да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак |
| ироду, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење |
| м у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком |
| ски непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројни |
| су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, пр |
| амо један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очај |
| н и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму њег |
| не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гл |
| унца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред |
| који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали обл |
| вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по |
| побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, к |
| де скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучн |
| њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао б |
| поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишин |
| ка моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног нов |
| да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи св |
| дност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том т |
| н ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасн |
| нске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је г |
| својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап |
| иже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам прон |
| еместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; |
| ци. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано |
| младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година |
| арамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у |
| и сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} |
| , нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нел |
| авијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак |
| ног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола |
| небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневн |
| е крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака |
| вали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са |
| мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било н |
| ао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што |
| еда на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиж |
| ланови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било |
| млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пе |
| ао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на |
| о намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну стран |
| вановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празн |
| свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да |
| седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; |
| д руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер |
| ао и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све |
| ..{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Стр |
| ког, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оже |
| у детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и |
| ар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{ |
| еља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је |
| се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада дола |
| не и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко д |
| други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у жи |
| да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од сво |
| завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, |
| ва за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Ра |
| изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му |
| дети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздва |
| најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то и |
| буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих |
| пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Је |
| здрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која н |
| котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута |
| н, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, ко |
| е, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају |
| е, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. |
| и, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да |
| е теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да за |
| када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је н |
| ог на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као |
| рочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано: |
| стао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућнос |
| дником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев |
| увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимни |
| јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јут |
| бог тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тиши |
| сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је изви |
| вену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне |
| крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео |
| што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} За |
| срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као |
| утија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налаз |
| видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - |
| да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са |
| врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмили |
| зивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки дел |
| , са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{ |
| карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; ал |
| која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било |
| не и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађ |
| га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодил |
| ста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се ди |
| м његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала ник |
| довољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манаст |
| врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се |
| ум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута |
| ткинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} |
| (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} |
| је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, |
| јом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потп |
| га јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са кој |
| м телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан т |
| S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене пост |
| косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје п |
| ропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до т |
| лику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Н |
| м задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот |
| ромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном |
| еме Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија кој |
| е да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у |
| гов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учи |
| амо ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на |
| н.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основ |
| а прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доно |
| става, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га п |
| теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{ |
| крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, су |
| е у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други ср |
| ога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S |
| гове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена н |
| ко да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, с |
| без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу |
| вно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом |
| ла у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење усп |
| налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним |
| се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) |
| а на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у |
| мила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју |
| одушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срест |
| ито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - по |
| сеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале |
| ашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из стра |
| наки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, |
| врши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом м |
| {S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасв |
| } - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла |
| ивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када оста |
| оград, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што |
| уга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва |
| правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих зна |
| о његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом |
| е са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакл |
| - пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. |
| а једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском п |
| Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Д |
| S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти |
| а, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви |
| и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе бол |
| ста где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том |
| ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели |
| себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке |
| страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном |
| онудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни |
| ове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безн |
| н се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно за |
| Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је в |
| тали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не |
| када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јо |
| , Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са |
| ш више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико ч |
| ши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, |
| јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Р |
| ног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу |
| чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавш |
| их особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно бе |
| на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да |
| један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на та |
| том пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад ма |
| кође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Зајед |
| божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да |
| атворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је |
| да сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка ва |
| а са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда |
| е у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жен |
| акодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, |
| ј површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца ил |
| зимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обно |
| ш на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко к |
| ицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито |
| јдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} |
| сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закрен |
| ло ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гав |
| и имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмил |
| по... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{ |
| оредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути |
| би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у с |
| ахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{ |
| о је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он м |
| ковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Стан |
| не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућурен |
| ост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ |
| оне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он иско |
| ио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном |
| мицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде к |
| одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не те |
| у је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке |
| мила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим |
| S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалиц |
| томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Око |
| ила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камен |
| } Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрост |
| сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), |
| алом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кро |
| ј соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плак |
| елим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{ |
| бе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или |
| рави у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превуч |
| Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих д |
| Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастук |
| не стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајно |
| S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, |
| мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажно |
| жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудн |
| ига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се над |
| на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсеч |
| девши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој |
| Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у |
| ковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само |
| е пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради |
| молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, |
| што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) |
| ас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите |
| ако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Ос |
| о стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће ус |
| је се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и ст |
| тим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, н |
| завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, В |
| равцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори с |
| а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, |
| то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у на |
| ило гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овак |
| ко себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му каве |
| ије долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, |
| толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао |
| оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да |
| ђе кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Шт |
| ља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба |
| Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно ле |
| истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико дево |
| тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић |
| {S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио |
| } - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим са |
| музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} |
| ским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она |
| гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, ниса |
| устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са |
| звините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно леп |
| иалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда це |
| старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који |
| то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, ча |
| живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали свој |
| ко њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудн |
| } Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичн |
| вратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га |
| и да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - О |
| и јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све р |
| тице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а уб |
| планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређа |
| ђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут |
| адмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло доб |
| а му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријате |
| му на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је и |
| енице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак |
| ст, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празни |
| нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне |
| када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек нек |
| онудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове на |
| едном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још ј |
| Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу преп |
| у о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S} |
| одавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Заш |
| је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где |
| сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сив |
| у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте тре |
| ви новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, |
| то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, |
| пред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће п |
| ћ дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању своји |
| толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, по |
| оралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно ра |
| е толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бе |
| било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василиј |
| од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толи |
| аће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше в |
| недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Г |
| камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја |
| глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица |
| ја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касн |
| е осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвај |
| очарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се истор |
| љивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, нем |
| осматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање р |
| о ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци ст |
| ајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузе |
| вота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, |
| сталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас б |
| мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно ч |
| музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је |
| ло се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све |
| ојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атм |
| то је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је б |
| ашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољно |
| олико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да укло |
| {S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се |
| у.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Ка |
| и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака к |
| на не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, о |
| којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између дв |
| ежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа |
| ејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке |
| и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивичени |
| {S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрниц |
| ребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочит |
| везли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} За |
| манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се ок |
| дањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша. |
| него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у |
| витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - пом |
| покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих ре |
| отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа ше |
| ко је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здра |
| о је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто |
| несу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би |
| ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђ |
| јзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} |
| договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{ |
| } А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је и |
| потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опали |
| таца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; ал |
| це, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се с |
| се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше понов |
| још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купи |
| лити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једн |
| Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може |
| у кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у |
| и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због иг |
| ви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела |
| имо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње |
| у замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, свак |
| саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко ј |
| свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим ли |
| поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљи |
| је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао |
| етак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене |
| он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте |
| ку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру |
| у дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом |
| творених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, |
| исли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао соб |
| И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале С |
| насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од |
| амо почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почет |
| и су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочи |
| теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светло |
| ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац из |
| ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чиње |
| да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, |
| {S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе с |
| ање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек |
| читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарко |
| Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} Т |
| сне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од х |
| жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештен |
| а проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока |
| звлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када ј |
| би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавал |
| ак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, |
| то мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама |
| м и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се |
| , да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој |
| ола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко |
| ) и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Ба |
| е утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се једа |
| ца и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да |
| ање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекив |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. |
| ани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се |
| пуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно |
| ! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у о |
| ао улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом у |
| огао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодре |
| е од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како |
| месним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми н |
| {S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова др |
| и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Б |
| огао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледа |
| арковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране бе |
| подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај |
| !{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (к |
| уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу |
| ти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, иг |
| {S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало |
| рао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак |
| анастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом. |
| м зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које |
| астир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радник |
| ику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мен |
| радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се |
| сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као с |
| не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, |
| ескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи |
| када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом п |
| е неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да |
| већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили |
| дна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар |
| дног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. { |
| а је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која н |
| ако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} |
| шао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, на |
| ат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу |
| био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше |
| твоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као предсе |
| направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине. |
| еосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од не |
| но и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко |
| премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, к |
| ти.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у |
| и светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају |
| простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора |
| на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој |
| јој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он о |
| ба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њим |
| времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ С |
| где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочи |
| Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је но |
| насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде врем |
| и уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на да |
| од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опр |
| {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да проб |
| руму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио |
| лазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му |
| са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако |
| а коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са |
| јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, |
| Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онд |
| а диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојн |
| о, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша ј |
| глу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући |
| аза коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави |
| светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и па |
| ацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их ј |
| адни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је |
| носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, |
| дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред |
| ог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и с |
| те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часов |
| и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са д |
| звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је |
| пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих стран |
| ку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весе |
| стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та |
| уту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како |
| ега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено иза |
| ове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али |
| старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сун |
| ра спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У со |
| мој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све ис |
| оди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зач |
| рете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилик |
| се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра |
| , он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајн |
| упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, а |
| да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје св |
| својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да |
| .{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад к |
| нику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да с |
| д раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она с |
| војом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), |
| о прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око |
| о цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она за |
| столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и |
| шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се вра |
| лико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Кара |
| и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најза |
| док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би сво |
| његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што |
| е сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздр |
| а куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем |
| ету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим |
| } Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталн |
| н на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, |
| вршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где |
| главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај ст |
| дник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћ |
| ичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли |
| ћу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{ |
| иковања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину гла |
| га нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвор |
| ио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на вре |
| ћи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Та |
| ња и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало н |
| јзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Би |
| мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог |
| бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлу |
| радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој п |
| тно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, реч |
| е, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола |
| сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Васил |
| а нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем |
| зити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрх |
| ни поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, ц |
| ту, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до о |
| !) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Х |
| инило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да ок |
| но што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" им |
| е и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{ |
| м: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} |
| оје је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, н |
| који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, н |
| а, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ни |
| стави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли го |
| бјаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не мо |
| о, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кај |
| ј син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на теб |
| ена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази мн |
| веска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ће |
| атим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају |
| лих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертик |
| читу, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровити |
| болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе з |
| петице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворе |
| најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по |
| и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту док |
| е воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена |
| ед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи |
| {S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан |
| е он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао |
| ретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Је |
| едва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ва |
| лику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и т |
| је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, прост |
| х је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, |
| ше велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца |
| ише гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу т |
| кивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, |
| на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљав |
| ама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, ск |
| {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је |
| сече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ног |
| бо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на ко |
| ној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пло |
| јућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадн |
| оворио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих |
| о цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу |
| био јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао как |
| снови својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје тео |
| а људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког вели |
| ку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се |
| блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио |
| противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака чест |
| а се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стад |
| ће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, |
| исла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која |
| ави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у дво |
| зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., |
| њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуш |
| шене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. |
| вљена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, у |
| } Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображ |
| ак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастир |
| осом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибљ |
| имом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потреб |
| S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да |
| вим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену |
| да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{ |
| е нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пр |
| .{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али |
| вава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да |
| тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов н |
| својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, с |
| ахватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари н |
| м штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак |
| та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог |
| .{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и |
| заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} |
| е недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док |
| није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацал |
| напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на јед |
| е.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе |
| махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грл |
| ати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младо |
| а нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде изл |
| а једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку |
| рог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и |
| равећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привуче |
| о за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината н |
| гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S |
| Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво јед |
| о онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето ме |
| а М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским т |
| м подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из о |
| једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, зв |
| кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} X |
| оденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога |
| појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам ви |
| више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у но |
| Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано н |
| скуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; ј |
| Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком к |
| воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто |
| дном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивш |
| реко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се з |
| на, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек си |
| ђе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S |
| и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће |
| рекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} О |
| требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{ |
| им собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпа |
| ши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та |
| ша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како |
| а у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учин |
| а у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{ |
| услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљ |
| је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар |
| е можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Васи |
| } Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или |
| поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах п |
| вог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава |
| к је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Среб |
| ретрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то |
| } Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} |
| говим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење к |
| гама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одс |
| на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пош |
| рена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је п |
| свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са в |
| У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуг |
| и речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. |
| неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опр |
| узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини ј |
| дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бе |
| без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, кад |
| мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако от |
| могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} |
| н остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не |
| ла, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било |
| ила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори |
| седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{ |
| обу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - |
| ним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} |
| } И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, |
| ште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што |
| ље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште |
| а срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледал |
| ко постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не при |
| светљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, личн |
| омињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало н |
| цу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с |
| естан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час сла |
| акеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам п |
| еђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње изб |
| окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он |
| Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре в |
| се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте |
| нуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крил |
| јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке |
| дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко |
| хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неи |
| су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приме |
| х.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана |
| у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду |
| ати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодр |
| ем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као |
| се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута |
| бу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања |
| најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не б |
| ила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено кр |
| ој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, зав |
| гавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгле |
| сврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен |
| асуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, тр |
| .{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Ње |
| узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини ( |
| , Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{ |
| за, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног |
| првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радм |
| ово врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Васили |
| кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито |
| хну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори реч |
| тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се |
| оја косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је |
| рама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и |
| татке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се дог |
| их и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S} |
| а полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју |
| звадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прст |
| брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он доч |
| спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) сл |
| тане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене н |
| ички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено |
| вати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се и |
| се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом |
| што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револ |
| оли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се н |
| рава слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свр |
| ме убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али н |
| едан сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји |
| и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, ук |
| од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од |
| дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ип |
| м путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила ј |
| о, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји |
| недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само ж |
| ро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарков |
| све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како |
| ти?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађа |
| тво.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ак |
| а собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и о |
| ли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу ок |
| ?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вам |
| ње! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почет |
| ду).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очи |
| ћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тог |
| има у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново |
| смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да ј |
| екако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправ |
| е, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у све |
| ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, |
| е свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледат |
| о:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S |
| о истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те |
| рос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лиц |
| ткидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, в |
| и путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један |
| е да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним јези |
| ија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулни |
| то се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У |
| ишом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова |
| ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} По |
| мена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (т |
| лог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, |
| варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве |
| о што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су |
| ивота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарков |
| ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S |
| к кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрве |
| На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег |
| оте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пр |
| и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом |
| м којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} О |
| га, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што |
| на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (је |
| олазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; |
| ; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди див |
| ану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? |
| његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) |
| ања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одм |
| еумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога јед |
| арамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он кло |
| које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог |
| И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери |
| то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавн |
| и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлук |
| , узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско |
| то тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољ |
| иност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на кр |
| с, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозна |
| чи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде |
| слобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших |
| , међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се п |
| еувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао |
| же изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра |
| да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ва |
| Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} |
| да његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у |
| тлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су п |
| ост у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S |
| им постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само т |
| еше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов из |
| прекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуње |
| о о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом |
| хом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси с |
| "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота х |
| вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чуј |
| и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху |
| за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" |
| ... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти |
| ја овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старост |
| ипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена |
| онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја |
| S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те и |
| је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све |
| анастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата |
| и су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипоконд |
| е.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога п |
| што? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} О |
| што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, |
| да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш н |
| у штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек |
| амарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне " |
| ојави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала п |
| тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покр |
| о ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора |
| ије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала п |
| ето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здрављ |
| управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не ви |
| великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пр |
| на бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је би |
| одневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би |
| тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опко |
| када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој ста |
| ле.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Чове |
| и место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се по |
| дном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему ово |
| је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово |
| вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под |
| лико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - |
| заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћи |
| тали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час |
| гова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики рат |
| арковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђ |
| настирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором |
| јале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту |
| ликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Б |
| то сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где п |
| вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју ника |
| да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти |
| уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате |
| утих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војн |
| отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђ |
| треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечито |
| страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили у |
| оче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе |
| х јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мра |
| своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарко |
| је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{ |
| своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвик |
| . {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га ум |
| } - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - |
| Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} |
| анитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске |
| Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га ј |
| срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се |
| се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} |
| бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карб |
| кове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} |
| и звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, |
| устише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она ск |
| известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати |
| Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас. |
| по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тре |
| идите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назове |
| а, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Виде |
| S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи |
| пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закљ |
| S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крај |
| Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учин |
| риметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам |
| је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку д |
| вори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање п |
| S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљд |
| ему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га |
| а је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Беогр |
| ковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигаре |
| акве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оце |
| а ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бе |
| је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече свој |
| приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде д |
| ога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао неко |
| је набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одм |
| агано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S} |
| тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног |
| азивају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га по |
| узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би |
| ару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манасти |
| ивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе паме |
| ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{ |
| .{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - |
| ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједн |
| укавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог сек |
| зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање- |
| ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S |
| вно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери шт |
| од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. |
| , бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Ма |
| им рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао сам |
| че).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, |
| Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мис |
| ита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - у |
| кну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када |
| ве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђива |
| ла ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да |
| лазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} З |
| Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што |
| о се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жу |
| и звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи п |
| аздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да по |
| али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај |
| својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог олов |
| ом? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са сво |
| леко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S |
| е и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један та |
| гло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после не |
| похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташ |
| ити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и посту |
| удети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S |
| авара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у |
| матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек |
| е то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике |
| зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} |
| су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркв |
| јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи |
| да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Ка |
| ши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Понов |
| ао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била |
| ајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај не |
| дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено |
| могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету ди |
| рсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела |
| вао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазил |
| наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомича |
| врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише |
| од теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном п |
| гово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти |
| е заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну |
| сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и |
| ве, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богород |
| е на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што л |
| се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} |
| вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци посл |
| цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дис |
| ркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у друг |
| бу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не зн |
| их остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је |
| то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, |
| а, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се дог |
| да, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изна |
| е и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су о |
| та се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис |
| ећ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лаво |
| едан прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди ка |
| једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђење |
| су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна пр |
| лих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{ |
| се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Прест |
| ветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко |
| у да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, кад |
| одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - |
| акључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да о |
| е? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче |
| време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Ва |
| ара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сн |
| е, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. о |
| е показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изј |
| јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби |
| тима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало к |
| годило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи б |
| вади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - |
| ежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Ва |
| ви Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ј |
| ђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Н |
| би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кри |
| ма свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво |
| тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетач |
| су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, м |
| . {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина |
| и и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на је |
| ао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се |
| кво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} |
| ежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застран |
| ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још чи |
| о се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је леж |
| захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете |
| атвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, и |
| {S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: |
| , покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по к |
| а ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго наст |
| и постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, |
| ешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом чов |
| а кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је |
| цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бор |
| едно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до вел |
| (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} |
| тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас |
| све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо |
| н мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да св |
| људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила во |
| осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се ла |
| ици, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гоми |
| ешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе |
| , заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како ома |
| испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лак |
| који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мисл |
| занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али |
| оме часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, мака |
| секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше с |
| Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездан |
| о виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се ок |
| е она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој |
| оби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао забор |
| жда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио своји |
| стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовн |
| S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су |
| тацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то нал |
| } И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно |
| S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да о |
| њаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је н |
| корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много |
| а (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих |
| својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо |
| еђена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пр |
| два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбу |
| ј ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице г |
| боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је |
| ило стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђива |
| аше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, ста |
| тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се п |
| , он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена |
| еко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост в |
| мње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литр |
| иве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снов |
| а се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти |
| Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више во |
| о апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Прав |
| тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S |
| орним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај ср |
| }Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко изл |
| говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице |
| наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да |
| подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Ме |
| ао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашањ |
| лачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико |
| Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мисли |
| х усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над |
| е, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, |
| - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не |
| ње што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима |
| јала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио |
| увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину С |
| повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу |
| е ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема м |
| ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаз |
| е просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављуј |
| реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; |
| могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у п |
| о, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићав |
| а под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није бил |
| м колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква пр |
| о проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинс |
| репала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме ј |
| избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који |
| да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било |
| се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да чест |
| у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије пр |
| нувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћ |
| } Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама и |
| оке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може |
| иви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњава |
| и га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не и |
| предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене |
| и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужу |
| жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, т |
| оја као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних |
| у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразу |
| сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха |
| узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила с |
| тности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Н |
| сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, к |
| само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она преско |
| прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до б |
| један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гач |
| де одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као не |
| и намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима. |
| лена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса л |
| Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везива |
| а у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролаз |
| усти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дис |
| Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места |
| {S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донес |
| чен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједн |
| и да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а п |
| еса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{ |
| и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, |
| (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће |
| том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу |
| ао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто ос |
| је веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Се |
| и ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране |
| и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спа |
| годило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он мож |
| а...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час |
| тнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} |
| дан осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати |
| ута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га неприј |
| рота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, м |
| е руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са коле |
| на, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје |
| јим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S |
| ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парче |
| илика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још |
| пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу |
| рква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати |
| исанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије |
| сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спази |
| еке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде |
| зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S |
| у мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лен |
| е, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале |
| е измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црве |
| по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе |
| век пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим нога |
| ле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао |
| шине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били виш |
| о се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком че |
| паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним |
| S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пу |
| ла.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није |
| тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад мес |
| спред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звез |
| } У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се о |
| истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадн |
| истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, ко |
| је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му нео |
| првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са |
| едним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе и |
| р се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и |
| у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што ј |
| енка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се по |
| тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се изд |
| Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена |
| е и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе |
| ле жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка повр |
| од срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше |
| и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут |
| ђало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је |
| д; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах зати |
| ке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како |
| ли у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујав |
| влада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из ско |
| ба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Р |
| о немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор п |
| и, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти |
| не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јеш |
| камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани з |
| покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на ст |
| ари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела |
| е изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Ј |
| право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба наста |
| ера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто п |
| и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкара |
| S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцњ |
| - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом |
| {S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на кол |
| ом пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог |
| ста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш |
| ма, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, |
| ловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали ма |
| ечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - |
| одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг |
| малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, |
| ерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне. |
| мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сан |
| ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао н |
| нагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у |
| бу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљ |
| сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљ |
| етљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма |
| у, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети |
| измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. |
| х литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па |
| дише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прош |
| озгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову уг |
| ра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачк |
| Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и ти |
| реперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљав |
| пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном |
| ом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ства |
| ст вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз |
| мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућ |
| У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек |
| рна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? |
| вршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно |
| сора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор с |
| ање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да св |
| леду; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор с |
| деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много б |
| онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, поха |
| велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воде |
| правља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се зад |
| еко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на кој |
| ен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. |
| р од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који г |
| речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христо |
| а шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је се |
| о, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вече |
| ико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни |
| сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} |
| S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Зат |
| ећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S} |
| сетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора |
| стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како |
| да у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у кој |
| палио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије |
| м, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, с |
| лико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не и |
| S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила раз |
| едан нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одгово |
| је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав по |
| ав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због нов |
| авог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да |
| адмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од |
| ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, |
| ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постај |
| о и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који кућ |
| о је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим ис |
| .{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему са |
| стршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново |
| р му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за ње |
| рачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ј |
| чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен бо |
| што сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и |
| аховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она |
| - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу би |
| ом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, |
| ђучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласов |
| собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више |
| аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, на |
| у јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да |
| секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се инач |
| ико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго |
| , што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он ј |
| рема соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затв |
| , у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега д |
| оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад св |
| врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом |
| уд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било |
| аква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари |
| г радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и б |
| па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица. |
| и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Осто |
| оговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Са |
| И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Је |
| доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављ |
| пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се так |
| и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Осто |
| а брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} |
| тоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакл |
| - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се |
| рео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ј |
| лед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и з |
| пе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да г |
| зао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на как |
| огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко к |
| хтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз |
| проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Ра |
| ш владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постој |
| сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} |
| а, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крс |
| је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја |
| е, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се поб |
| ћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајси |
| н ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа. |
| но у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Је |
| службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам |
| имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави |
| у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрач |
| асвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претвори |
| прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - ск |
| и пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидо |
| фером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његови |
| им стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеник |
| ају са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачки |
| и су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Ср |
| знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то ре |
| али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена |
| им јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвов |
| смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на |
| низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој т |
| оје гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- О |
| као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и нај |
| абуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених р |
| чица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, н |
| ијатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, |
| ко "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се |
| руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S |
| ротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Срб |
| и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се пре |
| сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онд |
| колико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних м |
| отова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича с |
| картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се |
| а манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпу |
| очарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и |
| е као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимају |
| {S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из |
| д завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог сто |
| учен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки |
| шћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Ал |
| ници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена н |
| S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео |
| лам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди |
| ледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим |
| вчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} |
| хо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се п |
| брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" ха |
| ме покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хл |
| Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{ |
| се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и поју |
| посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерис |
| као, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лиц |
| унде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљ |
| ко напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толик |
| .{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му б |
| а, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневер |
| у чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} |
| и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остав |
| уто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сув |
| ко - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива |
| слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, |
| едуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим к |
| ом.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љ |
| {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оло |
| ен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепен |
| сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на рам |
| рковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај |
| на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; |
| значајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{ |
| ада се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право |
| зију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим |
| ене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док и |
| их змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили изме |
| одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас |
| ећ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "америк |
| равно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немај |
| широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је св |
| себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је к |
| овек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришк |
| на и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, |
| итом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као д |
| угој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигни |
| мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, д |
| ост као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама |
| ипијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући |
| , које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако |
| ноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, б |
| мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиста |
| говим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су б |
| за последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, ве |
| плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се он |
| указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води шир |
| ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{ |
| ће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође м |
| раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба |
| знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} О |
| чност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) |
| има прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто |
| е...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, ле |
| није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите. |
| род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. |
| .{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходо |
| о цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Нико |
| у се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила |
| мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" С |
| - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Ост |
| аместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храбр |
| слио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето |
| а у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша |
| и бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу |
| то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Зати |
| ија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је |
| а кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од с |
| S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик |
| ојевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли с |
| у.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида. |
| атно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатно |
| к, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе |
| смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукави |
| ?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши |
| рати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он |
| S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се г |
| {S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ће |
| јих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан на |
| расно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та пре |
| , ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет о |
| лику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица * |
| човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "кул |
| је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња изда |
| о могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић |
| нао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незн |
| крајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса вод |
| ушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} |
| к извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори |
| е на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину |
| Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, |
| рба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео ј |
| ио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодев |
| {S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држ |
| вом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ра |
| да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степе |
| врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко с |
| рју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се п |
| ештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту не |
| е и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина изм |
| цу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} |
| е бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оста |
| ко узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... |
| пир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да |
| терину жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је |
| измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карама |
| видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Ни |
| атеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити |
| тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - кад |
| а једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је |
| S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - |
| т, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, |
| , велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не |
| једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот |
| задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле д |
| га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} З |
| ело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше и |
| ратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које с |
| игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, |
| {S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спава |
| шње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице. |
| аљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали дру |
| сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног с |
| р десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на |
| то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочи |
| наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли |
| чицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чи |
| ај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми на |
| ва рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је н |
| и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад буде |
| увши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одл |
| н; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његов |
| окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном јед |
| иште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} О |
| коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим оч |
| тињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна к |
| их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак ч |
| {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" з |
| и да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он |
| вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Рад |
| елим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кут |
| иривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим |
| огла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочит |
| мњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нов |
| м сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао |
| ! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме |
| вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је |
| ма пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо изд |
| {S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њег |
| ранцуског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или |
| којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршен |
| да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху |
| је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео јед |
| рамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксал |
| недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никоди |
| писа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак |
| даће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Ц |
| ило тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, |
| орао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово |
| женио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, ње |
| карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпит |
| ивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусре |
| он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из ко |
| Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду |
| и каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тре |
| ош даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у про |
| кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, |
| у и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више |
| невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а гол |
| мице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио |
| сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, |
| икако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу про |
| мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сва |
| су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена с |
| асвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорим |
| Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час к |
| ори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Вр |
| е времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код к |
| их на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусо |
| бом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у нај |
| Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она прим |
| популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањ |
| года, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица |
| олара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само ј |
| S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго ист |
| учи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је б |
| оговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, |
| , већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S |
| , него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно о |
| из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење. |
| . {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, |
| у била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то |
| мо да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче н |
| рвог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата п |
| спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њ |
| ничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - |
| ркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Свет |
| р и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S} |
| е у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с |
| сор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у |
| оји се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући про |
| ој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог |
| ељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба |
| да види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што т |
| ли је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који |
| арова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градс |
| Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натоп |
| ном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном в |
| к чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја |
| то.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препозна |
| ређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уостало |
| разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пи |
| полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије |
| махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пр |
| ог фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковит |
| ?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити и |
| земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник |
| а по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљив |
| Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла |
| S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} |
| илије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на |
| Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} |
| а.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају неш |
| , Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама... |
| есма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обн |
| S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсиј |
| ин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, ме |
| ђаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је р |
| ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другоја |
| - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! |
| ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. |
| ји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже д |
| ара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест ст |
| јем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је би |
| мо с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до |
| а.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и л |
| аче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У т |
| о, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгре |
| пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је |
| уци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањ |
| рисуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез |
| овановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помисли |
| ам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним зв |
| ар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} |
| се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазив |
| и залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода о |
| су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изг |
| Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладни |
| Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле |
| таш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видет |
| а мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јут |
| {S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су г |
| ци. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођен |
| S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала |
| лушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва о |
| стоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуч |
| теде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: би |
| звући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и ск |
| ље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше к |
| а неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошиц |
| својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких г |
| {S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, при |
| {S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа |
| манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било све |
| е проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који |
| а говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ |
| ва, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према в |
| } На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чисти |
| ада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - За |
| злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много об |
| цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} |
| е, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармо |
| терија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европ |
| ог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији |
| више смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претрес |
| ешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче |
| ких зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак |
| ете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вод |
| е.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од р |
| не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} |
| а рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био |
| узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, |
| ше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствар |
| му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао |
| ило пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и кр |
| лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, |
| а је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} |
| еши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њем |
| крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учиниш |
| требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не мож |
| је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено |
| еље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Он |
| ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже шт |
| орио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те |
| него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му |
| ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узима |
| него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедиј |
| се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па |
| ог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, |
| оме. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на |
| ом часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је |
| исли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се бил |
| лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако ме |
| ј светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се |
| им бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија ум |
| вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђ |
| разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је |
| , лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. |
| S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло. |
| у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом |
| ампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне |
| махом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом |
| ило тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{ |
| ше којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о |
| мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда |
| м са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, |
| хим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и ду |
| ћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он |
| адноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S |
| подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек |
| ким, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика нес |
| иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покре |
| дно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву ви |
| ести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеј |
| ази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово |
| велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао с |
| било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпун |
| да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту |
| ад глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, до |
| ера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и |
| апрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих |
| тајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже |
| укама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он |
| ледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај м |
| тране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се пот |
| и пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплаш |
| S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми |
| т да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх т |
| ипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот |
| јеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то |
| , свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније ус |
| , црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним пра |
| придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење проти |
| исли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат |
| шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао |
| ур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији |
| о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. { |
| којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту |
| ила њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакоми |
| и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдав |
| х догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} |
| да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може промени |
| ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела |
| почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново д |
| увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - в |
| цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим своји |
| а, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одгов |
| већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорн |
| предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништ |
| ло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Преко |
| огледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први |
| квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била ј |
| не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у |
| азумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из ск |
| и бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један |
| лужби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојм |
| њени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се |
| друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио |
| осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са свако |
| потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Ј |
| ано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јо |
| {S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је то |
| зео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од к |
| Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ поче |
| е нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распл |
| аше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, |
| ких дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Р |
| н тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да ост |
| Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало свет |
| ом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну |
| ом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарк |
| ихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврш |
| ште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних из |
| и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу |
| о.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили |
| учала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом з |
| рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотин |
| ила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није м |
| н пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију |
| евојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цв |
| поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање њег |
| ли, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} |
| која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, |
| о заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на т |
| ом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спас |
| у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапре |
| и стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређ |
| аше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакну |
| јка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и не |
| око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног |
| ата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака |
| пазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју ју |
| на запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих |
| мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S |
| свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од |
| Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недоречено |
| есечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} |
| исао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше |
| из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покре |
| .{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају |
| велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је п |
| плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подно |
| а дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном |
| израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој |
| ицима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом вазду |
| машаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S |
| о налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо |
| ећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном просто |
| али (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде н |
| ено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S |
| проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех њ |
| , Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико по |
| еше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљив |
| Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{ |
| о останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом |
| и ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и с |
| хтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он |
| беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, ос |
| чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам |
| навао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S |
| рба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је |
| амарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у с |
| {S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Глав |
| тављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене т |
| ок је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често |
| н већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва |
| помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од |
| да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша м |
| ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, |
| и.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она |
| Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се |
| еда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је ј |
| нут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном |
| права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамн |
| Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није би |
| и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај |
| .{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештен |
| екао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и |
| да остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када |
| а остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у нај |
| јаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједн |
| Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њ |
| у. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} |
| повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду из |
| о.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се в |
| вши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух. |
| на беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је ј |
| сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи жи |
| е може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсно |
| други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задово |
| но уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све м |
| светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она сп |
| зом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Пр |
| руживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав |
| олу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - |
| ИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у тавани |
| авим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под гл |
| ставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше |
| стир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину к |
| Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јасту |
| је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, |
| полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када ј |
| своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први прол |
| ило је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног апри |
| овод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А |
| их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је д |
| ад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} |
| крете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са |
| а, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кр |
| та је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури |
| ају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и сти |
| н, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у сл |
| су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки оп |
| којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супрот |
| т па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно из |
| - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши с |
| е среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у ње |
| у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колик |
| ост (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он ј |
| док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} |
| е кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Осто |
| огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је виси |
| е и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да |
| че и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можд |
| оћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о др |
| ије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстим |
| S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сам |
| воје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. { |
| , са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планов |
| беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори |
| . леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва т |
| одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му ј |
| клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да |
| и мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма |
| .{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * |
| ирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у с |
| ак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчеп |
| а и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огр |
| анама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неко |
| први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло танд |
| а бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стр |
| тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнут |
| мо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све |
| а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе |
| , несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он ско |
| езадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радми |
| идети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, ча |
| ма се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, |
| ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним |
| умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико годин |
| о то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи |
| е.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало |
| гледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S |
| црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашт |
| јату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Д |
| , био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под ови |
| а.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавк |
| уге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и ша |
| . приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли коно |
| исливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пуш |
| ао они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине ј |
| Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, проп |
| едном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну |
| почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, |
| у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, из |
| ад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту |
| његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумор |
| подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це |
| иделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И |
| ов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та ката |
| ог дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине |
| - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не |
| се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} |
| и мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звон |
| т за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И та |
| а што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинск |
| м господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је св |
| остаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}О |
| палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... доба |
| а.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, по |
| гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну пос |
| ном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом |
| {S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се ди |
| еговом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} |
| капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, |
| лок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после |
| најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново поле |
| од паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што па |
| ан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из сусе |
| жете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{ |
| која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест им |
| оја долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, |
| о сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнем |
| толу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци с |
| х осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је са |
| рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настрано |
| и могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерис |
| онекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушев |
| оведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило |
| али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалт |
| о је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све ви |
| о би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, |
| на у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом из |
| се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели |
| ти једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} |
| међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не уве |
| рмирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се о |
| а глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Вас |
| ца и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребр |
| а један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној |
| ањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој г |
| } Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бунд |
| а њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам |
| пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са св |
| окренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећа |
| ли падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмил |
| некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, |
| ојој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на су |
| барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радм |
| у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, |
| о ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брат |
| ли свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена раме |
| посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко |
| ри у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и ја |
| ествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво виш |
| о са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и п |
| о је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког |
| о љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је |
| сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер б |
| х вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин пр |
| у, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би |
| ји су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим ј |
| натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карам |
| а никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао |
| од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглиц |
| Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шт |
| андари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Васи |
| , јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са |
| а трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести д |
| на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једно |
| едно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цоки |
| треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе |
| арковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко |
| би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом ду |
| матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - св |
| и и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како |
| створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног |
| нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије. |
| остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање? |
| ји се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру? |
| рао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и |
| реперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сад |
| ика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ бе |
| ог тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} |
| пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дот |
| не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је бил |
| жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усуд |
| , јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или шт |
| и са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то |
| у захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест пр |
| ив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећ |
| }Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе р |
| {S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећа |
| тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бац |
| .{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном м |
| нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину прав |
| истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам по |
| им у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим |
| рдост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтет |
| има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} |
| или: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити |
| ене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично уз |
| ом страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у п |
| у фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаш |
| ршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још |
| прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја |
| аху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикн |
| аликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на с |
| на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели |
| е ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, н |
| а ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у |
| он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта |
| ари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због ко |
| питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли и |
| ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није |
| ну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После д |
| авке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Ни |
| у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је бо |
| е главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - по |
| се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, |
| :{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то з |
| Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном |
| ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је |
| мити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у т |
| е начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је п |
| о од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба најед |
| иво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о к |
| птичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осет |
| ве прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, ш |
| досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те тво |
| о лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као на |
| ђеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје г |
| лоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино |
| ћ, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих воле |
| са надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није.. |
| е се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је |
| једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи |
| и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непр |
| који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта м |
| же још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи |
| је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у |
| аилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине |
| него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети ка |
| н, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад прав |
| цем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао с |
| ним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало не |
| лим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши |
| S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука |
| ло пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи свој |
| тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела др |
| ну, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисм |
| собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све |
| трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамар |
| је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога |
| ного више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понавља |
| мах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити |
| а хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему отк |
| да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слут |
| е изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од ве |
| истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно разв |
| најући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкарац |
| подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој |
| да не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Јед |
| се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и о |
| рез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, је |
| ем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја |
| ју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изг |
| је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до |
| хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно ж |
| заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи то |
| а.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до т |
| А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде |
| а штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове |
| ква једноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да |
| звесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу |
| љно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{ |
| ема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени? |
| ада сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у ч |
| ас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} |
| Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас |
| ће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не тр |
| адовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, ко |
| рамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још ниј |
| разили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и |
| Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А шт |
| Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, |
| а слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну |
| а после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињал |
| нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша |
| не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарков |
| ем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А |
| ошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} |
| вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели |
| ио начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу к |
| о.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} |
| а иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од то |
| е обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу |
| Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене ил |
| } Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. { |
| а положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити |
| рило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизве |
| ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господи |
| би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да у |
| арочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако в |
| ушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити |
| на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наила |
| ељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни по |
| ду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледај |
| ет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који жив |
| отиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (м |
| дају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему поне |
| знаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, |
| енице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} П |
| S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова в |
| гуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу са |
| ом, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједно |
| S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници |
| осада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледо |
| имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај око |
| ете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољни |
| г живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам |
| {S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још |
| што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} |
| бро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Јед |
| д?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло на |
| тним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја в |
| - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, о |
| отив воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S |
| Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинит |
| ед собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} |
| бе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашње |
| стављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете р |
| престано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узр |
| овори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се |
| елу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх |
| е питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недос |
| да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја |
| време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беш |
| ме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздраже |
| ла наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, |
| ст да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} Т |
| S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге |
| - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} |
| се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га |
| огла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} О |
| местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не |
| оворио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне |
| ву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И он |
| ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавал |
| тоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно |
| цу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја |
| а је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли с |
| иш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, раз |
| {S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; |
| а је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње пр |
| ебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети |
| орављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада о |
| ра, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће |
| ти га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живо |
| да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он вид |
| е затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Св |
| а са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем њ |
| давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом бело |
| и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само дру |
| Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели |
| ет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним |
| знатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста оче |
| .{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком |
| хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - |
| ко јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива |
| авао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутар |
| ла сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи |
| лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Х |
| профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима ма |
| дност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубе |
| амо на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као д |
| ртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленка |
| је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи |
| ина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и там |
| ао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према с |
| бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није |
| авати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене за |
| о чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта ј |
| лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је |
| књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба по |
| спупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око |
| уњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вра |
| ух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила ј |
| {S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учи |
| осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам с |
| ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S |
| е бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти паме |
| ли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкасти |
| шини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том м |
| а разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачув |
| Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте |
| ћ ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао |
| широм, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линија |
| око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промо |
| и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се уби |
| крену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: |
| ив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хо |
| не у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа к |
| ијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, у |
| људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено |
| на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и пр |
| ма.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту |
| е из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву |
| на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - |
| папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} |
| која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени |
| окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, вер |
| фански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} П |
| же и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} |
| ледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са |
| оворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе |
| есечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у с |
| бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао. |
| помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од по |
| га ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме п |
| м одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и с |
| а да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарко |
| амен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и |
| горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу ко |
| оју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо |
| ан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} |
| ешио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприро |
| учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него шт |
| тно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци |
| ука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмеја |
| и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је про |
| је је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше |
| у.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле нек |
| упкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно к |
| јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било уза |
| о: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се з |
| и се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба пр |
| али су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после св |
| рахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне пр |
| има; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} |
| у нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и |
| не свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим кра |
| м муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли с |
| м Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и та |
| главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину |
| ће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само дока |
| лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом |
| епашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, |
| Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на колени |
| чну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; |
| е.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покре |
| ним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Кара |
| нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча пре |
| ао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некак |
| де по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавш |
| лачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је глед |
| х, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и глед |
| так, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да |
| аже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су |
| врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као ј |
| рамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} |
| са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући |
| дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она нав |
| капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Ма |
| почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не |
| илазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозр |
| икално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пр |
| а, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} |
| же.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S |
| поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност |
| лико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топ |
| и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације |
| због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз зас |
| а ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног О |
| н и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској |
| едан поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би |
| ња да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сут |
| о мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе с |
| {S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од ње |
| , и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да |
| едан мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} |
| једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би м |
| кар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то зн |
| нај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевље |
| ија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уј |
| и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога т |
| е: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, |
| огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, |
| укама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S |
| } Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То |
| пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S |
| осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), |
| а.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је |
| обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим п |
| ој књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак |
| једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безвер |
| олу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био гл |
| тадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала заба |
| ка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку |
| асилије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коњ |
| е сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја о |
| е ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за свој |
| била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту б |
| х дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало |
| нутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промен |
| се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако |
| ри у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему |
| о. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке о |
| а овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгу |
| ти.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чу |
| ла једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком |
| , делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био |
| ервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика ту |
| огађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, |
| ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није |
| равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не |
| привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - |
| арковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну |
| о Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим |
| за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... пс |
| ман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на в |
| ма само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави д |
| мех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да |
| овници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или чо |
| ла.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стаклени |
| косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из рома |
| а, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који |
| крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој |
| о изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по пр |
| пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напа |
| је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и |
| {S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} |
| сманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је с |
| едан према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала д |
| чито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час преск |
| је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, |
| } Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљ |
| нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи |
| којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје |
| веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пун |
| је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао п |
| делом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повија |
| енскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који |
| само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор ка |
| .{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, как |
| одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" ос |
| ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је ду |
| ле до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге |
| владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавал |
| кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга стр |
| арачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта |
| ака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису с |
| тању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откриве |
| самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њ |
| ву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни |
| у гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету |
| страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија. |
| прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он прола |
| облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од |
| обро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осе |
| још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи |
| примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јав |
| сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, дав |
| је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срц |
| непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго |
| чи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог не |
| стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Т |
| су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жен |
| ицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство |
| своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичар |
| на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку на |
| ете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} |
| ј и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало |
| е у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп |
| травом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема |
| е-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова д |
| стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Васил |
| купљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове рук |
| светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге |
| че кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У |
| и свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се от |
| омиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S |
| S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш |
| - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи с |
| а.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{ |
| о је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигл |
| гућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих љ |
| - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја д |
| ва и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на |
| бог ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао |
| го за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост |
| И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нем |
| ковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као |
| аше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, |
| волико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто ш |
| логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа живот |
| о спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реторико |
| ан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у |
| Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да |
| две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка п |
| отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на |
| којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да |
| у свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног |
| оба... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то |
| ; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила за |
| били рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нист |
| а се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило ј |
| ека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје погл |
| он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није буни |
| мени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама бр |
| но осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шт |
| ом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} Т |
| без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитос |
| ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво г |
| а, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисл |
| S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима |
| ану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико ј |
| тију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то сам |
| малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно |
| чала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше не |
| ознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налаз |
| е, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али |
| есте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, |
| де...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, над |
| себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је |
| ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - |
| S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсма |
| ва он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као чове |
| а се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења |
| брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори пон |
| толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек |
| аново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S |
| н дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да |
| сте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је |
| роћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнин |
| ора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и |
| ајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска |
| младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарн |
| тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку |
| ешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Ник |
| дим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд |
| а, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако зане |
| едено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом |
| , него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог ле |
| приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозн |
| .. одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговор |
| ражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шум |
| агледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру не |
| сети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј |
| } - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Н |
| ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси |
| него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи. |
| окретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да сасл |
| мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло до |
| рча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Пр |
| се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео пок |
| о.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невин |
| , осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при |
| али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и |
| Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јас |
| и два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју |
| да који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злоч |
| ет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још |
| тог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{ |
| покретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, б |
| сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Д |
| ви!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да |
| , њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камен |
| расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од н |
| ила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чека |
| не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јованови |
| рироде дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвова |
| анија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с |
| Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све т |
| чуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разби |
| енађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{ |
| S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ва |
| чезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по |
| а да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и на |
| лико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздра |
| вио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос виде |
| јући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S |
| време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, крот |
| зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаш |
| } Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, |
| на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопи |
| пија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном |
| омила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до крав |
| елама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано |
| р М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте |
| S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S |
| ији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, |
| ини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап |
| не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не о |
| ворене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуч |
| одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана о |
| кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамар |
| и се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништ |
| начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа све |
| да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред |
| врдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти ма |
| снија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S |
| есте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, |
| а није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се |
| цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засел |
| иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз |
| } Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи иза |
| ијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} |
| заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући |
| е. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне ша |
| вде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом пра |
| лепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није ис |
| .. он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам |
| је?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико |
| ином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде |
| силије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књиго |
| амарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој ш |
| р лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас |
| и причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; н |
| табла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од тре |
| ра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута велики |
| ова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра |
| и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме жив |
| школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађи |
| ијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано |
| ли да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црн |
| у широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, |
| но мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да |
| огаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборав |
| тње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео св |
| ши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим |
| те.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стран |
| коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за |
| уид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На прв |
| у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и |
| отом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљ |
| једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да |
| једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Не |
| аборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело.. |
| да нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у уну |
| и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентим |
| и.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} И |
| оја је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љуба |
| уран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да д |
| ер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила т |
| ствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ниш |
| S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је р |
| ту и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Вел |
| р ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и |
| о општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на к |
| зведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивно |
| , чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поет |
| }То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још |
| иљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав |
| остоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство |
| } Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих |
| ги буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, |
| котину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче |
| немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сас |
| о мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, |
| ониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише у |
| да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама |
| би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његов |
| лећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ј |
| ем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, |
| рено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти |
| успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве |
| ли ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми |
| пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристаја |
| ије узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, |
| т, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгу |
| дољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - |
| м паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам |
| дим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забав |
| страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, иг |
| тавља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једин |
| м.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутн |
| велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти веру |
| о су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, |
| другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба по |
| о од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе |
| љна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе |
| и, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И том |
| а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли |
| аш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада |
| оте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, |
| и смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених |
| он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако |
| и пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, |
| рављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата |
| има дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љу |
| аставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика пов |
| а на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јач |
| ечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од |
| у "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад би |
| ала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела т |
| тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да |
| еличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, п |
| ски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, |
| ечи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге год |
| не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него у |
| те за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа |
| иш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси с |
| ло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си м |
| тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо з |
| рашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, с |
| ором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разоре |
| да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те |
| л и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, |
| , како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће |
| ла је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грознича |
| ечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и |
| ?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их им |
| м љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и |
| би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће |
| ћи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - б |
| и своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим у |
| ика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други |
| њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. { |
| ом познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло |
| н је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био д |
| ћи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Ми |
| ему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христо |
| зире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али |
| лаг.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притис |
| рце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је клима |
| дом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом |
| омилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неко |
| чног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, |
| е према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх |
| д, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да сл |
| широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном свет |
| домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаг |
| ток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут т |
| му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, дав |
| Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост на |
| боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама је |
| било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здра |
| аве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорени |
| идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отменост |
| вић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући ж |
| рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу ко |
| у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљкови |
| , прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају че |
| тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на |
| се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће т |
| и каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није |
| био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора |
| гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови |
| Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стаја |
| ја нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, б |
| физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{ |
| доше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За |
| а се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију |
| и изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зо |
| рет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а д |
| сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак наст |
| песима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у |
| ци и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом |
| ко, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже |
| ло освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у |
| S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји |
| л?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду призна |
| нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у |
| покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "уда |
| стављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела згр |
| а би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, |
| чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном |
| оји из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или ре |
| х пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом |
| рачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крст |
| .{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искап |
| века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те прин |
| } Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мрак |
| сли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба за |
| р је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба с |
| це, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се |
| подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби |
| ик, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали |
| о биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало |
| изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, бил |
| час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да иде |
| се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор |
| ихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право |
| сет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, измеђ |
| но!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безна |
| нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и јед |
| рашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није ничим |
| жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грло |
| оче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде д |
| ан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} П |
| разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и |
| са због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених |
| стојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити к |
| паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада |
| уно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што |
| свим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза ко |
| и.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њ |
| војој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не |
| ушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто |
| сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу |
| ном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, к |
| те.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили вели |
| и, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Би |
| нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам |
| ајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар |
| се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у |
| споде, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњен |
| тих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а |
| здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као |
| по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је |
| због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, примора |
| ом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво |
| бијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако мног |
| збиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад |
| у ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јас |
| ешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше зад |
| е није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са |
| вљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати ср |
| а четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ гл |
| а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић п |
| какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Кар |
| сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{ |
| } Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{ |
| ражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њ |
| на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак |
| , који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности |
| може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и л |
| ога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатс |
| да (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто кр |
| са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} |
| , тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне ств |
| предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. |
| ежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним ос |
| рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том |
| рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе т |
| . {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и б |
| врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером |
| , Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек н |
| кви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, |
| ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба вра |
| из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је ст |
| шу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; ш |
| ћна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ни |
| на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задр |
| } Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито |
| и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешка |
| брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајд |
| }- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите м |
| аву.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубиш |
| ... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није |
| ако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} О |
| ати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међ |
| насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао |
| на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостим |
| а. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничи |
| нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми обја |
| прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само |
| њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он н |
| о.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас ост |
| дајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} |
| ио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба ни |
| г чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтед |
| трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори |
| ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - на |
| знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} |
| је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према |
| . * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око ма |
| завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у стол |
| м малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која |
| када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљен |
| {S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио |
| е тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте |
| та после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја м |
| Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, |
| Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме |
| ло чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којо |
| ичнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, |
| рену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у |
| и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и о |
| осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом |
| ше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те |
| више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} |
| о да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} |
| XИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мисли |
| лије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајућ |
| кви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С време |
| знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све |
| добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба |
| } Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми нап |
| Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба |
| сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутни |
| нако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и жу |
| - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта |
| душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S |
| општим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске. |
| алочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем ваш |
| ајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју |
| } Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није |
| рковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мисли |
| е (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква |
| у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а |
| и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пр |
| ли једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часов |
| тврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки п |
| Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} |
| а Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло |
| Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? |
| а нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погл |
| надно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мен |
| г изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брко |
| у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код ме |
| и да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и приј |
| свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме ј |
| била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх |
| стоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и сти |
| ако сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно |
| S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} |
| чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место |
| Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да |
| тлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву пра |
| акана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно ма |
| , ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, дру |
| жање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове отк |
| празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, чит |
| и трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари |
| ле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше |
| длост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш |
| ко, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек |
| еке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешк |
| че у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у |
| олини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} |
| њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секунд |
| цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер и |
| } "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неиска |
| и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; |
| једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које с |
| ићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим |
| абро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не об |
| , око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само ј |
| S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на о |
| опци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је св |
| и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у г |
| може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође |
| ири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, |
| цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки де |
| ња, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађај |
| о тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, |
| у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{ |
| ош даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново |
| сним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процен |
| и место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са гла |
| има он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јас |
| исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када |
| асова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се д |
| на.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и они |
| часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надв |
| ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до |
| } "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том |
| Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или са |
| рањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђе |
| ири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао |
| ећ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тог |
| S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, ј |
| чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећ |
| него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да о |
| не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли |
| опираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута |
| он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе м |
| а једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело каз |
| и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те р |
| ма улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурн |
| самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, |
| о пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у т |
| вно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће. |
| ер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да н |
| ли што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, |
| S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} |
| реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити и |
| шковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дан |
| , сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу |
| нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоће |
| дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али ко |
| о, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, |
| има непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на час |
| {S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да саст |
| га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Прав |
| јој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то |
| вима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, пада |
| оре, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то з |
| ико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само д |
| време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширим |
| утање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повла |
| трашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под п |
| !), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктан |
| само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите |
| а и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и |
| ли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се |
| школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и |
| алног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су |
| та продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је чове |
| о би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли вр |
| и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније |
| та.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када |
| признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешћ |
| И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све и |
| а за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро зас |
| хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбоч |
| еље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог н |
| гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна н |
| ане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане |
| владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек |
| о је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S |
| {S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), ми |
| мишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече х |
| живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, |
| ао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и по |
| карнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са |
| где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потрес |
| и почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се на |
| д ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њени |
| S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна |
| држа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се улива |
| атим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, |
| е тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, о |
| сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је |
| тави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у б |
| се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави пи |
| е могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином |
| ћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домал |
| и све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одб |
| пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране ж |
| еуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и неде |
| а".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила п |
| зу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са мно |
| в.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног чо |
| х волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он |
| атвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро св |
| е силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светло |
| лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса кр |
| за.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин |
| ада се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио б |
| Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једв |
| адмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар |
| о живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - |
| чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} М |
| и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да ва |
| Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим ч |
| ајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да н |
| {S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То б |
| орен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по сал |
| илу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, |
| Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је пра |
| које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физич |
| мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве с |
| и дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цру |
| огатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да по |
| ројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом распо |
| троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једв |
| дило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивот |
| су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који же |
| о је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни ч |
| очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је д |
| вић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео сво |
| споде или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повуко |
| унца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови с |
| о кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио |
| емена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, ча |
| ле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење |
| м тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у п |
| м мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловк |
| аца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карама |
| ећ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први |
| а промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падина |
| под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри |
| га тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учест |
| тоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим ш |
| оље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} |
| га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када |
| час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши гл |
| о Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и бел |
| Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким п |
| .. и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је |
| тив своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трж |
| гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешт |
| устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха но |
| о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала траж |
| вући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и |
| се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио |
| мачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из с |
| а!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{ |
| ку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и м |
| сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радм |
| , све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера |
| ња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни по |
| обљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собн |
| аглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу ка |
| ић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега наро |
| .{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нерв |
| дала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна ко |
| место свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него |
| је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су при |
| на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом |
| учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, |
| илне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прв |
| н, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово дет |
| доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена о |
| о, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања |
| га степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места н |
| ум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање к |
| рема себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и ода |
| има, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених зве |
| која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између све |
| зила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мал |
| ним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том м |
| тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, з |
| а тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица проста |
| {S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} О |
| ог Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и |
| ст када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све |
| ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледај |
| мети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... ал |
| ло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају |
| ло, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, н |
| арковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом |
| итање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служ |
| ену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сун |
| листаве поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те |
| лаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него |
| ву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та |
| твари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то ј |
| тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж с |
| вали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје б |
| на добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју |
| зовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што |
| дратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необ |
| што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе д |
| но је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом |
| ад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно. |
| акав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, не |
| спод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму |
| е Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, |
| ла часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доноси |
| м:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у једа |
| ни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се |
| ва су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је |
| г великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чув |
| иве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех |
| ком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схв |
| ило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учин |
| ако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су |
| ак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам луда |
| дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{ |
| у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи |
| ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немо |
| ко љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим |
| е браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако и |
| о, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају |
| S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна |
| пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карама |
| тка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} |
| гово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} |
| то бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од с |
| еша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко сто |
| наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог с |
| гојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она из |
| ако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по ко |
| у овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на с |
| а варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, |
| и из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замаг |
| си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена |
| ; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{ |
| новића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можд |
| м својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, н |
| ма.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу |
| а који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да |
| појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежи |
| топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би м |
| ума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим ост |
| м животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{ |
| есница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Ц |
| тно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим пра |
| едан део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљи |
| алуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше |
| аније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким д |
| S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да о |
| и се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нис |
| потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, ду |
| њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били |
| их тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе |
| кварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до за |
| ило на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела уз |
| хталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли |
| ло је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се в |
| дгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{ |
| али господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљкови |
| .{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је верова |
| дарила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! |
| де своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не |
| пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - |
| у на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући с |
| ше дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши ру |
| ама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му |
| шима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног деди |
| ло на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, |
| {S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како |
| ако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она |
| љака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су |
| е му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} |
| таћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, зб |
| .{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној |
| две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} |
| отов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти ми |
| деш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ј |
| таје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} За |
| чуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам |
| вачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Не |
| грешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превл |
| Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог |
| нај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, ост |
| .{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће уме |
| тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер о |
| аднији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што ви |
| шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са прене |
| икодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на н |
| лину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје |
| имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је од |
| ри:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; |
| азне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зе |
| пог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско |
| то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах |
| к!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим н |
| ио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај н |
| ветлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Рад |
| и пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - ви |
| је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Рад |
| ен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са |
| ну, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић ј |
| музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да |
| Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за це |
| ија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У пр |
| лавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она бу |
| зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, |
| млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па |
| S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ј |
| одиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам |
| - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} По |
| азује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача у |
| своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску г |
| путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против св |
| је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића |
| њих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисер |
| ну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених г |
| и затвореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвос |
| (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад |
| о.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз ста |
| ну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало |
| оже немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долаз |
| акао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретнос |
| чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што |
| н и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је ви |
| но:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да |
| е му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара |
| м одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због |
| ика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо |
| руди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам |
| {S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запреп |
| Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозо |
| авника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољ |
| му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због њего |
| ла госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га |
| ну и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином |
| ећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто та |
| ућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са |
| т свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свећ |
| ог опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успоме |
| е припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичас |
| се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале з |
| и да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено вод |
| прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скуп |
| дмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, уд |
| сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не |
| х црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S |
| ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан |
| нала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, |
| ро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она |
| ка кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све |
| прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од |
| да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} О |
| За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због |
| чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде к |
| о од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој расп |
| као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, |
| м да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се |
| готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га остави |
| ново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, |
| ибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек ид |
| нити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви |
| упи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али |
| а се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? |
| горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузм |
| еља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му |
| ења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поч |
| очеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натовар |
| , касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да са |
| аментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а пр |
| е завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао |
| скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту |
| мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. { |
| , а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том |
| јмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са сла |
| гог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то у |
| хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако уз |
| ка од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које го |
| едаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да |
| м.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога |
| изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операци |
| е толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спрем |
| о што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму |
| .{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити |
| .{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би |
| а:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романт |
| широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао |
| Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} В |
| у и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље иш |
| И После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је |
| онаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измуч |
| а се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - |
| и још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа та |
| бини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и к |
| а који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... в |
| е су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до ј |
| го.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот |
| рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} |
| а секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепел |
| и. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и д |
| и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшн |
| после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једно |
| изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. |
| били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја с |
| стине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безб |
| непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњан |
| ем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десет |
| три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{ |
| рашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно |
| ле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због че |
| месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми |
| } XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако |
| паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав тр |
| он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за не |
| продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би би |
| леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама |
| кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназ |
| поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Васил |
| утим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари |
| ковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло п |
| ранкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, св |
| воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђ |
| потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степе |
| и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједно |
| е.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух |
| даљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - |
| пљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је |
| еностима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када |
| а рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове |
| у?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно |
| страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је |
| на му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи др |
| а удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва при |
| стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме |
| пших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и ув |
| је! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мис |
| венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобан |
| ћи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је |
| дједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта |
| у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не н |
| м и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки |
| и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превуче |
| сале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог час |
| и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај до |
| рвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око ман |
| ле неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је уд |
| це, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, |
| вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно се |
| ија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране у |
| н пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу ј |
| жен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам |
| чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, к |
| ке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога |
| ћа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и про |
| ша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, пит |
| астави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Неб |
| д опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали пу |
| ј испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су ка |
| ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си т |
| сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром |
| утања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он |
| Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистал |
| удог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, јед |
| са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, |
| води целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђен |
| а изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ос |
| де рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек |
| тање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што |
| овала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уп |
| нем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василиј |
| авај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите |
| ар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било |
| Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окре |
| S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се мо |
| ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да |
| ! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских |
| се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колик |
| ојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек ост |
| ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам у |
| вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако бић |
| том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано |
| ана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему ост |
| смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у ње |
| , мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим |
| } XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} К |
| ави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом ра |
| ковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не |
| иру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковић |
| заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим та |
| ша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини за |
| собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. |
| и оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру |
| што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ дода |
| во време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћиво |
| уке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једн |
| Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубље |
| искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он |
| Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на прв |
| } - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Рад |
| жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да оби |
| тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није мог |
| Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случај |
| професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека св |
| } На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећ |
| ојих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} А |
| суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или ви |
| н, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по |
| .{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два |
| и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао |
| лије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био пре |
| димом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по |
| каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било оби |
| све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег |
| ез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и зло |
| ања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да |
| фестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осети |
| мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; |
| је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао н |
| о се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за |
| у малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре св |
| а тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; ц |
| нији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше |
| понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда г |
| ер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се п |
| га нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла |
| о, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима |
| ане улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно |
| S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно |
| ма хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{ |
| ко биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га је |
| а не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, |
| намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не зна |
| е увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим ж |
| више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S} |
| еме више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све |
| толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи |
| ?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њ |
| њеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под н |
| лико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и мома |
| а пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она |
| рба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести разв |
| и већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници |
| о му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети |
| га, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пр |
| је мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} |
| .{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прсте |
| потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те |
| ојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над |
| од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде |
| вали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања би |
| гро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, |
| ади којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да |
| руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане |
| S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледал |
| рет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа. |
| уђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S |
| биља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та |
| е за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док |
| S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у то |
| зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратнос |
| ворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, |
| едној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, у |
| ди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од п |
| о тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Циган |
| нарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније |
| оз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука м |
| та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и о |
| чи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и |
| дина.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно |
| ијиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолик |
| аде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене |
| им капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисм |
| у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу с |
| и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих |
| о је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са п |
| епен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна |
| има, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији призн |
| новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам не |
| а се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутр |
| улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без р |
| данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво врем |
| а, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизал |
| вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топ |
| да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то врем |
| е тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно |
| д пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло |
| ја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам с |
| ах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Ј |
| је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о |
| али на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек нек |
| рба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у |
| и било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А |
| е касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познан |
| ао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном |
| акар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба |
| ма подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје во |
| о да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који |
| овест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необи |
| ата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оц |
| , знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе |
| ни призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног |
| ћ Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мен |
| топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је |
| и ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово |
| , прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мен |
| е то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово н |
| оград, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним |
| закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажал |
| ја била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још ви |
| а донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог о |
| (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгу |
| крену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по с |
| ве је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; |
| ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила руме |
| изу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно нег |
| ло лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} О |
| јан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајни |
| и.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је |
| човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, |
| еног новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још м |
| лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то са |
| една за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се прелив |
| а дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и |
| зад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са ње |
| извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме |
| тајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, |
| аслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа ж |
| ора (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, ф |
| удивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај ле |
| се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила бе |
| у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе |
| осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да |
| у капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по ка |
| врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! |
| .{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића |
| } - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} |
| бажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда |
| али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоско |
| задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопход |
| в да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које ј |
| риродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета |
| Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чинов |
| ло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раз |
| рестанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа дру |
| же већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се п |
| рука; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и об |
| S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин |
| прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је |
| ложење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова |
| кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир |
| сет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око по |
| {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викал |
| една посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у |
| иру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуз |
| ги ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаш |
| распремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом |
| загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу ти |
| ше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учи |
| ли, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може д |
| чени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из |
| ога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје |
| оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио |
| в у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну |
| оче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се |
| {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним |
| није, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних |
| оде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчени |
| После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, мах |
| ово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је н |
| се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше |
| и.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{ |
| не воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да зав |
| ова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повуче |
| сетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у св |
| ст њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, ра |
| асу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом |
| е; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од он |
| Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубав |
| се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа измеђ |
| ега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без ик |
| лудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати |
| ти?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? |
| то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново |
| је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак |
| а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао с |
| и из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тог |
| има ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У |
| а.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалу |
| пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовк |
| и, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке с |
| , осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави н |
| д прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто не |
| ји, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен |
| , то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђаво |
| уте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храб |
| жно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он |
| чице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц |
| раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би у |
| уташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поло |
| Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколи |
| , он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем |
| еко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што пре |
| многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необ |
| , она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је |
| ри, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, ми |
| ина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално сп |
| де је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише ј |
| да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз проз |
| {S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у о |
| г чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, же |
| ! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S |
| м преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изг |
| једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у |
| уке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се |
| гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се |
| е поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ј |
| а у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећ |
| м ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{ |
| та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био |
| бог спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост мо |
| и само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас ов |
| ло другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најз |
| епристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет |
| Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у так |
| рије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно |
| .{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпун |
| уд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место |
| губи способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа |
| а по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ства |
| и са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), с |
| Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, |
| ега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} К |
| о светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарк |
| еја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије с |
| вега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нис |
| ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем. |
| о: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је |
| то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часа |
| о...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она на |
| се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, сроза |
| S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њег |
| на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене |
| а је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај |
| ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понаш |
| шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако са |
| и то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла је |
| {S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре... |
| х зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја |
| надно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гл |
| сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљи |
| о, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала |
| , без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га моли |
| воту и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећ |
| је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај |
| ком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са |
| делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; |
| идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо се |
| свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрас |
| идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Иза |
| судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посм |
| моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од |
| ерниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да |
| - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио т |
| , као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до окр |
| ст у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео ман |
| екунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уд |
| причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он ниј |
| о сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волел |
| {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиж |
| а Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове |
| то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка ш |
| говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило |
| и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си она |
| лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пу |
| амо и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када над |
| а се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али |
| сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јест |
| рете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме ра |
| гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару: |
| ло је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их понов |
| ио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одв |
| стоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко пр |
| и, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планин |
| е, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру |
| а њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча пр |
| а места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срб |
| молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. |
| Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. с |
| љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо про |
| , најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Друг |
| ца, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претвар |
| а Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једв |
| насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа в |
| што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокрет |
| ници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрз |
| и осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно ма |
| }Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ј |
| се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} |
| дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико |
| осталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре |
| апушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамар |
| их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да |
| } Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу |
| Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеје |
| а потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком |
| постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - |
| .{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао н |
| аиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у ње |
| е.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да |
| колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој |
| рковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, уста |
| ног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро насло |
| о што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како |
| нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби |
| нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га под |
| ..{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разуме |
| она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове |
| уд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спу |
| јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем |
| пет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу има |
| ше њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средин |
| клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамар |
| ећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако н |
| Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последњ |
| ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, |
| мена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? |
| и волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - |
| крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који |
| Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио |
| - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: { |
| сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за с |
| а не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео |
| росуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снаж |
| коро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S |
| га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе. |
| кајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према в |
| , немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти м |
| е остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи ре |
| - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом |
| на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљ |
| за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе вол |
| пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, |
| да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, |
| вар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се сам |
| шманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех |
| е да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим д |
| му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је гово |
| мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у |
| н је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско с |
| квом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи |
| одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на врем |
| волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу. |
| о колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уоста |
| има звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то с |
| {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Кра |
| едном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и тв |
| им да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће до |
| а овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја |
| - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од |
| дне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, |
| о чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници проба |
| - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Д |
| е и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жус |
| упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла |
| ане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из |
| да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... |
| удите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S} |
| то, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и н |
| - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После |
| о има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи |
| сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни |
| а живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој каракте |
| пида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је прати |
| ктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, дове |
| .{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу по |
| нога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећа |
| ну Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видеће |
| бе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је све |
| ем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говори |
| останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, ка |
| задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Рец |
| м даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царск |
| прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у про |
| се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово |
| па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку. |
| аде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима |
| је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дуж |
| заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи о |
| уби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те сл |
| оћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, |
| .. ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} |
| пруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним пог |
| бова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се проби |
| и и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе св |
| на, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се п |
| а врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусам |
| афана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и с |
| ади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Је |
| ер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује |
| ну Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа ниј |
| , има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облик |
| да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једн |
| и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне |
| це била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико |
| ешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније |
| врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази с |
| го што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао как |
| ог човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имај |
| и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, д |
| га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не |
| к своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен сме |
| гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала |
| у нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, се |
| нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због с |
| и, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да д |
| да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада о |
| била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико к |
| а а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, ос |
| риваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немог |
| мо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нароч |
| цало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једност |
| ико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си дос |
| се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" |
| нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирниј |
| мети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у ње |
| борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не |
| {S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако ј |
| ора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нег |
| ин беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири |
| им:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету |
| тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је за |
| рису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у |
| , ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Ча |
| ед вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да |
| истала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сет |
| ај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гле |
| редиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори |
| јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир сти |
| олицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се |
| а неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од |
| лих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељ |
| ек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И |
| ограду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих |
| орту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноћ |
| ћи се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и иш |
| видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, н |
| од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше |
| о немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека ре |
| позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све ње |
| погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ |
| да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка |
| аивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све |
| једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађ |
| последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставоб |
| Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља ни |
| зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлос |
| даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва |
| у господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, исти |
| ена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне д |
| ко радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, ј |
| дан његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, чи |
| ивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је ква |
| да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек |
| чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико у |
| ш више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, |
| бјашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше |
| з учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба |
| ао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижава |
| у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} |
| м, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила н |
| о нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљи |
| али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као |
| Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све |
| а му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према |
| а у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и п |
| ори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чека |
| , беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој |
| малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, и |
| о пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, ка |
| адати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и п |
| о сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњ |
| скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је |
| ло неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопље |
| и кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну ц |
| Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је л |
| зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, |
| ве, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав |
| у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу |
| и, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарков |
| руги чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворен |
| доше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, бриж |
| агор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије од |
| еко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, ве |
| топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то |
| итицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на |
| ра није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се |
| све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко м |
| еснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао.. |
| кненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене куде |
| изала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше |
| Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала в |
| бу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели |
| отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, |
| ма мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ |
| ву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврсти |
| свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} М |
| из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, о |
| на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху шир |
| ма стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић бу |
| само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом в |
| анхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане вр |
| на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S |
| пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, ве |
| ужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита |
| кама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија |
| јано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и |
| чних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран |
| угом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескрај |
| } Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао |
| сали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаш |
| да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, н |
| је са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Отк |
| а долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да с |
| него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох д |
| а атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито |
| сти душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам |
| смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њ |
| е сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих |
| Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати |
| сетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописива |
| сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе. |
| преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љути |
| не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се |
| ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру д |
| и ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може д |
| розиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју |
| него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно д |
| м ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам |
| се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме с |
| у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам |
| рмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео |
| и да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један |
| Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доско |
| цу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти |
| страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни |
| .{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ниш |
| } Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - |
| } Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, |
| Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и цр |
| ко о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој |
| откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{ |
| умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћу |
| м (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари почин |
| ри у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта |
| рећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви с |
| тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим пре |
| случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али |
| је оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} |
| {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећ |
| и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Ина |
| све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да ж |
| Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од |
| ридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори мира |
| мела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то б |
| ладост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем прав |
| ком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за нек |
| утку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да г |
| пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу л |
| .{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познав |
| ећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што ј |
| шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, б |
| у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима виде |
| о са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма |
| есан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвова |
| ам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се |
| два имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом и |
| говарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоста |
| S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачу |
| нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - |
| вамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети са |
| ајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S |
| мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема хра |
| снута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, п |
| кусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово |
| Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Не |
| асније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви м |
| .{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, |
| ех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и |
| лободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобо |
| говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} |
| нављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сеља |
| Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми јо |
| не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало з |
| мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Св |
| или.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошл |
| е убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Ср |
| тави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће ср |
| сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. |
| орза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте ве |
| Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки |
| те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво |
| а?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! |
| ажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави |
| да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у поли |
| а уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар п |
| симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је |
| ува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се |
| трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилеже |
| биљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да |
| оступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен |
| {S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у |
| и кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} |
| као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајн |
| крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом г |
| а настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло пла |
| онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} |
| него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је |
| и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепе |
| и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можд |
| реображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд п |
| Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико о |
| ља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се |
| о? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, он |
| бе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли |
| .{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу к |
| њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља |
| није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна каф |
| "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Не |
| ја и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се м |
| нства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићењ |
| ку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву рук |
| рно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и ч |
| ј апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему. |
| било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свак |
| ога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви и |
| ија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу с |
| Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је |
| овима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у ма |
| сова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међ |
| лили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако ве |
| у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у прол |
| процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота |
| да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко |
| адмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му д |
| 92* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастир |
| оран да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остав |
| за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, |
| јапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у п |
| да обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала пр |
| S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, т |
| уђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У |
| ати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и пон |
| ину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, |
| емогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се откр |
| ног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у |
| једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом |
| сета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати |
| лно толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај сврш |
| }Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се |
| дном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако сна |
| онуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} |
| а, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заоб |
| , - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика |
| а песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, к |
| сада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растоп |
| ћи изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маг |
| матрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка бо |
| а доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули |
| му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође |
| ркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој |
| S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1 |
| ата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњурено |
| у да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све о |
| у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} |
| полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре |
| ош и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате |
| чијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна ма |
| ди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица пр |
| о што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом д |
| стирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприј |
| стало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S |
| она, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје |
| наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се дого |
| тањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле н |
| иво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја п |
| које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, |
| емајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на ње |
| ћу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем |
| исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{ |
| Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко |
| а необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичи |
| ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - прим |
| ему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхта |
| ној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним |
| и су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињениц |
| , тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде поч |
| ијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови л |
| После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија п |
| окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од |
| Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: |
| ће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности ко |
| се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашњ |
| или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставил |
| путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто |
| Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са |
| свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао м |
| орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и приборо |
| ваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрез |
| и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на св |
| свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу |
| огућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед нич |
| стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пр |
| небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низин |
| прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све да |
| терија, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је с |
| ље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Д |
| ветлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - зап |
| о је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у |
| орело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва в |
| д двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће. |
| д (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли |
| Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је р |
| {S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном гр |
| {S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорст |
| ризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине. |
| ај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сад |
| них капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под |
| ђа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се |
| зове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега б |
| х долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то мог |
| одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и |
| ене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која |
| Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво прим |
| пуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У д |
| о повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше из |
| исаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, о |
| , он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је се |
| "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овог |
| ао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би уме |
| се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио |
| стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и |
| ађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и |
| но Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза ј |
| ратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест годи |
| оћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Т |
| а исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве |
| едило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима в |
| н свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада има |
| степено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. { |
| лна криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београд |
| реност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} |
| и лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче |
| ући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и |
| ... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та сл |
| он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима и |
| езнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућ |
| о читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за кој |
| а страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули |
| који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећ |
| ог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Н |
| иња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} |
| у сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајк |
| због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде |
| магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На јед |
| ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље |
| и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он |
| мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладн |
| адан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Рад |
| буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав |
| - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе |
| о нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе |
| S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећа |
| када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом кут |
| дан сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сла |
| за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S |
| , где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је д |
| поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и ш |
| и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том и |
| а и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се т |
| ала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, и |
| териалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејн |
| готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размис |
| други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте |
| едну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београд |
| врши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жен |
| на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} |
| подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам призна |
| авно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ак |
| } Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла |
| је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи |
| покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то |
| S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ног |
| , да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он |
| тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: н |
| .. била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Кара |
| поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада |
| еко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, н |
| уштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој ј |
| новрсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одла |
| асвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да с |
| о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, |
| S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ни |
| Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни о |
| еница је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у го |
| екорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије |
| на се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, д |
| рељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, к |
| ј свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - преки |
| њам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} |
| е да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можд |
| ба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу |
| а трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва |
| ачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у |
| потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и |
| г.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци са |
| .{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Васи |
| винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију |
| претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја к |
| Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није |
| које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог |
| разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покр |
| ање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног чов |
| па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, ј |
| а и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињски |
| аузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађа |
| чезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, |
| оје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше |
| убоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривен |
| м била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете |
| избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова |
| равље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о че |
| о, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја |
| разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} С |
| ме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} |
| остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добр |
| пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована не |
| н једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто |
| - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја с |
| а за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на |
| конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго о |
| арадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју |
| емо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши. |
| е то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, ал |
| љно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мрт |
| ом из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "тр |
| омилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећ |
| Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - |
| Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, |
| {S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по х |
| има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања |
| рсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане |
| ећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова |
| умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди б |
| тим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столо |
| осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад м |
| завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљн |
| о томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, |
| њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Доб |
| S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је не |
| акључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као н |
| церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано |
| о тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанств |
| човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си св |
| дмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста приро |
| еобично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сн |
| S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још |
| о нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а в |
| вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И д |
| са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да с |
| ети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се под |
| с вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на из |
| огу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бори |
| е М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- |
| сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што |
| а кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим |
| су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полу |
| рактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили |
| , помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месе |
| оверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ств |
| ло ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја |
| е сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену врат |
| ђутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако |
| шка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом св |
| азно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу |
| са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, |
| ега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не |
| сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарк |
| од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајс |
| отинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касн |
| шчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота |
| то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} |
| онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толик |
| а добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће |
| одим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Васи |
| несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја ско |
| под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Ма |
| вота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, н |
| а, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварил |
| ну:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, н |
| приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрља |
| притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - |
| снови мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да |
| њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном |
| остан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело |
| апитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на |
| Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јес |
| арију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, м |
| оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, |
| свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам |
| кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рук |
| можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Миш |
| је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} |
| } Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме уби |
| ислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисниј |
| варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде чи |
| да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ј |
| ам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба |
| да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се в |
| упак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он оста |
| ше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, оставља |
| тан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављај |
| ану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} |
| ли под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. |
| ли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом прост |
| бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да т |
| ку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу о |
| мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања ка |
| {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} |
| да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не |
| а она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати |
| е заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми н |
| ва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} |
| окушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим дев |
| страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна к |
| збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} |
| е ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, ш |
| шући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не зна |
| н јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одгово |
| И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамар |
| волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога |
| {S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Васили |
| оденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Ч |
| који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том |
| о.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{ |
| знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако ч |
| ајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S |
| ећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, пото |
| а сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Ост |
| варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, к |
| и да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофи |
| у мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на |
| је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врат |
| љак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покр |
| {S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми |
| век потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без |
| и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђе |
| е изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме |
| мијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, д |
| , било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако п |
| ве.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} |
| {S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S |
| {S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а в |
| јан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако б |
| имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености |
| S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије |
| ком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном.. |
| S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапиња |
| а га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под ср |
| о.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има мест |
| е без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми |
| Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти |
| о 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Бож |
| веједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у |
| ст!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жуток |
| , - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш проје |
| настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} М |
| ма?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем |
| дам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате та |
| ута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту |
| проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том по |
| ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељ |
| манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, о |
| више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части ун |
| ановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и д |
| Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне ма |
| сти униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности |
| {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете |
| ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се и |
| м мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном у |
| спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост ка |
| ајмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, г |
| а, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда к |
| м. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек поми |
| } Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окр |
| је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, |
| ду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки з |
| постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у то |
| д скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби б |
| одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну д |
| ита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, |
| , ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се |
| а, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о вр |
| те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћ |
| там у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не боји |
| д себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да р |
| в.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће |
| самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на о |
| клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева |
| е, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да жив |
| био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је л |
| у је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. |
| - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра |
| !{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикн |
| обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: ка |
| а необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на |
| аге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао |
| убити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењ |
| го простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} |
| сам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволи |
| тнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљуб |
| ијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики с |
| пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао |
| свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена |
| вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се |
| проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелаз |
| није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би т |
| ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али |
| овори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} За |
| а и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице |
| нвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо ста |
| осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоциј |
| итерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На |
| ш и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало ш |
| часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено |
| да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти |
| ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се зам |
| вету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те ра |
| м глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко г |
| авите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите све |
| корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли |
| за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта |
| м узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани о |
| м ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! |
| ле је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада с |
| к уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ва |
| е знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због |
| дна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бој |
| , нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у |
| м; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: за |
| и коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, |
| и је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан вид |
| кора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сад |
| е ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпр |
| олико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такв |
| у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам с |
| ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки с |
| која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{ |
| о? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је н |
| а тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у с |
| осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам у |
| Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па |
| мислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола час |
| и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела на |
| да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета |
| {S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, мо |
| S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам |
| и.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније |
| закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиро |
| привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми |
| То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам сла |
| , ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају не |
| и поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарко |
| но тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмил |
| . - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом мест |
| ку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како |
| У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, |
| вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час пр |
| гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овам |
| јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела н |
| мачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећн |
| ра да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто н |
| велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из |
| је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облик |
| рно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S |
| правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поч |
| ме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не по |
| к опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће |
| ту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* У |
| љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никоди |
| сте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо госпо |
| је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фанта |
| смо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових у |
| је као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, д |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Ср |
| онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се |
| и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за |
| она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- |
| звикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Ал |
| аченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, |
| тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створи |
| ли видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S |
| ила у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и |
| } Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово дог |
| ак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почет |
| да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред т |
| ху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, пок |
| осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да т |
| ко, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једни |
| у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада |
| .{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} |
| да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, за |
| боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво глед |
| е теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, |
| и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је |
| калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће |
| знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, |
| наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ћ |
| ару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пол |
| S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ј |
| своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И |
| ча се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као |
| и можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао |
| ајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у ху |
| омилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар н |
| .{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврс |
| , обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај до |
| х, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, |
| Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковиће |
| љковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбриж |
| ћ, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте ја |
| твом.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће вре |
| и...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учт |
| тарац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - |
| кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић |
| д стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бр |
| алантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, о |
| стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он ј |
| лаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе пово |
| краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама |
| а. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке по |
| нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не |
| - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога госп |
| о желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онд |
| ављаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога в |
| д станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један |
| инаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек бе |
| ачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах у |
| ан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за |
| ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога с |
| У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од ва |
| р ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима |
| е из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он |
| ладић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим |
| , пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени |
| а безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, как |
| века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пеш |
| кат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међут |
| ромена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори свој |
| , а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светс |
| о чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погле |
| ер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ноша |
| азе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају |
| ужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у свој |
| ле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о |
| . {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} По |
| имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се |
| дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за |
| грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врл |
| га лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, |
| ржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сруч |
| ав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несв |
| нашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Н |
| ићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не |
| логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи бо |
| од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја |
| одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радми |
| ори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{ |
| час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен н |
| ака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамаркови |
| епљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, в |
| га, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост |
| онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим топо |
| а.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена к |
| покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није ни |
| један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неиз |
| олутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једин |
| оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах |
| замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци |
| обођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт |
| а.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је |
| ек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њено |
| облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета |
| ничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног |
| , као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесно |
| а ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у |
| бдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове по |
| пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, г |
| ети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степе |
| није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна с |
| некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је з |
| сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и |
| брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница |
| ћао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Нај |
| тиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: посл |
| преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S |
| треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам |
| било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже |
| } Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби |
| оји доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета |
| уца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треп |
| нином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом о |
| а несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са |
| неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да од |
| појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришав |
| ека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби о |
| врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могл |
| је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша |
| да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир |
| љу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу п |
| ли у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог |
| к када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и |
| е да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, т |
| арима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфил |
| свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, дов |
| Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из |
| S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између |
| их и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидов |
| о скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, |
| оз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбо |
| д вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто п |
| материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере |
| д кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кр |
| .{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивиче |
| познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последње |
| аде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што |
| ка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе |
| у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћ |
| он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући так |
| пла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао |
| а надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор |
| ј и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног |
| одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново н |
| сти и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведе |
| естати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећ |
| анастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескам |
| помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више |
| жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати т |
| ложаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једн |
| , конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз |
| елу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је |
| м, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} |
| ело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем |
| поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Васил |
| дских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну р |
| ла књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала с |
| арошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-19 |
| глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па н |
| ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много |
| сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прил |
| каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед дале |
| вљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба с |
| е се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице с |
| уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу |
| раз, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом ду |
| ку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може с |
| ом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели жи |
| свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла |
| тљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужн |
| а димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило п |
| један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} О |
| онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, у |
| није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, н |
| ици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, гор |
| уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, руме |
| ранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по |
| поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду в |
| непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја |
| м знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном |
| ије имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затв |
| обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак |
| е осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он зак |
| опско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потрес |
| зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају |
| гледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до |
| им рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршав |
| веци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је роди |
| тије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то |
| ега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти |
| - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје вол |
| це примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само |
| сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - ко |
| ећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, |
| долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје с |
| будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ни |
| ли дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом |
| ивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао пре |
| ца да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свест |
| уха, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без по |
| ма? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мал |
| одирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вр |
| стрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и к |
| мисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, сам |
| ожда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је дана |
| снути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он п |
| вијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела о |
| ао мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можд |
| н метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављал |
| } И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам кр |
| д паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чуд |
| мео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном п |
| ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећ |
| бијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на т |
| {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниј |
| оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини мног |
| јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затвор |
| о зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Са |
| потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућ |
| године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је ски |
| ц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже н |
| дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да |
| исао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на тре |
| рални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, сави |
| главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је о |
| пка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Б |
| гућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Ј |
| тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} З |
| и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не |
| о што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако до |
| ра, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи |
| и, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка о |
| ачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицим |
| рошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живо |
| ући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза |
| та, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живо |
| понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била |
| ник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је бил |
| та тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка исп |
| цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву |
| ) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов жи |
| чима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало |
| лагослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што |
| есели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Б |
| руштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, |
| , који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све ј |
| ждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само прашт |
| биства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не |
| јући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа нез |
| погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није |
| ошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. |
| рна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче |
| успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, ли |
| на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео дог |
| х груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправда |
| онутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско |
| испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија з |
| од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у с |
| е да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветл |
| у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те тре |
| њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући |
| од тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед |
| и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јо |
| и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада рече |
| ријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше |
| рен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуци |
| коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се |
| ровео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да |
| е понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, освет |
| ?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој кор |
| ан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну |
| мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: п |
| им отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, |
| би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзи |
| адесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње |
| своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Ра |
| испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони |
| ству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао д |
| лаве загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет |
| ди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S |
| с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале о |
| амарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да састављ |
| га познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у |
| а се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јас |
| задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљат |
| застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гон |
| (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме сто |
| појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беш |
| до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајућ |
| е рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу на |
| ави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни јед |
| да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престај |
| не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу |
| лањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - |
| признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покори |
| а као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као |
| е тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} |
| и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне праз |
| аљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме |
| S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ић |
| јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити дес |
| ан град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше пес |
| викну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И |
| мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се це |
| ајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скор |
| S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он има |
| ст таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: т |
| није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која г |
| век ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог |
| ми по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Ст |
| нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом |
| аслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира д |
| у: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради |
| ет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито |
| } - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Опе |
| ор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност |
| предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин |
| дио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да |
| тично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако |
| г човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" ње |
| себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, в |
| .{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који |
| {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} |
| ела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је |
| {S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско |
| став поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, кра |
| м, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... |
| {S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, |
| До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђ |
| а поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба бе |
| к једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд |
| (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да ј |
| ба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав |
| био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - |
| де:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали пољ |
| воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узаб |
| гнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша бу |
| ито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што |
| ако хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радм |
| ош увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: |
| к је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где |
| под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја н |
| и се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, |
| још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{ |
| у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решет |
| н беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том ча |
| де видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта |
| олуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог |
| крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Шт |
| и, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје |
| м последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: ње |
| верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око |
| за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било |
| и мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамар |
| био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића пре |
| ја га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега сам |
| се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога с |
| ука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Им |
| те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да с |
| ћ.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не |
| ак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер |
| иру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не |
| севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора |
| о?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу |
| о о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је у |
| рбиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени мес |
| ји час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма |
| бу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} |
| најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он |
| ше, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нис |
| о.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Беог |
| једном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомич |
| зити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту зама |
| ивахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, он |
| ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмил |
| постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим о |
| на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија ј |
| мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не у |
| и, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна ј |
| јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и |
| адан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Ап |
| вић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских |
| ро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи п |
| својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, с |
| ло боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, |
| боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да ј |
| вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак |
| хи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се ук |
| {S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих |
| умевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{ |
| ти: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не т |
| откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор |
| ан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио |
| рви пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празн |
| онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и п |
| слећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једин |
| о.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу рево |
| ; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз |
| аједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је |
| на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа извед |
| а да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после |
| ар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догод |
| стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша. |
| , у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то са |
| м крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на ње |
| умње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да |
| је ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{ |
| сто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тог |
| } Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Ал |
| жења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по |
| и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да |
| сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим ру |
| реда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку ру |
| {S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за |
| Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, нег |
| овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - |
| ачине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S |
| га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо ком |
| манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га слик |
| на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети |
| ог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком |
| ла ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си т |
| ајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се |
| лочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И ид |
| и, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одгово |
| де:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гости |
| и... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. |
| ркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то пре |
| м.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну |
| ти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба. |
| овић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми |
| е у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше не |
| S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{ |
| од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави |
| а.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост! |
| ан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу р |
| страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? { |
| све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она н |
| рва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даљ |
| но место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир. |
| другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и |
| једно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, испол |
| м мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Отк |
| а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни с |
| е у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} С |
| {S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја ник |
| оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{ |
| S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих |
| осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, п |
| а не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} С |
| станеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта |
| ам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом т |
| сто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или з |
| ака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше |
| тала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он |
| ава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико |
| S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам зах |
| бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живе |
| еколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђив |
| био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом ц |
| елена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне поли |
| и људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претег |
| живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пр |
| Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај уз |
| црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не |
| ворило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази година |
| оново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дот |
| ао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим |
| м рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја с |
| ог лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}М |
| олим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је б |
| дали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљив |
| репери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није |
| особностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог |
| ама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја |
| а јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу |
| кочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек к |
| Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} |
| ета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке нео |
| сом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покр |
| ић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште |
| да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даљ |
| ни новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - |
| } - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежућ |
| жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћу |
| ме кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странц |
| ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према |
| ријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последи |
| сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она ти |
| нати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S |
| ебе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, |
| на му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти ка |
| , видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све т |
| жда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} |
| својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше њ |
| као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао |
| Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S |
| љаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете и |
| али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он ј |
| ње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега б |
| е тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже |
| Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да |
| принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло |
| способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да л |
| и у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, је |
| ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав |
| еч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, п |
| Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и |
| ота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се з |
| љење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасви |
| пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек с |
| доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекив |
| S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне посл |
| углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, |
| бије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он |
| што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, бил |
| е главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није |
| очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик б |
| ада проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан |
| м, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрл |
| ну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним |
| им сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковић |
| ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја с |
| ој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том млад |
| а се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми зем |
| S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом пр |
| ито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, за |
| је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одго |
| едан фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше |
| мерикански".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега се |
| ира, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S |
| да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био |
| ултура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов |
| ично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки дру |
| .{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са н |
| глади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{ |
| : - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била де |
| чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то с |
| једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Нико |
| г.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена от |
| у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам н |
| ила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пев |
| н, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакл |
| васе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је |
| осфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, н |
| Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија |
| свесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главн |
| ота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врху |
| екаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био с |
| {S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једно |
| кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане |
| шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би |
| де јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, к |
| ре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оно |
| пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уо |
| : данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернији |
| ео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{ |
| неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задово |
| то јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми |
| на чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од н |
| ођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и |
| то се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и се |
| дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност |
| ровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чи |
| мци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су рас |
| ј кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Ка |
| свођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - За |
| е ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавело |
| - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознал |
| гинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто |
| ну, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, сл |
| , али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају сн |
| е ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{ |
| Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} |
| ног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му нео |
| отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S} |
| је?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га зна |
| ћ... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беш |
| тности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадава |
| умљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, |
| аде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново |
| он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толи |
| Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... |
| риђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас у |
| о ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - |
| човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко |
| S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност карак |
| рјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способ |
| епоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, |
| мем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта |
| паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда.. |
| толом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један мл |
| : једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво н |
| амарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, не |
| решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у та |
| толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срб |
| као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва а |
| ер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је |
| д није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обуче |
| пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанств |
| идно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових гра |
| који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини |
| све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као ш |
| ра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен |
| је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегданск |
| аиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је |
| шњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше |
| та је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног поло |
| нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} |
| аље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових |
| овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влаж |
| што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало |
| чан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок о |
| ке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је по |
| ставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе виза |
| к, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала такво |
| ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми неприја |
| S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би м |
| модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дан |
| је њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била д |
| в, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави б |
| .{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само |
| трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и |
| о што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте вол |
| рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. |
| кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га |
| о године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако |
| његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} |
| бу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесено |
| ић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељ |
| е жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Ал |
| та.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена |
| на се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили |
| виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г- |
| ја обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Н |
| уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична и |
| није стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо- |
| придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би у |
| али у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у |
| целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз |
| време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале |
| е која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је |
| ме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве |
| ве јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, п |
| друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата виде |
| соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одак |
| после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимн |
| али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је |
| ама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} |
| ане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али |
| шта нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или |
| а звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио м |
| ејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском д |
| судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочи |
| као, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро нем |
| ницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било з |
| заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на |
| многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на |
| у ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који нос |
| и самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири ча |
| тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико |
| што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са ро |
| то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правда |
| анице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, ка |
| ашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада |
| одина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: |
| ово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, |
| штву (које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, |
| ареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомен |
| е само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гор |
| етале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и с |
| ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је |
| ер је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уостал |
| варност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сук |
| лепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвал |
| е тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, |
| њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам в |
| н у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло |
| људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} |
| у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш |
| го оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко бо |
| .{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који |
| налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена |
| ви.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде |
| и најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шум |
| ебе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим с |
| мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околно |
| ојом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи |
| ј од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или прави |
| и једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јованов |
| ице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу гус |
| ји Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајн |
| Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним |
| и су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред |
| тиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут |
| и покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у |
| повољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љуба |
| барати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У жив |
| велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? |
| ност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом |
| и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и д |
| е кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи к |
| та да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, нарав |
| га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, к |
| ља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са |
| јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, прест |
| њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа |
| ски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам |
| ила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним по |
| ећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Ср |
| Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када х |
| еље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слоб |
| је је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове |
| свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у јед |
| а се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пр |
| {S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до крај |
| во се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна |
| акав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећни |
| бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, б |
| ина, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, |
| о чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неоства |
| и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда |
| ставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - у |
| не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја зна |
| .{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно и |
| ба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу |
| тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем |
| А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу пол |
| осле... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањи |
| олиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да |
| } - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем |
| вршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега |
| ају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео |
| их на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим |
| ограду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{ |
| раћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познај |
| асова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост |
| из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у |
| е јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно |
| и кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он пос |
| о, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва м |
| ности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине |
| е осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него |
| гледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на |
| ковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на та |
| ости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави прија |
| во Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост |
| ругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих пр |
| како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лак |
| : то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да |
| о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је дон |
| о да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној с |
| луке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешт |
| н стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Осто |
| је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама н |
| Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би |
| ој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осет |
| те на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још бле |
| да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних отк |
| а ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише |
| гов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Не |
| о сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тр |
| то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одг |
| акла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног |
| ајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се г |
| дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још п |
| оже да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила |
| ни, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће зна |
| сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до |
| ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Мо |
| приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{ |
| кво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после њего |
| е главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада |
| метно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на |
| оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, друг |
| от.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та м |
| е да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде при |
| тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толик |
| да, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и |
| ико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је т |
| не?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, в |
| припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олу |
| } Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то |
| ва излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одухо |
| себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као д |
| тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном з |
| ли га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње |
| а у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када |
| нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилик |
| огао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два м |
| Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се |
| ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два ца |
| а у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, |
| а и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето |
| , тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност дог |
| поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао |
| о пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог ра |
| ити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота ком |
| н то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело |
| одиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сеља |
| м.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, |
| јјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је под |
| итирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Пр |
| Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију |
| ашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није |
| ду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс проти |
| ришту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених со |
| да пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и најви |
| ини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обор |
| } У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Опре |
| е осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни |
| е под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио |
| ру и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркос |
| у покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1. |
| он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнут |
| ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан |
| ком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, |
| ије постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, ч |
| ела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнад |
| упака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој |
| а уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог р |
| кружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, |
| ада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То |
| ен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свак |
| ј приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У |
| тиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупл |
| ао вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао с |
| а лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начин |
| пу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, ци |
| иштен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али |
| покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{ |
| вљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренут |
| ра, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, |
| зултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио |
| Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини |
| да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више изд |
| ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у дв |
| ати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} На |
| смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва |
| ега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, |
| павице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуж |
| итајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић |
| не, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну |
| гу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара ми |
| није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислит |
| огао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се |
| реврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот ( |
| сније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја |
| !{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље К |
| куства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та проти |
| а у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај ко |
| е врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око сво |
| страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разу |
| беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову ц |
| и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, |
| а, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столи |
| почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И |
| дном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право |
| нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из кор |
| ог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је ж |
| } Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима кој |
| вка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? |
| је познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је од |
| ..{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело |
| био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мр |
| у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а |
| због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би н |
| едан мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке гру |
| ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута |
| смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато |
| бично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао раз |
| соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљи |
| } Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, |
| Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо |
| на је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за |
| ожеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S |
| даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} |
| игуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или до |
| ела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она ни |
| и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, |
| шта.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окре |
| а докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се на |
| : {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев |
| могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу д |
| о толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни |
| о, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам по |
| Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} |
| манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође |
| S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена ср |
| Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - |
| мам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опиш |
| ли доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њем |
| ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у |
| ам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али с |
| ио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, н |
| некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог |
| адом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да |
| а... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био |
| ри и уједначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао д |
| ко га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног чов |
| пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манасти |
| }- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за дов |
| премао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више н |
| у због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих |
| тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима |
| ацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што |
| и још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како т |
| но диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и |
| Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није |
| ме мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити оли |
| мила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све виш |
| , нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, сре |
| сних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све |
| згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспос |
| тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисур |
| јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} |
| - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба |
| ма и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при ово |
| пирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радми |
| неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по |
| аџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих с |
| ије могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, |
| које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног др |
| свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари |
| је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег |
| песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био и |
| сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле он |
| уда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде |
| ка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се дру |
| зети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са |
| ом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{ |
| Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности ш |
| ну других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она |
| хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све |
| шћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је л |
| тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на |
| ициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово |
| погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда |
| уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети цен |
| очнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто |
| S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} |
| е презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S} |
| да начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лак |
| Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу н |
| му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је у |
| гађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и |
| S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S |
| а је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашће |
| амарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због |
| огу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или |
| ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије |
| ају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба д |
| Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стиск |
| Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василиј |
| ам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је |
| љај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу. |
| .{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - |
| их требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све о |
| огу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - |
| . изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван се |
| ћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не |
| ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разб |
| поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} |
| сећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прек |
| знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто |
| } Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да |
| - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S |
| ћам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гл |
| е?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан ч |
| говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не |
| И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради |
| осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не |
| ти да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео з |
| да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити |
| з њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као |
| диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, би |
| - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч |
| је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећ |
| роведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, о |
| ства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, про |
| ње, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; |
| пита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Ч |
| такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да н |
| и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што са |
| ужи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. |
| ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни ли |
| руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{ |
| м Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без зави |
| рес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван ра |
| е одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попни |
| после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му |
| лесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је бил |
| е онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена т |
| прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђе |
| чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у |
| че ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину са |
| воличном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор ј |
| ао и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, д |
| аве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, ка |
| екле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схва |
| стичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог |
| ј и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београ |
| и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху |
| пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега ц |
| Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре н |
| у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној в |
| а несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и |
| т јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себ |
| у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано |
| да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, и |
| о схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше с |
| сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он |
| ћи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила з |
| адвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околно |
| рамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и |
| г.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се реш |
| а одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да |
| мња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако |
| ијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутр |
| ељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном чи |
| њем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико р |
| осто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагл |
| би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, н |
| и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло |
| ећина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесен |
| а ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он |
| ри подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима |
| руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, |
| ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојач |
| а.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... в |
| на није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и |
| настир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али в |
| егове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да |
| њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, мож |
| једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам |
| ога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је рад |
| } Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се |
| су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто м |
| - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што |
| гуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи н |
| ости обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да |
| та ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је |
| ед дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се с |
| S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помир |
| и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерн |
| онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако |
| е, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда у |
| ти.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они |
| на среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и |
| сле свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ј |
| то, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, |
| ави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вел |
| онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, |
| мо несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах |
| ијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на |
| аницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{ |
| ори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Б |
| ..{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем п |
| - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то ј |
| вом.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никак |
| ети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде |
| ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се промени |
| еби ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше по |
| ије било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је осв |
| а успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бој |
| ле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, |
| на да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом д |
| а који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се |
| треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте |
| стир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мисл |
| та нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када ј |
| Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише п |
| не, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај |
| разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сув |
| том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју ј |
| исам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све изми |
| воје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворени |
| завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам |
| но.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће |
| је човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић у |
| требног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, а |
| S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих |
| зговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у |
| изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за |
| рећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професо |
| је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је |
| им чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство |
| асу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче п |
| ао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до ју |
| имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још |
| г те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у |
| је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у |
| исли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од |
| .{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам пом |
| и једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том трену |
| ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши |
| ађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више |
| {S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то шт |
| први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући |
| поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега |
| је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну п |
| лазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћ |
| ати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачу |
| да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена ти |
| сти, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} |
| од топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јут |
| жину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са |
| це и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмогла |
| х му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих |
| уга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} |
| њем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта? |
| иљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриж |
| а мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликов |
| и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо жи |
| а је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара муч |
| рави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} |
| н, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда |
| у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познав |
| м проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и п |
| ти смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишч |
| ек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја з |
| пак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном |
| {S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све обја |
| а злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и вес |
| ју у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, о |
| сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти |
| тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, |
| сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов ми |
| рости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у |
| и истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на |
| ема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у |
| остиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигл |
| игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, не |
| једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела |
| и у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у служб |
| ују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што тра |
| м часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаш |
| ново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он н |
| нашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - За |
| д лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом н |
| тила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио. |
| е лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави на |
| ви?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке |
| рављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, мож |
| сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безнача |
| сток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу д |
| и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стал |
| ти него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам |
| ћи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љ |
| ају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стр |
| ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж |
| пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек |
| S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замо |
| том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још ув |
| чему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јов |
| о једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет |
| бочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? |
| трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који |
| у му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више п |
| зиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам |
| {S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он нај |
| мити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може л |
| е примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Ве |
| стаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није в |
| де народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него шт |
| утно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, |
| се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа |
| сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" ил |
| ажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, |
| а твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што |
| оњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли |
| уњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог д |
| двукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их са |
| у љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штог |
| крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, его |
| Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још |
| ви у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваш |
| S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међ |
| осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, |
| осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то св |
| а шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површи |
| заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њени |
| оће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променит |
| , он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он |
| оћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тре |
| жа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био чов |
| је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Д |
| које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човек |
| рба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако |
| {S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи сва |
| Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти |
| е једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не |
| Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мисли |
| онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то стра |
| о него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардер |
| то "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не |
| ар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и наста |
| једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним |
| између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота |
| оји је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче |
| зе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, |
| да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Кад |
| рамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је за |
| од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у р |
| ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња |
| и, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије јед |
| у нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити |
| а сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са пов |
| сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, при |
| елика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које н |
| у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подве |
| необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једн |
| саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру |
| говара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе |
| гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше |
| - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви |
| човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном т |
| и?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја мл |
| и као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као |
| ао да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у н |
| ва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{ |
| а више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио |
| бе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... |
| ом часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам |
| бњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван |
| ју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе |
| у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет со |
| Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема ник |
| и не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи |
| после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станиц |
| ести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе |
| , исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љ |
| ) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и о |
| у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S |
| ичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себ |
| е замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и не |
| арактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собо |
| том једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељно |
| добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљаним |
| исли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама |
| ина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, |
| кад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно |
| ати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот |
| м сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба о |
| ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ б |
| за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под ве |
| ли прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душ |
| вите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} |
| достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком п |
| опљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се о |
| м сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S |
| ави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! |
| ћ био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки |
| едно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен |
| прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као |
| Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим И |
| е.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Осто |
| абости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, об |
| али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети с |
| стана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Н |
| у чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од т |
| ти око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву неср |
| о она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинит |
| им, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма ко |
| уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Зат |
| тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S} |
| ак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разу |
| све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог п |
| догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас и |
| види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не м |
| а.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тр |
| ом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер |
| када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине. |
| желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) |
| а што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и г |
| ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим |
| иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је |
| инципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало |
| знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав |
| овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећа |
| оја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је |
| Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање |
| са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако |
| је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш |
| ?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би |
| тити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео |
| је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду н |
| дала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од ње |
| . {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми |
| о да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас |
| га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да |
| S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и из |
| танише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог |
| е, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу т |
| но име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, |
| то је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пе |
| ; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под ру |
| ом ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је би |
| а сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу |
| ије род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињава |
| Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми |
| то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли |
| гла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали |
| врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} |
| те тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S |
| ановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута н |
| ле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну шт |
| увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "прек |
| кренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам мога |
| велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим опи |
| не светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене |
| да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали |
| на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био н |
| S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за |
| S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им |
| говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим јед |
| ила и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што |
| ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у д |
| је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је чи |
| S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих н |
| и кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што беја |
| изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен? |
| руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - |
| ним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осе |
| не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и прив |
| голаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла |
| ио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у од |
| где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, ч |
| ла: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци ра |
| данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола |
| , а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што |
| јте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И |
| вац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када |
| , - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него |
| а - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег ди |
| стоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, |
| ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики |
| ли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетит |
| аху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну п |
| а слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она |
| било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђе |
| и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине свет |
| дгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како |
| ут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја |
| ада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлаз |
| знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ак |
| треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манас |
| ај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему ј |
| у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који с |
| ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у |
| адао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - т |
| са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше к |
| ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су он |
| човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је |
| дног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљење |
| ње.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подста |
| е даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај кри |
| новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим |
| ји је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} |
| стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона гд |
| у, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позоришт |
| {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја |
| о си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} |
| Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима |
| ости. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте |
| S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Ср |
| не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоће |
| тите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми |
| руги можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у г |
| ши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио |
| ом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша у |
| за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Док |
| оћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требал |
| , Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте н |
| а, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: с |
| још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо |
| едостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не |
| колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглаш |
| ез цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим ш |
| о се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јова |
| њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до |
| ло између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, на |
| сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах р |
| спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближ |
| м лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљаво |
| чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино |
| е увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према |
| острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари госпо |
| е мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један |
| намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је |
| о на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљк |
| у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, |
| е досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвик |
| постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, т |
| начајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног велико |
| отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај но |
| снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен |
| развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упући |
| овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај при |
| танка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је |
| ене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезве |
| на виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још |
| дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утвр |
| тојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и у |
| м огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, ка |
| а у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, ј |
| у.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загл |
| ах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше оп |
| . ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме |
| а су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му |
| е личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S |
| ра да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под ње |
| није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се пр |
| лумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радм |
| ог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала |
| ет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна полов |
| настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се до |
| да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карама |
| S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: |
| ) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да ст |
| арковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} |
| Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски север |
| ме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада т |
| ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} К |
| е лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон при |
| те му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је |
| ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћ |
| осле сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "гри |
| век не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и ка |
| S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збац |
| руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ак |
| атере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би пот |
| је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних нау |
| скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета ре |
| ви, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} |
| нате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је |
| старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Преглед |
| 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ак |
| је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не |
| оже замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, над |
| каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу. |
| јзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то |
| м Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склонос |
| - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога |
| обро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али |
| - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге... |
| гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро |
| први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознат |
| ешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствар |
| Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место траже |
| сти која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је до |
| инио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и |
| вић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, |
| је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када |
| месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{ |
| владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се |
| налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у |
| S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе |
| ио у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна |
| је.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном |
| ветлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па |
| овић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила по |
| звесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног ра |
| - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отво |
| о најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху |
| лачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на |
| зија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино ре |
| ње које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, д |
| никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} |
| иште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добиј |
| овина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за ј |
| чно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу |
| ло тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему бил |
| енадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из ги |
| о још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло с |
| Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче д |
| мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова ње |
| ари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за |
| је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хте |
| у Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту |
| једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после с |
| ао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао |
| ту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишки |
| да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би |
| "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглуп |
| ка, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одм |
| то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту ј |
| одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и бе |
| не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто |
| не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од |
| но почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му |
| и си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пост |
| м на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: |
| ер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам глав |
| . {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} |
| идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у не |
| г рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред |
| ћ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са ша |
| је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право |
| м је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На |
| у стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што о |
| ло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на |
| а немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнин |
| ковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овак |
| , притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} |
| томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме |
| ше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се пову |
| ову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано о |
| ић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он ос |
| невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после |
| ите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а |
| ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ |
| е потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све каф |
| него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Р |
| друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гаш |
| е догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - |
| {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од ре |
| им часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} |
| ао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали о |
| ади чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много п |
| ићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, р |
| к заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на |
| , него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на ос |
| неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола |
| е добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња. |
| мо ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и францус |
| г овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и ик |
| била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и и |
| није, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И к |
| ер:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам н |
| ко горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изг |
| езин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он |
| зин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{ |
| текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти |
| д са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} |
| изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то к |
| то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, |
| ка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног |
| да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом |
| тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не |
| дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било ми |
| пцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Дол |
| га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није |
| } Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео |
| сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад |
| .{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада |
| ка и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (ко |
| у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, |
| извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседну |
| ом телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала |
| S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто вре |
| маш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, не |
| од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, |
| ју: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. |
| сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то з |
| поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непо |
| , међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао збо |
| пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и г |
| }Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње |
| } Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим |
| се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило о |
| е, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професо |
| мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поно |
| {S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт виш |
| ост, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да |
| што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - |
| принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар ње |
| S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне с |
| ог сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, по |
| ао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, |
| је, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је вио |
| упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим |
| то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{ |
| Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S |
| ашним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изг |
| и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се в |
| } Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинц |
| .{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуца |
| н.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном ре |
| равио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава |
| о угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут о |
| ала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачно |
| е тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, |
| све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Т |
| у га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим дла |
| дан другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило |
| шљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек ск |
| у, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку |
| рава дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опек |
| {S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћо |
| блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога |
| з његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да наму |
| ли су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена |
| еше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан |
| ко организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корача |
| новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом па |
| та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита |
| ђе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорј |
| ро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи к |
| на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се |
| е, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човек |
| е беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух |
| небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. { |
| лаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{ |
| још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади |
| е, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило |
| ређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био |
| а је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се у |
| у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре црк |
| остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту |
| У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена |
| ом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је |
| ну, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који ј |
| мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и изм |
| Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да |
| обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пр |
| еко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша д |
| а, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угл |
| само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже |
| ио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}О |
| а од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочек |
| и у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од ти |
| е на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила приме |
| свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, |
| после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у пра |
| упило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје то |
| ети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост |
| це.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу |
| ити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне к |
| м часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе трену |
| о незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни |
| Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S |
| Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због с |
| сети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И |
| Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмес |
| љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мр |
| стоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може воле |
| ла, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је ист |
| а дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - . |
| рзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изнена |
| о вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим |
| јању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{ |
| ислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђу |
| нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице ка |
| ве поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не ки |
| .{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} |
| оче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзан |
| ов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера |
| осле ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног |
| вости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом |
| гом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним ре |
| пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завиј |
| ом бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на |
| и, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Мор |
| да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нест |
| неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт ни |
| гу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, з |
| на је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{ |
| и и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе шт |
| светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вел |
| , Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила вол |
| среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво |
| и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или ш |
| Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у ц |
| оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би |
| S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошали |
| јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У нек |
| да.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро п |
| њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је б |
| у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним |
| спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и са |
| папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али |
| тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као б |
| када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после њ |
| мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је са |
| то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ. |
| у и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; јед |
| о у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, доб |
| отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну |
| пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Ш |
| роши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, прим |
| одина; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радми |
| Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ |
| лицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог |
| д њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту к |
| еш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе. |
| зи са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и |
| еног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин к |
| јим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ов |
| се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од |
| ва музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше |
| {S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излаз |
| у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указив |
| уша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће ст |
| ош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сун |
| м тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити |
| о потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се гр |
| д ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново по |
| инуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији |
| да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? |
| ћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувиш |
| ош дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно |
| Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како |
| ливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Ка |
| к толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полаз |
| промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она |
| .{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему |
| е журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно |
| а јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети как |
| у будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да и |
| рице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: и |
| уће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је по |
| ори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} |
| ко слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозо |
| одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано ос |
| је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} |
| се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је |
| њу ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, нек |
| да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим |
| а требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше д |
| је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је |
| S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало |
| и на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше по |
| ни, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} |
| S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радм |
| напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка нап |
| његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући |
| је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи ст |
| један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила |
| {S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тич |
| рав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов поло |
| јао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осе |
| и живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло |
| зазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; о |
| е нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Ка |
| Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави ч |
| е бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на |
| и и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпу |
| ек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на |
| срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, ко |
| ма, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне к |
| крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И |
| е животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање цел |
| че руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; вета |
| тења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да ј |
| ј други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодет |
| као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док |
| не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и го |
| ов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; |
| лази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што |
| сели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећа |
| , страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није по |
| утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до |
| м секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и |
| и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али в |
| сти питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учини |
| има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он |
| орачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будал |
| једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, |
| , лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; |
| и, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није м |
| век, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгред |
| ам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о то |
| тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност |
| даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако так |
| ти, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурил |
| а пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}До |
| , руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, пос |
| дика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетил |
| тињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па о |
| та, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба |
| , преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељ |
| {S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} |
| ам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се |
| један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовч |
| олешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свем |
| , склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} |
| ом око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, |
| ида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим |
| {S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се |
| повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Једа |
| својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се |
| аиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, при |
| S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртав |
| кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - п |
| их ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивш |
| - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Зат |
| а не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не |
| к кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, с |
| Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... сми |
| но мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже |
| ији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, ма |
| роћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутк |
| иње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се д |
| под обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђе |
| бог чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа ниј |
| ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто |
| ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном ма |
| да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се |
| е ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све с |
| најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и |
| ричао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запосле |
| ру био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забел |
| убио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и |
| } Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рач |
| е задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нар |
| очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види |
| у, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће |
| сле тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, |
| } Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао |
| а осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једно |
| собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} |
| расност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао |
| дно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допир |
| пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онем |
| уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по |
| дмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, |
| без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отима |
| ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и |
| очетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успев |
| , Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао. |
| зма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем |
| , а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту |
| жи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за |
| узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зград |
| веједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{ |
| мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности |
| се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S |
| оду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгле |
| жне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бол |
| - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, каж |
| дан други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му с |
| и их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он в |
| када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једи |
| ни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет цел |
| на Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави с |
| и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у |
| ати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Њего |
| је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - у |
| мила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весел |
| S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео. |
| се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се же |
| ше манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што пр |
| да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уз |
| ио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тр |
| ново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до нај |
| рамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Ка |
| се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потр |
| алу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за |
| тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових кора |
| Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био реше |
| ом читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме |
| те, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави |
| дравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје |
| је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Де |
| рио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, пошт |
| } Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком пре |
| ва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он н |
| овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у |
| Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења |
| ке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Ск |
| ог, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мис |
| о спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да т |
| аг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу полови |
| ика, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од да |
| зо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је о |
| м, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је удари |
| рена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовс |
| н седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бр |
| дном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбоче |
| оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је |
| шао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио |
| његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај че |
| огу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивш |
| та више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећ |
| он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мрж |
| ли и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам |
| је ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку? |
| ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S |
| ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом |
| ући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} |
| ати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановић |
| ати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, д |
| при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његови |
| жи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, |
| еобјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признат |
| рити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, прис |
| о.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто д |
| рба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично |
| соног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Оти |
| ене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на т |
| енесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што по |
| непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотво |
| оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све |
| рофесорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер |
| ао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невини |
| се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво сл |
| редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам |
| Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и им |
| ешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и буду |
| не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако ошт |
| и никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једни |
| авши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзино |
| није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пут |
| у је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат |
| ј, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошт |
| ислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и мор |
| он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину. |
| огодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће |
| дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, т |
| нском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној |
| излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S |
| лисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако |
| ека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна ж |
| у или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију |
| идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је бил |
| ни обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учин |
| ке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му |
| и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћ |
| ц.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како н |
| је ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку |
| удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жит |
| ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује о |
| ну улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет |
| ме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од т |
| е само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда м |
| скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у н |
| и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, |
| унца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни кра |
| , као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине |
| већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ ост |
| .{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} |
| ог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим |
| а, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Поста |
| себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе |
| астужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других л |
| журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим |
| јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што с |
| неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање |
| непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог о |
| осавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цед |
| га и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је не |
| исли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође д |
| вијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се кал |
| ети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту |
| ре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, |
| осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајућ |
| његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - |
| нтији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} К |
| - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога |
| И Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше г |
| матрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је |
| оту осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју |
| Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, уз |
| стајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S |
| о није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то |
| з кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није пр |
| да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним |
| у повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} |
| н све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила |
| елила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то б |
| м, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња |
| ак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу |
| {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља ве |
| је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослобод |
| изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, |
| таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није мо |
| се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} |
| чим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи |
| рио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је |
| је пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваш |
| воју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да иза |
| етаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновим |
| ветиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато |
| нос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, т |
| мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих д |
| ађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - |
| И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак |
| т и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да |
| м.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше |
| Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опал |
| иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му |
| Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилав |
| лога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, м |
| на за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} |
| успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисл |
| оме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допира |
| ахуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а |
| ета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао гд |
| очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени нег |
| } Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен |
| Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање |
| ...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су г |
| држа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело л |
| ило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тог |
| о му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{ |
| шака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном |
| вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетив |
| астук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је |
| поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по за |
| помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и |
| ај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што |
| едан изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино ли |
| ва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Је |
| ује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је |
| озора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи |
| ји се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао јо |
| ајстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно |
| , пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покваре |
| к, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{ |
| утку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада прон |
| , на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осет |
| која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно |
| када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, р |
| , тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као ра |
| ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима ос |
| личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећ |
| арамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба |
| нута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше |
| ер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једно |
| е ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе. |
| евог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих пол |
| човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја тре |
| криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена |
| ила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од |
| сти.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше |
| - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете в |
| од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} М |
| турнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна пес |
| тко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи сл |
| кића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне при |
| хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек |
| их зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећ |
| ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне к |
| утим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Кад |
| И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осе |
| Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог св |
| ном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Мар |
| луша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, ко |
| Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га |
| све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спу |
| је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим при |
| није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од јед |
| !... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јов |
| наесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све т |
| толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горки |
| сле гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач |
| и молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање |
| ла од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ј |
| ореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, |
| их заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности |
| крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а |
| о затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S |
| х и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле |
| ло и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Остави |
| је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} К |
| без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп с |
| беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часо |
| те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наб |
| е чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва усп |
| е све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све |
| му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и |
| ути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не ви |
| ао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненад |
| као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази к |
| пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Је |
| , чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на пр |
| а када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута |
| ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди |
| .{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја.. |
| онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: |
| све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у плани |
| сове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху ис |
| лака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподн |
| аквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази п |
| ојом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом и |
| Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек ниј |
| рју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја ос |
| велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти |
| е каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узм |
| боки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на |
| вим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страхов |
| ла се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{ |
| а првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је |
| тоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав озној |
| илино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ућ |
| .{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песн |
| е... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети |
| дној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необич |
| ош нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове |
| се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлск |
| чаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих пос |
| росто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никоди |
| хом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, |
| чним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и те |
| покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам сво |
| е учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје |
| ажава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео |
| довољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још |
| е помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам |
| ато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душе |
| види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић с |
| ност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описуј |
| еђутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам |
| ју, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, ниха |
| {S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остад |
| е, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, трену |
| ашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ мора |
| чима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће св |
| пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најп |
| а добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто |
| а иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме |
| ања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, |
| једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално |
| .{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше |
| ви над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред |
| ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био јед |
| , пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... |
| синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену |
| го обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, к |
| а сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види м |
| , овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али о |
| лико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности |
| мисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је |
| аво.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стал |
| месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и |
| са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догоди |
| х остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих мог |
| такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави |
| ано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Би |
| ј учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} |
| у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јут |
| иште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше |
| руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше јед |
| није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, он |
| много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што |
| воја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због че |
| р је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до ма |
| он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе |
| риш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, |
| пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, до |
| и, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он им |
| ти.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и |
| "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наи |
| на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли по |
| и нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упо |
| који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, |
| Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Ка |
| о озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, |
| рница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји наср |
| Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманиј |
| оленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одје |
| кидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} |
| у да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговор |
| о крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли |
| слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога до |
| воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се от |
| кивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана |
| ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов од |
| дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њихови |
| } Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно |
| едравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије |
| жен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше |
| колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да разв |
| еше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављива |
| сла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила |
| ВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет |
| Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда сп |
| дино јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма |
| почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беш |
| астог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибљ |
| јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у г |
| разумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба |
| ао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чел |
| !) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту на |
| иње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним ру |
| муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и с |
| , све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карам |
| о неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога |
| Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон |
| пет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. { |
| ечи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве |
| ог младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, |
| извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у |
| } Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште ниса |
| ујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пр |
| , мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и зак |
| оглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољ |
| а заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше сам |
| о Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он |
| о, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то простра |
| аци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - По |
| , падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Срби |
| ио у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен ис |
| е бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успроти |
| а наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог у |
| страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигну |
| срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча |
| це, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до т |
| {S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав треп |
| јао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да ј |
| гобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом ра |
| шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе јо |
| на се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог |
| го, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у ни |
| њем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам |
| сти ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Васили |
| да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица |
| башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила ду |
| асмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубо |
| и свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала |
| међу дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало с |
| луотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под свод |
| ута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су и |
| воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, не |
| ан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргн |
| S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се н |
| јоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његов |
| до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љ |
| ла обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манаст |
| е, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање повод |
| од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на тра |
| помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао |
| ва.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из цр |
| ого ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путањ |
| е, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Д |
| на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ од |
| из обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећ |
| дали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зра |
| сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја с |
| е живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има сво |
| да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим од |
| S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "ј |
| дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна |
| изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, би |
| х жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и уд |
| на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку пр |
| она, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико бли |
| још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу ру |
| лио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно о |
| S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та |
| ог човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} |
| то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах |
| душност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не заним |
| к прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписа |
| , пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осм |
| ила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Зб |
| личину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и |
| к, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, де |
| чно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако т |
| мне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Зат |
| м до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то |
| па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, тр |
| је је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и н |
| ризна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био пону |
| г објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче |
| .{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} |
| ице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и |
| кодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово посл |
| идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету р |
| траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам к |
| знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, |
| гару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Је |
| Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав |
| рба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгор |
| е што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задо |
| читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље пог |
| не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тра |
| ада најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један за |
| ена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намршт |
| тво, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и пот |
| а.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је ос |
| невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на |
| едан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, |
| ао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испраж |
| стине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила опра |
| анас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непо |
| зад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S |
| ошљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали |
| евести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јо |
| {S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не |
| овек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прођ |
| под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад |
| но што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала ј |
| овић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} |
| илу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима |
| та те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се пр |
| а полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем кра |
| а.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према |
| ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше гла |
| ребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Кара |
| се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лул |
| на и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{ |
| бе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко |
| начење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Р |
| могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање пр |
| и, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песни |
| } Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говор |
| , почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом |
| но то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленил |
| беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чист |
| у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она ј |
| био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и ка |
| уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску |
| са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процве |
| , светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене |
| а Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно ј |
| двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред |
| о, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио |
| себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личност |
| оглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и |
| ажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални |
| дати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, изм |
| вена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мир |
| е то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, |
| г значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су бил |
| ио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити чов |
| {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни не |
| Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега ш |
| аспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; зат |
| настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашин |
| S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби |
| једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито |
| пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цел |
| пазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино |
| акачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве зг |
| ишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чу |
| о далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на |
| имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима |
| атериног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам |
| и гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S |
| е до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окрен |
| е била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Ср |
| она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варош |
| ростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и |
| страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који |
| Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да |
| , ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наш |
| н наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоција |
| им радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неоства |
| сти, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он с |
| постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и |
| но и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, |
| и чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето |
| преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда мог |
| их и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине |
| Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање: |
| не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најз |
| је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то |
| могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво саст |
| а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше |
| он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио ру |
| ком он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - пом |
| потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала |
| заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек шт |
| излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} С |
| о, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножут |
| а, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом |
| ба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету н |
| ине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју С |
| здиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Су |
| љај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не |
| и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у свој |
| } И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је |
| , ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим под |
| ури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренут |
| ...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и м |
| Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек и |
| Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико |
| ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све |
| S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по и |
| оба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор |
| белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, |
| кривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место пок |
| тог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она о |
| руго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{ |
| се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и |
| и, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у т |
| умен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене |
| рену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - |
| ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја с |
| ло да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла |
| на, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколи |
| икуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} О |
| ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац |
| м рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међут |
| осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да не |
| ињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, т |
| S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше. |
| оке амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало |
| врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и неси |
| и у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, тре |
| ку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парче |
| о смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, с |
| а ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења |
| рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу п |
| е: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзнено |
| таде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плави |
| омукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{ |
| , по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирн |
| ре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јас |
| јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, ка |
| есте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} |
| посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да ч |
| убљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он по |
| Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство пра |
| но.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела њ |
| но хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела у |
| , он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов |
| разовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, |
| .{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом |
| ра неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она с |
| азвија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још |
| опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била |
| човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисл |
| андила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија |
| зора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је про |
| едну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико |
| један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови |
| :{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о ка |
| и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у њ |
| то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, поди |
| ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав ниј |
| текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је св |
| ковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео |
| сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим |
| м, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - у |
| ирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба има |
| н се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окрен |
| рава.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то с |
| их интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Сам |
| ас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозир |
| зи.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким слов |
| риканизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од |
| лицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди |
| врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће |
| брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до стру |
| ом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију г |
| Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте |
| сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, м |
| други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био |
| еда у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} |
| ирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и по |
| ледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивач |
| е ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би |
| о као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах |
| осао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао |
| буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у коли |
| чала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, а |
| у се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница н |
| роз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., к |
| мрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње ј |
| између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам с |
| д прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} |
| оким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приб |
| е било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је изла |
| оново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу |
| ветлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очим |
| оја се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде ње |
| Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што |
| онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа теш |
| даре звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и стран |
| аним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у ко |
| , крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавал |
| се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики б |
| подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече С |
| онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар |
| рзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стак |
| огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што по |
| под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немо |
| ети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безум |
| ао један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и |
| ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "из |
| г дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче. |
| ађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему за |
| ши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици н |
| воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. |
| светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом с |
| вши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, п |
| ижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није н |
| верице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местим |
| е остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућ |
| графском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво и |
| ог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да |
| а свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у |
| {S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујал |
| ко хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А та |
| о би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не мож |
| остоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се у |
| а скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе ка |
| бан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савре |
| према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, са |
| увство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се |
| а који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том |
| ела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по док |
| ешења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за |
| и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да |
| о се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није |
| вонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз с |
| ији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена |
| е.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестр |
| раност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак |
| и. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истражи |
| , мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи |
| дубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пас |
| р.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад би |
| ио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај |
| нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му |
| прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. |
| Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим |
| ово сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као |
| не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа |
| }- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака |
| вици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо по |
| он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, |
| тим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи с |
| и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S |
| професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутр |
| ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и н |
| вић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу о |
| новић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше д |
| баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на п |
| ству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, |
| пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер наниз |
| као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео |
| беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба до |
| .{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један п |
| ћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се т |
| ед себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине ц |
| у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игу |
| преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прос |
| еби Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред с |
| лед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи |
| што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности |
| орала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Кар |
| јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један у |
| први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад |
| за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито је |
| се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као шт |
| у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мор |
| ем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је с |
| праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и вес |
| зи за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе |
| де се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи |
| ако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИ |
| ог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за |
| на је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара м |
| олико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмил |
| планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше |
| рајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци сл |
| прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и тр |
| на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада |
| мо зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полута |
| желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и сам |
| кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо ос |
| разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му нај |
| епше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и уг |
| {S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један го |
| несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не пост |
| , не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{ |
| ена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, |
| бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског офи |
| то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре. |
| откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његов |
| о и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и |
| {S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То |
| S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{ |
| м да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је провод |
| а.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде |
| огао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу о |
| а, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, овац |
| хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају |
| јем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} |
| преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, |
| могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, |
| узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић |
| узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој |
| око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чу |
| чи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветн |
| да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађ |
| агле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве |
| а воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине |
| {S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазо |
| ва-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се уби |
| окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињ |
| го мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје пост |
| , својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљ |
| ег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући |
| и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва п |
| а беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов |
| S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело кли |
| ших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну |
| на је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се ств |
| часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не т |
| да се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватал |
| а М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи в |
| изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; |
| м, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је диса |
| још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини сво |
| творена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Д |
| S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} |
| аднела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли |
| уги случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан |
| г њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши |
| њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега виш |
| а се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак пр |
| ах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам в |
| м.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло |
| е ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја зн |
| И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све |
| спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно |
| нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у |
| ци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са упр |
| чиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пе |
| асвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - О |
| почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метеж |
| еђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао ј |
| прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене к |
| под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће к |
| уго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих нем |
| на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих ст |
| м, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Тре |
| е такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњ |
| њу, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} О |
| ен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео м |
| сматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од глед |
| марковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она са |
| а неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот т |
| стрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је |
| а то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао св |
| е скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом |
| један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и |
| ање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} |
| испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше зб |
| моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више |
| рзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, |
| би једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Ми |
| ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у |
| а више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена |
| он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - с |
| ха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимн |
| ептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне |
| намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ ре |
| да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И |
| Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњи |
| гов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске |
| сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озве |
| ајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његов |
| у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко |
| скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да в |
| Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово |
| о, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње |
| офесор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе |
| адмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном ка |
| и прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у сво |
| е га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне ро |
| н се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тел |
| угом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слу |
| у, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много рома |
| .{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамаркови |
| S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућ |
| .{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опр |
| ја је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, |
| не, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорн |
| после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост пад |
| а кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што |
| и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно |
| то. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог д |
| лико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и т |
| нају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је н |
| {S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати. |
| сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда им |
| рени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, р |
| пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, |
| по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је н |
| се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела |
| и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само же |
| а жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред как |
| Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у јед |
| {S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје |
| сто осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опр |
| во ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео за |
| рба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите м |
| га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја не |
| опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Профе |
| дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, |
| стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја уз |
| не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем |
| те хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до |
| а изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа |
| врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је ч |
| а, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икад |
| би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - бил |
| а беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици |
| оћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине |
| } Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча |
| о погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и |
| {S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакша |
| ха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао к |
| н још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том |
| од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше |
| ео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, н |
| чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Прв |
| једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених |
| добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робиј |
| им, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара м |
| бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... љ |
| лона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пеп |
| зе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери. |
| лећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше |
| {S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао гов |
| једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако разв |
| ни; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту |
| смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи нис |
| а крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисе |
| !" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живот |
| ака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} |
| их вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да |
| им и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, бе |
| , чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један |
| све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив |
| ам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацан |
| у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - Т |
| ди на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку |
| а наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се |
| тегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прици |
| (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збун |
| и читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осм |
| е ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и јед |
| уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њег |
| олео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, оста |
| га, за кога!{S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{ |
| нина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у |
| и осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено |
| р који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, мор |
| му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на њег |
| исерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисер |
| била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукав |
| ола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави п |
| дирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пук |
| S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са |
| гове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са пробо |
| ни да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то в |
| ито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима |
| раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која |
| ако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, |
| младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, за |
| к не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: |
| одице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била с |
| том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратн |
| зорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у |
| под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у бли |
| мах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан |
| фани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. |
| је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она ост |
| часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцај |
| змеђу двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим ч |
| био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да |
| е очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена |
| в, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила б |
| јој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око |
| би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо |
| ко поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, |
| лавобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зо |
| ће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој |
| он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је вид |
| {S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на ра |
| Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака зад |
| трга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема ви |
| ава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породи |
| она жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек шт |
| прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у вароши |
| а у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У |
| ио позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Ср |
| осе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за |
| ога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше ис |
| ћ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли зас |
| као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу п |
| " ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са м |
| ац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору |
| лицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у наро |
| ржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала |
| се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После |
| кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело |
| адама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звез |
| Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неух |
| што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо о |
| , путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку |
| и ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра.. |
| и имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?.. |
| мо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Изв |
| реба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бег |
| београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јованови |
| ља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толик |
| уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и к |
| тварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају пра |
| а. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и |
| е тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писа |
| анице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелиј |
| реме од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом ра |
| марковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледат |
| мислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако |
| оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајућ |
| ео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко |
| њигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по |
| са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може би |
| признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје |
| е под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и |
| робуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{ |
| ако није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима углови |
| резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче |
| олифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у |
| Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је в |
| ст.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут |
| рно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном |
| Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине |
| ти под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Ма |
| све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, о |
| ка са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз пес |
| јеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав о |
| ај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног млад |
| } Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико |
| сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочек |
| глед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог |
| ну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до ва |
| ред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека |
| а, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде так |
| е Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се преде |
| брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! |
| S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене до |
| оји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим пог |
| ће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да пок |
| ове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност |
| ешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укочен |
| даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постај |
| , са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је па |
| ог великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, |
| S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брж |
| м. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} |
| ад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непом |
| еч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу |
| и покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио |
| ли се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испу |
| г пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдско |
| му; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше х |
| у на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне |
| је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила б |
| о напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тел |
| ли ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам |
| } Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, п |
| тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да |
| о: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као крива |
| ема варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, |
| нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њен |
| оступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Н |
| S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправ |
| че свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да |
| вога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то |
| е, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљен |
| ревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушк |
| се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз |
| лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би |
| мо скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са велик |
| ивлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи |
| сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш о |
| ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и б |
| нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла |
| {S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да |
| ке има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је |
| ворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћ |
| ло и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би |
| нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу |
| понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе |
| и живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног |
| и, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо п |
| исли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и |
| еће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, до |
| о је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољст |
| чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари не |
| ности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на |
| ечицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све |
| ле су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дот |
| својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}О |
| е.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратим |
| на не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како |
| а сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о |
| ом корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, |
| епери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, |
| вића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та |
| собље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљ |
| оји ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмили |
| и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, в |
| и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути д |
| илина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи |
| друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и |
| е! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, по |
| .{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била о |
| арав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у |
| тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на поб |
| вала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу. |
| им уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети |
| м малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} |
| е и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекив |
| се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - |
| иде достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се з |
| ња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутр |
| зивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи |
| ћи ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао нен |
| Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сад |
| е аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дота |
| а, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нест |
| лије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Ти |
| }Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} |
| ести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, |
| ћу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вам |
| је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што |
| слугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онд |
| о.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи |
| н сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозо |
| сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који |
| и хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашт |
| .. несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође са |
| уша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га До |
| S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? { |
| прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колиц |
| ри кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он |
| лику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом |
| ати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као не |
| алеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толик |
| збија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од стар |
| S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; |
| и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме |
| тан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих кри |
| могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе вол |
| ене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрост |
| о, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу |
| није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се л |
| азвратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивн |
| ему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је о |
| {S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, |
| ада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем |
| дражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом в |
| га и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није м |
| у је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да р |
| S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отвор |
| унија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И |
| шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, |
| у.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну т |
| мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Во |
| сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А на |
| укли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и |
| и потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепа |
| ави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, к |
| ?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљењ |
| } - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} |
| а назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи мл |
| нас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, у |
| оново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло |
| њеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу |
| еш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - |
| ечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остав |
| рвих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба ма |
| Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Раду |
| јао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљад |
| рати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина мет |
| је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - |
| ила је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако |
| } - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике. |
| рајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући |
| рити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу ил |
| ло је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа |
| га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примет |
| ених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, ка |
| ојима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу |
| Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, је |
| .{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} С |
| остоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш |
| одећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновил |
| у обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо |
| ј страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмак |
| е вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било с |
| сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у м |
| вом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једн |
| лико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, д |
| рати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, о |
| - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најб |
| е епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међ |
| и полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигар |
| о да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи отки |
| а том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећ |
| нили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног |
| релазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мис |
| алој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није п |
| лбум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим |
| се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче |
| ки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки п |
| една је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај чо |
| кружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је ж |
| рнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козј |
| овек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Ње |
| у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно |
| љивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У т |
| ежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног |
| де у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се на |
| во гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај |
| (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малакс |
| , светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} |
| планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један св |
| исли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представ |
| м, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песа |
| мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у |
| и и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрес |
| ек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његов |
| то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} |
| загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком по |
| и сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар |
| очетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на |
| амопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му за |
| {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне |
| S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примет |
| - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле к |
| у ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господино |
| о, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, ни |
| } На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... |
| местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море маг |
| ности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше |
| ам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од |
| трану? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједно |
| бом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да откри |
| се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује дов |
| би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим |
| и целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истин |
| рба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилос |
| г живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и |
| рбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њ |
| ко пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом |
| и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налази |
| S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је |
| је.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би ув |
| ећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и н |
| ом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. |
| радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учи |
| кључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сва |
| бало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на |
| да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, сед |
| једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо н |
| на операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти бе |
| држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и не |
| сти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је згра |
| несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литиц |
| ико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго м |
| о, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептиро |
| равши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: је |
| о о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео |
| о.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди |
| се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша |
| самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ст |
| јена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздраже |
| и Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о |
| да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само |
| асвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамаркови |
| боко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бес |
| Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он ни |
| } И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно под |
| ам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радм |
| S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми |
| овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{ |
| силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова с |
| ом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико н |
| ом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај вр |
| у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према кли |
| астала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, |
| ош до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер сп |
| беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то |
| је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се осв |
| ко на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далек |
| ини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи. |
| де ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна |
| ве више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; |
| , пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, |
| рчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа |
| су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше почи |
| дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, |
| да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њен |
| беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г- |
| ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно крив |
| увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под зве |
| манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се |
| и на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и |
| ог пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Как |
| ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у осн |
| и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео |
| прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати |
| ! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учин |
| ић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} С |
| а манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори вра |
| е и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себ |
| иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} |
| тавицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Мало |
| ода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу ше |
| е се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, прол |
| м честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - ч |
| цате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и |
| предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворен |
| а се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позори |
| оново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се |
| једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S |
| а то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, крунил |
| варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучн |
| оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} |
| е је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим д |
| цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако врем |
| је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаш |
| анабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична |
| после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, |
| инимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо бе |
| часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је |
| , скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за ов |
| ислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са ј |
| објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло |
| аци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешк |
| ка, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто |
| роводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, з |
| а, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло ч |
| а плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамар |
| праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; |
| ху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним дв |
| умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постоја |
| .{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим ко |
| велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раз |
| ше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито ш |
| а у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином |
| ко се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко с |
| ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше |
| ..{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, о |
| помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се |
| ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренут |
| ан одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пу |
| S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде неп |
| провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни ј |
| били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипок |
| је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, о |
| отребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се н |
| {S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори гро |
| о наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глуп |
| ке насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши |
| повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из који |
| која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној ст |
| а, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је дваде |
| на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одго |
| д њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати |
| манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитк |
| воје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овог |
| им без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, |
| ла собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда и |
| ца, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} |
| } Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зау |
| } Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен з |
| , где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред врати |
| его што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због сти |
| ватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени цр |
| и су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили |
| је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натеру |
| и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарко |
| ну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или |
| дала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја час |
| светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу |
| је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постеп |
| од манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене |
| ар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... |
| рковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у |
| е шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица |
| се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отвори |
| зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S |
| су наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S |
| мили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено |
| роши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче сво |
| S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са мес |
| и да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли ј |
| сади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозо |
| а ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} |
| ава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог разми |
| је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Зати |
| вом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - |
| дом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризон |
| дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осе |
| рити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћив |
| начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, |
| ку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јасл |
| себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... и |
| ле ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се |
| оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадознали |
| и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је |
| отека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више ма |
| и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим |
| лима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарим |
| двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, н |
| уке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личил |
| једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га п |
| нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао |
| која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђ |
| прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо |
| у.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада ни |
| о човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када ва |
| х изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који |
| ног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало др |
| широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ј |
| Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунд |
| ћи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до ре |
| и.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда с |
| где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропр |
| дмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што |
| н.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "п |
| .{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - А |
| под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све |
| е, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било |
| круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну јед |
| само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се |
| } Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека |
| нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од не |
| мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван на |
| сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај |
| за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз ниј |
| его што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из сво |
| ји већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе чет |
| е, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се пр |
| каза Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни |
| ришту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{ |
| снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када п |
| оје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло о |
| т.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигуран |
| ле овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно к |
| е прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да ј |
| злог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику |
| ма.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест до |
| да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран ти |
| ави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, |
| другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна |
| ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кне |
| јаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спас |
| на и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на то |
| Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније в |
| Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачају |
| х ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде |
| сне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) гру |
| ча што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бит |
| е да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после м |
| жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{ |
| ди да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, |
| дао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је |
| ица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; с |
| ко ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој св |
| бом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви |
| {S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да |
| S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и |
| се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против неког |
| њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави С |
| ли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао бриж |
| ије је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на сп |
| ности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, трај |
| још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За |
| а ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пу |
| нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и д |
| а, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост канди |
| им страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгар |
| обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађ |
| еху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало |
| авукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе т |
| рашан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети |
| ветом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољс |
| аку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега ј |
| а, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (н |
| ах да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ће |
| ању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се |
| оја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уп |
| смехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бес |
| м вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклоп |
| ирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутк |
| азоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њ |
| бано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну ст |
| омну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, чо |
| да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним |
| тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила про |
| н примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко јези |
| које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је пр |
| једном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, |
| на.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ват |
| је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, на |
| S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот |
| ах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, |
| о изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} |
| } Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у вар |
| аћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао. |
| мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} При |
| гло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лиш |
| е дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их ј |
| је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде |
| ви планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у |
| ховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукоти |
| ата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина. |
| тво.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S} " |
| а, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер н |
| ма изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом. |
| S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него полов |
| ко је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца). |
| мучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полаз |
| м.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га з |
| еше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је б |
| али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђав |
| несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљањ |
| рца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место. |
| еурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога п |
| живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији х |
| шински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвар |
| ји у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, |
| дина врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође м |
| их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједн |
| како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и з |
| о срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га |
| и.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки |
| да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност |
| онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није |
| учен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим свето |
| навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинациј |
| како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која к |
| тичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га ј |
| ако је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - у |
| га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је иш |
| и служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко з |
| мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да |
| ањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... г |
| то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији д |
| Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова. |
| талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега неприј |
| њеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упит |
| ама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S |
| ао да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао |
| и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном |
| осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последњ |
| а измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан. |
| ка који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном |
| - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео |
| ена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли с |
| и, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао су |
| ш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва на |
| шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала |
| та се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркв |
| аслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди. |
| е за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек к |
| гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио с |
| аге речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним ра |
| ама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену |
| а једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да |
| водио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због |
| урити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак ра |
| увши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била |
| размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и с |
| ену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се п |
| тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После т |
| ипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и |
| цкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарков |
| ироде која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго ле |
| ољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вече |
| скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао сна |
| ћу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - |
| Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно |
| подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ |
| Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ј |
| погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори о |
| камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак |
| не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео саглед |
| вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја |
| } - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је св |
| ним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити |
| уре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он ј |
| о бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ј |
| рајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге |
| S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се о |
| - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком от |
| наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно |
| адић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследнико |
| S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Осто |
| ну вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву св |
| са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у после |
| е нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као леств |
| ри, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је поста |
| се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини погл |
| Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, диск |
| азумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} От |
| енуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо с |
| аћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Ра |
| лака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} О |
| ом оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узви |
| е да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену |
| ављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он |
| право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{ |
| која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од |
| ко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазит |
| ога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да ш |
| ледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} |
| S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш |
| ганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} |
| не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом |
| Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај п |
| и положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам |
| је изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Има |
| своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеск |
| нивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадго |
| жи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је |
| , мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Ра |
| вима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то |
| и, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, |
| је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти |
| арко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако ниј |
| ек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати ка |
| станемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску с |
| примитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало |
| сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаш |
| о малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да |
| да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, |
| зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој |
| и послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опред |
| би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити |
| о невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирск |
| век бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело т |
| он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње |
| нца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до сит |
| саж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж в |
| {S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једн |
| надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљам |
| хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима д |
| Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенил |
| , напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смеш |
| - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Ок |
| се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање |
| н није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} |
| и наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши ми |
| помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} П |
| Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се р |
| слушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет |
| трага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, с |
| ва рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мрш |
| само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би |
| и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магло |
| ловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву |
| ко је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећ |
| ан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, ш |
| деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише прим |
| и пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у п |
| ету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном св |
| ш...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њег |
| еном, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокота |
| ти да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво |
| мрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагон |
| {S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутос |
| це.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да ј |
| го остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њо |
| изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, |
| та.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим |
| апрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгуб |
| ице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне ц |
| И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и н |
| ромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} |
| н покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, |
| ада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{ |
| лено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак |
| тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S} |
| тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, |
| стави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га |
| Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши ј |
| {S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је сам |
| - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тог |
| није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хт |
| е... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај |
| Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посл |
| надно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронаша |
| било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, |
| себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај заврше |
| мерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који ј |
| мно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S |
| два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала |
| но гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори |
| бледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано |
| еђе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест с |
| Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да |
| гледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта |
| ме човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну с |
| за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљ |
| ор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљењ |
| годе баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружа |
| {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њег |
| ко јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним |
| м коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече пр |
| тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - |
| чарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењ |
| плекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, понов |
| је: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него |
| да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло |
| дмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина |
| ји те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без н |
| седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељи |
| S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се |
| лност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главн |
| од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео |
| на жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озел |
| паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и ка |
| и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није |
| љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јеш |
| ла утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, |
| ло га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - |
| погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: |
| Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је |
| ио наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниск |
| Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, |
| а јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је о |
| узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња к |
| на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бо |
| о у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сам |
| ну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамаркови |
| о и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Ср |
| кви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до |
| ђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, о |
| ста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под свој |
| е, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да ј |
| м, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немог |
| рења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање |
| а који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не |
| добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора. |
| а храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподнош |
| рили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменим |
| толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} |
| S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се |
| отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не позна |
| им празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу |
| у савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно " |
| и и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, |
| ски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба |
| де је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући в |
| ност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и не |
| најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка |
| му расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кр |
| ј можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само ж |
| зделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У ма |
| и уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено |
| рба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте о |
| човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале |
| воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревет |
| натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново на |
| ене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да не |
| беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади и |
| м близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га |
| атим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; јед |
| ита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њ |
| , ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да с |
| тим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог |
| држе друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољст |
| досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да |
| жењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочит |
| ржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре п |
| .{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S |
| спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Ра |
| ало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једн |
| а одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} |
| би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, доб |
| - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати ли |
| ленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - |
| одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помис |
| и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, |
| по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе |
| ношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког гово |
| еколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби |
| ожај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне ма |
| је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја са |
| и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по око |
| је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, |
| и ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађаји |
| ми која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица |
| верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{ |
| ову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него |
| ном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S |
| рекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... |
| шлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну |
| узе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на |
| те ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: |
| навао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш то |
| ма, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или н |
| ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед ни |
| овек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из с |
| ања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - |
| асвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то м |
| ја је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах |
| кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли |
| ејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског |
| н у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по |
| у је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешав |
| оковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок |
| И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим с |
| а "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изјед |
| е потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин |
| ло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци |
| спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се |
| а се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго л |
| новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне о |
| изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно |
| сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиск |
| пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак кл |
| {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику |
| види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S} |
| познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном д |
| е жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{ |
| нућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразго |
| ли онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (водени |
| }Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда |
| аласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске к |
| в томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још у |
| бодили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводил |
| да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита |
| те, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим |
| {S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - |
| вод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсн |
| јзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању д |
| наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S} |
| је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одгов |
| дни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго |
| ији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за м |
| се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало |
| ко мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклон |
| Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше |
| {S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, пр |
| не временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, |
| м конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан про |
| књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљи |
| гов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови |
| ескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. |
| би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека к |
| олико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти ма |
| Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином с |
| успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњал |
| јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да м |
| тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуд |
| ма ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљнош |
| јчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид |
| и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанс |
| о никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор |
| шта на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са соб |
| му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега бр |
| .{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - |
| друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново |
| ног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у кој |
| ију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, |
| погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шт |
| рење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимал |
| а крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са ле |
| ући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана |
| о чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред к |
| {S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да |
| помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећ |
| аном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почи |
| ше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао |
| руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескра |
| ожда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мал |
| Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо. |
| рикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два |
| непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његов |
| у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могл |
| ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покрето |
| рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучен |
| ану, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "послови |
| тпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва |
| муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било |
| нала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље |
| а сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, |
| слио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од |
| вали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не |
| Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог |
| к једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да |
| ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би |
| кине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се |
| чети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада ми |
| но што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци |
| вић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што |
| неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да |
| , онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави нова |
| дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижућ |
| ња: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио |
| : у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била нат |
| дну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, |
| И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, д |
| чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред |
| ен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише |
| отпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је |
| а на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} О |
| дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто |
| олуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - |
| лоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од |
| зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у |
| ута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, |
| елике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишиц |
| је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу |
| .{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнет |
| е је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча. |
| дихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео |
| да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакл |
| а није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело з |
| ислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, |
| ин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори н |
| сте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева л |
| S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и |
| је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одгов |
| Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало |
| чи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, п |
| ешеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима |
| олиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме |
| S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она |
| реба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, |
| је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном |
| требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Ми |
| дао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, је |
| је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поно |
| , мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам ј |
| живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране п |
| праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: { |
| сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот |
| вића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана и |
| полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијат |
| {S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте п |
| да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладниј |
| S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} О |
| елије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и моралн |
| - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постига |
| мења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S} |
| вић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узв |
| и немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манаст |
| овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узел |
| простити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиж |
| {S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се вра |
| у страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би зап |
| својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму |
| тари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца |
| } Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести |
| Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откин |
| видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај по |
| стоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Б |
| није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у |
| ашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер |
| да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и пред |
| оче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна же |
| оче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апс |
| азмишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на |
| S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не |
| ; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне |
| он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревет |
| по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао |
| , упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањари |
| еђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{ |
| на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре ука |
| бори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био |
| сити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са |
| неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема |
| чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S |
| један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала колона војник |
| таде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири т |
| њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревет |
| је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њи |
| асних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђ |
| ика који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је би |
| Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њ |
| рете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, |
| о почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекив |
| која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцен |
| се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу |
| његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом |
| у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то гр |
| ве готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њег |
| на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде |
| еће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му об |
| } - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих тре |
| е врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свег |
| {S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Госпо |
| е је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе |
| еног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћ |
| ало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - У |
| ах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блист |
| о среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је о |
| непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - |
| ћи кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарк |
| ка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како |
| уги начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одма |
| а је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је б |
| епрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које де |
| т је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска к |
| час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на дома |
| м какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пош |
| је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фоте |
| ојој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити? |
| аљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, |
| она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она |
| све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје |
| и у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећ |
| како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу |
| шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се |
| извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплак |
| сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је ста |
| ретворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, г |
| говор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхта |
| и свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове пос |
| не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете |
| ко чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све |
| ерио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква м |
| змисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер |
| , носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином |
| нда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вију |
| осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у дру |
| е погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: |
| друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи ш |
| итике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разг |
| ве те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш |
| би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба с |
| ко журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је н |
| и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали |
| ије у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас н |
| нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово п |
| лазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису |
| сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на изле |
| еосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се |
| им очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, о |
| сећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравн |
| мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узв |
| адић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из |
| е су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила глед |
| ст карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни |
| лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света |
| па.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувиш |
| вао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Тре |
| до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S |
| и, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}А |
| где.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} |
| зио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности об |
| уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, за |
| ачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десе |
| и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно |
| - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ћ |
| астаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још ув |
| је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, |
| и да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спа |
| Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону п |
| не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све виш |
| и пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио |
| о рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакл |
| равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И т |
| та да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог |
| амишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам |
| егдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замисл |
| јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачи |
| њег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно в |
| о непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која |
| дмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} |
| ли због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Васил |
| а поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се ви |
| стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, |
| ли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, п |
| них научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада доса |
| и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с |
| у он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега |
| да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, ка |
| ниженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио |
| освећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира |
| ичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, |
| то је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад н |
| ивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та вр |
| остала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати д |
| ом у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, |
| анесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{ |
| добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тре |
| осле, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш |
| та зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што им |
| } Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, п |
| ворим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту г |
| ећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти |
| у беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је |
| изички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да |
| жа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам м |
| аја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену б |
| оново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гл |
| пнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као |
| ти, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљуви |
| ори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: б |
| одило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљ |
| оја избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прст |
| дмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, |
| говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи |
| случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног |
| дежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво |
| је веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та сва |
| трајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене ст |
| а па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена н |
| се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S |
| када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апоте |
| ине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београд |
| р.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најб |
| ежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадаш |
| у, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, з |
| јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуб |
| погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не |
| и више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и см |
| ла околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да |
| рета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, с |
| аз је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом по |
| ну која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познав |
| ког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, в |
| у... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот. |
| амоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - |
| осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његово |
| уђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рач |
| и понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучност |
| че, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро |
| ђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да вр |
| } Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на др |
| туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упит |
| провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, ве |
| само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где пров |
| ете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претера |
| знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошиц |
| смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасв |
| томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S |
| оман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., оста |
| ок сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне ш |
| ише места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма |
| , бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у |
| збрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезл |
| рефињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле осо |
| века.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз |
| рад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не ре |
| ји, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају |
| посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролећ |
| пцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живота.{ |
| чету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван |
| , а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како |
| ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости |
| беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међ |
| ајмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико |
| тану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када |
| сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ниш |
| асти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потп |
| авикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу ра |
| м, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, ве |
| у јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално п |
| а се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим |
| хнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескра |
| вестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова к |
| на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између |
| превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте |
| ли доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог |
| а попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би п |
| шко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим |
| м, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило д |
| асвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треб |
| ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене |
| је, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и подне |
| оли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљ |
| хим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Р |
| у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у |
| ну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спре |
| ења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И о |
| S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан |
| жимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да |
| вић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор |
| авој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће |
| Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим рас |
| тогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропал |
| Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту п |
| и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример |
| век седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после |
| а мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност п |
| могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за уве |
| а ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко |
| стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћер |
| државајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карама |
| обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи не |
| бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, |
| улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. |
| е од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} |
| ; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за т |
| оноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одре |
| а што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малоча |
| го и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у н |
| са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и |
| ледње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је |
| редно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре |
| н до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим |
| знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно после |
| ед спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које |
| довољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрест |
| Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на нас |
| у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у |
| ло биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва |
| и и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то |
| лу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га |
| ла.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на |
| строфу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; о |
| део.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим ство |
| дајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та пр |
| Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може |
| ошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Кар |
| мнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако |
| его да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лаган |
| у сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво |
| тог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном |
| себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврат |
| м и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак д |
| љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из См |
| римо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено л |
| цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек т |
| н да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чиње |
| оњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, нап |
| онуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, |
| крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате |
| а.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило до |
| аници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке прир |
| њен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно не |
| У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у и |
| у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковим |
| храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше |
| ка ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, ка |
| павала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем ш |
| и са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада |
| емена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично ви |
| егао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини |
| Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} |
| ојаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном |
| твице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну баци |
| и у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим |
| уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто |
| ешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир |
| ном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини ј |
| га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили? |
| епокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он о |
| које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} |
| ом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - |
| ршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нист |
| ли шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво мо |
| ас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанс |
| ш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита с |
| чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се ц |
| пили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше н |
| рамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... гос |
| што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срб |
| бу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та посл |
| понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки |
| биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећ |
| бијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављ |
| чним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано д |
| .{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој |
| усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа |
| реме није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељств |
| здахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, кад |
| адог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак проме |
| атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које з |
| е била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривен |
| и грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо |
| смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се |
| откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и не |
| видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него |
| едно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљив |
| ти, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или мо |
| и мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остај |
| не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом |
| ог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, он |
| ну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало д |
| е великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо с |
| м је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да |
| лите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и даров |
| вењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајн |
| и на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга |
| ешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица н |
| звестан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих |
| као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон |
| упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао |
| породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један дру |
| рман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела |
| Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са |
| једном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао |
| , набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малак |
| ачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ниш |
| неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким |
| ош и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек мо |
| женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до о |
| то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене љ |
| езде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Мес |
| мисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоно |
| колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује повер |
| } Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{ |
| мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ |
| помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше по |
| ви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му о |
| та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат ос |
| S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије |
| .{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда ј |
| шко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није з |
| здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за |
| S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображен |
| да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, |
| рак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, ос |
| ође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је б |
| непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Ц |
| ају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, " |
| идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких с |
| ри са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим |
| стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи |
| ви.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какв |
| ном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окр |
| е био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и |
| ре да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} |
| домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када |
| {S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, |
| ри...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, нами |
| и, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убри |
| ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио |
| , Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену ст |
| им својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}На |
| обан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на нек |
| на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, ми |
| реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу |
| више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастило |
| књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S |
| е, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; јед |
| два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба |
| рко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен |
| заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везива |
| ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он |
| не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане с |
| беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да вр |
| арија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину во |
| у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума к |
| {S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу н |
| их рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако жел |
| је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије неприја |
| језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не по |
| ј Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: |
| о у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најбл |
| ици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајни |
| учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна заостала к |
| ао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод т |
| фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у пи |
| еницом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему |
| овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер им |
| один Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показа |
| дмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како обј |
| би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - |
| је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а з |
| марица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Р |
| рским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звез |
| вање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала |
| о обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у некол |
| били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било |
| вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз |
| р!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још п |
| е родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и |
| ред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и |
| ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе ро |
| кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склоп |
| ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толи |
| дмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајањ |
| му и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г- |
| да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој ш |
| ву, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши |
| кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа до |
| аћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано |
| езадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њ |
| мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер б |
| сташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узне |
| овић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погорш |
| ре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се д |
| н беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у |
| им, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви |
| еуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским др |
| се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може јед |
| м часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - в |
| , чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под вод |
| ма, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану |
| седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђе |
| оље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не |
| раво испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекину |
| ност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се м |
| и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својо |
| и то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, |
| својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се в |
| ут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... |
| а, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} |
| си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости. |
| свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најз |
| ета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на оба |
| љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, зал |
| {S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену с |
| за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Ср |
| часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде |
| ежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше |
| ршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, |
| јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке њег |
| ончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, коли |
| гов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме |
| бом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећа |
| остојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му с |
| за њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часа |
| S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литератур |
| ла ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, |
| илиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, ужив |
| собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим |
| стаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и пада |
| ита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по после |
| суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место од |
| пталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занес |
| ше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није |
| к, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што |
| грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора |
| свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније |
| Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње |
| мо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S |
| на срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Мест |
| ајхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим |
| Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Кар |
| змакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сли |
| ћ, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио |
| у: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што с |
| ти, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све п |
| Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет о |
| беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нес |
| да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавка |
| такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори С |
| ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје |
| начила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвља |
| наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - С |
| ја од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити |
| у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме |
| атко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу |
| животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто н |
| тка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је |
| и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у м |
| више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; ово |
| дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше |
| са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одли |
| тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Кара |
| гао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему |
| тали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино ње |
| је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и |
| тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда |
| S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да |
| им овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видит |
| о г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претста |
| а?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шт |
| м.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, |
| одољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи |
| изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах |
| и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај со |
| када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је |
| дан страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, о |
| о... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, об |
| цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер |
| от испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубав |
| осађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта ви |
| ди какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блесн |
| никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S |
| зложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке |
| ље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад с |
| } - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком |
| нији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се са |
| и, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, |
| ом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ни |
| настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат |
| од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ узд |
| о путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог |
| више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Ша |
| или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом забадају свој |
| а из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S |
| није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весел |
| ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозб |
| и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} |
| инистарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајду |
| су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", дру |
| оље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од |
| аписати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче |
| и донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесе |
| цима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их ни |
| ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију г |
| ице. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфел |
| е Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, |
| о недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лако |
| у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да |
| вна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива |
| рковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - А |
| о је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који н |
| е испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, |
| рију (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} |
| ка, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву |
| у Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи! |
| ен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се п |
| ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Ра |
| да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од |
| орије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица |
| ашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове ми |
| крети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрес |
| је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се в |
| угим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки |
| би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном |
| утрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради з |
| у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одг |
| да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и |
| гову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини пок |
| те месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а |
| и би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на хр |
| .{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више ниј |
| а било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он ос |
| праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би |
| тсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Ка |
| ткрића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говор |
| узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S |
| пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантим |
| S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити св |
| S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и са |
| уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба о |
| цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве бол |
| м часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} |
| о је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да |
| могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симп |
| сте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње в |
| лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да |
| тале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала ј |
| послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једн |
| рироди и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи в |
| списане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{ |
| ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, |
| познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је ву |
| чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна |
| и, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разл |
| до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, р |
| ођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, |
| ордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћи |
| ви.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог са |
| рвом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це |
| - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а прет |
| воје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазил |
| љи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је з |
| } Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада н |
| су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чи |
| - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвик |
| је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том ча |
| рамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натра |
| а ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} |
| мо један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она пон |
| ј о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи повр |
| ма; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпун |
| }" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је о |
| отпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља је |
| о себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом |
| и Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти |
| будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знал |
| да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S} |
| ајзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесо |
| о лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и о |
| е се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када в |
| својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пло |
| престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али |
| е немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три к |
| а у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене ш |
| јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена |
| }Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, гд |
| световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мис |
| S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је |
| зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину дру |
| ворење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе |
| Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не мог |
| је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, |
| бав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек |
| слиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш |
| ог раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам жив |
| д људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по беско |
| е из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетреми |
| м пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се |
| е множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи |
| аша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумн |
| ти догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезв |
| {S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као |
| - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хо |
| ед зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, ј |
| могло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот жив |
| окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба |
| о ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео све |
| све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несаниц |
| м капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу |
| што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вра |
| наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо |
| ено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје в |
| оја је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим |
| в морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обича |
| Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - |
| на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан |
| азумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{ |
| амо пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред они |
| ера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут ли |
| г догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, им |
| - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватај |
| да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмил |
| то пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сад |
| икаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе с |
| а остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресим |
| скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете |
| овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што ску |
| лази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откр |
| када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело |
| ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, |
| се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру. |
| е, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ов |
| и и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топл |
| измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. { |
| во лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући н |
| ово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којо |
| у и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке з |
| данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро у |
| сле мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног чов |
| врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти леп |
| и суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" |
| Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубок |
| си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одм |
| Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он з |
| оре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мат |
| звуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепрша |
| е, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану кос |
| загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало |
| ла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље |
| Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала |
| т.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна з |
| еда да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као |
| х приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се |
| на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у |
| ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу |
| о видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој ј |
| дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово не |
| утрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако |
| е био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцен |
| биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и с |
| огледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што профес |
| аније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S |
| рубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане. |
| рковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саг |
| начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак изр |
| се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш |
| ом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда |
| опрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S |
| а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, |
| и крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покр |
| }Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори сре |
| велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, об |
| ади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извади |
| јаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полици |
| и, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} |
| је собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала |
| ти. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - |
| накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опрост |
| га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте |
| том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим доче |
| на се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, праве |
| о зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава |
| метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је б |
| ари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} |
| уче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна |
| о да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} С |
| " Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије |
| његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би |
| ично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има |
| о") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био |
| колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, |
| ни разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљ |
| едно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} |
| , ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и запл |
| - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло заним |
| четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети |
| ачи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Харм |
| ога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољав |
| и пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како |
| од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући |
| и да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} |
| лако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и |
| сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђ |
| идео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - |
| свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозоф |
| осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже |
| ља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново |
| ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Ал |
| ан велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на ме |
| {S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржава |
| , Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - из |
| {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да им |
| и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, |
| !{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ћ |
| е; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једн |
| по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше |
| не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у |
| ете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе |
| е ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза |
| епомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - про |
| помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материа |
| тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густ |
| адрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, при |
| гори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - жу |
| ео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила |
| ко је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла. |
| да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја иде |
| {S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави В |
| је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до мест |
| па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете. |
| Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим |
| своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим нави |
| XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских з |
| има, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме ј |
| ита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од |
| а завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим |
| }" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не |
| S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?.... |
| и војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који с |
| а, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да доче |
| амак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и х |
| {S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - прогов |
| излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, ко |
| читу моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала с |
| лвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било у |
| ано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје зашти |
| га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим |
| том целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S |
| м лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да |
| који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или по |
| :{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим д |
| ласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желе |
| а Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... |
| омким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се влад |
| ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшниј |
| у или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и |
| а.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до |
| већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} |
| а?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, сам |
| кинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са сво |
| ити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{ |
| варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо иг |
| е ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се р |
| г рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два п |
| је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на час |
| ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невеш |
| овека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно |
| очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, |
| "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво нош |
| Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивост |
| лазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко |
| када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је на |
| ед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у прав |
| и ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да рани |
| ревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па дру |
| иве још једно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза |
| и толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба докази |
| не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се |
| и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми |
| Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухв |
| нуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче |
| на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим |
| у крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викн |
| се, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешк |
| довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашен |
| јих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше |
| ти?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу |
| о њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без д |
| њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљ |
| ивали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан ј |
| {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен |
| и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и |
| вет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти би |
| S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалнос |
| "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога |
| же до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспор |
| е В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исп |
| сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко ч |
| сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропа |
| то рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у св |
| њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један пог |
| и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих при |
| е.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећ |
| иром на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витк |
| вање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S |
| а часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} Т |
| ко ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног |
| прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице |
| осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјур |
| асно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ снала |
| буђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и ужива |
| S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{ |
| и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљив |
| орао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се |
| искиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава |
| вицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети |
| , брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала. |
| ба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари гла |
| ађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига |
| оћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго. |
| м, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интел |
| ле, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче п |
| да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у с |
| руштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако ти |
| ретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који |
| И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића |
| шњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју суд |
| али!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја |
| а, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењ |
| вки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је |
| ега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили би |
| е Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисц |
| и ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући? |
| у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скрива |
| војим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту |
| брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пу |
| сти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; о |
| и је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало друг |
| S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшан |
| троле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрет |
| говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Срб |
| им младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, |
| {S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа |
| ко себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је с |
| е Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним з |
| а.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о пр |
| Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које |
| и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... а |
| завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{ |
| лице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у П |
| дно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равноте |
| ивши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те сп |
| р, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино шт |
| пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треб |
| }Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беш |
| мучен и кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим ос |
| сле таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност |
| а тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, |
| И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S |
| њем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на о |
| ио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једн |
| сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не сам |
| ће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво |
| уше; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно |
| задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и н |
| њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумра |
| тивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако |
| по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почне |
| ишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувају |
| авније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном по |
| а ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срб |
| мљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло д |
| ашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осв |
| грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самог |
| ј најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питам |
| це и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што |
| е то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... |
| од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} |
| ривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогу |
| е пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и ск |
| наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или у |
| ију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, по |
| м, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде д |
| нутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене |
| , док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта |
| жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му пре |
| елике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвеж |
| о, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нист |
| у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се |
| лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није св |
| едивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откр |
| зговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у м |
| а, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмил |
| о орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такв |
| има исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све м |
| преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана прес |
| је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасн |
| и на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим |
| њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе |
| м штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог уј |
| о, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све! |
| ха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Из |
| тежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанств |
| , на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да он |
| их, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S |
| {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба |
| то умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у к |
| када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију |
| имо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које |
| е изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког |
| ти или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, ари |
| у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо ист |
| је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другој |
| право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача |
| планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није |
| љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, |
| "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} |
| преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан |
| шко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духо |
| , Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, |
| вољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољ |
| ?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разл |
| аше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример |
| хватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, |
| та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну |
| }Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села |
| ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} |
| стварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најо |
| се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном обл |
| е, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} |
| и нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали мног |
| ног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа с |
| остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом |
| ва биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга |
| смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки |
| , заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме |
| е часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зат |
| љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да |
| шимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну ч |
| и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна муз |
| м, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење с |
| е. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и п |
| узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог ча |
| слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљениј |
| еле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је б |
| или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном к |
| м оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао |
| р: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ће |
| са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузи |
| довршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине ос |
| еме које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер |
| још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако |
| велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који б |
| о и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде ј |
| разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно |
| ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види корист |
| живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, |
| ?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да |
| {S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} |
| ила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даљ |
| анас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога сл |
| ијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу д |
| че у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима |
| а се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у К |
| аборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла д |
| је Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, |
| стоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, |
| заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра п |
| - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пр |
| о што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи. |
| дела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И |
| као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесно |
| Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим из |
| и значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што |
| биству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште бил |
| ше пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S |
| у два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цел |
| ао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини |
| звао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не |
| , шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу ша |
| та за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{ |
| ују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овозе |
| хола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа |
| а, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако ст |
| тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, |
| занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им |
| овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцим |
| Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама |
| {S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и ст |
| на је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било мно |
| .{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен пог |
| он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва неч |
| а сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућнос |
| гост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у |
| прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећ |
| - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Васи |
| на, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је л |
| не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосе |
| о?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} |
| Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је С |
| .{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али |
| а... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја са |
| лицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред |
| страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљени |
| {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставит |
| исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онд |
| вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе. |
| S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Ка |
| топљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скори |
| дину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, ко |
| е нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог |
| време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шап |
| себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступи |
| дом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не про |
| о сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да |
| мо поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали м |
| шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је ст |
| е онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S |
| ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о т |
| и?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда |
| ам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да |
| ји осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девој |
| (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које м |
| ети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Пр |
| је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то |
| цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у |
| т, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији дожив |
| тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{ |
| х да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти с |
| и (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не |
| терам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба |
| води време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том поглед |
| дела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варо |
| већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мра |
| у идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толик |
| р и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Посто |
| једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљуј |
| едују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господ |
| цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатн |
| пусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново |
| да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба |
| ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је |
| а, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али |
| попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један |
| и, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, о |
| ушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда и |
| о што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо |
| тимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамар |
| ело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини рече |
| она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на тр |
| она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; ч |
| мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвниј |
| пријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно дру |
| ледник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче |
| неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у |
| врђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен |
| а.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, кој |
| син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови |
| ати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S |
| дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја бе |
| ве то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавај |
| нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело |
| неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, ал |
| нотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, бол |
| или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога ниј |
| г да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, |
| моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла |
| прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не мо |
| и у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешт |
| ила егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила |
| пути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже |
| .{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако |
| ите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} |
| а бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам св |
| зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном |
| ћу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине |
| ељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Васи |
| оја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурни |
| омној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет |
| жно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забав |
| тво, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не |
| а цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни |
| за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је до |
| ом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду глав |
| лим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам пу |
| јајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку стр |
| дост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја |
| , - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од |
| Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутк |
| јзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жа |
| Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо пи |
| } Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, ск |
| енице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, |
| ули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она ј |
| ујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} |
| па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ј |
| ба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му и |
| столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} |
| ом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место |
| - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћ |
| ма од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод о |
| а могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам |
| ан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико г |
| су, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због то |
| обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или ниса |
| - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} |
| је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о слом |
| - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би |
| а!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идит |
| шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ст |
| у... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван |
| боким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети |
| - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд б |
| егове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се изв |
| Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их д |
| д има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног |
| } Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу |
| ашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала |
| му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божј |
| краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - |
| ити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Ч |
| - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Рад |
| ило је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из |
| {S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после |
| ика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми о |
| цао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Ост |
| а, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. |
| говорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро |
| се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја с |
| се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда |
| ута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и |
| са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића. |
| да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате не |
| да егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су ч |
| .{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - |
| гре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да не |
| - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у |
| природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и |
| ле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затво |
| еди.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокрет |
| а ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из со |
| да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао н |
| - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколи |
| и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{ |
| аном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет ис |
| опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се |
| ару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио рук |
| , одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави |
| једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му |
| ад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас ј |
| ео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постој |
| Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва су |
| кри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свић |
| крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него ш |
| естано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S |
| м јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава. |
| га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да об |
| је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - |
| физика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједн |
| атно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све неп |
| је и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... |
| иком Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршен |
| Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, |
| и се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет д |
| уби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и р |
| народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је |
| ојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су |
| те, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} |
| а Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја |
| а се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је |
| еверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, св |
| постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што |
| Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекр |
| рбина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим |
| ки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до |
| тем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту |
| ти.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! { |
| мо неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живот |
| у жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да ни |
| } И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окру |
| жења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: |
| а се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам са |
| асположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} |
| ебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно |
| них поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле. |
| е, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста ду |
| остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито |
| ло промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну вр |
| јачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, |
| друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих |
| ни покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су би |
| запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора д |
| е да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се у |
| него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих н |
| ем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што с |
| Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S |
| Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за |
| у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену |
| ли је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер о |
| нате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} |
| икну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради т |
| се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш за |
| и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} |
| упај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, О |
| Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста |
| ја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је р |
| и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неоств |
| , осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба п |
| естано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам про |
| ла стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара оч |
| нати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити |
| неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно прав |
| прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обуч |
| е на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се |
| она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спор |
| претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша |
| се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, т |
| "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу н |
| а кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш |
| Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, заш |
| странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да |
| да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. |
| .{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не ос |
| кору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Је |
| узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. |
| - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на ул |
| ити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и н |
| зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непозн |
| е потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње |
| Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и нас |
| амарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раме |
| му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се |
| седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, |
| ције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{ |
| поменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св |
| дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, ч |
| ше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што |
| кита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успе |
| искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та пр |
| п шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунил |
| о што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то |
| еда ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако н |
| ао да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо |
| њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин |
| не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не про |
| : ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S} |
| тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да |
| јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} |
| изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, висок |
| тери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опа |
| којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пу |
| те чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста |
| оима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану пов |
| и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се све |
| S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде |
| ук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох |
| ши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он |
| да живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и |
| имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора д |
| ше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја нема |
| рба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он с |
| да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у друг |
| воје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у ру |
| еше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно. |
| едало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да |
| али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори |
| руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одг |
| ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишље |
| астиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што |
| т чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина |
| његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго |
| догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догод |
| (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверн |
| авана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазе |
| је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њ |
| е била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађ |
| атрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекива |
| а вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су |
| о прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се так |
| у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, ув |
| !), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ј |
| гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то |
| помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало ка |
| орка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и с |
| се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или |
| фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} |
| д, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари дог |
| лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће проме |
| ао сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасви |
| о да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарков |
| ачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S |
| }Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на |
| до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколи |
| са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао сам |
| е.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да |
| .{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, |
| S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора |
| ње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не м |
| , разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливш |
| спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- П |
| ратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја |
| на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и поја |
| још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем |
| или да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пу |
| ели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме ш |
| }- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана г |
| То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{ |
| рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше л |
| орбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати и |
| оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели |
| ан себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разу |
| да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је на |
| реве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак бе |
| е, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, п |
| на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несме |
| презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме т |
| ! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, |
| а није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен зло |
| оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да к |
| упо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку па |
| Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сара |
| треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште |
| ику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не мо |
| а онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му |
| осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу |
| уно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овак |
| заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их |
| у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој суп |
| још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то |
| то описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих |
| трашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природ |
| лију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони с |
| ркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необузда |
| асан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек |
| а вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све ј |
| е све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим служ |
| дите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављ |
| Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је д |
| ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} |
| , а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S |
| а од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не б |
| } - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ра |
| мам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра не |
| шла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љуба |
| м часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у о |
| о дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не |
| , не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срб |
| ебала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на ње |
| те рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним |
| адесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} |
| {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче са |
| се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, |
| ничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Ва |
| стати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узе |
| његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био ј |
| ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестраг |
| ак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога ко |
| и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; би |
| у, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послуж |
| и, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} |
| је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смет |
| није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми у |
| мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и зат |
| он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашт |
| волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда |
| м Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} |
| е хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни |
| заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мо |
| га гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека |
| ми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш н |
| Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсус |
| в, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} По |
| лина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али р |
| што да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе. |
| {S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дук |
| м је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Т |
| је; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како |
| итро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вече |
| била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај |
| ену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на |
| :{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - г |
| где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и |
| са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој |
| за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да |
| еђу дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страхова |
| крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један |
| још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S |
| без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, к |
| ко времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања |
| они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Ост |
| се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро |
| ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живо |
| - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше |
| Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S} |
| хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, |
| је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - кака |
| ну вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љуба |
| одаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} |
| мог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, |
| био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније |
| јатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учини |
| S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он |
| сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том само |
| ином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, пон |
| зразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше по |
| То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао |
| имао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу ка |
| бразе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачк |
| идели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде про |
| рамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће |
| стави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар |
| и хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер |
| им сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што бе |
| и бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пруж |
| аса када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико в |
| ико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари |
| разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, |
| , ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{ |
| рење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба |
| од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа нег |
| и у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао |
| ли израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорст |
| од је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме је |
| имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи који |
| стаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други н |
| мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под |
| све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се |
| тали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понес |
| не динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се з |
| ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и ж |
| је куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, |
| , то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети |
| ремена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мра |
| де:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Ка |
| кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био |
| брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши |
| имо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог креве |
| ази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: изве |
| се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака С |
| стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} |
| иче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело вр |
| судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна |
| горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан |
| његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - зат |
| је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, |
| јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео |
| оје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна |
| своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати ј |
| от баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарк |
| бјасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број ма |
| т повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, |
| не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни |
| на сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где ј |
| } Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера |
| дан диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, |
| поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови |
| олиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{ |
| н, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну |
| то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно о |
| даном страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет" |
| Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без р |
| који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме вр |
| ећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих |
| дмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том |
| нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао на |
| на ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се |
| о збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, ли |
| едном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} |
| због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се з |
| на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бори |
| ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри |
| љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: н |
| ли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба прим |
| прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S |
| } Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, |
| е загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко ми |
| ш када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И |
| к проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема |
| орака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога |
| а говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико прив |
| Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S |
| ле које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог чо |
| корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије |
| а завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће |
| вим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе |
| уди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним |
| о увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} З |
| м ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оц |
| као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свејед |
| изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онд |
| помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је рад |
| лази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су |
| х детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одред |
| азове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен пла |
| врати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остој |
| претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање |
| овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и она |
| {S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њем |
| м.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одјед |
| главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољу |
| ити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за госпо |
| вештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да |
| мним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ј |
| је, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, бр |
| уке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он ни |
| веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била |
| хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога |
| час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада |
| из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом |
| равао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то |
| уцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту на |
| Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној |
| непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа |
| тео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај |
| бо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се са |
| е у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} О |
| едио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас |
| ругу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S |
| ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у њего |
| де да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - За |
| Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем |
| ко не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да т |
| велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} |
| ћни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст мож |
| Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик |
| екрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе |
| е трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти т |
| питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о т |
| ити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} А |
| подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и жур |
| ана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше |
| а Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то т |
| највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различа |
| И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место |
| усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном |
| сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако |
| бав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те |
| не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гну |
| због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све ниј |
| вет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако |
| ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви |
| га.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно |
| , без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У |
| верењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ до |
| ранства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, |
| ти којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за д |
| тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} |
| рло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, в |
| ко паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот |
| ше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи |
| говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна! |
| га што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако |
| им пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога ј |
| слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и о |
| рио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да ч |
| о што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих |
| бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мис |
| а његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи кој |
| о воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задиха |
| етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али |
| , Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање. |
| сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш прин |
| жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ |
| оћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пу |
| ш ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да |
| рочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, в |
| кочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако за |
| изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми мал |
| разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не |
| и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи н |
| адмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допад |
| страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види |
| S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се и |
| е по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он " |
| енутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на гла |
| свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и |
| , у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, |
| по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} В |
| тајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле |
| S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} |
| ти:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} |
| не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико |
| {S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена поку |
| ивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салони |
| Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља |
| пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује |
| која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај |
| ења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним |
| енцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог? |
| и шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та |
| који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то на |
| емљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћо |
| а попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој |
| ног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помиш |
| ати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Бе |
| ко... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша |
| сио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе |
| но, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег н |
| једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека |
| војим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико |
| ш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - |
| је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је |
| , он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему |
| слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, |
| Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен пр |
| вориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Ид |
| те му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пр |
| мушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог кази |
| ре него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекине |
| ини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: |
| итање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино ли |
| љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао н |
| а се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво |
| то чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја доброво |
| ли слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, при |
| није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди |
| има, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу |
| но питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није |
| Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже прем |
| квог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољ |
| логу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство свој |
| {S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} |
| ику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радми |
| и не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о |
| е ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да по |
| у.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, у |
| ље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем н |
| зговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је |
| тави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени |
| лас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко глав |
| S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније чо |
| кла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињ |
| шњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше |
| оже нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у и |
| штре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чист |
| ан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се |
| Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове сл |
| Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изг |
| у.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што б |
| У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - |
| ед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", ни |
| да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је иза |
| ко, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог " |
| S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропа |
| онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости пост |
| кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али |
| да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не по |
| ојима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро гово |
| а наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро ос |
| цем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури |
| - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{ |
| руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ раки |
| о је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад |
| {S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, пре |
| S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим ми |
| х тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако |
| ално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душев |
| {S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или |
| између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у |
| И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то с |
| елно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гар |
| сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада са |
| ве донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике |
| аша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на |
| {S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се на |
| чене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Ра |
| у. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она пон |
| их, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, |
| м, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност.. |
| ".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође м |
| да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је остави |
| ежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: |
| е моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима |
| долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђа |
| ом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се |
| р га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је па |
| њења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши д |
| спред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може про |
| што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега тол |
| е:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога п |
| м духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек ш |
| и.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Р |
| вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке с |
| ко неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ |
| ави.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} З |
| е овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицам |
| Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", |
| али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна ме |
| и за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше |
| лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног ј |
| и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све т |
| нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пај |
| - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и на |
| еташе у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} |
| о је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само п |
| н се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - |
| , ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема |
| о, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да |
| Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај |
| марковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на |
| лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, |
| Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и |
| а у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично тр |
| ија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо з |
| је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред њего |
| ред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичн |
| у се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око |
| радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пр |
| апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше |
| Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново |
| ли је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последиц |
| дном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, з |
| мејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био пал |
| једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је |
| } - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем |
| .. {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла к |
| једном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - |
| ке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала ис |
| , настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним т |
| удском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим |
| бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и ни |
| {S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо |
| срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, овол |
| .. али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрет |
| Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} |
| ла која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када |
| та за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под |
| е вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: во |
| да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није в |
| са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до |
| се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа го |
| што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као он |
| пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити |
| - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S |
| није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када |
| та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не р |
| и које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} |
| ен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег жив |
| т који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај пов |
| слим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то та |
| није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S |
| рно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред |
| остој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би |
| к се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење измеђ |
| но прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да |
| лостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух на |
| бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} |
| арковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што |
| стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Ј |
| ко махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим |
| а упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г |
| напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто квар |
| и примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом ча |
| аборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пушт |
| клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакост |
| у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необичн |
| ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све |
| гађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она |
| тво између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје |
| могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у |
| о пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Вас |
| примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од |
| . {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и |
| насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, |
| . {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игр |
| овек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему п |
| ан такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, д |
| и по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час |
| и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добр |
| сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, |
| лике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. { |
| уша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту |
| тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртас |
| се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, почин |
| ише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је |
| ...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу с |
| х љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић пр |
| ов, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше вид |
| њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, |
| сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не |
| {S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну |
| ећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше пот |
| ку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, |
| мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозв |
| не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем |
| ћам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S} |
| питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, |
| ју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога би |
| чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све умор |
| ашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у стра |
| а, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена |
| руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву |
| он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Мариј |
| е.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - |
| авао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онд |
| ћној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао ј |
| асилије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има |
| је.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али |
| одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела |
| у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав под |
| нину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обуз |
| с тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у оч |
| аја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот б |
| Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је |
| вих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају |
| , а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од |
| твари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и зб |
| дем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није |
| х догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку мл |
| виним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ак |
| њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - ка |
| га заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са жено |
| уђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам |
| и.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором ко |
| вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми |
| е, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчи |
| енима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срам |
| свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња |
| вуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су |
| а духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; |
| е или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (вод |
| вић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" |
| али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин М |
| кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њихови |
| ју и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она п |
| она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које |
| сићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{ |
| ута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што |
| авично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се |
| {S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а |
| де цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре ка |
| аз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да ужи |
| жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила |
| се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком |
| ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ноше |
| кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... |
| и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику колич |
| гија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; он |
| једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад |
| , од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од |
| и. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову и |
| какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фанта |
| учаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу забор |
| јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи |
| } Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала |
| та; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим |
| ти.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада |
| а се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је ре |
| у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише |
| угом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго к |
| ико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се д |
| е то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београ |
| мите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас |
| .{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жу |
| {S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније |
| пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе ру |
| ово Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех |
| одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што |
| нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој ка |
| велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога |
| говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у |
| ого у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, |
| је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скор |
| дну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови |
| је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских |
| ог детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева шт |
| нских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је о |
| отом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката к |
| очито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра д |
| а груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Го |
| и немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често |
| тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло |
| прст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом реш |
| ш јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалиц |
| и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су иви |
| е:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимег |
| а своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ |
| њењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчани |
| двостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласи |
| арена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и |
| зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније |
| све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са ј |
| отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда |
| ња додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па глед |
| мају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето как |
| рни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
| , не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све |
| љеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - |
| пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Иду |
| сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} |
| т се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци |
| елена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што |
| о планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и |
| м из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, з |
| тог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по прево |
| ла изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна л |
| } И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и сто |
| јала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих с |
| рио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Поглед |
| ав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не |
| олути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање м |
| сти, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна |
| скакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је ш |
| , Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном раз |
| о што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађен |
| како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим чов |
| , са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Из |
| скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је ко |
| разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шаре |
| ош увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су |
| ехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које с |
| га, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, |
| у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространств |
| цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространст |
| стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце ко |
| тигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да |
| би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удар |
| унцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прели |
| гову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио |
| зети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изго |
| дног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка |
| неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стр |
| им квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било збо |
| ворио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, |
| но, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет гл |
| ше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагл |
| на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на |
| и ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети свој |
| му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче св |
| ворила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије ужив |
| нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се |
| е да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко д |
| атог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} М |
| тању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако и |
| уснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писм |
| стаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, до |
| ско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна ж |
| пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, |
| вота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спу |
| нут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, прко |
| сталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном м |
| брница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он о |
| не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љуб |
| авала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модри |
| са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизал |
| и у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беш |
| ића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослобо |
| од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут нео |
| на клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајал |
| да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и поди |
| очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачек |
| циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим |
| аш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не |
| ај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узви |
| дним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - наст |
| свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шт |
| калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохоло |
| дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплавље |
| стим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх |
| озрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Мар |
| изу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру |
| та из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах о |
| } Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си |
| инуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, |
| ратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{ |
| ла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим живот |
| штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у м |
| дбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радова |
| конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељ |
| знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање |
| путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз че |
| у и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потиск |
| ај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S |
| ом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С врем |
| {S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се у |
| је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретн |
| и светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то не |
| мо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И т |
| о било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} |
| што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако п |
| која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпада |
| и фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао С |
| поценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Д |
| ести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало |
| моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала |
| ли несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који од |
| том страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти |
| ате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породиц |
| да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с време |
| ли само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су |
| им наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакос |
| ом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} |
| уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом |
| , на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину м |
| м пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само б |
| се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом |
| њем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађ |
| љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба |
| пео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше прол |
| ве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које |
| {S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} |
| сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми де |
| о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и г |
| главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али |
| не свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сам |
| еће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лис |
| е било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам. |
| лио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози у |
| тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисл |
| S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух ј |
| ло што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа |
| о други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у прису |
| у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око њего |
| сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не |
| орта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Ми |
| о ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Ни |
| .{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се |
| те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му |
| чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке |
| ости, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то уч |
| ође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, с |
| страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад |
| оти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером |
| жња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} |
| их десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, |
| нији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много |
| е горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од ра |
| му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, с |
| х боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила |
| образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери к |
| и, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - |
| ло, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад |
| крило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био те |
| S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је мног |
| еколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на мати |
| , срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом пут |
| о пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он |
| го, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је не |
| леснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне |
| боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити |
| агодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради. |
| у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђа |
| дите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{ |
| си ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале |
| р у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у р |
| еде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином |
| заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, у |
| скопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек к |
| суда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{ |
| али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и из |
| ћи се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле |
| од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотр |
| мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове |
| која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари |
| ајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У усп |
| на сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да |
| тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху п |
| н земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је в |
| ој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамаркови |
| то да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му б |
| аше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша |
| шњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба поч |
| да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио ка |
| Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше |
| у говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже и |
| Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи |
| је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он о |
| издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћут |
| ј рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (в |
| сну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља |
| це и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за |
| а му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео кад |
| хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је |
| , тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се в |
| тогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и л |
| оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку св |
| уде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења с |
| , са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме шт |
| ога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим с |
| циљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чи |
| на својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкр |
| а душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању |
| ла рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и |
| Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи |
| Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га |
| те, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео? |
| и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце дов |
| е гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила п |
| мисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, ј |
| осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци |
| најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја |
| на и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у ср |
| иваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или н |
| е ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили р |
| део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непозн |
| но ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да |
| у Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је |
| осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се о |
| иметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - |
| тка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога п |
| раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он р |
| може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру? |
| тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{ |
| а мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздањ |
| олико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисл |
| а будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} |
| е носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање |
| !{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша |
| је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Испра |
| го, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у мана |
| који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осет |
| оме, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после син |
| ако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја с |
| рстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и |
| поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упоред |
| не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким |
| хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао |
| еним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити |
| ашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је |
| толицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досада |
| {S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти |
| ом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у |
| се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Ост |
| два попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана |
| скрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пра |
| да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то |
| такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у |
| вичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за п |
| Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотр |
| јали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) |
| у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, јед |
| а која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се з |
| ре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да |
| змеђу малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, мат |
| } То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, |
| ивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од жи |
| ављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још ви |
| а мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд. |
| сто где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мис |
| о..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутиј |
| поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом н |
| а напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до |
| Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{ |
| Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапц |
| зимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ |
| са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом |
| очинути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри п |
| налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дуг |
| Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незна |
| е била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без огр |
| исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, |
| ким и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду б |
| ално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осе |
| офесор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, |
| ерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске премета |
| ом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што |
| ичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када |
| гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако С |
| што друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало |
| волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет |
| тање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка |
| у да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љуб |
| ња.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи с |
| ла стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано |
| е се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало |
| себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је не |
| ила јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на |
| она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда н |
| дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и |
| ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - |
| га он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изме |
| тола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он ј |
| три и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашни |
| народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао |
| } Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је те |
| Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га |
| уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И |
| шљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није д |
| ло толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, с |
| помена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, н |
| му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља |
| рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљал |
| а, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више г |
| ећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља |
| дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Ил |
| рамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{ |
| сети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, ко |
| личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али |
| уха изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозн |
| ног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и |
| ада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Рад |
| S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи |
| и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ус |
| а себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из п |
| тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио |
| е Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака у |
| одио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан |
| питује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја |
| ање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сли |
| а пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу д |
| рио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше |
| а се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен |
| јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно |
| са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина рас |
| ј јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на сво |
| ни "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откак |
| страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се а |
| римедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном |
| склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најп |
| е, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за |
| , чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} |
| је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори |
| ане показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - пона |
| претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику неприја |
| S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њи |
| о.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себ |
| хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љуба |
| лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за ки |
| , ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "инт |
| сетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и |
| ва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из но |
| сећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч прене |
| ашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, |
| , и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се |
| ад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није |
| , и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (с |
| а-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говор |
| догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да |
| ве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепер |
| целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има дета |
| трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - о |
| х је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S |
| чествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} |
| о да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љуб |
| бљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов |
| н на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом |
| том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари ње |
| је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет ко |
| а све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, |
| ој страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он рад |
| је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је |
| ди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седел |
| ба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице кој |
| инут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не |
| рац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази њ |
| ије признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих |
| човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у му |
| мета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштв |
| дно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање н |
| све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћ |
| ко дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад |
| вота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога дво |
| која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та |
| ао некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радми |
| о га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до луд |
| чавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја |
| ега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачн |
| га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био пр |
| м отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше поче |
| то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору |
| могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада б |
| обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија |
| је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и т |
| пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{ |
| м унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У да |
| ј који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи |
| ако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде н |
| ве то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајс |
| лаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом ми |
| вета је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је с |
| човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се о |
| р његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к се |
| надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као |
| мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена |
| ђаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову заг |
| он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисл |
| {S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветро |
| не широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, б |
| одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуг |
| он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби то |
| ги начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Мари |
| том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дан |
| ош једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такв |
| вати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру |
| да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не |
| Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Кар |
| на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуков |
| милу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пр |
| а свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S} |
| помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је за |
| тоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, |
| . Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи. |
| алије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да каж |
| ан се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манас |
| овољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита н |
| XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Пр |
| - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и |
| {S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљев |
| , скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из оч |
| етности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се н |
| тавши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветл |
| .{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек п |
| !{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је б |
| трана?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њо |
| - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћура |
| } Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсоб |
| не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти на |
| непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жал |
| офесор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} |
| , преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се |
| нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет |
| а и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу |
| ти ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројур |
| даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све ле |
| Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим р |
| ило.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала д |
| иче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет! |
| , са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде |
| ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, |
| о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по |
| астаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још |
| страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатн |
| рва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свак |
| - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте о |
| ама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке ј |
| ојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S |
| онесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмил |
| тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељн |
| {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јурод |
| оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, |
| н плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз ње |
| ћ се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисањ |
| је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај |
| а, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ ташти |
| ре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, т |
| еко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштв |
| га "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажа |
| било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао |
| које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнут |
| лој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори |
| што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске свет |
| Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене |
| е ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потрај |
| што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја |
| облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као ко |
| одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњ |
| животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, |
| ешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом у |
| спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов |
| икад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш |
| омак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка ка |
| Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар |
| ога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам |
| огађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може пој |
| Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без |
| баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она п |
| малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали |
| ер дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда свет |
| {S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог ко |
| ћ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко |
| на... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си мла |
| и гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до |
| мили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који ј |
| и би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је м |
| и при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур к |
| све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, |
| Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео |
| а, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих |
| те гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свак |
| у страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч ко |
| и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух |
| м у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се |
| беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и н |
| испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај |
| да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та |
| икну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад оста |
| кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, о |
| му овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одго |
| цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје |
| осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још мно |
| ђало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која |
| но се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као |
| аконик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни п |
| ла још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} По |
| А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић то |
| схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидањ |
| опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, |
| е не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном |
| е цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касн |
| ну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, |
| мела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, п |
| понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепш |
| мећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - |
| несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захте |
| крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба |
| ошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје прав |
| о се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S |
| } Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} |
| .{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје чи |
| страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад |
| Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до |
| их (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у м |
| сте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Ј |
| на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одак |
| луша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{ |
| да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како ов |
| ндевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је от |
| злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пр |
| У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју по |
| о ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када О |
| је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једно |
| еника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скр |
| крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да |
| о ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух |
| изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више |
| д би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, л |
| ко.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам |
| ново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим н |
| едаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада п |
| ам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, в |
| отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлад |
| ја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси |
| , као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слу |
| ра, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам и |
| човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што |
| били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај ист |
| д собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред |
| ице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред |
| , крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око вод |
| еној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, п |
| у живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упозна |
| едба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} |
| ног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковић |
| бијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било бољ |
| живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се |
| достојанствено, заплете, или закачи на неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задр |
| и.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, |
| кох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе тала |
| ицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу жену у три сре |
| Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек с |
| да, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да |
| ролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва |
| и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако |
| а имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер |
| ери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у свој |
| идљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића. |
| ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање |
| рав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љуб |
| ом и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим стра |
| неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) нег |
| н и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необич |
| оји осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код |
| необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљик |
| бље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда |
| }Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је |
| итекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме о |
| око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим откр |
| јановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{ |
| е ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одг |
| . {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - неш |
| гореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жут |
| (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу |
| време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно за |
| кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други пока |
| " цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да јед |
| ја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе |
| после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свир |
| вима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте спом |
| реба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти. |
| {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук п |
| ане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће |
| месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - |
| г камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на |
| то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Зако |
| на ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког |
| ој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да |
| сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима |
| ити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња |
| ица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе к |
| е нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она пре |
| ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оно |
| поставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију |
| шкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сест |
| то испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њихо |
| ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... о |
| ве већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмил |
| а се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак |
| се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворил |
| свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када |
| роведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гле |
| је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се |
| које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} |
| сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта х |
| нас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашње |
| још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, |
| Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову |
| м на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што са |
| сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе |
| а могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... |
| вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, |
| воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас |
| и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изгова |
| ежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S} |
| дно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се мо |
| ло, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, в |
| да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те ис |
| Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута ка |
| и: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њени |
| физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док |
| а једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њ |
| половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да и |
| а дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори к |
| осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује |
| могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S |
| примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, пост |
| мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и о |
| тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа ко |
| ју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па |
| ње. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигр |
| утујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку кап |
| за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно сл |
| ње и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S |
| варен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, |
| и и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. |
| пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога |
| својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде так |
| зило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плави |
| Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за |
| а. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то |
| познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мис |
| пољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница |
| канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, ст |
| дном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, пр |
| ности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- |
| ојом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су он |
| са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова |
| а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, прож |
| , и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће харм |
| тојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и |
| рана, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је |
| журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и ма |
| све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио са |
| анка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко |
| на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - В |
| препашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је |
| ор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим п |
| мање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он н |
| пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песниц |
| да кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуш |
| к су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами |
| кај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на |
| престано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске водени |
| личења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно шт |
| е испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часо |
| оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као мал |
| ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш так |
| ох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче |
| е он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је |
| и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситниц |
| изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - |
| {S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим |
| стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним |
| ше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све жу |
| епа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њен |
| сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је |
| стима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред |
| наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба н |
| рамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је |
| гледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њим |
| их ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола |
| вети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов |
| и код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао з |
| руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутањ |
| и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: ".. |
| S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како т |
| ашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} |
| од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа |
| је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и |
| ко вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију најв |
| је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак о |
| .{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, с |
| питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово ср |
| је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са такв |
| стим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз о |
| аборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радми |
| ов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, када |
| зе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескра |
| рајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ло |
| и су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распеван |
| још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", |
| есављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умал |
| га јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше |
| том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном ча |
| и годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши с |
| је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{ |
| а чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницим |
| ли су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмил |
| м часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је |
| авалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде |
| цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покр |
| оизведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде |
| урно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених |
| у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да од |
| ковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе |
| је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећ |
| ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месе |
| врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уоста |
| и и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у |
| и никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са карта |
| д би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још |
| игурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никоди |
| сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недоз |
| о потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о |
| и су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног ст |
| рално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи |
| ећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - пом |
| агати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале |
| } И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов |
| ати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред сам |
| су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно |
| адмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском к |
| м у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или мој |
| писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити в |
| } Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јо |
| Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ |
| мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби |
| кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месеч |
| ти, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело |
| лину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То ј |
| или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за рук |
| шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од св |
| им, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само настав |
| ма око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупц |
| као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу п |
| баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само |
| јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једн |
| раз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти т |
| Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око на |
| да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао |
| и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, му |
| ао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сенза |
| о из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир |
| његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није |
| } Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се понов |
| а, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли |
| , њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом |
| .{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас |
| срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претп |
| иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у |
| } - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршава |
| ише у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи |
| и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, пр |
| ко", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - В |
| све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} |
| ио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи см |
| само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Ш |
| ашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, ос |
| ма.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и |
| ајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Ос |
| о да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, |
| ћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Ка |
| - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после |
| {S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се за |
| и!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мр |
| , у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутн |
| алих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, из |
| опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати |
| овора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; а |
| ово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа н |
| седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он ти |
| ку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, ал |
| се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојач |
| {S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа у |
| одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну |
| уго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж. |
| ок играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке |
| Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћ |
| {S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У м |
| ви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Св |
| хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" и |
| си а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан њег |
| екрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез. |
| ле краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, им |
| до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам |
| е и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре шт |
| који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња не |
| ну ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трб |
| у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чи |
| о јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадно |
| алуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је бил |
| сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, н |
| ш једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, с |
| ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, |
| Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} У |
| и најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио |
| ућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вод |
| ност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} |
| где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палм |
| а.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре |
| врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему |
| не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег |
| ети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и |
| младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова посл |
| допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена ј |
| .{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и посл |
| осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} |
| ризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са из |
| {S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, нај |
| животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупро |
| је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралн |
| ер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свем |
| зводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да |
| благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кида |
| леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По |
| за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекај |
| а.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S |
| оду да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њен |
| м, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомич |
| н се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи по |
| .{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упит |
| , немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак |
| и се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, б |
| оброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према мали |
| га? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћут |
| од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђа |
| што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капиј |
| утевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлан |
| ти страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета |
| је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јач |
| мрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у |
| во отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S |
| ибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије о |
| еш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као з |
| S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{ |
| шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође |
| ога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто |
| авши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не п |
| Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети |
| стас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена вра |
| ва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели |
| S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није |
| им не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) З |
| васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последи |
| ечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана |
| - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да сп |
| јним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете пре |
| ова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кућ |
| срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" |
| , мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том час |
| к Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седн |
| њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. |
| шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао |
| - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три ч |
| ањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Ид |
| е овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер |
| ти заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то о |
| што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како |
| но.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Ср |
| у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти нерав |
| у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упоз |
| на је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак ле |
| акле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања |
| S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си м |
| } Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину м |
| дном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже у |
| егову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту може |
| Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно нае |
| и метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво сл |
| значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоиза |
| вног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S |
| ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{ |
| уће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немог |
| из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму ср |
| моубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако в |
| (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гл |
| и, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да |
| т, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора |
| се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два |
| ој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније |
| а места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, за |
| да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; ње |
| ојним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и и |
| че главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се |
| се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хте |
| то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети |
| ти нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, п |
| ца.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни р |
| то се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма |
| олико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиж |
| он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би |
| S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје п |
| о фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} С |
| тима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: |
| прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немог |
| е, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба |
| љом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погл |
| не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подиг |
| ачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само |
| елом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико ниса |
| цивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хлад |
| .{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - |
| ш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, бр |
| шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, се |
| ли одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са испове |
| .{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција призна |
| S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, св |
| а је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због свој |
| иво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпун |
| о и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали |
| изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва му |
| преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његов |
| Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није |
| о страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у |
| м, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још послед |
| а, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав |
| {S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радм |
| опов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он |
| поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов рев |
| м небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он |
| ли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић зап |
| искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, |
| првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно |
| ну маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који |
| удан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка мана |
| љу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, п |
| г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе |
| јући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S |
| е ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној во |
| увај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет |
| , најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али |
| е, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони |
| штеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, С |
| иђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите н |
| човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази |
| његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом |
| , нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када би |
| а му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први п |
| уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су плов |
| маже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те О |
| прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пуко |
| } Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго с |
| са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио |
| узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она б |
| среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да |
| нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поко |
| је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - |
| сла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (т |
| ао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно |
| ећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа |
| } Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше стр |
| г незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о к |
| лно.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марј |
| адмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити посл |
| особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{ |
| ватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо виш |
| љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту |
| же очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и вели |
| у ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крс |
| ктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја |
| тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој к |
| Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност веч |
| јачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Он |
| ељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претв |
| Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав о |
| S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе |
| која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гл |
| ного мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује т |
| жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био |
| се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, |
| звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, ни |
| у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнод |
| ом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколи |
| ним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна в |
| S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих |
| пола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та |
| смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан |
| , ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам о |
| .{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетат |
| боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изја |
| ху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим |
| мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у груд |
| е лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Дост |
| ли дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то |
| му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не |
| е рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло |
| ше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенств |
| том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Врати |
| те се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то п |
| анки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; ча |
| а је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није ум |
| ме о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре |
| а намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одлич |
| ознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у с |
| планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожар |
| о била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: рез |
| ао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати погле |
| руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде ј |
| много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то он |
| чера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио ј |
| мо да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарко |
| доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрам |
| необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Ос |
| оји дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затво |
| а?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би |
| {S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенк |
| сио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у п |
| громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} |
| о двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изра |
| она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када |
| требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долаза |
| одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно |
| Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет |
| Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, умест |
| вом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје ос |
| ве намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у к |
| де скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање |
| поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не д |
| он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када о |
| од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно |
| гим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и |
| весним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као ши |
| нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог проду |
| е нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала об |
| ђа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, т |
| ен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена |
| не од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о |
| онављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни |
| треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајно |
| гљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих |
| ким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у |
| да.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једн |
| јте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два |
| а допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких по |
| ам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше ј |
| , крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени |
| осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до |
| а што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривени |
| зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створ |
| S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{ |
| да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамар |
| ом необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се |
| рковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше ско |
| накви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора ис |
| ог старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним ш |
| руги Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог |
| ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што |
| само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чис |
| о се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима |
| била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, |
| очекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те |
| ољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, ч |
| ? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиљ |
| ви око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према ман |
| ова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзиру |
| апрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се |
| еру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довеч |
| ао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све |
| сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после лом |
| јала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши |
| е учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију јед |
| час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешт |
| м у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за т |
| о ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О |
| е осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај |
| ао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} |
| ва прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} |
| ебе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење. |
| остој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И св |
| ђе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако из |
| и, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело |
| Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што |
| чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењ |
| ост своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма коли |
| ећ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против |
| ном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим с |
| к.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закон |
| укама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S} |
| тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да |
| златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она |
| ња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенциј |
| ђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајал |
| сосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нов |
| покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не д |
| и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако |
| ој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одго |
| противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених |
| марковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S |
| им двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходник |
| игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле |
| руго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосе |
| инила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} О |
| овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до |
| ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и |
| знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун само |
| ним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живо |
| ено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добр |
| ње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врат |
| хунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са ти |
| а о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом послед |
| е?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадош |
| ајсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљ |
| , притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одб |
| што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији ( |
| сећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога мо |
| и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега. |
| г баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И н |
| вљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, из |
| ме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осам |
| од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу |
| ази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} |
| човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, ка |
| као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једн |
| ни и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послер |
| етпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он ве |
| а, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали ф |
| ло је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју горд |
| ање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у ч |
| је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да |
| ршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма к |
| то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко |
| лижују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а |
| .{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али |
| да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани го |
| трујања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био ј |
| срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако с |
| ћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се на |
| ја је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која |
| , били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стига |
| ова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која |
| ић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрна |
| ење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осет |
| Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људ |
| .{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самон |
| и тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он ј |
| је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И в |
| питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу |
| међу тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум |
| их откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би ос |
| Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и ти |
| остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећ |
| беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, г |
| х ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући ник |
| уло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, |
| ве очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили |
| било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му ни |
| ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи ш |
| ајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S |
| једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви |
| осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пла |
| ицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња |
| аде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знај |
| акодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и он |
| он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као те личности желе д |
| мало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беш |
| ма, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као проме |
| оме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пр |
| цаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамар |
| ти се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S |
| це, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично поз |
| јин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сест |
| ве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време |
| је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са св |
| како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} |
| рећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу |
| четку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то н |
| ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно ос |
| бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанс |
| {S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само он |
| потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у |
| тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осе |
| вљене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисл |
| и ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пош |
| страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Бли |
| просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странки |
| ше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, |
| ко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол нај |
| , негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сија |
| ао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време д |
| о, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирк |
| ши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад зап |
| раја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисл |
| м се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарк |
| живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом |
| } Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су в |
| које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а |
| су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела м |
| морни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атм |
| да над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{ |
| узе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја |
| упост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и |
| рет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долаза |
| увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црв |
| њећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које |
| н не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најз |
| о је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања њег |
| аде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S |
| в положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало тол |
| свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једн |
| г и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у |
| ету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените |
| јно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су |
| и пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} |
| а.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим. |
| да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не б |
| о речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић о |
| озове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} |
| ао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мис |
| собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала |
| н прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе |
| {S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шет |
| овић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је би |
| Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лиш |
| еша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мис |
| ест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамар |
| зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он н |
| } Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тре |
| ијатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала једа |
| и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчић |
| лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и п |
| вале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер |
| сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамар |
| закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој план |
| осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на треп |
| ли облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} |
| недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она с |
| брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осе |
| д твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отво |
| не пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био |
| - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде по |
| енама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{ |
| алом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није п |
| њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао пој |
| а се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила јед |
| а. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по |
| у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, |
| једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је |
| рити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се свак |
| о би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио сталн |
| од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште ост |
| види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми шт |
| блема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлос |
| да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} |
| и непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обоје |
| чима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за јед |
| да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбуниш |
| е ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем де |
| само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Ок |
| ак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} В |
| мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о ов |
| асамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите |
| о се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу |
| Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, |
| ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је |
| иру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио |
| ну - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљи |
| икну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и см |
| јповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да |
| убљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завију |
| р он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, ч |
| ивота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли |
| ђе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после кра |
| о сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у А |
| ао у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са окваше |
| дмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана |
| значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој |
| увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи |
| одужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше кр |
| ја јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно рани |
| та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да |
| е кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које |
| у, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевас |
| цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајн |
| вако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на " |
| ечи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже сав |
| ово јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себ |
| еље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски ле |
| у се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - |
| ше нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на |
| свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена |
| само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био неприја |
| атио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи ов |
| а скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и об |
| реперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате. |
| чен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он пр |
| рет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа |
| не по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код из |
| па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Ми |
| хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, св |
| узете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, са |
| ао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак |
| е погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетат |
| {S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљун |
| на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности |
| ју прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше поче |
| S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да убл |
| мешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Сх |
| ио његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је |
| приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељ |
| гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми |
| радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{ |
| ше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазил |
| познатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потши |
| на, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог трену |
| пијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражав |
| њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друг |
| зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљ |
| .{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је ист |
| идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворе |
| ба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том п |
| тов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после ч |
| желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да ј |
| аг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, |
| о прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпост |
| изантиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног |
| самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, свак |
| вијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кре |
| S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједн |
| и десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или в |
| одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинам |
| дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се |
| крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна |
| адржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у |
| тио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим в |
| оји је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, ро |
| једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини н |
| с који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то |
| стоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... |
| ази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не оп |
| шену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он |
| поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једни |
| неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и |
| ним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се см |
| убљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у ча |
| у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог |
| од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као непов |
| део непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је пон |
| јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту |
| уђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, |
| крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике |
| жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од |
| и, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морф |
| се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова |
| о и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и д |
| шање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и рук |
| само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чег |
| ску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним |
| бро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запосл |
| се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослуш |
| ио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог мало |
| је, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено пр |
| ирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} |
| } - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом ру |
| лог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта |
| вери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је јо |
| горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због из |
| го, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да |
| шавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво кар |
| ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим |
| е осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то в |
| ; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у и |
| еја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још |
| умрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као |
| ветлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Ка |
| У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нера |
| час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак п |
| и, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом бе |
| ке. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и и |
| а из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладн |
| што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро пр |
| и мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу |
| је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти н |
| пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну |
| високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на ме |
| последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на чове |
| рамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је |
| ар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане изме |
| ји:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једно |
| бини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед |
| кованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да |
| је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, кој |
| ћева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови |
| пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у к |
| неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необи |
| ди дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је ис |
| скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} |
| а се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмисле |
| у да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само |
| испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код |
| жња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмари |
| вајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и |
| п у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет |
| илавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију |
| ма, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме д |
| име што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну м |
| ) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор раши |
| идашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову бра |
| чице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у јед |
| маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно |
| би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим пу |
| сети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог та |
| зио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мисте |
| аснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше з |
| ња нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и нераз |
| - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - |
| дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми та |
| тора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку п |
| {S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмил |
| су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, |
| једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз мест |
| у, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, |
| ло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на под |
| } Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда |
| предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушкови |
| {S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукл |
| а иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом с |
| осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо сп |
| да мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степе |
| адмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - |
| аједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да |
| аље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најза |
| сти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарковић |
| слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употр |
| слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да |
| у у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манас |
| о говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши |
| }Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и |
| а дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одг |
| спеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем |
| о отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би |
| е ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није х |
| ђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на ср |
| хтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, |
| фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој с |
| дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и њего |
| садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хт |
| да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе |
| жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту |
| во што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али ник |
| ца: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које с |
| е и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише |
| а?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим с |
| површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потис |
| ичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не з |
| то горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бит |
| етлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није |
| мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иа |
| S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пр |
| има.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необ |
| а ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао |
| тављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо |
| а његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог |
| к "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и |
| ења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, превар |
| е тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди п |
| и, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју |
| х је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте |
| чанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да н |
| беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, ви |
| амарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сеља |
| дити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на сво |
| у са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њем |
| - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек |
| ије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост з |
| Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти |
| ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али |
| на подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са |
| заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - |
| умем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим ре |
| тити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када пр |
| Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се за |
| оворила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час |
| ручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог |
| им И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обл |
| писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене |
| ла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже |
| ња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S |
| и.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате |
| бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "пок |
| мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "фи |
| биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, ро |
| а се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и ду |
| оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут н |
| се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос с |
| е све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могући |
| сније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; |
| Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S |
| ах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у прова |
| он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна |
| озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело с |
| ајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила |
| нцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог |
| о стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутр |
| ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва |
| сто.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је |
| ви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свал |
| грешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа |
| на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше ук |
| ог (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли оба |
| уком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви ј |
| ежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног |
| на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели |
| дан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио |
| надно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кош |
| астир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се о |
| у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И |
| своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да г |
| вина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа |
| који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на |
| вши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао |
| трошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи: |
| отела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човек |
| нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених |
| рба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесе |
| , покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив шт |
| љеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромн |
| мо мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно ч |
| , баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, |
| азе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јас |
| у, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада з |
| и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изв |
| ура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склап |
| ислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени |
| мних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, |
| овић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавиц |
| и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са т |
| видела на крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она о |
| ном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва прим |
| а више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у |
| остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и н |
| И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност сво |
| ку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што |
| луп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} |
| ађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не |
| Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази |
| .{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и |
| и.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам. |
| узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако |
| ти; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти |
| га, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не |
| е. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе кр |
| ори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе. |
| на.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним др |
| седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коњ |
| ло, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа |
| како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се дес |
| же променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", пре |
| жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скор |
| вежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачк |
| ајвеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну пр |
| ?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напусти |
| тићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? |
| аши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је |
| је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако на |
| свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, вод |
| , одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И |
| ину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и жив |
| овао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако |
| животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно шт |
| ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} |
| оде, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида |
| стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћута |
| откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки дожив |
| - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свад |
| енутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који |
| веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог чов |
| идео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ни |
| е.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о мла |
| .{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког зна |
| {S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем сво |
| м од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Мар |
| е се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Вас |
| цај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђ |
| е тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да |
| овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу |
| у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, |
| у, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради ч |
| сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарков |
| јке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је ост |
| ћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{ |
| дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре |
| ња, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуш |
| Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{ |
| емој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се |
| ао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да |
| } - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити |
| ко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} |
| оћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не пос |
| и да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Дос |
| на да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а од |
| м чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - |
| иће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам |
| хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се до |
| } Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам поква |
| ни тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{ |
| лужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, с |
| ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, пос |
| годи штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и |
| десила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек сед |
| има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја |
| еци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је нара |
| е можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, |
| } - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подм |
| Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда |
| {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд ч |
| {S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје |
| астајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, |
| нар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} |
| Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих |
| Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међу |
| ика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те |
| а конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментим |
| м... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу |
| ићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, од |
| аленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја зав |
| н леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, |
| но позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додир |
| ти у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различ |
| у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је |
| {S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништ |
| а искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путов |
| отом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао п |
| рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изуз |
| } Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој м |
| убљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, и |
| друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалт |
| д", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења к |
| рироде која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обе |
| познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши н |
| ње убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше иш |
| - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би мо |
| , још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њо |
| ојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састој |
| им што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесн |
| је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата |
| и и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потп |
| ћа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су |
| Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти с |
| и падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу д |
| је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у |
| ги свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} |
| } У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим с |
| т страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што |
| лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други св |
| Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварим |
| љивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостаја |
| тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S |
| вог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба м |
| дње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила пре |
| дна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "по |
| ињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да |
| рима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, |
| ру стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, |
| е даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна |
| ре уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема дост |
| оме ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади чо |
| ст.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим пост |
| које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким д |
| ново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим |
| тирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега |
| амен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се |
| азило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може |
| као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, |
| о изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог |
| ешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада у |
| и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа |
| могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио ов |
| љен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала н |
| оји грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрв |
| ајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{ |
| испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине о |
| х за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан |
| меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак н |
| ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S |
| л бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је |
| ету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да |
| Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше |
| о све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не |
| значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смеја |
| д. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача |
| ри, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео |
| ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом кл |
| са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и |
| т у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полут |
| свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у о |
| да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опир |
| у негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде да |
| екако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{ |
| хађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који |
| ваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно |
| ако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осм |
| бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој прос |
| ћи поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затв |
| и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Је |
| ма нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресај |
| пред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у |
| мо да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућн |
| нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак |
| дсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред |
| и, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са те |
| што из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим |
| и врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имат |
| азуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности м |
| му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у мог |
| ош пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се тр |
| буђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, |
| но него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} С |
| се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у све |
| о се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног крт |
| та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било дов |
| је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак ост |
| душевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најза |
| чинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу ко |
| дмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртам |
| а.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Г |
| могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, |
| и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним |
| ужале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његов |
| јало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са |
| ило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Уз |
| ново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ру |
| ја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако с |
| вићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигу |
| S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! |
| !{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, |
| емам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај кој |
| Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежа |
| покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га |
| мисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, |
| отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу д |
| ао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не о |
| добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих вол |
| а беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова |
| немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, |
| реће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај к |
| : {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прим |
| н баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} А |
| ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих мога |
| сно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у глав |
| ирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закиће |
| е и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову у |
| оји се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тр |
| {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао |
| акнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку |
| енице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немај |
| увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео хо |
| ђацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хо |
| их дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа те |
| пази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него |
| беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем |
| S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног ка |
| шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у |
| лавно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво ко |
| {S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто |
| в ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини |
| ше за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим бл |
| , он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је ми |
| немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далек |
| врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први п |
| Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! |
| је исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржњ |
| енити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо |
| о изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и то |
| {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додад |
| орина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и авети |
| мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако ни |
| ам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет |
| S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало |
| одина, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, |
| тише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори ј |
| ћања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази |
| м, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја по |
| а не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје н |
| вљате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете реци |
| душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако н |
| рнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо о |
| е поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико и |
| вим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на |
| раде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно ос |
| ијатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Им |
| том тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему |
| ом, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на |
| није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро |
| ти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаш |
| и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевш |
| свим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што иза |
| после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамар |
| знадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљ |
| аним кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног |
| оворио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је |
| ременски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај |
| во што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; |
| крета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви, неопипљи |
| о икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поре |
| задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... шт |
| бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да |
| или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадн |
| ући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, |
| тено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се с |
| ким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напор |
| оље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи |
| излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда з |
| ега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} В |
| , господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири чове |
| и могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, |
| ем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часо |
| S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} |
| о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Јед |
| ино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољен |
| та му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко |
| знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за некол |
| ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и |
| глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какв |
| и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокуп |
| се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Срб |
| не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је |
| Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике бр |
| Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме диван |
| познао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети |
| {S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изна |
| арод који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за теб |
| а сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву неж |
| ког Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелен |
| лику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ ма |
| о није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао |
| уму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун по |
| .{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морал |
| ћи никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић. |
| ле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни на |
| е смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је |
| вољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Кара |
| дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје п |
| некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећ |
| ше није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је го |
| ркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) |
| огао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба |
| није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни |
| Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз |
| у очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из |
| у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешт |
| не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S |
| е видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај ст |
| крајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветн |
| , ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} |
| занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заш |
| ко не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том ч |
| касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за |
| м појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Рад |
| зила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен жи |
| ирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне з |
| нтисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике к |
| поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигну |
| последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она по |
| е, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у је |
| ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг л |
| већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светл |
| наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путе |
| био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све |
| ва?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришк |
| јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је б |
| ћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако |
| то не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је |
| а нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавам |
| понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када |
| ако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се проме |
| дика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се |
| г очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичи |
| .{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најз |
| и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикник |
| ана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S} |
| е грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, |
| руги не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога му |
| им са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одг |
| S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што |
| живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, |
| тпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго |
| ко речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрет |
| Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну |
| а, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђаво |
| ла је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам |
| , све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, ка |
| јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{ |
| .{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па ј |
| Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам |
| страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура је |
| све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни |
| малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам верова |
| парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилаз |
| дости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљ |
| у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и |
| чуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељ |
| адању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (с |
| деја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину |
| ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телес |
| , ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету |
| немо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине дин |
| сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства |
| вестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње бе |
| брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код ње |
| {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има |
| ање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је сам |
| он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било |
| то је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек |
| да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у ње |
| да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме ч |
| трано њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ |
| н опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опа |
| чим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осети |
| иле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и |
| да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромно |
| и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали |
| касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објасни |
| ледица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенс |
| то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни р |
| једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни |
| шетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; |
| зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумња |
| ако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је |
| под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догоди |
| амама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којим |
| ко запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Кара |
| ба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмех |
| реба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пут |
| ене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини сп |
| часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном |
| и?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је л |
| нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очи |
| .{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} |
| се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволит |
| гледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност |
| нима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чи |
| У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се изме |
| стајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и |
| оложења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа |
| Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она ј |
| то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавност |
| е претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на вр |
| ављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба н |
| аве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухва |
| мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај прос |
| о да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајњ |
| не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шт |
| ући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, уз |
| одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да |
| ислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не т |
| ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога откр |
| ти са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може |
| не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или сво |
| риродно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвеснос |
| анас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашње |
| ли, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Ми |
| замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за |
| одиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - нас |
| о да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догоди |
| да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или че |
| м људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечно |
| ничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног |
| ар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у |
| волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала |
| е такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони ис |
| ом, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвеш |
| ута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама |
| S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију |
| Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога |
| да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим доди |
| ног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида |
| то будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, |
| Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду |
| баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук зво |
| во време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као |
| свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје |
| тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким |
| је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неу |
| љним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљ |
| пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да б |
| у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је |
| стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку |
| колико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде неп |
| ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, а |
| } За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада уга |
| а, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не р |
| та се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђе |
| дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонск |
| роз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи п |
| угу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај. |
| но преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ј |
| био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, |
| уге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна |
| вим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} |
| и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у прису |
| м у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дођ |
| арочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак |
| е пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се |
| уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубо |
| одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној |
| на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не |
| одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз |
| рба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он |
| и пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дел |
| и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни |
| "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа с |
| не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва јед |
| је познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није мо |
| А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива |
| осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у |
| ић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилуј |
| је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радми |
| Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да |
| јући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живо |
| окварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S} |
| Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас м |
| а твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим |
| на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су ка |
| о живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер |
| да се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једн |
| свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви |
| е мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{ |
| ране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачиј |
| никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленил |
| грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да са |
| ђутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - |
| а.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} |
| шло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И |
| римети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} |
| осталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћут |
| ада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто п |
| очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао н |
| мрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче. |
| било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу к |
| коме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући ра |
| м.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бог |
| ивот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон |
| у.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала о |
| Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} А |
| стане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, р |
| гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напр |
| м.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, т |
| им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па д |
| о нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најгл |
| (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само т |
| бљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи |
| Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били |
| и њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвен |
| ренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, д |
| - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, |
| не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот стави |
| ности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не |
| } Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угл |
| ја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} |
| S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјано |
| о физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило |
| тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на |
| опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - јед |
| ћаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога |
| никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пу |
| или на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метну |
| штински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на вре |
| сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такођ |
| не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о как |
| уно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред |
| налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић |
| да тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су с |
| Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и оч |
| но Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи к |
| одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од њег |
| ледице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Он |
| {S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја с |
| кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на п |
| па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти н |
| ом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су |
| о читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да |
| љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава ма |
| ила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа ниј |
| крвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна |
| а и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог т |
| је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи из |
| , леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога |
| и разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у пис |
| засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себ |
| ају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био |
| е је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срб |
| ремена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. { |
| и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику м |
| аше по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад |
| кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ ск |
| ш једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тон |
| тиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсе |
| гавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па ње |
| вијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није н |
| о са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, |
| надни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: јед |
| ј живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, |
| своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, |
| своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Вел |
| е спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда |
| ишта, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За |
| Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога |
| т, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се до |
| ких и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, |
| викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не |
| а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огреза |
| них низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељ |
| е оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недо |
| Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом о |
| н поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горд |
| д којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пун |
| ао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, до |
| - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба с |
| јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само |
| о се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашт |
| ам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он |
| морно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, |
| видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући ка |
| ло сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене |
| к, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет |
| ма се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одл |
| {S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - в |
| исто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави |
| - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је ст |
| ао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима |
| гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао |
| је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове реч |
| пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавиц |
| ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх. |
| ле карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог в |
| смехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћу |
| . и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. ни |
| на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам |
| краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Ве |
| ца, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касни |
| еволвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{ |
| наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини |
| вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! |
| , он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да ид |
| ласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поч |
| а живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто |
| тео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једн |
| {S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и уби |
| убиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је |
| о шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам ода |
| ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино пада |
| е, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док ј |
| е да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе |
| {S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше про |
| оверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведе |
| тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би |
| карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим |
| ечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постаја |
| Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да |
| одима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ |
| ... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... |
| ивих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он ос |
| о да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обно |
| освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али о |
| бије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити |
| том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда |
| - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао |
| а што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изг |
| ар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где |
| то ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, |
| аклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана с |
| ву претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није кри |
| безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао |
| јмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутр |
| изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети св |
| ко срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културн |
| после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала по |
| им. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако |
| али.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту |
| арајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Мор |
| то је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S |
| ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по с |
| к сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако |
| му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер и |
| да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у др |
| . ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он |
| е га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила та |
| ко тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} |
| о видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете ре |
| то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко |
| едала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен ду |
| тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Ме |
| традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са |
| вао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То |
| ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у не |
| ом самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од т |
| шна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник |
| ачи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи |
| одне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони |
| та.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и |
| оје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сн |
| имом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћи |
| , можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више мило |
| и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је влада |
| ду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једи |
| је задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У |
| о пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи |
| рашила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила тр |
| у кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њ |
| млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво једа |
| че претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Б |
| о на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више |
| ало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са |
| , камења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, б |
| о тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, |
| колини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што |
| олику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све |
| дног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да с |
| аши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша ос |
| препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годи |
| е озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, |
| Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врс |
| гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у |
| но и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе |
| .{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је |
| ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све т |
| пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се |
| м рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} |
| ње и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном ку |
| вог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и прос |
| азнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би тре |
| говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапур |
| ом "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла |
| да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога откри |
| ра одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене |
| помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева |
| њег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Ср |
| мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику ре |
| да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност б |
| тите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и |
| а чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нек |
| нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} З |
| ињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној |
| се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говор |
| } Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не вод |
| ти и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, |
| тели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пр |
| би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око тр |
| еће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису |
| са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гла |
| му довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али т |
| ну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим б |
| кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним биће |
| тити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто доз |
| ковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у |
| је би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је им |
| е, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} |
| бљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непр |
| омоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, пониру |
| {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра к |
| аје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му с |
| штина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се |
| ова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетни |
| али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверење |
| , ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија ни |
| ле тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кре |
| еликих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љу |
| а има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо ј |
| нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једн |
| и у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја јед |
| том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што |
| јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од дв |
| куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали с |
| и у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклон |
| девен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима к |
| га имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден з |
| и фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време оте |
| ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од само |
| авни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парк |
| се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог з |
| у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, значи да |
| удно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавил |
| довољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, |
| ном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови |
| азила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се зал |
| и промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да |
| д казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, |
| и се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново |
| " освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у кој |
| да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после д |
| ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу д |
| је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љ |
| а? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у |
| ога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када |
| н и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је св |
| не; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха |
| ошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се |
| азмишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и |
| {S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да |
| упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мр |
| оће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због |
| и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у сво |
| лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху м |
| поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиск |
| ла упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S |
| ле су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непо |
| гао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро |
| ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећ |
| ну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовиц |
| ло погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро неприја |
| раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао |
| о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснит |
| рећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он с |
| ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта м |
| ...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта г |
| ожда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ |
| де:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да |
| ве његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огр |
| тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих |
| собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред |
| сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - пом |
| значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Ср |
| осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он ј |
| о да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се ше |
| едан часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближ |
| овићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и |
| " самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила |
| а у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мисл |
| гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг |
| егов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ств |
| Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз |
| лика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме |
| обро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би |
| то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S |
| е - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њено |
| силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све з |
| у Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија св |
| одушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Ра |
| га ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у с |
| око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије |
| сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам |
| же испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога к |
| нио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широк |
| нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За |
| рица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да |
| тајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из срез |
| им, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном |
| вићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да м |
| е такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало |
| да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила најед |
| У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастир |
| ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обо |
| грејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у об |
| том.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да о |
| м и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгл |
| се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић с |
| аку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену п |
| етала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и |
| оровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила |
| ворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост |
| е јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? |
| чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухв |
| - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, |
| е неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне лини |
| ромени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је |
| адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} |
| паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, |
| ше да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. |
| ита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим |
| рба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... д |
| својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше |
| и му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз |
| атерије; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у |
| е стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је |
| ри ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било |
| на, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И о |
| е по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглав |
| Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући |
| о (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне б |
| гађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путн |
| искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осе |
| така пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој |
| није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак |
| уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, п |
| мљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би |
| помично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба ви |
| могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и |
| едњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај прост |
| рајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена п |
| ећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S} |
| во, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих р |
| рба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И в |
| узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи дога |
| или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{ |
| бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после |
| срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то |
| ума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносн |
| епокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се п |
| онављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз мук |
| јачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то |
| у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се врш |
| та.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио оч |
| {S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео |
| , са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком ко |
| } Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што |
| арамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се крећ |
| ?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које с |
| стојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, с |
| ?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и једи |
| било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га |
| .{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се |
| ашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му |
| рамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док |
| а ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као д |
| т, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простот |
| себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си |
| та се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећ |
| како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљу |
| у шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеш |
| итам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изг |
| Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - прогово |
| знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, ш |
| је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стаја |
| Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у |
| де:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше ма |
| слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад |
| се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању ј |
| ијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је |
| а тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја |
| исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су по |
| перила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све го |
| и ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како с |
| машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S |
| надно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашнос |
| ош увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{ |
| је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чуч |
| азио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је |
| у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли |
| ило сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја б |
| пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код |
| расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два |
| ашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на си |
| ра те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога |
| добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два проз |
| унати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, |
| е.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање |
| S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом |
| рном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубок |
| , - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам |
| ада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се с |
| Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја |
| бе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти при |
| а седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, т |
| Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о сви |
| арао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води в |
| снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Рад |
| ора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је бил |
| образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, |
| } - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту н |
| ети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја к |
| сности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбр |
| уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатн |
| е и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се |
| асопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још ко |
| су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, |
| ва, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S |
| ико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно |
| овановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је |
| ње. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него |
| ти? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S |
| к учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да |
| моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири |
| на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он по |
| ушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тим |
| реће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе ж |
| о додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест |
| ом манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се |
| амог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју бе |
| тида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у нару |
| е ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, к |
| о пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу циг |
| ло мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота |
| ротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства |
| извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који ј |
| леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао с |
| ада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долаза |
| искао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу ви |
| лажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу. |
| стир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ |
| необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале |
| се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега |
| а га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - |
| мени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да |
| зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и |
| нала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пу |
| свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и б |
| Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зоро |
| , не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним ун |
| ечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, |
| и зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила п |
| рби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар |
| о се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и |
| орана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а |
| а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} |
| S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести |
| S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали с |
| ом, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова л |
| кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, о |
| оследњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кр |
| у.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао |
| у где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Она |
| ао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је |
| одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и |
| дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} |
| и натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом |
| стали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина |
| мао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у |
| S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах. |
| и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присута |
| у глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога ш |
| збеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кол |
| рао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тим |
| у руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе |
| му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај |
| и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се пола |
| {S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Мало |
| , аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} |
| дна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети |
| није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, неверо |
| рника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на ос |
| тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њем |
| .{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је изла |
| е, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког друг |
| замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку |
| ош увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојни |
| ђу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се |
| ни лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} |
| S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немо |
| уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у |
| престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као |
| } Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништа |
| оје се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити |
| , остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда С |
| да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са свак |
| уку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и |
| ету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди |
| смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, п |
| ика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не |
| исам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам |
| е роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше |
| сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављ |
| овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут |
| светли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... |
| као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Ј |
| осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због о |
| а се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелиге |
| е, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе |
| ламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није |
| отпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово после |
| бог своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само |
| ет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да приз |
| настиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута |
| оговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бо |
| да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад ни |
| свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То ч |
| уница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући как |
| ти живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Ка |
| мо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која |
| не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином |
| их се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној сн |
| етан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто |
| и њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости |
| оје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када |
| ено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство |
| помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари |
| Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни рад |
| а га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан б |
| то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли |
| од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} |
| покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако беза |
| чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво де |
| она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмам |
| уштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни усло |
| .{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем пра |
| Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} |
| у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је |
| нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, |
| је и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узви |
| новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а н |
| т упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се п |
| напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти прист |
| еговом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болесник |
| ику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога |
| , где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни |
| в човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам проп |
| о, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда |
| да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада т |
| јник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагри |
| , говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разгов |
| аде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу матер |
| мегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око се |
| шну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзо |
| о у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S |
| а значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - |
| е игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у в |
| е иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} |
| по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друш |
| е право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле во |
| то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и п |
| у нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, |
| урно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слоб |
| прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мут |
| диш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрок |
| чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Би |
| ему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, |
| е његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања ма |
| та ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}И |
| ј мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам про |
| места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног полити |
| и шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - З |
| **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменим |
| ма.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помис |
| ештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, |
| овљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онак |
| нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик |
| Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам |
| еће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са о |
| он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S |
| ћај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали злата |
| ну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, леп |
| иком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђ |
| чајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он ј |
| она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложи |
| е пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у сваки |
| , подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидаш |
| {S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се о |
| тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и з |
| сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" |
| си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - |
| лада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{ |
| планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, пр |
| {S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају. |
| на тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били |
| личније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - |
| ита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух |
| да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе че |
| сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до пр |
| кав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, саста |
| ега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степе |
| за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном д |
| Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далек |
| ко што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезвере |
| ... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобни |
| ојата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен о |
| Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам |
| и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницо |
| еља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва ил |
| бори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Н |
| ојаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмил |
| еколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непоз |
| , Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођ |
| , долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ак |
| рише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; |
| ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са |
| ије било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Ост |
| Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај |
| ђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљ |
| S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, |
| вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је на |
| вај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или |
| е то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се |
| иркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути пром |
| од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нис |
| одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био ј |
| ине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан |
| } Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним |
| ни, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним р |
| } Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим |
| , крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно |
| верена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и |
| о... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било |
| а је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најза |
| увоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо ж |
| то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... |
| астадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом |
| у, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологл |
| , кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ В |
| } - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - в |
| - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његови |
| гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да зво |
| азбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши |
| у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратобо |
| ишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задуван |
| ијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игу |
| етлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њи |
| о.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу |
| S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо пр |
| та часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Г |
| сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са сви |
| д, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан |
| већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њ |
| очетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био |
| и камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и |
| ... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S |
| адаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође гру |
| . {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити |
| да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе |
| радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одјед |
| у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок |
| шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{ |
| ог Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче |
| стите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игу |
| .. све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Н |
| о остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и д |
| кве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је в |
| икодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше м |
| њичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе к |
| у, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био |
| иким бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са висо |
| пости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много н |
| равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S |
| S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради |
| н у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник з |
| ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распушт |
| абачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта |
| необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... р |
| ткуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господин |
| ћ.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба |
| срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Св |
| капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га |
| им речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, ал |
| а жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао |
| хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи |
| ам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро о |
| час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, так |
| што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерск |
| њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али ба |
| е, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - |
| !{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен |
| а, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна |
| есушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде н |
| спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он о |
| ка) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо. |
| уђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једн |
| нели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", гл |
| дници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S |
| о, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем |
| лика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој |
| ситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама н |
| врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и В |
| тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, |
| већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Заш |
| ећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у |
| о, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемире |
| реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољств |
| стрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, нар |
| цом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да с |
| лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину др |
| ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељи |
| - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је р |
| бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него буд |
| није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита пр |
| се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: |
| штали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и |
| сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у служб |
| е. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отме |
| живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да |
| могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пиш |
| ! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S |
| ежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постој |
| у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и заглед |
| руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А |
| рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио |
| д смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености |
| али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху |
| шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада с |
| да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано |
| } Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хте |
| у.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја |
| вамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је оста |
| једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. { |
| о нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, вета |
| - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ва |
| Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, |
| огли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине |
| {S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начин |
| а савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу |
| чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам ј |
| з њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S |
| ред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор |
| срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тог |
| не шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавањ |
| је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} |
| ави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соб |
| анствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрх |
| о да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у |
| срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње вр |
| у не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваља |
| их на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уостал |
| ћете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изна |
| на?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хт |
| било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам ч |
| стављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провел |
| неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вад |
| однео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, |
| бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако |
| али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још |
| осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} З |
| ко пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} |
| о баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити заш |
| ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео по |
| шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини |
| руге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нина |
| си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, |
| Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да |
| деру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније |
| е надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово об |
| ори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Ср |
| јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац с |
| е буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро з |
| никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} |
| Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... ј |
| ишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње |
| } Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под т |
| несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим |
| вобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} |
| а дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван м |
| е добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашниј |
| м у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му дав |
| ја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу |
| не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она |
| страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја ни |
| ко да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде ду |
| беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених га |
| ротив моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падај |
| ртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, |
| рсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нис |
| два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио. |
| аједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео |
| олико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да |
| ек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{ |
| вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си жи |
| } Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали? |
| {S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела |
| е то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије |
| шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати уз |
| ну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онд |
| ије истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети |
| {S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још ви |
| која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те пор |
| - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне |
| ну чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S |
| оћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најм |
| у, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. |
| - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбо |
| спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији не |
| едео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветља |
| дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је |
| да Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлуп |
| то је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме по |
| (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе |
| ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Из |
| јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на час |
| Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} |
| повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомич |
| ад то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном јед |
| .{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем |
| кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се весе |
| -бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосве |
| лаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретки |
| е видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њен |
| у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радм |
| и свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишље |
| пи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. { |
| према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанств |
| задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карам |
| ао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је л |
| е човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телес |
| он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада же |
| н већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при пом |
| арих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми см |
| постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај |
| то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је |
| је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже |
| и за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прили |
| и тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били свак |
| то или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобн |
| о нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо |
| ?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, к |
| сте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим оср |
| рим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То |
| т и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љуб |
| и је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић ко |
| шли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, |
| ина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна... |
| умњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - |
| или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S |
| буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, ч |
| М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готов |
| на пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, |
| ати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свет |
| ада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Дв |
| - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... |
| } За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те |
| м изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте |
| ла.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и чес |
| ли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дан |
| ... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узв |
| , - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић |
| могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли д |
| а? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој нес |
| ван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услов |
| ма ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на |
| узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понес |
| чиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Мож |
| те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошав |
| начи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао д |
| ћу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, п |
| ама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као и |
| да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и |
| од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, |
| већама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не б |
| и говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више |
| овова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома |
| удни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{ |
| ела!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "П |
| але; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, про |
| а и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити о |
| ченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће |
| лом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} |
| крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим |
| д каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час |
| твари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са |
| по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требал |
| а понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у |
| ође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он п |
| Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један д |
| г погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили пада |
| а покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је пре |
| е дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Васил |
| ост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је |
| како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манасти |
| е чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други упр |
| се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, шт |
| } Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се |
| Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван |
| је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета див |
| е је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су з |
| сти изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, |
| дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а |
| е рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима с |
| равним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила |
| аћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... |
| а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, |
| емо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу промен |
| се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем стр |
| је, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S |
| скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да |
| њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{ |
| осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлос |
| јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, |
| била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио а |
| но неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно |
| о безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да |
| Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би с |
| , осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, |
| јно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро |
| д вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шт |
| {S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабом |
| ења и кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била ј |
| то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој гр |
| ше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био сла |
| едина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим |
| им, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново: |
| пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав |
| или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа |
| е, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни |
| је лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срб |
| се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Л |
| губљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би н |
| ој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши таба |
| Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, св |
| Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разу |
| остите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се п |
| ету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртв |
| есет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба б |
| то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам чит |
| коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спав |
| ећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, по |
| о погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после м |
| тите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} |
| става.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се |
| {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасв |
| слушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си исп |
| , лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и |
| д тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S |
| а ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати др |
| отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни заш |
| ђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нек |
| величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам та |
| трах.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја види |
| и само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако с |
| упа сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били с |
| ођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи |
| уке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама. |
| рам са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошу |
| досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} |
| и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео |
| а их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки п |
| види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} |
| а је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радм |
| ражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, |
| а и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо |
| једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први п |
| тарамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, |
| глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часоп |
| а главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро |
| једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живе |
| : док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну |
| од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим |
| могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био |
| је; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у одно |
| зленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општ |
| њег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету |
| тисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Срби |
| ово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако ди |
| улом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконач |
| у се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живо |
| смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе |
| азумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се по |
| од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудра |
| о мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш ра |
| маде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури |
| н додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка. |
| груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се н |
| ли како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мисл |
| видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему |
| коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то ј |
| ђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала в |
| исли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговорим |
| а за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први п |
| олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве |
| ите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{ |
| мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не мо |
| твртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање |
| та била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Т |
| {S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - |
| и сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него он |
| штина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{ |
| едеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи о |
| овог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање ча |
| ј хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен з |
| е подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар ф |
| збрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу С |
| свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите |
| м часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - |
| а сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, п |
| епај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмеј |
| , савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} |
| на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре |
| еш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, |
| утим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећи |
| е тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је |
| азумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам в |
| же да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја |
| } И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни јез |
| а на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати |
| S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срб |
| у, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за ч |
| другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и |
| једно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ив |
| рошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрз |
| ио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Ме |
| ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену |
| у, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог |
| понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, оставља |
| ћа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости |
| недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувш |
| шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; |
| ије знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази |
| способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх |
| А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога у |
| њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако п |
| ања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, з |
| у је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, |
| овним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивот |
| а.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њ |
| еби толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да поми |
| тава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам х |
| ло.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случа |
| шењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у |
| донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо ос |
| едне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане |
| биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, |
| и, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима са |
| уге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са |
| најобичније догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у на |
| исао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на стр |
| о што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност |
| ом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло век |
| .{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или с |
| ло чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) |
| е, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и хр |
| су манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако |
| ма крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, ов |
| ља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје |
| ан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен |
| ош било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам ста |
| едва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, |
| ио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, |
| оро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају |
| дмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и бел |
| живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или |
| да тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима. |
| признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативн |
| јте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда |
| остепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да |
| ошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он |
| ње чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необ |
| и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири лич |
| ме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли за |
| је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх |
| никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од с |
| е.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим су |
| није, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино им |
| и.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег каш |
| на потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г- |
| , престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без крај |
| ем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све д |
| био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, |
| м, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И |
| м изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу п |
| адач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физи |
| пособан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - |
| још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору с |
| и вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да |
| да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би ид |
| а је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час пров |
| шта не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је треба |
| ало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас зах |
| тавио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе |
| ућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши |
| Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мисл |
| S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут. |
| употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи из |
| два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, |
| Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Свет |
| нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собо |
| нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу п |
| тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако |
| ут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог мост |
| ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ |
| онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног |
| и до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се на |
| изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за с |
| {S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или све |
| ушу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса |
| еома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице |
| где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном В |
| вота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" |
| ом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи кар |
| арског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{ |
| о нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву њ |
| ху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем ч |
| и, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и |
| та:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био |
| слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста ј |
| да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја у |
| у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње вр |
| ан студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом |
| ако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} С |
| шило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несре |
| добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазил |
| ао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом |
| ожда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, |
| обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови |
| етпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито |
| осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да зауз |
| м дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њ |
| сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним |
| кривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, |
| ео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један уна |
| толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да |
| чност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао ј |
| им смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дах |
| ставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже д |
| идиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} |
| деничара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, дола |
| свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она на |
| је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личи |
| о је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за |
| очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети је |
| еби (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} О |
| им редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још |
| ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јов |
| мена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, |
| ну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном нала |
| то време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим свој |
| кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништ |
| штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само уме |
| непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и мо |
| ", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине кој |
| зрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати |
| зађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тиши |
| човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на ј |
| последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она прож |
| ада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је зн |
| кривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој с |
| Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журн |
| догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, |
| криваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И |
| и, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хл |
| изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики љу |
| више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, |
| {S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући |
| да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се |
| који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатн |
| један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S} |
| сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност а |
| у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарк |
| ено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирн |
| опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, |
| ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У |
| но дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених но |
| а и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више |
| ам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним цр |
| слу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безва |
| и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе он |
| проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било |
| из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили |
| ина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да побр |
| е јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и он |
| амо у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десе |
| } У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичу |
| ам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На. |
| лим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је |
| те га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавол |
| е мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, рец |
| ао рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај ф |
| прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као |
| нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тад |
| исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S |
| их штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути за |
| } Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке |
| завши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам |
| томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, |
| Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор: |
| је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку. |
| {S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} |
| и запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, |
| у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погле |
| ришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај |
| тију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи с |
| оцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на гла |
| да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у |
| ђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из |
| светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{ |
| нине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да д |
| Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и |
| змеђу зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У |
| ницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи. |
| прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако ја |
| се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног |
| чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, много |
| кавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се о |
| е полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана |
| е, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спусти |
| егову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе |
| , хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно |
| е, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате. |
| збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је м |
| ово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег За |
| животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није м |
| ети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она |
| се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се |
| S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало ј |
| правилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи |
| увише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нем |
| спупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лиц |
| јурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да |
| е очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на сре |
| е добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у |
| из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смех |
| ћ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" су |
| и као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхте |
| мо световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају |
| р и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презире |
| је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из по |
| ази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{ |
| Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах |
| чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} |
| и покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Ос |
| Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Б |
| као је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заин |
| еперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} |
| сновно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов поту |
| тале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S |
| раха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наор |
| ок у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изази |
| говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) |
| ична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идет |
| кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, ч |
| о су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени |
| - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву... |
| овека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, по |
| ео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једн |
| је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа |
| ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом д |
| ала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога |
| ветлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као |
| ови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам зашт |
| ш ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам |
| идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ће |
| ље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо |
| мућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим |
| ом сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је |
| е мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која с |
| рвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у |
| кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када ј |
| и од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете? |
| вима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус |
| слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осе |
| абелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради п |
| е подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанст |
| дговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она |
| беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пр |
| Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно |
| ледње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се ма |
| се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим не |
| бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим ули |
| беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположе |
| само са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, |
| то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио |
| рковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички б |
| часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна рек |
| Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша |
| S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и н |
| и било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, пол |
| нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме од |
| ВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, са |
| ба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам |
| њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Рад |
| } - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је |
| ћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у вазду |
| те.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре п |
| и очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак |
| , сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, |
| о по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом |
| ан, једну ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљени |
| жући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како |
| ким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дис |
| } Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакосн |
| је срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и зад |
| ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а |
| његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да ј |
| било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То |
| еколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек та |
| човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служа |
| у:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безна |
| Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову |
| рана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али |
| та, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несан |
| о своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно о |
| астанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало |
| т за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није з |
| оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се оп |
| зујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде |
| и!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, мака |
| од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радми |
| а: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж ко |
| сма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала |
| Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду |
| , ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне пок |
| шана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну стр |
| г вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, |
| опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све |
| буђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састоја |
| пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима |
| ући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што |
| } Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен проз |
| кве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове кој |
| вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња |
| е!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, пл |
| е већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка на |
| и, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S |
| вани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу |
| и за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. |
| , кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, п |
| . {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу п |
| овину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у |
| з младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скор |
| ћи никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или |
| аобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тр |
| борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, |
| е ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и |
| и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне |
| а и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани |
| прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је |
| ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска |
| ору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају св |
| њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим у |
| а, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши послед |
| Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало с |
| ите више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: |
| истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која |
| назије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били |
| ти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. |
| у, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињ |
| отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места |
| и један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на прид |
| ео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми |
| уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, т |
| бе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S |
| своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као |
| А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам |
| ебе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине |
| а, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине |
| Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја |
| вори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је |
| на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бл |
| о због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} |
| есносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири реч |
| сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све |
| ђаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тих |
| } Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кида |
| ек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Мар |
| м налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо прем |
| к" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофе |
| уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од |
| под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несалом |
| ох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни |
| ле три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантаз |
| шћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе с |
| ају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нем |
| у чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он пла |
| најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, стр |
| пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господи |
| мила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S |
| она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Стра |
| сећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али п |
| роговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је ле |
| } Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и шир |
| ом.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесн |
| ајмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{ |
| осо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он п |
| рисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлу |
| ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је л |
| јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у |
| ебна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно |
| лица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, в |
| а, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанск |
| ол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око мог |
| који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено |
| етом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светл |
| је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених миши |
| се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштен |
| далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се м |
| докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрач |
| а жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној п |
| ку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној со |
| њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздраже |
| и да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи п |
| брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада св |
| " и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против во |
| зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, |
| на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, ниј |
| ешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбо |
| прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутк |
| а...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у к |
| његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, ал |
| бе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој гра |
| преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није |
| то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се |
| другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек |
| у говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега го |
| ве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из |
| а је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} О |
| вор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за угл |
| да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двори |
| шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, т |
| о покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку з |
| а она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који |
| римаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва |
| воје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито он |
| .{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори вр |
| свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао |
| ен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и ја |
| ком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стај |
| и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да |
| {S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела њего |
| не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га |
| после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим ти |
| .{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су м |
| будило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се |
| ан мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и зна |
| сетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено го |
| ду жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим |
| оју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћ |
| рила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конв |
| са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песнич |
| е био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да ј |
| јасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло ба |
| часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није б |
| е, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава |
| ије збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S |
| о је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом з |
| да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине ми |
| рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ак |
| га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Ал |
| ј разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново |
| држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} |
| у заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш. |
| собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, улан |
| нутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и т |
| Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим |
| еног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко |
| ", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{ |
| у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улази |
| адмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; ц |
| ше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} |
| ко морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све у |
| ом, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и т |
| идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} П |
| склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде |
| ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да р |
| анији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег сел |
| уђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав цр |
| к и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва |
| {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да |
| богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна в |
| а једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и м |
| ају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак не |
| а се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваља |
| узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преда |
| ; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајућ |
| злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у је |
| енутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што |
| сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварн |
| м језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би з |
| а, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љ |
| Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, н |
| - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је од |
| да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да |
| ег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црв |
| ог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишл |
| потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се вр |
| не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачан |
| очеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа |
| јући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степен |
| е поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, т |
| падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам с |
| ова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може |
| сове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{ |
| } И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће поврат |
| шно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрх |
| око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница |
| около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, |
| више случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срб |
| ревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори |
| те на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, ни |
| ена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, от |
| и је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - о |
| импатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава |
| ју снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Ш |
| као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И |
| читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је н |
| , када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за р |
| као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; жив |
| Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако из |
| јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмил |
| S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} |
| г душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни ј |
| Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пун |
| о) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, |
| јући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи на |
| зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма |
| шио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја за |
| ек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку п |
| вега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он прост |
| и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно |
| Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - |
| у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на ко |
| мисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак д |
| уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није би |
| један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје ме |
| т није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше поста |
| тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличност |
| е лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{ |
| а одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он п |
| и ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостај |
| Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прили |
| Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући |
| ар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном час |
| з.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се |
| целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он не |
| ле у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше |
| доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег |
| исли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да св |
| зичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и с |
| им бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се бу |
| , али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихо |
| а тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се о |
| нима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједно |
| а претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју с |
| На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громог |
| она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила |
| ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћет |
| , понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од ње |
| идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је бл |
| а претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у ње |
| а имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од |
| Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да |
| нава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов гла |
| овић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после |
| м је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је |
| и у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је |
| е!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна |
| рави сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети |
| ану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, т |
| арамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу н |
| кобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он по |
| још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити по |
| им, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећн |
| апустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико мин |
| , шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћи |
| еног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном |
| ренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз ње |
| г несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S |
| етом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он |
| како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што теш |
| етака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно |
| њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем |
| и, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно |
| о му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Де |
| не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да ја |
| малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по |
| , Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} К |
| о што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је прет |
| празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружн |
| е као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где |
| цизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да с |
| успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви |
| оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускр |
| да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, раз |
| излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бе |
| овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај ч |
| н није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечи |
| трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} |
| ом човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наслед |
| куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхи |
| није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три г |
| оми се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, |
| } Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S |
| о, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини |
| којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове |
| е то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} |
| с, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} |
| да тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је |
| невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи чове |
| е, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао ни |
| ли тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S |
| о довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овој |
| а поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што |
| његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам |
| биљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води не |
| } Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог |
| ете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је ист |
| в за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропас |
| ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да п |
| ма малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавн |
| његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играч |
| он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше |
| јем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве |
| и сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварнос |
| а једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његово |
| "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у |
| вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих фил |
| бом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки |
| На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом |
| ога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре |
| о каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда при |
| е наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, са |
| јажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити |
| а се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он т |
| ен за један лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, |
| р друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће л |
| га леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се т |
| Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан |
| ошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - |
| жу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе |
| егову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврд |
| ио је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином |
| су изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново с |
| аго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начи |
| задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Ср |
| спављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође з |
| један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два вел |
| ивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна |
| ј срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим див |
| полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало з |
| у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, |
| и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга о |
| све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокрет |
| да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необи |
| лена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу крију |
| " човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, |
| Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му |
| е.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту |
| Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале весело |
| а се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већи |
| што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова |
| е могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, у |
| се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон ја |
| имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и су |
| ји је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, пол |
| (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у ис |
| адржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи |
| лопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђе |
| и сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било |
| ше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом ч |
| рујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспех |
| Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом. |
| е за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа |
| ешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више |
| ан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је |
| што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то |
| више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} М |
| а учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало ш |
| која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на м |
| е опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на зл |
| н помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други нач |
| марковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избе |
| бичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојн |
| .{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{ |
| опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, би |
| а њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, д |
| .{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је г |
| уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху сти |
| вића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. |
| се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлач |
| да. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајал |
| ећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Ра |
| од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена |
| ти опасности којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том ње |
| ад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде о |
| уката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је д |
| свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашња |
| м од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он гово |
| узика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и |
| полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједно |
| а и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпез |
| ћ је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика њег |
| еле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао |
| т, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и ско |
| зиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трго |
| одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само з |
| ајобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учи |
| лу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је ов |
| ли разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "ра |
| ао старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најс |
| ка, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљив |
| ку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали |
| то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог з |
| а ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S |
| елим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружи |
| дне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како ц |
| кције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварн |
| почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком покваренош |
| } Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истр |
| , његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то |
| мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{ |
| м из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, |
| за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен |
| у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, |
| .{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S |
| о, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} |
| један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и по |
| , једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина |
| ом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама |
| а, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе |
| м да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаесто |
| о је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о про |
| њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, са |
| ега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном |
| страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону |
| у.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, |
| ајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} О |
| не сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег сво |
| је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто так |
| ијатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно |
| ом, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је |
| оворан: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби мог |
| м почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у се |
| осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији з |
| {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним |
| ва, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љ |
| заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу... |
| ица.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, |
| е сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси |
| ива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном |
| Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "јед |
| еси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно |
| S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да |
| кле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и |
| којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нет |
| и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} |
| неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га |
| ражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак |
| де како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само јед |
| {S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и |
| м. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа |
| о снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, |
| и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдогл |
| успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се ни |
| ивот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у |
| који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрек |
| је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу |
| чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан ба |
| и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оно |
| ом врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају цел |
| један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му |
| а одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место к |
| и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмо |
| т, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што с |
| лази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут |
| ва сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака. |
| ти, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проп |
| ла вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник г |
| а; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према т |
| рођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирн |
| кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство |
| вели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекора |
| ребна извесна количина зла и несреће за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљ |
| тво празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се цр |
| а не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, |
| ко тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да о |
| оброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чиње |
| ан замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је |
| а њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S |
| атече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после " |
| лопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Карамарковић б |
| на, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S |
| света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч |
| .{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дан |
| егово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изг |
| није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго |
| ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то р |
| на, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и п |
| - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати с |
| есор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у |
| арковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, |
| ако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предо |
| ренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да ле |
| ико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "живо |
| S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, о |
| атија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем |
| е разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало доса |
| е оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, нико |
| ептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радм |
| њошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још |
| зили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, про |
| у која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешк |
| анално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљ |
| ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечан |
| е над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним живот |
| прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", |
| све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој с |
| ош неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одгов |
| новића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста рав |
| ији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња бу |
| али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој св |
| та "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радм |
| и, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у |
| возније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он |
| ења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном је |
| ко се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод |
| ескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из |
| , која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постељ |
| е све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди |
| има прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта |
| утку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само посл |
| њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре |
| утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где |
| сутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}О |
| свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе |
| ати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташ |
| ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да с |
| им препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао н |
| непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам |
| ицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастир |
| олазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам бил |
| а и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, та |
| сталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је |
| губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија |
| о себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојност |
| тоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није н |
| новни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колик |
| призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања |
| јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала к |
| свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде |
| целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима |
| у физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Бал |
| накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у че |
| ана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, неш |
| и на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - |
| човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се |
| лавна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову те |
| и; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватре |
| ашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде на |
| о жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђ |
| непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некак |
| онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, о |
| у и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслу |
| му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да по |
| брења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, по |
| S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој |
| изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-дв |
| Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{ |
| то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужа |
| сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а |
| је, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више ку |
| еда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још сме |
| што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им |
| ан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Јо |
| Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} |
| ећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, |
| шта не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу раз |
| ко, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело |
| да доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута |
| о горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, |
| убављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку |
| а образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} |
| и остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, ве |
| . {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз |
| , све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у |
| човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било обла |
| но њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек ш |
| хвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у р |
| дно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер |
| (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљ |
| правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише |
| сно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, ње |
| етле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био с |
| } Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљ |
| Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то о |
| једно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празни |
| Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говори |
| не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испра |
| под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манас |
| узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало што |
| унце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У час |
| етно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неод |
| је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Кара |
| иш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрал |
| од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак |
| ао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одб |
| ј теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упи |
| требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије |
| дмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи ниј |
| е још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму |
| ега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић у |
| ко је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у т |
| S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} |
| е и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племени |
| епио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, М |
| ним начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или |
| на зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном |
| ког догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај сн |
| егових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем |
| побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленом |
| побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стаклено |
| прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назва |
| икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божи |
| икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле бож |
| о прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљи |
| њем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на |
| њем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на |
| је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је |
| моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док |
| т и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док |
| слити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња |
| палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, |
| свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а ње |
| које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози он |
| анима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од ње |
| ије!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба |
| а. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан |
| ици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову |
| ала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две |
| да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он ник |
| а који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци |
| Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиро |
| ка?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, с |
| треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао непо |
| марковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује |
| пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простор |
| на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, |
| ини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га |
| н, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума |
| е рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност |
| створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без пред |
| м страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крај |
| одољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачко |
| е воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотака |
| е баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена же |
| за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и |
| н није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов по |
| да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у њего |
| ги од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био ко |
| би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све |
| једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту тре |
| као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео |
| , и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту |
| рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана |
| омисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито н |
| дајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити да постоје друг |
| под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега |
| рчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово |
| гравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгуб |
| } Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућ |
| еме пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема с |
| Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да де |
| замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако |
| ...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир. |
| све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пу |
| њам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше |
| је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) н |
| о образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митро |
| показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати |
| ао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољн |
| уми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ов |
| тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту речен |
| одатак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као |
| и у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадн |
| Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} |
| г и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у неп |
| воме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади л |
| него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине ч |
| тим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од о |
| сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, на |
| п. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; |
| глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори о |
| мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кр |
| оследњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, ст |
| а дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој |
| скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли |
| Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би з |
| о призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: |
| дгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: { |
| Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - З |
| екивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток њег |
| ћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен б |
| ста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешт |
| отежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као |
| стављен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао |
| и; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, поде |
| Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши п |
| м, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} |
| г пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за д |
| Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца |
| љег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога |
| е знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти |
| дсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и |
| вике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, ње |
| оденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред сво |
| м то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, су |
| вот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што |
| тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задрж |
| зе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог п |
| да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се |
| виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу |
| полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек ист |
| ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само |
| тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхт |
| елим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и пок |
| разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тром |
| и пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једн |
| увши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, п |
| обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру |
| ија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још уве |
| се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, о |
| атник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пелена |
| траха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и и |
| рају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали п |
| -мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног д |
| на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С** |
| к иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али п |
| едва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише под |
| ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што |
| јку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вере |
| нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гон |
| так.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то н |
| жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, |
| том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом |
| мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то ј |
| ом часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико |
| , као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим ства |
| видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној пој |
| драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био |
| ина, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише е |
| свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у висо |
| на није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појав |
| {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једн |
| догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осе |
| имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи једа |
| једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше |
| ала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поно |
| оди својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана те |
| о да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S |
| У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој |
| едне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, |
| но цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам |
| аса.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговори |
| за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} |
| е, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Срб |
| кривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад |
| а она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено |
| еном цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - |
| атимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, наста |
| Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послов |
| падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавањ |
| постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, |
| S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга |
| ежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарк |
| " у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премеш |
| какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут |
| у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, ка |
| ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли. |
| ја поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} |
| прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговор |
| о? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупк |
| } А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И |
| м јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз зад |
| ла Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног пон |
| бе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог |
| каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између |
| лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичм |
| тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим б |
| ј.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећ |
| то видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако прен |
| ч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и |
| задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је би |
| утим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим |
| ја сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила ј |
| е знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубок |
| ве што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је с |
| ван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је |
| леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто |
| иљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да |
| рава!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, не |
| прочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових от |
| плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко з |
| оново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ниче |
| {S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не |
| адржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидов |
| колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; |
| ам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га пр |
| реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу |
| им бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је К |
| {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг |
| или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу ниј |
| ну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе |
| е.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Бео |
| то и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмица |
| (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мог |
| едан леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим с |
| хом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним м |
| вољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих нек |
| хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је о |
| наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што беј |
| љане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослон |
| поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила |
| бразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њ |
| ну (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између др |
| рати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити |
| јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни |
| н чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена вра |
| о увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, |
| ном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и |
| се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким |
| њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим ма |
| њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у |
| ла га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недов |
| ним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим т |
| на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та ист |
| а тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутн |
| а се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када |
| један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена |
| срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Ра |
| свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој су |
| је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији. |
| арњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога му |
| ствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да п |
| рисуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као јед |
| на тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари |
| поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лако |
| и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дет |
| ажила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одј |
| што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, заш |
| сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је |
| га.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може |
| ну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепави |
| она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајим |
| а, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распе |
| асовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица |
| та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њени |
| леда. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу ка |
| ", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портр |
| ђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га |
| планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покре |
| их да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута |
| дно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} За |
| н се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмо |
| } Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи |
| .{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сут |
| ревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} X |
| би руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она пост |
| обично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без |
| у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог |
| ворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела исп |
| спитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. |
| удих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редов |
| потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним живото |
| аким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозра |
| ше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али |
| схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од |
| на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мир |
| и са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен з |
| удну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразм |
| полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро |
| тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са |
| илне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборав |
| се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сут |
| ло ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је би |
| не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Ви |
| она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју |
| шке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и |
| е је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служ |
| одина, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на |
| сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље о |
| " И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипа |
| а мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и |
| ера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да |
| хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана ли |
| живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се |
| трах, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светло |
| ромукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећ |
| м преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему |
| отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис леб |
| ладост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, ил |
| рава и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тог |
| пао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има |
| њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у |
| алом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, |
| а који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак |
| ли испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом сво |
| њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто н |
| било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим |
| три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, ј |
| у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања |
| ед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и вел |
| а се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није |
| е нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где |
| а Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече |
| аста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на с |
| удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуш |
| особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он |
| када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румен |
| велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини |
| Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше пом |
| а узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, |
| беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, |
| ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, |
| Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у |
| дин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним |
| о весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако ус |
| бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодо |
| шта догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су |
| о журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив п |
| е круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пегла |
| им уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она |
| вши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покрив |
| спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, |
| ђоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих тр |
| љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је д |
| појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних дога |
| ед Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га |
| а "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S |
| ), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је св |
| воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; |
| јем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: { |
| неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обз |
| езаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут |
| им у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ход |
| сти и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него шт |
| даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је при |
| била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба |
| и главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{ |
| ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом |
| емљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромон |
| дала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала |
| на је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво в |
| Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света. |
| ећ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, вик |
| у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и прав |
| еш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда по |
| S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље. |
| же дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене су |
| но новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу. |
| кве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба з |
| рајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тре |
| њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цига |
| м.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повеза |
| ку Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума! |
| ма за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво. |
| е натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је прич |
| потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелиг |
| - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш |
| ојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком |
| то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би пос |
| ој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што ј |
| ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све |
| је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је са |
| у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак |
| ати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без |
| есто тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти |
| узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, о |
| атим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У с |
| ач, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих |
| ченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, |
| тог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- |
| лице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприродн |
| тно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покрен |
| шке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никод |
| ачени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче рук |
| к да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има |
| свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} |
| указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посу |
| ко збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S |
| а узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{ |
| ење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да ид |
| еше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају |
| . {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности |
| арамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То с |
| споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И |
| } Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке гос |
| здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који |
| се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајућ |
| вице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сва |
| к престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која |
| флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "р |
| гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. |
| тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ва |
| много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само д |
| ста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и ч |
| им тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} Ка |
| у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха уп |
| ло тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што |
| Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у |
| и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ип |
| ви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и чов |
| еци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разум |
| њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртон |
| узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раши |
| месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то |
| е ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, |
| владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по сушти |
| њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у беск |
| чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учи |
| ча.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала у |
| журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговор |
| и право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или |
| арих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја |
| ло касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горел |
| створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у л |
| ш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Нико |
| атим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их са |
| нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у |
| ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас п |
| ају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} Т |
| кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} |
| етло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледа |
| живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А |
| них на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху |
| ојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, боле |
| олини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поно |
| ица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око |
| чу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да |
| се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обу |
| во развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: |
| авих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, |
| лачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угаш |
| желе да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} |
| часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака... |
| ју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. |
| ше себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто |
| земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доц |
| м јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело |
| ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упад |
| зимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манаст |
| Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај |
| е их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, к |
| ву цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стај |
| ешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да и |
| е нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру |
| о живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести |
| који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао св |
| се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако |
| Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на у |
| дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без д |
| недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако памет |
| беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевин |
| и он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под т |
| осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два вел |
| ац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породи |
| ају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више |
| ма, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија н |
| даше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше. |
| би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмеј |
| а, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топл |
| тром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима црк |
| и ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете п |
| о, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У п |
| зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао |
| г жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи |
| {S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор ду |
| ситету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, |
| има ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилав |
| светлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало |
| а једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградам |
| Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је |
| лотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. |
| а су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника ко |
| на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која |
| тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Ка |
| ежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре с |
| положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтав |
| ајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдуб |
| } Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила спомен |
| агушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног в |
| олим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар |
| пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочек |
| онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега ш |
| ивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и л |
| ед тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше |
| пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен |
| ан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините |
| да говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнав |
| више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када јед |
| трану.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} |
| ала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој |
| не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажа |
| њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Ма |
| разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши |
| , али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у |
| ала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала |
| њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала чове |
| , она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}Пос |
| лио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао |
| знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег д |
| изнати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост |
| ем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао те |
| у беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био при |
| ђу нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак ч |
| акле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{ |
| } - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајућ |
| рви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, |
| не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку |
| ћања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да о |
| ).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успоме |
| ком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један м |
| себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда жив |
| аје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарк |
| ебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако |
| на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала коли |
| разнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушенос |
| Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је виде |
| ијер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, пр |
| то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидин |
| о тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} |
| ости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда н |
| на и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснији |
| осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмил |
| гове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сув |
| и главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја ов |
| је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један ч |
| од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних |
| она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у т |
| лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај но |
| које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разг |
| уги живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тог |
| на врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамар |
| ко објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти |
| ва њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети д |
| само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа сам |
| х да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, уша |
| ба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: ст |
| име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије |
| а жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио |
| , и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени г |
| позната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу во |
| ној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно |
| и брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова |
| раду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, њ |
| одника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S |
| је заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S |
| м, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва јед |
| милом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буд |
| е вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S |
| а сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) посл |
| кујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осе |
| , што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу |
| ебао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотач |
| магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат м |
| е неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S |
| гру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) |
| схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понав |
| одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата о |
| ква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јест |
| стројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодуш |
| ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везу |
| та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} |
| се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срб |
| де Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче |
| окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се |
| ивала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла би |
| } Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Ос |
| Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међути |
| и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S |
| ена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва кој |
| за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене од |
| е преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ј |
| речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији |
| рата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађ |
| о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот с |
| а једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучни |
| ке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} М |
| да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ |
| адмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, |
| ва питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија |
| да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину |
| лим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, ка |
| вену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покаја |
| ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац с |
| чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао |
| ми Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати св |
| уку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Вр |
| стаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, о |
| ви да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво |
| S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је |
| да неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лак |
| грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодо |
| у?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не п |
| Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, |
| или у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате л |
| грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и |
| бав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам би |
| оју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш |
| горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо |
| му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} |
| ебледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је |
| еним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату |
| рају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како |
| о био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би наш |
| слима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тог |
| тко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за мит |
| *, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карам |
| а трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам приле |
| задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник глед |
| сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније |
| у на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро |
| јмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и уве |
| м пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре не |
| се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карама |
| смом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, ш |
| ости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему |
| о наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горел |
| говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уж |
| роле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно наб |
| па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми |
| им увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - |
| а. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: |
| е просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, |
| није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами |
| , ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Ал |
| ико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не |
| а што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим |
| му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме т |
| а и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Ка |
| в тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен |
| зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива В |
| {S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срб |
| Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба с |
| , изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам |
| чити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, ал |
| простите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад |
| поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толи |
| треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би тре |
| није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити. |
| дао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, ил |
| дом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у |
| ојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карам |
| ромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, |
| с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла д |
| вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени сит |
| ме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрат |
| собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - |
| е да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замиш |
| ом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, о |
| брошћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар нис |
| ) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да |
| то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} |
| е.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад кој |
| итавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисл |
| ; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је ви |
| у направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и зани |
| њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић |
| о где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то |
| ољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога |
| S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважаје |
| ас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - |
| сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, |
| марковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Д |
| а и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати по |
| во прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање иш |
| онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем јед |
| да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера |
| , укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још |
| о и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролу |
| мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен |
| ругим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично у |
| дњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, |
| мала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов к |
| вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро |
| за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте ми |
| њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху и |
| исао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спо |
| човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - д |
| иже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: |
| ла у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваз |
| ине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покриве |
| то ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, н |
| Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није ро |
| у седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако рад |
| инара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба |
| лети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је |
| о други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да |
| ана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учи |
| се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити |
| итање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и с |
| егову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледел |
| стиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ств |
| . о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужа |
| и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитиј |
| ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу р |
| ом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше |
| на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте |
| шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам |
| Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око се |
| ољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмил |
| м измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, те |
| е по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навика |
| никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није |
| ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно |
| јући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико |
| је питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни заш |
| чему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњ |
| дном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о |
| ?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта х |
| сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незн |
| седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте в |
| уздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме |
| д зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци п |
| ног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} |
| еријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, |
| а он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Т |
| Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам как |
| , ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} |
| ча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и |
| би:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, |
| це за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повра |
| озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави д |
| и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временск |
| срећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне у |
| на тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реч |
| оведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, мож |
| клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задр |
| о на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да |
| } - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку |
| но, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе сам |
| еди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - |
| пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему преп |
| ње читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамар |
| S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} |
| } - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треп |
| ам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} |
| да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S |
| ам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да |
| љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је буј |
| оја га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, с |
| е било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња |
| а, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према суп |
| увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ уг |
| еста, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, би |
| идиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S |
| горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим пог |
| зе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преобра |
| } Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо. |
| ући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео ч |
| Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толик |
| ледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Св |
| в.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од б |
| То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све |
| се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Поди |
| рштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Срб |
| так, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође се |
| да, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту |
| а и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив ше |
| и покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође |
| ећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега |
| нила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и |
| и су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, нарав |
| ући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и |
| ике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И мо |
| ана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске б |
| т?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем |
| ало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег час |
| ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} |
| ота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долаз |
| веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, |
| сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо |
| к сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман |
| еном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не на |
| паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакриве |
| о лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек с |
| податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, к |
| ељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дат |
| страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљи |
| говорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише |
| ом простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбран |
| усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост |
| пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повр |
| .{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Оч |
| м човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му |
| {S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на д |
| оришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и чети |
| ечи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из |
| а мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије на |
| да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то |
| разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку |
| алом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даљ |
| Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну с |
| облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све т |
| - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S |
| жбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су по |
| и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће |
| Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допу |
| ебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас |
| једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како |
| дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему о |
| .{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне |
| , када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице рум |
| ове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варош |
| уживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност сво |
| н, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту. |
| ајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено |
| ивим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} |
| ну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Дас |
| Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - О |
| е то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и |
| ног погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати њ |
| олико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одваја |
| ично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да |
| ком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} |
| Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом и |
| иле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Вет |
| е песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљен |
| ивот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног ста |
| је ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лага |
| тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, |
| пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како м |
| брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе с |
| узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотеж |
| на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислим |
| .{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, |
| ма, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и с |
| нине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше про |
| о себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно |
| рити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на проле |
| где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то уд |
| } Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се |
| би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оц |
| {S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дан |
| бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасви |
| док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети |
| а ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије |
| хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај д |
| имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробу |
| ек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за ча |
| пав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз п |
| о да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила ј |
| било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него ма |
| перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је има |
| а мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацив |
| ве више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео. |
| спуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао |
| ало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и б |
| готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, проф |
| говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планина |
| лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу |
| воме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изв |
| исну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љу |
| ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше |
| тку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном |
| и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иа |
| ти то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао ј |
| трављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} |
| ла, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све |
| говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам н |
| лу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има обор |
| могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да |
| тим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Ал |
| а ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно |
| ли сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђ |
| ато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Ка |
| S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагл |
| е, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са |
| о последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а и |
| оследњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу њег |
| тао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало п |
| једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} |
| Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} |
| аву, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ј |
| скриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милости |
| претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мир |
| у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а т |
| И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан с |
| ња, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Зат |
| , пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чуп |
| у великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу |
| их месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о |
| који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шеши |
| и свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - д |
| ну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не |
| њим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када по |
| S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радми |
| Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да б |
| себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида |
| ћи својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Ра |
| бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, |
| који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постан |
| начи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што на |
| га. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдава |
| дно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући |
| не према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што |
| ом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", с |
| и да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу |
| олећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим |
| малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртос |
| ко звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни |
| ес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би |
| налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек з |
| ти овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по ка |
| јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа |
| кала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну ре |
| собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила гл |
| м задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по не |
| крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах вид |
| говоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно го |
| -цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, л |
| ивно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете |
| варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по ман |
| и у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално не |
| пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} |
| бјаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљкови |
| своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и |
| век и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен |
| S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Кра |
| догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после |
| дњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније |
| аса возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име |
| овека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске к |
| ешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис |
| ладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само |
| .{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, иг |
| ође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекци |
| арковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} |
| ачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан |
| докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неур |
| бројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тач |
| дмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке нед |
| и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обич |
| и чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од |
| сан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу ни |
| нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало |
| ека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно |
| је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље. |
| .{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разгов |
| ње, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да |
| ог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би о |
| реба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али |
| овараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пу |
| исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упозн |
| кићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пр |
| има у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то |
| њих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако п |
| оји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, |
| а баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} |
| редрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчи |
| огатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба |
| је где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када |
| } Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој р |
| све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он н |
| био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинже |
| у, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они |
| ишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, |
| S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсм |
| асова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га оби |
| ченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, би |
| се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са рек |
| То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа |
| ако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног |
| ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам |
| ац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислит |
| у никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Он |
| сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрес |
| о уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по т |
| о он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби |
| у судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте в |
| о да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личност |
| у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вук |
| ову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој |
| криће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се саст |
| ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за |
| једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковић |
| е где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У коли |
| Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на озн |
| сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. мор |
| ем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, из |
| угим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим |
| мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога да |
| есно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају |
| ла да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило |
| своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља |
| ма?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то |
| напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} |
| клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио с |
| без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - |
| вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто шт |
| у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у |
| волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не |
| је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} |
| конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да |
| , једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Беог |
| . У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. |
| уће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што мога |
| вота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити |
| анхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, мате |
| писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети |
| гло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех |
| себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S} |
| све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; с |
| Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш л |
| ечи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто мор |
| аст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, |
| карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак кој |
| за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да с |
| стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ства |
| ло у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више ј |
| т да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба |
| она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се |
| ти.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, са |
| је принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасно |
| S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јо |
| е нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада с |
| дном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{ |
| пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су |
| сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када г |
| , хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сад |
| тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту њего |
| , после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста |
| оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити живо |
| S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба во |
| о у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригуше |
| е изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, ка |
| о је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Зати |
| ајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; |
| ећ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и |
| она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зе |
| ећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S |
| ају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свег |
| сника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене с |
| влада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њ |
| це се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше нат |
| јих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том! |
| , и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове ви |
| овљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, |
| е у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, а |
| половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као |
| S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га пока |
| н, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свим |
| илу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} |
| што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са дв |
| оденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за |
| је ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан |
| ора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-о |
| , док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у св |
| во до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета |
| су:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све |
| идљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљи |
| и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи по |
| га што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављај |
| иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту |
| а и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара |
| ем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, мири |
| реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо |
| ве те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако д |
| ајгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} |
| зи дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је б |
| {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна |
| чно монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на ум |
| S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова |
| укчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамаркови |
| "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан |
| ђена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих стр |
| има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S |
| лазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, |
| ја, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се с |
| необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то |
| ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом гос |
| и "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или н |
| ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је |
| за једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, при |
| је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак је |
| чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као |
| ката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредн |
| чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задрж |
| окорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово |
| н је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило |
| Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости |
| вирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, пол |
| дном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед |
| е иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздас |
| ек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио |
| е, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да из |
| скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша зви |
| е дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотур |
| ађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну сте |
| ао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу |
| ћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, нес |
| о скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изгле |
| S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зел |
| оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била ј |
| ића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност |
| у под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено |
| оверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећен |
| су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезвер |
| ркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоње |
| ташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - ди |
| а да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа |
| Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељ |
| к, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва |
| стави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама |
| шеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{ |
| вори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друг |
| када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба поди |
| за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бац |
| (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са М |
| говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, |
| х, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, кој |
| ако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачај |
| ветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ух |
| иде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим д |
| сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао |
| цртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{ |
| о човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишље |
| а:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по |
| ја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задих |
| Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} А |
| ок сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим н |
| Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на сам |
| примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе |
| ицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати |
| тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за |
| аше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасв |
| на је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим |
| огледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале пауз |
| ши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим |
| се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - |
| огађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало не |
| ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и са |
| } Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе сво |
| - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам с |
| ило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опрошта |
| груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би мор |
| је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубље |
| ли осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} |
| јзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох |
| м речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - в |
| нда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни је |
| а? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и д |
| одсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала |
| ека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: |
| служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирск |
| о је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше |
| им племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило |
| духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да |
| им челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) |
| обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љ |
| заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, је |
| а тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле |
| кленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша |
| и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она поку |
| ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на п |
| мо изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасн |
| утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше |
| нови Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, |
| жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није |
| вање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је |
| - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: |
| . {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно |
| се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини речениц |
| еног жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тр |
| његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су м |
| на.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "в |
| се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог ч |
| отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати п |
| олазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очи |
| а несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију ши |
| у се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Н |
| г човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је |
| ветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер т |
| оје старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђав |
| S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - |
| кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје |
| це које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази |
| Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао |
| ита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да ј |
| према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја |
| "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} |
| око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у ве |
| ише и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он дожив |
| вана хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за |
| че, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајал |
| стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро ув |
| вету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А ка |
| а он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваље |
| а светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједн |
| енут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се уб |
| д, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемониј |
| ђе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмог |
| лизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким а |
| ду те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Ре |
| ћање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако ос |
| } Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најр |
| еше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног |
| сни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број маниф |
| надире, задржавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек с |
| зак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор |
| з припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и |
| сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно иде |
| вот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви |
| и од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и |
| едан мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично |
| риближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једн |
| сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{ |
| ца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан. |
| е.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао |
| им крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један мл |
| а се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док |
| ш владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да |
| мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана |
| м о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако |
| као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зац |
| Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе |
| - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао |
| стојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она так |
| ражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он см |
| една старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било |
| пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог госпо |
| ако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али |
| у.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, свети |
| Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и |
| о српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу |
| с, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи |
| ичности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодо |
| ислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара |
| его оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и о |
| мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, |
| , али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} |
| и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} |
| з дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори |
| год?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећ |
| флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забав |
| д, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за ч |
| о.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дуг |
| чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољн |
| прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с |
| аке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоил |
| арковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; |
| тра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније |
| јеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро не |
| авао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагеди |
| врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата нере |
| помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угл |
| ог живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалн |
| дан нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тр |
| а Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви |
| е прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати |
| снуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поно |
| лио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међут |
| да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишин |
| својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаест |
| ановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако как |
| авају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, с |
| ме са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са |
| едном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину. |
| адмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху х |
| } Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све |
| све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, с |
| - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и т |
| д жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Ос |
| ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у |
| диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана |
| ја, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели |
| ом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он п |
| скивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше |
| везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег |
| и.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао ј |
| ао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско упо |
| и!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити |
| е душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рек |
| потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту нео |
| и се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Кад |
| наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, не |
| ом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано |
| трану смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов |
| ука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за насилно решење с |
| једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реа |
| нском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S |
| , још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом |
| чи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, н |
| овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, |
| овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано ју |
| ћ заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ би |
| овић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Н |
| а се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изгово |
| нда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрали |
| , међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама зн |
| када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне |
| S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим |
| сно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га |
| м манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање |
| м, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена гриж |
| можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног ок |
| ему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену п |
| ајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници |
| и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} |
| {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} |
| сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: су |
| е живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећ |
| ти, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било |
| ам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам |
| ост и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да жи |
| о сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неумесним (да, наравно!)... врло |
| , колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у на |
| а се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати |
| ростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији |
| мо претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S |
| д пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлу |
| инио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву сла |
| рисуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде |
| Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора |
| и једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. |
| ојој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хл |
| а свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Пон |
| ку љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог св |
| аву ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S |
| задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али |
| епуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си |
| одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{ |
| спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да |
| у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку |
| ислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{ |
| Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознато |
| а желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас д |
| е оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог жив |
| ежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Ср |
| о у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је л |
| одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом пр |
| рупа жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвиј |
| томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли |
| лавобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да зашти |
| замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срб |
| ила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није |
| ан лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази |
| оме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским |
| о свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој јед |
| е, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудим |
| рез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - |
| м је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом |
| так догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена п |
| репуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту |
| седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратим |
| планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у |
| амен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} П |
| опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све п |
| а прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружава |
| , али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам сво |
| ретворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете н |
| главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S |
| мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако |
| ти, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гран |
| S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала с |
| чува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође по |
| и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И о |
| S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{ |
| говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S |
| преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и |
| ше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Го |
| Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у |
| ковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако |
| сечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о оч |
| еш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му |
| се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у |
| када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута пит |
| несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако н |
| да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима |
| ева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на сп |
| ене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју пр |
| млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игу |
| рова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола раз |
| ни затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, о |
| и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људ |
| ко сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} К |
| од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама |
| од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу. |
| ог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, те |
| ог тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало |
| ирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, прес |
| ретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део |
| ај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, |
| марковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они |
| ећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се |
| цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да |
| и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежа |
| ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих ва |
| а речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је реч |
| са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} |
| играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је т |
| {S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} |
| го чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физич |
| м, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, |
| му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје. |
| са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, ле |
| он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој же |
| ти, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог |
| поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она не |
| ијатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да |
| е би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{ |
| утио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујал |
| ени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној сли |
| увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно вод |
| ама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жанда |
| рима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добр |
| а?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког |
| е оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде |
| јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим |
| Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја ко |
| ну, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не м |
| кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све с |
| лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да з |
| и делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу |
| Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, пот |
| ва слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у те |
| протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непо |
| њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти пору |
| ткључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да |
| ију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} |
| јим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати |
| ило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говор |
| уче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто д |
| аћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други б |
| је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да |
| {S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да в |
| {S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремат |
| тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела д |
| ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено већ |
| .{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одгов |
| } - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - про |
| азмишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било |
| S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није виде |
| да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће |
| ији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу |
| ти какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са |
| тим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} П |
| једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У м |
| тиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} |
| посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у трен |
| лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беш |
| авицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих ре |
| окрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разго |
| Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, див |
| у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питањ |
| ово морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј |
| , променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам се |
| ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} |
| молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас з |
| , зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, |
| а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада |
| :{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није |
| .{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се |
| ав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чел |
| ва своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; |
| вић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би кри |
| } Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или са |
| оју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ов |
| од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живо |
| о.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то |
| уке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да |
| њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, прил |
| моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди |
| узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И |
| ло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диж |
| Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди |
| овао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек |
| Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она |
| необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као мног |
| лива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} |
| нам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу је |
| ш увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресл |
| ст... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} В |
| говора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба |
| есет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто |
| удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не раз |
| вако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити |
| отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам у |
| ло се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То |
| ати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног |
| данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми |
| са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан ј |
| што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Уп |
| свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога н |
| S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од цело |
| нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја зн |
| ановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред о |
| и осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, |
| и, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у м |
| тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно п |
| та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под н |
| ста. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једин |
| а је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатиј |
| песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за ост |
| мо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, |
| - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то |
| не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљкови |
| трах од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној сна |
| - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу |
| опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је |
| ући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће |
| и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још |
| атници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убиј |
| Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њег |
| ме у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S |
| ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо |
| воја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником н |
| јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S} |
| ињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога |
| Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакв |
| иста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину д |
| е опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали |
| а сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном |
| Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да г |
| часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} Т |
| настира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред |
| S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је с |
| жне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би зна |
| ог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима |
| ло.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она |
| зазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на |
| суство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и |
| о би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када б |
| тало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, неб |
| реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га ј |
| место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично |
| .{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на јед |
| у његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио |
| ози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То |
| света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је мо |
| нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасион |
| речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једно |
| ле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, |
| између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њем |
| е, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи |
| тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразо |
| кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жа |
| S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недос |
| ише од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, |
| му паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог п |
| шта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили |
| као:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реално |
| видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако су |
| урном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, треба |
| , иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборави |
| е моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта б |
| га ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две год |
| ВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да так |
| ба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све |
| ли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде |
| неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре |
| звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба ск |
| ем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} З |
| трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, |
| милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чем |
| Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада |
| ио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у |
| ут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам |
| ег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они на |
| рах.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као д |
| бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, н |
| еше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађи |
| , он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није неср |
| тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да с |
| у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена |
| зад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква |
| есте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{ |
| има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беш |
| оново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штог |
| жати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, поста |
| којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом сми |
| то је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један |
| зу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости |
| м навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје ми |
| ко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онд |
| а свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали |
| ручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карам |
| } Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да |
| ала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и |
| ако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, |
| ишта, не желе ништа изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило н |
| ад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није б |
| ти у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему ј |
| из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се |
| лост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, с |
| ода све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, |
| иснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{ |
| увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ниш |
| ољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који н |
| ој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хте |
| Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини |
| м, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољ |
| } Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Ме |
| змисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту |
| Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао |
| ост материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трај |
| ве то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарк |
| м, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и |
| м другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{ |
| ло да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, збо |
| када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино ста |
| на.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаш |
| {S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих |
| нога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим пос |
| која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Св |
| њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У п |
| ари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећа |
| ије био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су |
| и јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, |
| етљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се |
| дње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре |
| ко ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздах |
| ви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио |
| те, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим |
| цом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространств |
| ило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Ср |
| от који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да |
| ве то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се |
| е.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео |
| а њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су м |
| а: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радми |
| тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и суви |
| знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти |
| } Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и п |
| указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави |
| утрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар он |
| риметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер н |
| ји се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, знач |
| освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} |
| ом или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о то |
| љак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та ду |
| војим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до кућ |
| својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини |
| налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потре |
| на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам |
| Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та н |
| замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- по |
| вуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, |
| еже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави о |
| стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог |
| редео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумњ |
| етовних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају свет |
| кав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада |
| и.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела |
| S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли г |
| пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му |
| пашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог кра |
| ир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки |
| да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сире |
| } Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у |
| тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зов |
| д тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим п |
| сти.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мал |
| а другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испи |
| огод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му |
| И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг |
| И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг |
| прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вр |
| аваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су г |
| адао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокри |
| ве је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами н |
| и.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} О |
| тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} |
| амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је |
| без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем |
| о онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узб |
| руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито пр |
| осподску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као вел |
| чну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осе |
| не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер |
| никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног |
| у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали |
| и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прек |
| прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су |
| еноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да |
| њу на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње |
| покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође и |
| лазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једн |
| утали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку це |
| и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличниј |
| е; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дођ |
| кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свеч |
| ивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у |
| и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја |
| да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, |
| ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловач |
| му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: |
| н мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само |
| крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлик |
| на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Зати |
| чини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам |
| орнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; н |
| ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у груд |
| рки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом је |
| зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се и |
| руљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима д |
| реме, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривен |
| беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам го |
| оја блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наје |
| S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још ма |
| м својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До ј |
| S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и |
| у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно |
| а у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часов |
| тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству |
| , видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрож |
| ви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелек |
| о му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том |
| н иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају ули |
| не руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чини |
| ом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по јед |
| тавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесн |
| ила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од т |
| према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива |
| }Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та |
| м, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непозна |
| ног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони |
| тов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, |
| усклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да с |
| адан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један узд |
| шка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из |
| с од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту кр |
| изао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета ку |
| огађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије к |
| очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на |
| што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека с |
| тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повуч |
| , Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, |
| е потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже р |
| , док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{ |
| све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не |
| од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образ |
| други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена. |
| предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке |
| већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из |
| м ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карама |
| озволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу т |
| ва и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од о |
| тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје р |
| ој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљен |
| састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако не |
| јен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Кара |
| г мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео ву |
| о му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и кој |
| {S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он |
| ој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и с |
| е сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му с |
| мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном |
| ло да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може пром |
| би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваш |
| дећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде |
| као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да |
| осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је води |
| играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека |
| у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које |
| право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење с |
| олећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, |
| видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раз |
| просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен за |
| осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава к |
| их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, |
| у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био |
| нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два да |
| е овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој око |
| ашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он при |
| но! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мисл |
| ечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} О |
| рно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се је |
| увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} |
| а врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му с |
| несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огро |
| био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} |
| у мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће ст |
| човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Се |
| чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S |
| мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин |
| ли су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам |
| нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као с |
| агано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћут |
| а своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картам |
| риметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила са |
| рећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је б |
| ! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{ |
| седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорн |
| ба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од |
| извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових згра |
| рте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} |
| м за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам |
| ио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осет |
| овођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој |
| м свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин погле |
| {S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задово |
| рија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и суви |
| том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ро |
| едан пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Ил |
| ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би це |
| опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спас |
| све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не оста |
| ог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Васили |
| ше у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и за |
| њу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамаркови |
| .{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Зати |
| како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава исп |
| ку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило кру |
| руга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, н |
| ила је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине сн |
| скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} |
| а, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавају |
| и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би нај |
| } Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно |
| грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је ста |
| вршином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међут |
| к га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одак |
| заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се кад |
| она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподн |
| је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњ |
| веним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси кр |
| и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима. |
| , Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало |
| пашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се |
| лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у ово |
| скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом мла |
| S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућо |
| еса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу |
| ијем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као |
| авнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о оно |
| ађани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те пос |
| - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - оте |
| ком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} |
| но", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпостав |
| еше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмил |
| е била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се |
| сала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заб |
| о до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете |
| Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају |
| о и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраш |
| гледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, |
| стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим |
| у обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То |
| о пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној к |
| ити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамар |
| .{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише ја |
| езана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као бро |
| , и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све т |
| , нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче д |
| ед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} |
| е удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S |
| бом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића |
| држана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, м |
| а трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом |
| н опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахо |
| врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се з |
| .{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе |
| ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: |
| г часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше крен |
| ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш да |
| ећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави. |
| акако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући св |
| луком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру |
| забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да |
| хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах |
| баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив глас |
| е већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини ди |
| пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манас |
| гртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе п |
| ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Д |
| , - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неод |
| м.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању с |
| је се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да |
| о да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, с |
| алима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот м |
| тојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ва |
| све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова до |
| аске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}К |
| учју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и о |
| а, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, зем |
| раво, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде |
| а је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никод |
| Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем то |
| } Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} |
| ан обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми |
| еговог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слоб |
| претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и |
| њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве мо |
| у, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада не |
| {S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и |
| ли! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети |
| их неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по |
| е окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пр |
| видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели за |
| а се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "пос |
| зама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропад |
| , све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина д |
| ети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек |
| оји његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - наставља |
| му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упит |
| ала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зг |
| е или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесн |
| .{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, к |
| се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море |
| о небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта |
| ове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је ј |
| че.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Ник |
| теља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице. |
| је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Ср |
| гледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S |
| дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетр |
| верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неус |
| а посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манасти |
| и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S |
| прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, |
| догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког |
| земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако с |
| на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, |
| а бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори |
| ти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на |
| ово поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дан |
| ступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, |
| {S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и |
| е недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} |
| "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајућ |
| јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична |
| тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си |
| а, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та |
| и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се |
| кс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S |
| ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач |
| неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, буји |
| и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали |
| а које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догод |
| видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да има |
| ултуре је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и пор |
| али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, |
| ш увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу т |
| , - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увеч |
| га што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкциј |
| да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак |
| огато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно урав |
| не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, |
| (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страх |
| {S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби п |
| едног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе |
| арковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше н |
| ећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај пос |
| а, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога |
| дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз гл |
| ј. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда са |
| ена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, о |
| иле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене по |
| ољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учт |
| ађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме ј |
| биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само пр |
| } - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет гово |
| ођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уве |
| и ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да м |
| и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него |
| черњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да ј |
| а нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна |
| д тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, в |
| варен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових |
| осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, |
| знавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најог |
| вари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Мариј |
| од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који |
| {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доб |
| ишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} |
| едам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би |
| је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, |
| } Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетура |
| што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему ј |
| ошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздени |
| ковао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, |
| на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има д |
| шлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио шк |
| то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких обла |
| је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ет |
| последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га |
| вајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лак |
| а тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлу |
| професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јес |
| век ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије не |
| змом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари по |
| одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом р |
| с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има |
| о, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању м |
| помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професо |
| лив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним |
| рсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег |
| старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Ост |
| Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је го |
| о с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж |
| отив њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да дове |
| амјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само пр |
| ивао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била пот |
| на је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још |
| а о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који |
| није неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у |
| оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у н |
| ци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на |
| небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величин |
| што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет мину |
| а га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван |
| ећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је он |
| ва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежнос |
| исам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо п |
| } "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, |
| .{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и пат |
| није појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити |
| сле, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, |
| ених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер с |
| свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомени |
| планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са је |
| а наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно нераз |
| а средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесета |
| јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још |
| S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у к |
| одице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођ |
| има, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема. |
| и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео |
| калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав |
| имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Н |
| о закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не мог |
| ицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S |
| ате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} |
| ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мал |
| све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у њего |
| ло придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нерасположење пр |
| асна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас сх |
| у све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то ј |
| ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, м |
| ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И |
| да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца д |
| Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не д |
| ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти ш |
| да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћи |
| на, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер т |
| упак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S} |
| е затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их |
| ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће |
| претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нароч |
| цу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она в |
| ти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на њег |
| извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, |
| и са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише |
| се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, |
| Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли њ |
| пале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, |
| љству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек р |
| тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој неса |
| и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је сам |
| обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, забо |
| е иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешт |
| а гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до к |
| да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче |
| гао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледају |
| дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са живот |
| рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукоб |
| {S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бит |
| мешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са |
| е могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило наро |
| .{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут |
| Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труд |
| сти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му с |
| то! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро бе |
| оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда је |
| не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја с |
| јем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам ва |
| тину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који |
| да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша нај |
| а бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведе |
| чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог те |
| полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане |
| им да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је |
| . {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се в |
| S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није гл |
| тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда |
| окретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је се |
| ску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, |
| оје су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствен |
| ах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плав |
| веједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што ж |
| са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно |
| чна изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они |
| ... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, |
| тедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја |
| а рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, жи |
| } И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој |
| у га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих ча |
| о мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало ку |
| рчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на |
| а, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да з |
| аврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану |
| утим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинил |
| гурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S |
| ајзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијено |
| д првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају |
| {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један стара |
| ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене гос |
| ни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{ |
| бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} |
| у поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменут |
| овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризам |
| аланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега само |
| ије пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела |
| понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђ |
| но стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукн |
| е неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским |
| о, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом |
| слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом |
| то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток |
| трана, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долаз |
| шао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, мак |
| рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомичн |
| и овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је н |
| исао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, да |
| није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато |
| пљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог стру |
| а буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У ост |
| бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време д |
| а сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не од |
| , то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те |
| ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити |
| гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и пос |
| нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; |
| ема њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часов |
| неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је |
| му.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено |
| рцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећ |
| е зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и ус |
| {S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене во |
| ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би про |
| мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао |
| мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба |
| ута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме |
| онисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу |
| ашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код |
| буђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког |
| ти се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. { |
| о толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном ча |
| на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице |
| после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фан |
| збиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца ј |
| а, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља |
| да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} П |
| слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила удар |
| азило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила |
| та иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек |
| у мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од са |
| но и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине с |
| пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високи |
| свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више п |
| г априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног проле |
| оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тр |
| е на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао |
| {S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она забора |
| ном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајућ |
| у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су |
| ли јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону з |
| је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али ун |
| у:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што посто |
| {S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна |
| {S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати |
| домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, |
| светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гл |
| рага Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озби |
| остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гл |
| ицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ об |
| елим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и |
| мили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири |
| {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем |
| ра?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу |
| и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и бел |
| е "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти в |
| ји (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о |
| ње он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити". |
| ву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећа |
| и постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је з |
| изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала |
| чи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S |
| Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумева |
| убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никоди |
| елике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном ск |
| гара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавш |
| рала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике в |
| Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим стари |
| м, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под в |
| а дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам л |
| ио као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очи |
| ивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака |
| утку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, |
| {S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића... |
| је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције б |
| х богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово д |
| еж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је |
| пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег |
| ег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други |
| ветла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с |
| не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необуз |
| настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - прогово |
| тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у г |
| е у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх ј |
| кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Упр |
| {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, к |
| сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља |
| ишта.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је |
| спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Ал |
| о са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне |
| аш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све ви |
| ица.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде |
| стави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломни |
| {S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и д |
| пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати |
| често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, ц |
| у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним слика |
| еднога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз |
| и променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ног |
| чајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико |
| арамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} О |
| ешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, |
| једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, ко |
| ти се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зн |
| овека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, о |
| ене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, т |
| завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим р |
| не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за же |
| последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кор |
| {S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по пла |
| ких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила зат |
| и, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него ик |
| димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани |
| бог прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} За |
| ти, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} |
| ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време б |
| ги узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези к |
| ило јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсв |
| бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржава |
| малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између на |
| е", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", ча |
| , страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци |
| , долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила см |
| саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очек |
| ада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би мо |
| молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бит |
| их критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све |
| није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та |
| а, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се о |
| ли како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Кара |
| дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не |
| када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све т |
| се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он |
| стирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што в |
| чки понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, |
| више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то д |
| м.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне |
| и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролаз |
| {S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво |
| .{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је |
| твари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер ш |
| - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе св |
| и радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није п |
| глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Мо |
| - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она |
| љам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему |
| огло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она по |
| сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се је |
| борност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила на |
| - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој с |
| вучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у з |
| овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - про |
| е. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао |
| љења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвал |
| са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама |
| једно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случа |
| буђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишља |
| е у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под к |
| } Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба |
| це без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци н |
| тева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., п |
| ости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајал |
| рст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јас |
| имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребни |
| зећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је пр |
| едељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио не |
| мах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео? |
| Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво |
| утање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? |
| исином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ра |
| нао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и о |
| одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толи |
| е стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не |
| чито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у поја |
| тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршиват |
| бећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опо |
| господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овд |
| на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То |
| над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, П |
| ба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу |
| увише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба пр |
| S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Ра |
| одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би |
| а себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то ч |
| улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта с |
| ру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали |
| читајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини |
| до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је |
| и револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{ |
| поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим зал |
| не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да убл |
| м зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може зна |
| зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера ј |
| није вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, замо |
| а.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим мо |
| ца.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он т |
| адмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привла |
| лаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада прав |
| крет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нес |
| га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је |
| м.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук. |
| е бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само |
| а (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгле |
| разна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{ |
| г његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде с |
| очеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препун |
| очне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S |
| њем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало |
| о уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам ра |
| да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, |
| ог и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка |
| ем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био |
| д свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... |
| и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли |
| н препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роман |
| ?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и |
| гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, |
| одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у |
| уривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беш |
| осле онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тре |
| се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио |
| риближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно шт |
| ни воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један |
| ха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану |
| једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог |
| рности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади д |
| нух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарк |
| је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дак |
| Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и ре |
| , ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем |
| јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не мож |
| ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да |
| у побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), та |
| одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесн |
| могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био |
| за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, наг |
| осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљ |
| ем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од мног |
| својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући |
| је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај жив |
| погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се |
| т учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опије |
| ео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! |
| борављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескр |
| ош не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, кој |
| брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пр |
| а занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сре |
| одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до об |
| г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа д |
| е учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана доп |
| брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S |
| Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши |
| , он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених |
| {S} И каква жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић |
| , пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је в |
| глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у так |
| речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега |
| патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је г |
| чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом и |
| је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је н |
| држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради пол |
| и завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од с |
| оквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не пр |
| гајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње свој жив |
| риста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као |
| {S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који с |
| Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде пре |
| о, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику |
| }Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је |
| зу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметит |
| мена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S |
| ивота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тр |
| а се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да |
| иће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта |
| у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сас |
| даљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба зао |
| дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и за |
| два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао |
| се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упије |
| да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек |
| ашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, |
| сно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу |
| зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Ср |
| а повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}В |
| S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену |
| они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилик |
| као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор с |
| шла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило п |
| ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим с |
| ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно |
| трес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте |
| мерику - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да |
| зи Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слу |
| заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S |
| образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључа |
| иже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на |
| изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, |
| што сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, п |
| упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напу |
| нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто л |
| ано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циган |
| Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра до |
| подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (кој |
| е хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео |
| и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином ч |
| ним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више нег |
| - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и туж |
| вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, к |
| ић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карама |
| Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као кам |
| да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у |
| тите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би н |
| {S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. |
| част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада пит |
| све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљен |
| ајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} |
| име рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте сп |
| а луд или нисам?{S} Јесам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{ |
| поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто |
| адмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ |
| а.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар н |
| ом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, |
| то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је |
| коро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цоку |
| ребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} |
| ио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после т |
| ада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био |
| оја је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опрости |
| ла.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мал |
| слушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настав |
| се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се поп |
| - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је |
| м изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом с |
| ви питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар ни |
| када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико вели |
| Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети |
| иш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем |
| бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спа |
| ном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - ре |
| м је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми ка |
| паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином |
| без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? |
| тах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Ма |
| тите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила з |
| Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарков |
| S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} |
| ита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отвор |
| његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необичн |
| урим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно из |
| о? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и зат |
| успеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али о |
| о први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све виш |
| ам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остаје |
| будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на кра |
| тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чини |
| ичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим стр |
| мо да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - |
| еколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јован |
| исам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања. |
| о.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и п |
| него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратк |
| ор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, ко |
| указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нар |
| знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, |
| низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеп |
| козвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе |
| } У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежин |
| ада служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дођ |
| у према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Рад |
| ушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударе |
| на нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- |
| својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране |
| часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио |
| згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена |
| утака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посве |
| ...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, вид |
| према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако бил |
| {S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја у |
| - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недоста |
| заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умед |
| се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мо |
| е само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у по |
| овано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Ње |
| кла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тра |
| она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потисну |
| бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог чове |
| мени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да |
| тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - |
| ства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало д |
| светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрет |
| ипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави д |
| својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране |
| поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, стра |
| то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављен |
| времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се он |
| } Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{ |
| ао члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашња велик |
| рба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, |
| кама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајуш |
| баци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му |
| Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново |
| ована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, а |
| мена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играч |
| ог капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје |
| е; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших уши |
| ијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је је |
| } Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да б |
| ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без |
| коравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро м |
| јасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја |
| за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на |
| :{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице |
| ичега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Пог |
| кључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладн |
| цу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. |
| г сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту |
| тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{ |
| } Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвож |
| који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена |
| зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, ње |
| а домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, ка |
| живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек т |
| куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секр |
| ној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, и |
| , неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и |
| } Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, с |
| ебало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине р |
| га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се |
| иве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{ |
| мо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} |
| баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, |
| упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S |
| биствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, св |
| је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице |
| е то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми с |
| ном срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што зво |
| латком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и |
| на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву свој |
| д мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледај |
| ђаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} |
| хта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} |
| а звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пр |
| ло то обично монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба им |
| ићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и не |
| е...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје |
| их су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вра |
| јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним треп |
| а, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још |
| тања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по |
| неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: |
| {S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али ч |
| ње!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - |
| . то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, |
| ена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси |
| то ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, |
| трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одв |
| но "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео |
| ндом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огром |
| љиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва |
| Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини |
| ању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, |
| благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S |
| да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, у |
| над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, д |
| ито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, |
| ше махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим т |
| би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и ос |
| десет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) б |
| дан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући рук |
| удио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке. |
| {S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове |
| животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сад |
| } - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмили |
| је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг |
| а дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задр |
| не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора |
| његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У |
| азу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и њ |
| а, да дух никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се ч |
| од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се н |
| сечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио |
| озбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје п |
| , после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, |
| дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе |
| као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само к |
| вор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се ст |
| }Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне од |
| сто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим |
| шту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја н |
| м нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хт |
| нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се н |
| се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; |
| морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? |
| Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му |
| ла преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити |
| а.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанс |
| } - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еее |
| т је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се |
| {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмил |
| Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим |
| ута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на к |
| т, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није з |
| ру, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} |
| е против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и |
| као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих |
| , између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим |
| се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо д |
| у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два па |
| лија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се с |
| релази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам |
| ке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред |
| е, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} За |
| о њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где |
| е, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали неп |
| е да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра ран |
| .{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједно |
| није, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком |
| хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под |
| згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва пр |
| ображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику |
| непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили зад |
| свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како к |
| су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... |
| т није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. |
| м повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински |
| н је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хт |
| ор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за |
| у, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна |
| о уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одма |
| " или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, п |
| ити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам и |
| ић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било о |
| мора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно да |
| шта друго до немоћно ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само |
| олицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се |
| ивот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није кра |
| до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гроб |
| која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, з |
| стаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште друг |
| или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на М |
| ије било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} О |
| и свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који |
| у учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот о |
| обедити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави |
| пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се |
| осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, ш |
| и.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, |
| S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је са |
| жена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи |
| евале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај |
| проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви м |
| х Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески нач |
| е шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јо |
| мао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љ |
| чи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће до |
| колико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} |
| га даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и пор |
| етку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S |
| ребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакида |
| ине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У к |
| повратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће |
| го људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и т |
| а, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је му |
| и свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у |
| Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до |
| била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља |
| вој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да |
| да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха |
| из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људ |
| осветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети |
| жа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази |
| правком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрб |
| ке; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Ос |
| писано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, ц |
| она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, |
| арамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у М |
| нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од |
| ети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чек |
| ме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом ме |
| да кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном двориш |
| агло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... |
| обе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у то |
| {S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу |
| ше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу неп |
| ао престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она зав |
| ушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бо |
| рјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, к |
| планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидо |
| убоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да |
| тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у неч |
| т покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила |
| ом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри |
| оја се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: |
| а пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиств |
| илом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, |
| анија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од сел |
| мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чарш |
| S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни |
| н је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна |
| дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вра |
| оле, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле |
| ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он упр |
| изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако умет |
| ане, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је п |
| ало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче исп |
| тила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, р |
| апаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два |
| а се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{ |
| због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро |
| тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам |
| а, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, г |
| ило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она с |
| остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га ј |
| се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова ко |
| маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечни |
| свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немо |
| једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... в |
| пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу |
| о да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он |
| ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико ј |
| је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим |
| арања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом |
| ушу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоу |
| .{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих проје |
| - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња |
| иљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук из |
| страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Госпо |
| ите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У |
| светли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понав |
| и у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са |
| а уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњава |
| !{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и |
| нама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, проз |
| гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругов |
| ваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет ко |
| ве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да |
| остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинже |
| и и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим зад |
| ви он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се о |
| ше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покр |
| врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, |
| тала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огре |
| ца и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неп |
| лако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитла |
| ... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурн |
| , али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки |
| а уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али |
| кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на |
| скрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S |
| односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашт |
| су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говор |
| S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. |
| гу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се пол |
| до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бур |
| а и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса |
| акав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - |
| аносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речи |
| у игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекн |
| н више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку |
| етљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе |
| ељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тог |
| и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем р |
| ила на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часа |
| ћи се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто |
| и, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагињ |
| .{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он |
| а, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, |
| рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да |
| е добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме |
| а покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после |
| ици више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам ос |
| авикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, откр |
| облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише |
| речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота |
| његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљив |
| изички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћ |
| ти поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчиц |
| да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једно |
| ћ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање изме |
| света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и праз |
| од Карамарковића једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство |
| је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтед |
| викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да |
| е цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог м |
| оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, о |
| ки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извес |
| онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, с |
| чи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које |
| ић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као |
| , ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не з |
| блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потр |
| то видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој |
| а у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш |
| ло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар |
| лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће д |
| ј њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и |
| њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да |
| осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су п |
| та, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то с |
| се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водо |
| огу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотиц |
| види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако уз |
| пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гур |
| ет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног |
| осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим |
| мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само ј |
| ш постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са |
| и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да |
| глед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - .. |
| оје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега |
| знад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно ди |
| адмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога д |
| ом мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира |
| еци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физи |
| гов душевни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући ка |
| одре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну |
| када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни п |
| го, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, д |
| пишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити |
| ворим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? { |
| ате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена ви |
| ав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{ |
| уруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је з |
| га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, дог |
| м себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред |
| е нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неве |
| узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно |
| } - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - |
| а морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шт |
| е, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, сп |
| судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под н |
| ном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто поко |
| осле одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одоб |
| света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и н |
| ајтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном |
| бе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био не |
| и, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечнос |
| им сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толик |
| лећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, |
| а је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журн |
| м изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које |
| асним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом и |
| рца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плеха |
| успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упо |
| рај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, |
| ољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у п |
| ом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог руж |
| ба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне |
| ј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних |
| мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часов |
| и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би би |
| то се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило |
| н сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутр |
| и учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак ни |
| н и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, |
| ао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{ |
| иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним |
| е могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, |
| ило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} |
| тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је покази |
| а, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин д |
| Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један трен |
| {S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али ш |
| Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада |
| стир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта ј |
| је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину кој |
| ш нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескра |
| оје су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као |
| ријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма |
| ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знал |
| } - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар |
| Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већ |
| дмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она |
| свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом т |
| ка и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два норма |
| S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} |
| страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до |
| егове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је |
| ла је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике |
| и, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа п |
| прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским и живо |
| уги начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која |
| зумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спушт |
| Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице |
| ишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу |
| .{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотво |
| још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У ко |
| роз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S |
| {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са ру |
| } Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене план |
| на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како м |
| ок још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиж |
| реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лак |
| целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поч |
| постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу д |
| ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од н |
| не; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Др |
| и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, ск |
| синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно не |
| н беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим |
| да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, " |
| рашне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак |
| ше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Ј |
| коротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у к |
| је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки п |
| з предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијава |
| на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су к |
| једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови |
| обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} |
| ан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. |
| е па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема заш |
| оласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} Пос |
| те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} |
| је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тр |
| о му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста |
| лика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, |
| очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији ра |
| S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на јо |
| сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што |
| {S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача о |
| ено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њих |
| онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, ср |
| има, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око м |
| к гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућ |
| ну собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које ви |
| нке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и |
| да разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и вл |
| сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине |
| во приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бур |
| озора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у |
| после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше н |
| мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} З |
| уцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, |
| воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том |
| таности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном |
| дан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло |
| вија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро |
| ле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у |
| , осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је |
| Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути јед |
| ечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном т |
| џака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављ |
| {S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, |
| у у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за дру |
| како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут |
| авршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило сво |
| инило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Рани |
| уди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, |
| дмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ип |
| покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким с |
| ратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може н |
| она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених |
| дила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спу |
| у?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли |
| и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише је |
| ицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, ско |
| бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим |
| к задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање |
| чају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки с |
| ом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S |
| извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жрт |
| е доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али |
| ила далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно |
| се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже |
| м воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и из |
| како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано |
| авешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно по |
| испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра кад |
| , свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана |
| свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се |
| га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да |
| ног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико з |
| у у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем н |
| век исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тад |
| стио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све |
| мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих |
| е у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се зауста |
| све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се талас |
| тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да ви |
| неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозра |
| .{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљен |
| Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш |
| сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су би |
| да стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће не |
| а их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да за |
| Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва |
| - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред |
| рење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да |
| т, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S |
| нашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједнач |
| ако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и се |
| адио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни его |
| ; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али |
| р, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанстве |
| {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављ |
| једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају |
| ни израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још |
| га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} О |
| , без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво вре |
| чио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи |
| рквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стај |
| рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кро |
| ло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном |
| ахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону М |
| лицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом и |
| жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене глав |
| војој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око |
| дње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољн |
| риште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке |
| а у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што м |
| учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први |
| едва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог |
| да за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов погл |
| , и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе н |
| и нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) о |
| ала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карт |
| ећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мај |
| дљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је о |
| ир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако пр |
| ом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. { |
| ашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњ |
| немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да м |
| } Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, о |
| {S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је р |
| акве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карак |
| !) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} |
| млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њен |
| ентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за некол |
| у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређ |
| енутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседно |
| пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се |
| абацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, вл |
| амо од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он ј |
| оље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узрок |
| Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће |
| а, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то |
| дмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ва |
| узимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не зн |
| ске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене |
| рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновнија начел |
| ј живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу нег |
| а славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а м |
| је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђе |
| поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су |
| ховником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни |
| есто пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који н |
| Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао |
| у.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаље |
| {S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали |
| овољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговори |
| реме отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би |
| сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{ |
| азмишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је |
| да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, оп |
| о између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове |
| м мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике св |
| риумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазге, коњи и воло |
| еничним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се |
| грливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, |
| и се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, |
| азна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - |
| бових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сет |
| антно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају |
| сао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на к |
| ху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и н |
| ари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође |
| Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из за |
| } Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на |
| и циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, она |
| } После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола час |
| {S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима |
| сти.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пун |
| Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир |
| Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Ка |
| љавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се |
| .{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде |
| ти?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, |
| неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салон |
| дем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије |
| S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини со |
| измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу |
| о врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говори |
| Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бу |
| овић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала по |
| } Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да н |
| н би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као д |
| , само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилс |
| н се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да |
| . {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и јед |
| чи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и |
| уго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{ |
| је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све. |
| м.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури кој |
| га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И ка |
| стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји с |
| сао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; |
| ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне ст |
| о па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа л |
| м, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко |
| ле неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем |
| и неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању |
| озив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му |
| загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио |
| оглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена |
| еко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђ |
| , - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентиментал |
| само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" |
| ла извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и |
| та представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није ја |
| ћи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта |
| у, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? |
| је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова план |
| S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да с |
| ратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим |
| м свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{ |
| мах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана кој |
| ађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Васил |
| онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгле |
| о.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Р |
| вим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и |
| е он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Р |
| ућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, |
| другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дак |
| се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провл |
| ња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до |
| овно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен |
| ибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Прв |
| тима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу |
| ска.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем т |
| S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад |
| Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтал |
| оћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њег |
| звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, |
| чињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон ( |
| га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S |
| ог кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асос |
| о је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут |
| ота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се |
| лико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у |
| своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са |
| граду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду зн |
| провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе посед |
| о ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сеља |
| а. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало зави |
| ла потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзан |
| широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људ |
| творених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући |
| дмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пр |
| су и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поузд |
| видех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и ос |
| исутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чуд |
| е, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозо |
| буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изр |
| свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек |
| мех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро |
| е за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} |
| мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, та |
| а обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа |
| звирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту м |
| знемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Нед |
| колико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{ |
| мо један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је б |
| оверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је луд |
| транкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот |
| аљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Р |
| и у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на ње |
| поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежи |
| {S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и моно |
| тија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, |
| лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем |
| дашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се |
| у понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не поку |
| ше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Д |
| душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од |
| у је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до из |
| ао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када от |
| то, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба п |
| мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Р |
| S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је н |
| ан тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас |
| часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му |
| не послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако ш |
| да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћет |
| купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се В |
| овима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде и |
| о сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разу |
| есецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необи |
| ајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из |
| да.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса |
| е пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен |
| ном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе |
| љеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо |
| ек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разум |
| и.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво |
| иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он |
| наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини |
| једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементис |
| ине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је |
| ремена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру |
| дну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али дост |
| ", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас ро |
| за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима |
| го питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", |
| итајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што ниј |
| у.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред све |
| за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покре |
| знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, нен |
| S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пиш |
| ао свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти врем |
| тисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, ц |
| довољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва... |
| са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми |
| треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је |
| на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те п |
| ед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на |
| о непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са |
| ашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једн |
| тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о |
| ћину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се з |
| друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, т |
| а је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепави |
| и метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је |
| збојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање на |
| он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, по |
| }" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси |
| еном и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очим |
| Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме |
| а минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за таб |
| овца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био |
| ио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} С |
| ак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, о |
| ге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је |
| е.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, п |
| аше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност |
| оја се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж бил |
| рене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у |
| } Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило |
| ивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, |
| изована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки |
| о, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна |
| отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редова |
| у докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећ |
| и чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У јед |
| авршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xеп |
| з тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури д |
| ребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође да |
| змеђу два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и |
| ћа, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верује |
| } Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као дру |
| ом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S |
| е.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио |
| једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш о |
| же, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мис |
| хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са |
| таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја |
| е наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих |
| камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек |
| ве више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој |
| колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Пог |
| атом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је бил |
| бивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - |
| пријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта |
| ко јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња м |
| природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он в |
| аку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само п |
| ред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хлад |
| догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу п |
| сти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је |
| губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мис |
| .{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио ср |
| милостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху ст |
| о други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише |
| он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно |
| хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњ |
| се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и |
| има пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз с |
| арамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја |
| се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам |
| ла његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Она |
| о? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик беог |
| у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро оч |
| ене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барја |
| сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она јед |
| } Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај |
| годности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоки |
| а велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једн |
| шицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, посл |
| ву и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ћ |
| неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасви |
| љала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих посту |
| м и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међу |
| утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овд |
| д његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који |
| ај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну муз |
| је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он |
| ите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са ње |
| S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочита |
| им ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у в |
| Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву јед |
| ве искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није |
| је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} |
| страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - |
| и се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ни |
| енутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да |
| преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S |
| бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два ос |
| кретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да |
| ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положе |
| али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче б |
| гу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренут |
| дела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, |
| нац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платон |
| зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих |
| шај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{ |
| он није несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи " |
| га уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није остављен |
| та.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S |
| и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог ча |
| ушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити ко |
| осподе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зари |
| ња".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, |
| ору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетат |
| на витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје |
| ине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S |
| им крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону пл |
| ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећно |
| енутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорн |
| задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој |
| младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила с |
| ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и |
| ворити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдел |
| ла и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месе |
| етивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутар |
| за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал |
| она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, |
| ема Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карама |
| ању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен. |
| отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се |
| дњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} |
| кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је н |
| ако она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора он |
| лети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у кол |
| ма и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, св |
| е о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, пита |
| већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој |
| Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени |
| у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у |
| пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} |
| дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те уби |
| његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био све |
| Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер г |
| је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што |
| уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} А |
| изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извини |
| су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочниц |
| ма ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он ј |
| зад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је |
| ећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће. |
| смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спава |
| и су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујућ |
| S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног |
| S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да |
| несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откри |
| и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони |
| а да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да |
| тку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тр |
| есто уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов |
| е од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако |
| е мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио п |
| Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет п |
| рема вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што |
| е од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери |
| остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала з |
| није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отет |
| рви поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: |
| не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се р |
| во топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлу |
| ство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне |
| у је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао прове |
| сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи |
| орачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} |
| се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола |
| анија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на |
| у живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У ње |
| мога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њене једноставности, |
| зе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног ч |
| ломљење између две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које |
| Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када |
| е снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на с |
| аком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сна |
| гло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} М |
| ачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло |
| {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне |
| би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, |
| а.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- |
| те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видел |
| арамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ј |
| , на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је |
| ирока и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И пр |
| непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба |
| а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао |
| прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај п |
| могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност так |
| ву.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу бла |
| рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покр |
| остаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S} |
| , замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено дога |
| ену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском п |
| ваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, ал |
| дно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинам |
| онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, ј |
| би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма коли |
| беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела |
| } - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али вид |
| S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али |
| све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи: |
| и нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, |
| тати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, к |
| је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тре |
| би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим |
| ред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схв |
| о више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у |
| поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели как |
| Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само њег |
| а.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А по |
| и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ н |
| оследњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај пр |
| ало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То ни |
| Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, |
| зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изје |
| рану да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив |
| , можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше рев |
| и, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће п |
| смех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S |
| ескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њен |
| када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} |
| , он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи з |
| омаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том |
| г стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у |
| били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, |
| S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће |
| рим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер з |
| беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се сп |
| а беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гла |
| има хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује. |
| ећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што |
| сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено ж |
| ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што п |
| .{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} |
| напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у |
| будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - пита |
| пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни нај |
| ици држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је бил |
| .{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време н |
| пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. { |
| осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. |
| укавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{ |
| бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један пр |
| о! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изглед |
| на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а мес |
| ао воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао |
| одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом |
| за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља о |
| и у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он |
| и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се б |
| осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде до |
| ачисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним вели |
| магљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{ |
| ет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто |
| непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни с |
| ко није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. |
| тим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршет |
| за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и |
| а? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену ка |
| али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се р |
| уштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради своји |
| } Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - |
| , устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна п |
| о и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да |
| вотиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила ве |
| , у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би б |
| рковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, |
| м, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Св |
| {S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на ње |
| {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не о |
| ило, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него |
| S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Ос |
| је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан |
| дједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како |
| е могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели д |
| а.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита |
| над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, |
| олест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сад |
| Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети изв |
| ицама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није п |
| ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим ова |
| оришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ј |
| опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, |
| е ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да по |
| се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори п |
| а:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S |
| ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само |
| вет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесн |
| , до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се |
| ност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини |
| краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је доб |
| се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, |
| ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо в |
| адмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, |
| S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и |
| ристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли |
| товања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} |
| и четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сас |
| , јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и |
| еш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чек |
| аку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући |
| ма:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, О |
| {S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S |
| ува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се од |
| мора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После |
| се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те пр |
| питање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} С |
| а га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина |
| не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене. |
| ак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран |
| ли овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла п |
| тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - |
| оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови |
| асти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као |
| јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да ј |
| дна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех ви |
| се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треп |
| S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту стран |
| оложење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут |
| затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ват |
| његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према |
| е до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часови |
| вике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са н |
| ко необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г- |
| ном узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", |
| а сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{ |
| помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шт |
| у за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он |
| ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског |
| он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно? |
| јан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако бил |
| и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болес |
| обу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепк |
| ечи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном |
| који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све |
| .{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сања |
| лодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове вољ |
| на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим |
| веним рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету |
| карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој п |
| чно узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи д |
| тва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност |
| есе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је доне |
| ом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за |
| ти његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли д |
| ку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђуј |
| професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше сп |
| о завршило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и уском |
| чије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирн |
| дним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "рев |
| сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{ |
| ечи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не ум |
| Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом |
| емати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} X |
| издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је ча |
| олети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и |
| је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али пос |
| г, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и |
| Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се |
| ајзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије. |
| а, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мно |
| S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да |
| о; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један свет |
| у од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Нај |
| ија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S |
| и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S} |
| , замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пут |
| разума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несн |
| она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и |
| е непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он с |
| - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз |
| мог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни |
| тим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог да |
| топљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну. |
| ије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам зак |
| и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све |
| ила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сј |
| стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пе |
| звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у |
| а паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је г |
| оказала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И т |
| димо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурн |
| мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у ро |
| твари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, |
| ветлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} |
| се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) |
| а, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњак |
| ро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново пре |
| а осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - по |
| ољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелен |
| граду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом г |
| као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у |
| н се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој г |
| више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи разв |
| ви му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необичн |
| , пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он у |
| само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној |
| ст дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињал |
| м кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би |
| н да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега пре |
| и гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене! |
| омично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам д |
| опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено у |
| шкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на |
| ј стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да |
| се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и за |
| н беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да ос |
| е да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка |
| ред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, к |
| да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} |
| идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он |
| ету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутел |
| се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда |
| атворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњ |
| рамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном |
| одре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланх |
| на пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико к |
| ло једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка |
| хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међут |
| ика"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле |
| то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек пос |
| има, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши |
| е часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико |
| ећ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, |
| ек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим |
| ва последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква инт |
| Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S |
| жна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој |
| своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, |
| његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак ка |
| собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из с |
| још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не раде |
| рам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши вр |
| ти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај с |
| ло код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима |
| сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је г |
| о зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била |
| ен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} |
| погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али |
| што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б |
| ба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију |
| мила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу |
| иног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканиц |
| за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене г |
| Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, |
| нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} О |
| у, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писа |
| Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватр |
| али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити ман |
| навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна по |
| и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да за |
| и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - |
| аде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно ос |
| ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како |
| ао да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена |
| е тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S |
| и.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отво |
| Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим |
| о боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он |
| алеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S |
| размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе |
| акосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревно |
| та била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону п |
| , на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Река |
| Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поно |
| вење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Тре |
| а му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{ |
| се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури |
| ек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна но |
| роду, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по нек |
| је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Ра |
| да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он |
| ети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати св |
| } Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потра |
| где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све |
| сети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро |
| Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљ |
| }Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја са |
| {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај мла |
| S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори |
| пе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и вла |
| бао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непом |
| Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће |
| тоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раниј |
| че) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским |
| ве узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да ј |
| ки момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуо |
| капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађ |
| ше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим |
| ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар у |
| угојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И |
| скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту ок |
| а поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да п |
| бало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је сам |
| он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почињ |
| а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупи |
| ао ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{ |
| о и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срб |
| и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које |
| дим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Дост |
| застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити и |
| чина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз пре |
| Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше и |
| ком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пу |
| тајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима кој |
| асно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће |
| тама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чок |
| . - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанс |
| S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе удариш |
| ан такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би чове |
| душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светско |
| ло напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се. |
| !) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са зад |
| ђе пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом |
| треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у |
| је се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви |
| памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело о |
| марковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати циг |
| бог супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** |
| она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздањ |
| орења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} |
| погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необичн |
| не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да |
| се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код дру |
| свим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када |
| пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: ста |
| одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом |
| уман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} |
| огаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чем |
| цало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и сл |
| руштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна недостојност јавно и без духа |
| чињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њег |
| и призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осм |
| азуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, рад |
| устом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треп |
| д живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по |
| а биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштр |
| ара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S} |
| , и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу н |
| хом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као |
| едило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, |
| ици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен |
| Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, |
| јало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног |
| ни, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и п |
| ренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у |
| кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завес |
| хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заус |
| ретрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани |
| младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек |
| буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Б |
| ше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива |
| ба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Ц |
| , Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште ве |
| часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г |
| ијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини сам |
| ко часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате |
| старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим |
| лима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше |
| који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсве |
| а мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем зве |
| видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - запо |
| зили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси н |
| , а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се |
| ад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео" |
| ко секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљав |
| акривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него |
| коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секун |
| S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог ње |
| {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У |
| {S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопш |
| остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је то |
| лије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ов |
| сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} |
| , и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Р |
| ба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буд |
| } - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пе |
| живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не |
| град и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Ка |
| ћутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши с |
| едаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хла |
| } Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивос |
| е жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најза |
| - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најза |
| ала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се |
| бити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније о |
| S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве |
| ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у трен |
| ре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражј |
| оме што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтим |
| сто!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када |
| вота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монол |
| Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак д |
| о оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија госп |
| ј чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља |
| у синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз |
| м и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитр |
| арошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? |
| те још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, |
| збуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које с |
| . {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат |
| а је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед |
| света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио |
| увише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши |
| у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угл |
| нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више ред |
| а!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти им |
| ражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жен |
| Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држе |
| , он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сет |
| скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат пр |
| фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га |
| е опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, по |
| поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисце |
| једном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче доти |
| рамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових оч |
| ри се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ват |
| њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, свој |
| воју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојнос |
| само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} |
| овићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... инту |
| длог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не прим |
| ише истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изг |
| озан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да |
| кри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две план |
| веди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неко |
| воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се |
| у да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у ли |
| .{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не мог |
| а осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог |
| ила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлач |
| да га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна |
| мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако |
| но.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није х |
| ђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме |
| у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тад |
| е моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није |
| ље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје с |
| том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје |
| ену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, |
| све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, м |
| него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у кој |
| ена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком |
| утника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу |
| физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и |
| Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно |
| н затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{ |
| их рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према |
| ницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, запл |
| н који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан |
| ца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача |
| био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, ко |
| м Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} По |
| сти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће |
| ног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као ма |
| се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре не |
| е долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радми |
| које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила г |
| о је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разб |
| у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знако |
| и; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кра |
| добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда г |
| кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњ |
| велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој |
| јао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што ј |
| да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетају |
| глед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустил |
| оја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, н |
| овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада в |
| који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне |
| ?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино |
| и Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се к |
| але?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда кој |
| ежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће |
| ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико |
| {S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да |
| признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било |
| ли?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скор |
| сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међути |
| поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али т |
| омирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веро |
| е ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од |
| Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак пр |
| та: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек |
| едостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом |
| вори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед ( |
| ицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и ј |
| {S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је кр |
| еже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини д |
| ено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да каж |
| да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манас |
| оро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на с |
| је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија |
| аругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума |
| ња одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на |
| анственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете |
| еци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} |
| ажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да г |
| ху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости |
| е не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Ра |
| г новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он прогов |
| ише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био |
| вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Ал |
| шава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло |
| му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго |
| мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се |
| пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пре |
| а тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{ |
| и. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том ч |
| о очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} О |
| ак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат |
| њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог друго |
| обом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} |
| вер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страст |
| прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са зл |
| руги из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није о |
| тва.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да |
| ве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, |
| ет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек |
| ја је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је б |
| замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало |
| асова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да |
| .{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, |
| е притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том ч |
| трених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИ |
| пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише |
| с и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том |
| Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше |
| гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођ |
| лица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, |
| је било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико |
| мерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више ниј |
| арамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу |
| оније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их б |
| и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за |
| ало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на |
| да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек |
| ала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, |
| је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душо |
| анство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све |
| ић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна сл |
| тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштв |
| упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што |
| ј мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах |
| ес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) луп |
| извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што гов |
| Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, |
| ло необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - |
| о догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт |
| кшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине |
| стави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме |
| вота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући мал |
| ст је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван |
| овао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А |
| ији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Р |
| вала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато шт |
| ија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут по |
| ежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ст |
| г своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), о |
| ај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја |
| вљаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био |
| вност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећ |
| мехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми каже |
| ...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се |
| зу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да |
| н просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку. |
| То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари к |
| м својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву сна |
| арковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад с |
| једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога пок |
| ом је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} И |
| та и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он ј |
| ом зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. |
| м светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: |
| су виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам приј |
| рзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та |
| јзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишља |
| е, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, К |
| собљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно в |
| - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред |
| .{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само н |
| руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини |
| да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала |
| им, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на |
| је је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика с |
| свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се нала |
| порства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних по |
| н је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све |
| чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу |
| љивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та ш |
| сна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше о |
| а хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега |
| увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта |
| Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са стр |
| рви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. |
| , а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку кад |
| се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора |
| .{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја мора |
| е речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто |
| извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све |
| у?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он |
| на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схват |
| ичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се пред |
| {S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела к |
| и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: о |
| им картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља! |
| толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам |
| штине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао униш |
| се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видел |
| догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућно |
| ира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, |
| е балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униж |
| несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те плано |
| ем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јут |
| о понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино мест |
| случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје |
| адно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој.. |
| рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао как |
| е, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу о |
| ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном |
| а што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те |
| Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби о |
| окушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захук |
| тно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се јо |
| идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин б |
| дано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или |
| тављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зау |
| нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се |
| он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у |
| и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодл |
| ким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све виш |
| како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радит |
| ка Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада |
| ан се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде |
| мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, вид |
| завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несре |
| буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на с |
| .{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} |
| он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по раме |
| њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по с |
| дмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та |
| е она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако ја |
| зиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, из |
| ло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходни |
| ма и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво о |
| то сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло |
| ојмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хо |
| рба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражит |
| едно изненађење. {S}Корачајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{ |
| амарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ј |
| евету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба |
| , он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку |
| и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који |
| } Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у свој |
| о логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размиш |
| криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, |
| онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа |
| још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет |
| ам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са |
| жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, |
| о домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивш |
| данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, |
| сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, и |
| м, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је т |
| .{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово |
| буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се п |
| а крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она |
| о неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S |
| ра да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће с |
| у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која |
| што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} |
| итање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухвати |
| талом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би |
| ки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају ни |
| чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - т |
| луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношч |
| сти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучно |
| и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речен |
| амарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том |
| као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и мо |
| други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и |
| нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је прово |
| {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г- |
| Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна |
| и бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} |
| авало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно |
| и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку |
| ликој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што |
| напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - |
| вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба |
| ска.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да в |
| олу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина. |
| хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке |
| тао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или |
| чан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио |
| служио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толик |
| говорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту |
| н већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су |
| аци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што п |
| то! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје |
| S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми ја |
| де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још не |
| S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револве |
| је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност |
| а га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично |
| запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се с |
| то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у ко |
| ри.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се |
| мађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу к |
| у душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" са |
| одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари |
| е, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули корац |
| нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазим |
| овић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на |
| ла? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врат |
| направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне с |
| ју; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Беог |
| и право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прек |
| ада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред њ |
| Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је за |
| човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај чов |
| а јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себ |
| рајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и |
| Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? |
| е Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али |
| а чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја |
| {S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S |
| еба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему т |
| смешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, |
| кну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође н |
| } Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - К |
| S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи |
| набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен |
| и не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучењ |
| Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му |
| радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића |
| шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били ка |
| онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу с |
| и он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замисли |
| ше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због |
| ка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога све |
| глед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{ |
| о говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не. |
| стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог х |
| ло које једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под |
| редсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли: |
| ме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{ |
| а узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер |
| и мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ниш |
| слио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржа |
| и потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући насумице |
| ст, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S |
| осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од св |
| уди, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у |
| него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, |
| ма, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је тре |
| кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и нем |
| отле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се |
| ремена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у вр |
| ати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре |
| унији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, о |
| све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена ви |
| е пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким ч |
| милу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним ј |
| ај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила о |
| а престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} О |
| беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе |
| ицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радми |
| иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све |
| ити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он |
| лиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{ |
| т, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S |
| му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно пр |
| ор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луд |
| исли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече н |
| а уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - уз |
| ство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон |
| Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у сл |
| , због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на јед |
| Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један |
| - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа |
| а би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном |
| промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао ч |
| лабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство |
| са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у д |
| која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше |
| о тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро св |
| а му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним |
| гство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна гос |
| ер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај чов |
| "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостој |
| је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти тв |
| з тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала ве |
| и пред једном огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и об |
| с му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, де |
| ла између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог дога |
| га и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње зат |
| де и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећа |
| ко је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали н |
| а му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе о |
| чајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове к |
| ве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да |
| ош једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву с |
| ри глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата |
| {S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се ва |
| лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и су |
| и ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и т |
| молио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Мар |
| о у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да з |
| асно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао |
| из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на |
| Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европс |
| кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да б |
| беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог д |
| да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. |
| е сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друг |
| ио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави |
| !{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукав |
| погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се нала |
| } До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Ј |
| гра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њи |
| то познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оно |
| дила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, уда |
| тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога д |
| гаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше у |
| шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска ст |
| вшег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основ |
| ност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене прос |
| ко се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за буду |
| тити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толи |
| а трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, ниј |
| о се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утиц |
| прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кљ |
| о поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави |
| непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толи |
| а његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци с |
| нуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер |
| на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најз |
| среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Ос |
| старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{ |
| ја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, |
| е задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учини |
| ха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава не |
| ите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - |
| корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи |
| утку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматра |
| га.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде |
| е ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру ко |
| главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Как |
| не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и д |
| е многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја |
| мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између |
| и о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој вис |
| ао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипа |
| то сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за посл |
| јзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао м |
| .{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није |
| ново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} |
| о, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се пре |
| .{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић |
| не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, |
| х смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала |
| сећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји о |
| } Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он пр |
| учи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помог |
| ма себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти |
| што бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим о |
| је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - |
| јну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, то |
| } Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} О |
| ила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот ба |
| а неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још |
| између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно |
| азлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако |
| ада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако иш |
| наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - поми |
| он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило |
| е налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пер |
| его што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и |
| сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесн |
| е протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак ми |
| упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очиј |
| гућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била ром |
| кривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она |
| , не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зај |
| озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њен |
| {S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу трепе |
| дмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с вре |
| илу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који ј |
| на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{ |
| ко говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на |
| м да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу |
| о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би м |
| еперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помилов |
| бгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од с |
| мо игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био пораж |
| ао болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок |
| о, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар |
| на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је поз |
| } Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пако |
| азад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста. |
| и, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али ка |
| им испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде |
| воришта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић |
| чи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од н |
| цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно |
| а самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи нап |
| један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у с |
| Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарко |
| арошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друг |
| е ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према п |
| рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи ц |
| трану, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста уда |
| ежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етер |
| љку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тад |
| громног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива |
| у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, |
| исером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху сре |
| зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те в |
| одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при сво |
| као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога о |
| Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства |
| И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као пр |
| пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни јед |
| срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја |
| часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, |
| ну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде |
| ко је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слобо |
| а то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свег |
| тра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин кој |
| и говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} |
| е потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурн |
| сну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу забора |
| стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} |
| к и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полак |
| налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, ч |
| ади својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличава |
| ј соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она н |
| .{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до луд |
| ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује |
| одне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један је |
| вијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сус |
| дрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она |
| би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећ |
| е мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њ |
| ли пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: о |
| е, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око |
| пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, оста |
| Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој |
| лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како |
| као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочи |
| схватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет нек |
| дима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Ср |
| ир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземно |
| ћ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да |
| и ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша |
| - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести |
| ој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја |
| не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стај |
| сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство ран |
| ва лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се |
| агрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је мог |
| во под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге |
| амарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред |
| дном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од ула |
| ице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном |
| рак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, |
| дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јо |
| и се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али н |
| им!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, мака |
| Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S |
| ички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила јо |
| тавити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисл |
| }При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} |
| пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта у |
| иљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно |
| и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XX |
| кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, успра |
| {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну |
| ветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И |
| на успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана бе |
| стуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто |
| пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа |
| а успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишин |
| ру, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме ж |
| ла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта |
| атовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она |
| их груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, он |
| а је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотеруј |
| је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујић |
| {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Ме |
| рава љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престал |
| је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као з |
| он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она м |
| дим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме за |
| ећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим |
| бровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога |
| ћа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се п |
| ну: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти нед |
| S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је |
| то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми |
| Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је и |
| далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па о |
| ојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Ср |
| спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И т |
| оји прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} |
| је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу |
| Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је п |
| новима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не п |
| и се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњ |
| у у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од |
| и, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори |
| она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловал |
| м.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са |
| овој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу |
| мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући |
| евине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ ис |
| јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само ј |
| еланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољ |
| разима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S |
| Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да ско |
| утим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно |
| ...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном р |
| ражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S |
| ме крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гле |
| више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко |
| а би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му пок |
| Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде |
| - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што с |
| напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистал |
| ић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га ј |
| јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда излож |
| ред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана прес |
| ли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - |
| ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљ |
| стиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења наста |
| баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао. |
| обила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светло |
| , добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успор |
| цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрх |
| другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој |
| видљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано |
| S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамар |
| ти његовог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ са |
| да волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале исп |
| ругим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј мали |
| покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слуша |
| ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, |
| ако је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно |
| у све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера |
| ве више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Цр |
| одило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и та |
| није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој суз |
| са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они |
| глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да сп |
| адмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S |
| он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, |
| ече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио |
| а бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред |
| .{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни |
| су изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, н |
| чи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оц |
| нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могл |
| и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она |
| а и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} |
| Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а св |
| сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пл |
| нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после ду |
| дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамар |
| тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале |
| е седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су зве |
| а; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен |
| ије и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, п |
| дан снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S |
| трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вр |
| идашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикн |
| он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у |
| озора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S |
| ме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из |
| лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате |
| , седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увој |
| ће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу |
| или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један ве |
| аја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли упла |
| на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; |
| у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде с |
| ли у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беш |
| Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не |
| е, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путе |
| отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица |
| ечи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он |
| пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Ви |
| ах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарис |
| јности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко |
| вог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он ја |
| време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље. |
| био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро распо |
| нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, дод |
| е. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавал |
| клопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре мн |
| {S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао |
| лада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта |
| х се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене |
| алуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} П |
| вим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој с |
| коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је |
| му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претек |
| , ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том |
| часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S |
| као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велик |
| Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. |
| витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учи |
| адмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени по |
| на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разум |
| уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује |
| ање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу иза |
| оже Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења |
| одно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај |
| S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изг |
| ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... |
| о окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом ико |
| , да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим |
| ет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима пр |
| аде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем |
| ла разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату ж |
| о је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само је |
| } - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је пр |
| олу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди |
| им и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа н |
| рода је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње |
| , отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} О |
| таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, |
| предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кр |
| же лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се пре |
| и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у |
| омобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење с |
| Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што |
| {S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти |
| затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би прим |
| гуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасно |
| ? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да |
| о глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помис |
| авши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... и |
| одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони р |
| и збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Сино |
| ио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при то |
| баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. { |
| .{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погле |
| } Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај њего |
| нити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим м |
| ку?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и х |
| све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - |
| }- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фот |
| да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чу |
| ао да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове |
| .{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком пове |
| на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она ниј |
| ио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при т |
| вде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућност |
| на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места |
| исли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него |
| а очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махо |
| а иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху |
| примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из ст |
| болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кра |
| сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у ис |
| е јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и |
| е пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска п |
| глед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к |
| По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаш |
| Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута |
| одређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена |
| ем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као |
| ма.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па |
| препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена са |
| } Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, он |
| ошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од |
| наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, |
| што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се ко |
| јњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монстр |
| због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, друг |
| н чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, рук |
| у ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} |
| млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није позн |
| на да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело те |
| тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба ј |
| ла гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним к |
| {S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, св |
| са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића |
| а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњ |
| и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гле |
| то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова |
| его их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "с |
| та се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! |
| .{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} |
| милиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живо |
| све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и по |
| и ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! |
| им.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше |
| и и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} |
| ера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе јед |
| ка, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо и |
| {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се виш |
| не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да |
| } Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... в |
| е мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више н |
| ** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, поне |
| - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш |
| аде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Он |
| .{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице |
| седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да |
| так једног новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као |
| ад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала. |
| а, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашни |
| уче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га при |
| , али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало кас |
| цима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако к |
| енама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећа |
| ?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвал |
| е пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину |
| ву љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је н |
| стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била в |
| .{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала |
| едња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било |
| ој подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржав |
| е пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне |
| је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једн |
| вић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио |
| ло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са |
| са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је |
| у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све |
| је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, |
| за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не |
| стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?! |
| ла да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} |
| ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{ |
| ебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је |
| и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда |
| није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површи |
| ети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово озд |
| После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред |
| аде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би мо |
| знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак изв |
| пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући и |
| распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: { |
| виту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Ж |
| сети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да |
| том на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да прева |
| ше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све |
| једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос доне |
| , оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срб |
| итао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} |
| уке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао т |
| ним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим |
| указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и |
| ује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсв |
| праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен |
| м једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од с |
| је нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најп |
| ош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и теп |
| Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. { |
| само једно обично и овештало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи |
| више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из |
| себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то вр |
| е имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспосо |
| бало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак то |
| о не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и |
| е.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше |
| ено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватр |
| , да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, |
| ово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би |
| љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која н |
| био нова земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{ |
| а љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она рад |
| у, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки |
| заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Срб |
| страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се |
| ену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба т |
| де и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао |
| из образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела |
| Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази |
| роговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни |
| но видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде |
| е Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена д |
| {S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако в |
| срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те |
| се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S |
| рбу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за |
| ахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, |
| е не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, |
| а.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих |
| ти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну |
| ни је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, |
| - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас ве |
| изих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу |
| она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе |
| ет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са нескл |
| једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је |
| оба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дан |
| гано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак |
| о си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. |
| е пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из њего |
| нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите |
| он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну |
| причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у ње |
| њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где ст |
| у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она |
| , настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - |
| оложај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа |
| своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима по |
| а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} |
| (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби ср |
| асилије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита |
| Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром г |
| вет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило ку |
| о.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не |
| очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је по |
| овору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њен |
| жењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађ |
| она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи |
| о, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- |
| ећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који с |
| јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. { |
| де јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када иза |
| ели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Г |
| ако се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Ка |
| игурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није |
| решним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек шт |
| осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој |
| вања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен ц |
| да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног ш |
| о уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, пр |
| .{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме |
| лазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - д |
| ложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у |
| њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног |
| арамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта |
| осле не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила б |
| и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас пр |
| да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће |
| а јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен р |
| вијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{ |
| руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, |
| е осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала н |
| сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јо |
| Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да понови |
| могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја |
| ње да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као |
| као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијуш |
| ог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толи |
| еоград.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је му |
| орите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толик |
| о желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говори |
| нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мисл |
| енци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица кој |
| авала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам |
| у, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не |
| , у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, по |
| неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза л |
| играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пож |
| очне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни п |
| се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{ |
| жећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долаз |
| пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа ви |
| ко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико т |
| нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жен |
| ћи тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, непо |
| чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у л |
| ање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо доби |
| одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навика |
| .{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њ |
| брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се |
| е које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, |
| тли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, |
| х врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и |
| на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Васи |
| руке изгледало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверн |
| бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни п |
| ње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш орт |
| , у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друшт |
| S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Ник |
| су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало |
| е са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, с |
| } У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта |
| то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, |
| главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као |
| .{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још |
| } - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ је |
| ти повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме уско |
| ник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах |
| случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, њег |
| спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже |
| асмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} |
| их околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије пр |
| .{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву на |
| ти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи |
| лену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, |
| вао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби |
| Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, |
| како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, |
| {S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, с |
| тоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - |
| ? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{ |
| има и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном? |
| што сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они с |
| горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро в |
| оме средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац |
| да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова прим |
| о Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без прес |
| хом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио пов |
| какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу м |
| Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовано |
| а!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, |
| ознавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне р |
| крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али он |
| полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак |
| иру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Т |
| вољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то мож |
| је само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао п |
| бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита |
| ог новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непо |
| у бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и |
| а три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онд |
| ло свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која |
| сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због из |
| весна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив. |
| гућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се н |
| тари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше |
| ше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немо |
| ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{ |
| оследњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, |
| лико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажур |
| о.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједном дође до |
| не, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарк |
| {S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја |
| о крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "м |
| матраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње |
| у".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће |
| ањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи |
| еја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, |
| изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад сва та |
| ра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чист |
| у пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решен |
| седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често прати |
| узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Насл |
| зјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испит |
| аде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Кара |
| рковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити метод |
| неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозра |
| } Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било ј |
| и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче ј |
| ом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која |
| Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Н |
| гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- |
| не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И т |
| можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза би |
| прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цр |
| ик да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја пок |
| "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био |
| це!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрд |
| речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом |
| све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало до |
| де да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логик |
| ности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, |
| мња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само |
| , прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло до |
| мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђер |
| чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у |
| им... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - По |
| погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши |
| асје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у |
| њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге |
| јалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стај |
| S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико кора |
| ло је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње з |
| о, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном д |
| исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запа |
| када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старуди |
| ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно |
| вићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше |
| де, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја т |
| !{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају. |
| бе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, во |
| могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S |
| тао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Так |
| те!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тра |
| шу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка |
| ше румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао |
| ија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој |
| штен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда р |
| оја носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним д |
| , прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, |
| и спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она |
| оново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "И |
| а бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али не |
| о.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многоброј |
| ком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио. |
| а се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да |
| {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамач |
| а ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можд |
| а сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, |
| ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину: |
| - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, С |
| легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, о |
| есе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (ко |
| ез мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Рад |
| гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигур |
| его што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мис |
| ература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све |
| ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем н |
| разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденциј |
| н, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наста |
| првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта.. |
| Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још стр |
| са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додад |
| е то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док о |
| м довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним |
| ћу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и г |
| вољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да |
| м се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам |
| не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим |
| ти готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира п |
| ора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да поста |
| овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Гот |
| се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њ |
| је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у креве |
| тав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да |
| у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш |
| због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Друг |
| знути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склон |
| пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи кој |
| S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још ви |
| } Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло |
| ветљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: ње |
| ну већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се |
| - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе |
| ковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") |
| на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли о |
| када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе |
| Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, њег |
| и писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више рас |
| степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше |
| авнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново |
| говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према |
| а. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се |
| је увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, по |
| ицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и п |
| } Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, пом |
| е.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека |
| излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве |
| и Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карама |
| би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења |
| беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко в |
| итворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоње |
| S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фи |
| улу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ов |
| ло и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То н |
| ља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете. |
| та Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и |
| војим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У ц |
| Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осме |
| орави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и |
| и из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, |
| нас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље са |
| чепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући |
| це, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} |
| му пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после |
| твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао |
| - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми жив |
| ирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прек |
| А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће |
| та и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у |
| ом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се д |
| не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе |
| кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој ле |
| макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју |
| праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам г |
| онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео |
| потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити |
| ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одврат |
| о под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокат |
| и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бе |
| же друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пе |
| исно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико |
| имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - |
| не што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и |
| је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше |
| Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао |
| тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и прима |
| није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гле |
| е стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким кол |
| стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну в |
| ше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у после |
| Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених с |
| вају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим п |
| ада откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности. |
| ребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила та |
| ала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из до |
| листала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице |
| та поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у с |
| месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља |
| поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, |
| ол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смиса |
| е поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схва |
| косе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот |
| в.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену |
| S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати в |
| д, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} |
| јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Кали |
| шло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, |
| обу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али раз |
| својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замисл |
| Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да |
| а и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повучени |
| век кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећат |
| е цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим |
| ен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових инт |
| показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да |
| биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља кас |
| хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо |
| ашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у |
| } Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене! |
| себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, |
| {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина |
| ађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се вра |
| на проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зат |
| а врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} |
| } Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзов |
| лико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и с |
| са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што сам |
| атреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{ |
| као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и |
| као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и |
| егово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се тр |
| Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где |
| тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати та |
| пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отпр |
| какве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило в |
| {S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горш |
| оге ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: где ста |
| у.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из |
| ва ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се |
| , једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} С |
| ндрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и неу |
| а његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен |
| м и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подн |
| седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо |
| S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња |
| е првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено вре |
| удском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, ср |
| је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рук |
| ашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је гру |
| у могли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту ос |
| уди имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој |
| даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папра |
| е отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} |
| ада им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде |
| ојим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још |
| радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А тв |
| } Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо бра |
| од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{ |
| ј окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стиго |
| а под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће |
| е ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме нег |
| к у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плав |
| о, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S |
| руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежњ |
| помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као |
| ари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} |
| .{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кад |
| ума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} |
| ам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки |
| вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - пр |
| ожда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те н |
| И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине из |
| - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатељ |
| и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто |
| :{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба М |
| уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно |
| мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло об |
| .{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је т |
| - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана |
| , вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче |
| ађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по ра |
| х поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И ув |
| седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено |
| није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и |
| ако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи |
| а је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе |
| разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и жу |
| не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би мог |
| гано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, са |
| Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по раме |
| је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, с |
| ера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} О |
| а и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже |
| у остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, при |
| довршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живо |
| дно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он ос |
| не његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непос |
| , Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра |
| тално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и кој |
| против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи |
| други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, |
| м (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од р |
| о црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се ви |
| {S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћута |
| пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше |
| и и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: |
| тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који л |
| оже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испу |
| одаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је т |
| њење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем пре |
| манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи п |
| се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са д |
| ећ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, |
| ори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а ш |
| да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - |
| иштаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњ |
| к и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом ниј |
| ! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се |
| оћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су т |
| она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су |
| о је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Леге |
| што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не во |
| еравања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зр |
| ти.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминов |
| , и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени и |
| а чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пил |
| није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер |
| код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се м |
| ао мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} |
| лене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају св |
| да, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, за |
| нда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} К |
| иштавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми н |
| ата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот |
| ад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног и |
| рвог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на |
| гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину |
| ању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се |
| агу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог |
| е и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед |
| азлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, |
| ка мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је |
| и један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало |
| жава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогони |
| цима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен ж |
| ом магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам б |
| било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то |
| к сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наш |
| као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар |
| зглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега са |
| ј тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки уби |
| о језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило |
| ном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, прет |
| поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради |
| о погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме п |
| S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} |
| минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирну |
| одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледа |
| то је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни ј |
| беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада ст |
| и!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим. |
| е то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине |
| !{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време оче |
| војих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претвара |
| ена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквен |
| огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као р |
| им начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, д |
| напред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор |
| шњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је |
| одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада |
| не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено |
| тобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, |
| ходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек ос |
| (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа д |
| никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово вр |
| манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пе |
| и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неоч |
| у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на |
| мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој |
| да бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дат |
| После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је |
| стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја об |
| ао зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Ј |
| до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - дода |
| ета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са сви |
| осити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око с |
| све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екс |
| и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, |
| ј живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно |
| у:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно пр |
| ано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није б |
| и све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, живот његов душевни, н |
| ви!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, м |
| а ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између руч |
| ло касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који |
| ; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе н |
| и за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић у |
| и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јо |
| још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало шт |
| е, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мис |
| а почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегуна |
| Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико п |
| е време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, |
| арци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина |
| чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фат |
| а Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S |
| ш увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас |
| ти. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Јед |
| тпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуниште |
| а Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто н |
| ема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило тол |
| ба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, так |
| е слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не |
| , он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини |
| ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безум |
| ње и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њени |
| огао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер ј |
| дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} При |
| нети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније |
| тео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби |
| уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивањ |
| не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више |
| и небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друг |
| мљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе а |
| {S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и без ика |
| език, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алк |
| ирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јес |
| шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{ |
| ло и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} |
| инара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} |
| ала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвен |
| ве то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али М |
| авесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство |
| видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста п |
| е да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Ал |
| а изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-л |
| несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар сам |
| , прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пр |
| е још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе |
| тију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, јо |
| тена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главн |
| себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће |
| м оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници п |
| чена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Ј |
| ш хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као шт |
| нала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са п |
| м очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрет |
| ошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње! |
| Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље ве |
| вој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да би |
| илу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим |
| таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна |
| еља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он |
| трасти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се |
| S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог пито |
| кне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је |
| - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим п |
| ила онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апс |
| долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварим |
| човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и |
| } Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, |
| о закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у |
| х поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Ср |
| ар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дан |
| а му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућнос |
| кама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прв |
| вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, те |
| бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може |
| S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете |
| лужи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и ш |
| Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуш |
| а пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на |
| руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си ц |
| , али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, т |
| у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека т |
| доречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и |
| омила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњ |
| он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недоста |
| Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер з |
| слима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу р |
| шетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начист |
| во схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "пра |
| , зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне |
| оро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасв |
| би.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им с |
| .{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало св |
| оуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то |
| ати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. |
| уго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, |
| ао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када |
| а прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољ |
| може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се веруј |
| и облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што д |
| ј је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, |
| утим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, |
| дочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, пре |
| {S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега с |
| игнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде |
| ом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога ј |
| говори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у ч |
| ведете. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нест |
| брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, св |
| а неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Св |
| а своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити |
| рало од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека зај |
| да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - |
| је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још ти |
| } Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу |
| та. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао |
| тало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледа |
| џијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим љ |
| м у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, |
| ико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухват |
| е ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{ |
| беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да |
| ава, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се |
| к пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, кр |
| ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безка |
| тно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Је |
| тоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог |
| ком ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, |
| ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање |
| , он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S |
| јари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао |
| о, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он г |
| гуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сад |
| ишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше |
| ог физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је |
| вога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се по |
| јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвест |
| о је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамар |
| је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога ш |
| реке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нис |
| да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снов |
| сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет н |
| лости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, про |
| какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више |
| рескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто |
| њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као д |
| ом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство |
| ивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благ |
| малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - |
| алан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на |
| о рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осуше |
| радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} |
| ку.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи д |
| изнање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене ле |
| овори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у |
| окривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима од |
| рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера |
| да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскос |
| осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама |
| човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је |
| ле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} |
| обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, |
| времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даљ |
| и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пре |
| Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија |
| вотом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у |
| сти, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви вароша |
| ко прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без |
| S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снаго |
| памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота |
| олазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоћ |
| међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прв |
| јачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од дана |
| ела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће о |
| да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишља |
| ство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога ју |
| гим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узн |
| S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоћ |
| - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још ст |
| овог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој |
| тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао нај |
| да изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то оби |
| ивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарко |
| ти, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи |
| неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини с |
| ло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је с |
| е близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Ц |
| који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлуч |
| о, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом |
| он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз п |
| на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који ј |
| атише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су с |
| убила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да |
| ично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на ба |
| говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од они |
| ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео |
| Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, |
| м у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конаци |
| Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: н |
| то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се с |
| посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и з |
| меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у оч |
| чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ет |
| омично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{ |
| је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен |
| .{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се |
| ле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, ј |
| ућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како |
| увише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на |
| плиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} |
| е народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S |
| њела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније сроза |
| , јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Ни |
| . нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срб |
| баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљев |
| њу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Н |
| оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S |
| ећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И |
| се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствар |
| сли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче |
| на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не зн |
| м тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама... |
| ођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{ |
| схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем то |
| страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се мо |
| што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да п |
| када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто ф |
| мо да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Он |
| у.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек |
| {S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и његове добре особи |
| еби све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне б |
| да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не поми |
| та, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било |
| } Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се п |
| помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} По |
| плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад |
| авкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорим |
| ураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на име човека, зат |
| се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? |
| Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше |
| - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне |
| не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин п |
| магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз ода |
| ита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, |
| тавити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је је |
| ет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај да |
| е знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор њег |
| и њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа он |
| творио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њ |
| ад њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спа |
| аса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не |
| Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, |
| - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан |
| ти, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она н |
| ања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним врат |
| рету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од каш |
| {S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треб |
| подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на само |
| S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, |
| ше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом машт |
| онесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него |
| азви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где |
| гојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "гл |
| умна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и на |
| . {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао ота |
| ом!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе заш |
| } Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важи |
| е опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде п |
| ећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, два |
| ишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Ма |
| ти по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са ти |
| ним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затво |
| ало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на |
| .{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа ј |
| створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно ж |
| же поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесен |
| етиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} |
| срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у сре |
| ру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} О |
| ава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она |
| родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би |
| вега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу. |
| бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно |
| ад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} |
| ке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна изд |
| од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен п |
| еница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља |
| неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је си |
| ком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаш |
| тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела пал |
| ља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво |
| тави као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, до |
| због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по |
| оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које ст |
| .{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и једне девојке коју Срба |
| љице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у |
| том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, к |
| {S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима |
| ма.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, кра |
| налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава |
| а видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима в |
| салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега |
| за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред см |
| ом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њ |
| мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови |
| г јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S |
| адмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} С |
| нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Миш |
| азу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, не |
| ијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидо |
| {S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, |
| итељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпун |
| ретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после с |
| е ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понес |
| вршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: вр |
| и на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис п |
| коре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде б |
| е је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан |
| овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да и |
| коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на кра |
| све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале пре |
| ве грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи |
| бија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечен |
| Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, б |
| последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео д |
| ност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога |
| век, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак |
| а та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} |
| са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није |
| и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати са |
| Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да т |
| она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да он |
| ним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихо |
| Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте |
| ру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута |
| } Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пр |
| чекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам траж |
| ар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не мог |
| ово:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то зна |
| аустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ј |
| која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стиша |
| а се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснам |
| итих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или г |
| надним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о с |
| ошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Срб |
| и у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбит |
| мним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и |
| ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он |
| а је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ суви |
| нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види |
| , која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S |
| ! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све |
| оче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, кој |
| волвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта м |
| поправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - С |
| ао себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју ку |
| њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је г |
| е био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао |
| та духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратк |
| омисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да |
| инио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увреди |
| S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете у |
| цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И |
| акође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата с |
| Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја |
| нком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манаст |
| ност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она |
| емонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S |
| н није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и та |
| е и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао |
| ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошт |
| еба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осет |
| ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напу |
| но још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{ |
| ео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам си |
| да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Греши |
| рен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих |
| жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, с |
| да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао уч |
| узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што с |
| је.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карама |
| говетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тр |
| Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокре |
| собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противни |
| нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и |
| чека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај |
| осматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, |
| увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог мора |
| у другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на |
| чи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многоб |
| овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја м |
| у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутк |
| завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није призн |
| ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још |
| бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, к |
| јвише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када до |
| S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "им |
| у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није би |
| и.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и |
| о да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празн |
| до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако сн |
| ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, |
| агло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ би |
| а гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места ј |
| мичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново |
| ла се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била не |
| рба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра. |
| црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо освет |
| јем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче д |
| лико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва |
| нуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч ј |
| о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он д |
| а латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа |
| ка, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способнос |
| метара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у том |
| чито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне по |
| д страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о ко |
| ојој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша. |
| орака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштен |
| оци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго ј |
| де на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трп |
| з отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог ли |
| скама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек ш |
| им креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за јед |
| , укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породични |
| сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим |
| м задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} |
| ша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задов |
| чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-рум |
| кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испр |
| м и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се д |
| није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S |
| истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њ |
| расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима проб |
| де њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то |
| ек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} |
| а, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузима |
| необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ниш |
| и сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам с |
| алој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то |
| S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су д |
| припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале |
| пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ од |
| усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Заш |
| шке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крај |
| ожда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, гла |
| у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здра |
| е скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку шко |
| им пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, |
| евојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - За |
| романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда |
| рко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми т |
| ме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагеди |
| и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмеја |
| е иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до ц |
| ном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тму |
| окварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: |
| ги што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила |
| ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склон |
| {S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути ж |
| ак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, п |
| да, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од |
| аса скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло |
| и мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући |
| његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу к |
| ст те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико мета |
| Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала |
| о се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадра |
| га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од |
| S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, он |
| лова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе п |
| : - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не прим |
| ори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узима |
| и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно |
| она лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира |
| а и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег ж |
| ен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, из |
| риђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и неси |
| ла је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде б |
| лију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном свет |
| о два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше |
| ике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под |
| зде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: б |
| Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат. |
| нчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове св |
| небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која ј |
| о, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново |
| ћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадн |
| том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети д |
| обиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе не |
| којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на с |
| а чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворен |
| цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време |
| дајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја |
| ебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица |
| угом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у сре |
| И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која |
| срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се греја |
| изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у ц |
| гим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим |
| облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друг |
| дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници |
| тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана |
| лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срб |
| осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, не |
| деног у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један |
| лију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером |
| редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између |
| ед.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у |
| , укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачн |
| х часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозн |
| ахом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески наче |
| х још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја ниса |
| шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, к |
| достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}X |
| са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или |
| где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила н |
| у тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} |
| гов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је д |
| атра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али |
| {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не вер |
| Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S |
| рало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада на |
| вараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одго |
| м схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бо |
| лама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиж |
| Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинал |
| ао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је м |
| ши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене н |
| ио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. |
| S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже |
| и нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно стру |
| еговој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у жи |
| иле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је пам |
| ног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Ал |
| и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око |
| освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S |
| којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између њег |
| доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде |
| једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност лежи на њему за будућност њего |
| , своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи |
| е знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретн |
| и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S |
| енице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све |
| воје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требал |
| ику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, |
| да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јач |
| еђу ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, је |
| ног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необјашњива туг |
| релу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде кра |
| она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме живот |
| руди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она ос |
| } Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слаш |
| пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи о |
| ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не с |
| оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао |
| ност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекл |
| је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што ј |
| оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи ц |
| иљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S |
| } Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе |
| дмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба ј |
| свим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите. |
| и?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше ве |
| ... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га |
| болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно |
| ште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, о |
| {S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој |
| хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у |
| о ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама з |
| пуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у д |
| м и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{ |
| у замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после м |
| жели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих ус |
| : почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} С |
| ити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело о |
| и да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико |
| стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч |
| ше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушт |
| етљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказ |
| исли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? |
| осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} |
| његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ћ |
| њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју |
| последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интели |
| ови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као д |
| Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у |
| не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се под |
| ше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан |
| иља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође |
| {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу |
| није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која |
| иво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, как |
| глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то н |
| ше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да с |
| о ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једн |
| перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{ |
| данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи |
| се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ј |
| ње јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за т |
| иде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, ј |
| тани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само д |
| ра, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он с |
| једним јединим замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, сам |
| , ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца. |
| тупили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски |
| овићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувиш |
| тим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново |
| змерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часов |
| ба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потп |
| идео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S |
| вић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} |
| без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство |
| о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у рас |
| вих руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будил |
| истијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи онда када је најусамљенији, Он с |
| ти; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати |
| ам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он |
| брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаки |
| г тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно м |
| ко нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим р |
| , потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене ни |
| рку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру н |
| других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространст |
| це довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после |
| удија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек б |
| тајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба |
| е урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због |
| пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, то |
| рком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком |
| ише, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу о |
| е томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је |
| ољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом мат |
| нском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у на |
| проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скор |
| његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост су |
| аво, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе шт |
| .{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{ |
| толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији тел |
| {S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом ре |
| S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико ут |
| риже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам има |
| због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пру |
| {S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и |
| да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроште |
| зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићим |
| мом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати |
| рена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити са |
| . {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је тр |
| са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{ |
| н у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења |
| S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и |
| им беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два |
| х своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох |
| срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх |
| ашније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у |
| х реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговор |
| проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и оста |
| о чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају |
| не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарк |
| н и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дак |
| а у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његови |
| сто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он |
| тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, |
| свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом |
| ве што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, |
| одине, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина св |
| лобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запре |
| , у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ра |
| де: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Ал |
| уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од д |
| је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено |
| међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само |
| а се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом ре |
| ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је п |
| {S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} С |
| и при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ств |
| сподар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах мог |
| постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и сав |
| отле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и ок |
| двлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се с |
| спитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек |
| бе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу |
| Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, |
| ад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше |
| једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој |
| а свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пр |
| {S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радми |
| е давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и |
| еним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - |
| тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, |
| срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност |
| то бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутн |
| а можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а |
| но среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким |
| од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је ник |
| навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љу |
| ело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на |
| г часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сад |
| о стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим глас |
| ст: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у |
| дио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види ка |
| су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да |
| ећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она |
| а, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепери |
| а се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног |
| тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он |
| она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца |
| } Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила суср |
| гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео на |
| а је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и |
| а није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка по |
| и Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом |
| мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Бил |
| у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе |
| га сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајев |
| у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети дру |
| ог угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз |
| дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радми |
| ледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред све |
| гле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са т |
| ечју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер им |
| павице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми кли |
| ем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио так |
| анцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то д |
| , у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, |
| ло, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао |
| ве то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, |
| Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор по |
| е око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погл |
| е би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да с |
| {S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене |
| нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то мој |
| Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и |
| , који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у |
| S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титр |
| сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један ци |
| ања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то ск |
| та, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо х |
| а никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи да |
| искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страхови |
| целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљ |
| адосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} |
| сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је би |
| да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Ра |
| да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флу |
| о се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Р |
| м да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети |
| ем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примет |
| и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша пон |
| чито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење |
| његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине њег |
| И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему с |
| ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће |
| маку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да |
| као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу |
| сечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Кара |
| , које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих |
| м унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непре |
| светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога ј |
| д малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се |
| четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите |
| то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} |
| упне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да |
| рну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле |
| време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака |
| Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрај |
| ас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колен |
| ики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у нару |
| о место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стој |
| , је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом |
| зјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично зам |
| в.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Ср |
| ијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затв |
| њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи јед |
| осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су хо |
| ном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну |
| око замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је |
| испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом споро |
| испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежи |
| то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, |
| без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарк |
| а овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он ниј |
| .{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов от |
| едњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи п |
| мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности |
| сти. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, |
| -це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао |
| не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у |
| није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једн |
| налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, је |
| а слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам |
| е ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла. |
| нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, д |
| он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, |
| рба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себ |
| енутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очај |
| ју.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да с |
| хне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести неко |
| е је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао как |
| журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} |
| ив, место које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот. |
| та се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам |
| њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и |
| ак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити кој |
| се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом о |
| догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беш |
| , тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, |
| е остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапањ |
| одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше дого |
| од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{ |
| давао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко једно ненадно задовољств |
| о као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он |
| је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и |
| ање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је пре |
| а, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника к |
| тво.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао к |
| промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младо |
| би оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила н |
| речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла |
| {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман |
| роводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његово |
| његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже |
| оби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим ог |
| не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равн |
| пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је |
| ова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стар |
| треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прв |
| дити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше |
| мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим пауз |
| м, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - у |
| е га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он с |
| свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, по |
| манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се |
| е само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је ост |
| у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар |
| војке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рук |
| оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} |
| видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других с |
| ос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, |
| сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не |
| ног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се дочепа |
| или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њ |
| ави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му |
| дговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко с |
| чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он |
| ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесни |
| Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, там |
| им и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не |
| си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S} |
| } Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећа |
| куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, би |
| лећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује ку |
| , у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах о |
| отлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На в |
| брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потму |
| Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Он |
| а жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S |
| ћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није мог |
| лије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има про |
| И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво |
| ашнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}О |
| то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалек |
| ош не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, |
| гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слоб |
| дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаш |
| неки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S |
| слио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше до |
| оћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутр |
| ше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да |
| пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим |
| Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом сам |
| дном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непозна |
| ем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лак |
| теде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одго |
| речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Свак |
| се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и |
| а ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило пр |
| ше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је |
| би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек постав |
| таде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искр |
| такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек п |
| ји у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесно |
| : све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још н |
| тку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до |
| то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на |
| чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} X |
| је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} |
| једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад на |
| свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне |
| е тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испо |
| олико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ств |
| младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S |
| олина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, |
| та учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђав |
| рио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећаји |
| лије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, у |
| годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро |
| та брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада |
| рца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљ |
| лбанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и р |
| , али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али уза |
| што измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем т |
| дну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на |
| ако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место т |
| зичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо |
| аљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} |
| по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је |
| оказивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито с |
| улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни д |
| ире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који п |
| дног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на |
| читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, |
| шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", |
| ечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", с |
| око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога |
| ате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и |
| је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача |
| ила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на но |
| тку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали |
| а исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут прем |
| равом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весе |
| оли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић б |
| ира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је |
| вић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило? |
| Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућени |
| ац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним о |
| е дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем |
| ко тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба |
| рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику |
| отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је има |
| ј кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не |
| де тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добр |
| кање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново он |
| говој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; |
| дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ва |
| а озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најза |
| други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између |
| ао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање |
| осом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао |
| уђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет д |
| Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазил |
| у.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. {S}X Кара |
| ћати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећа |
| е, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет |
| по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у |
| иближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум |
| како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај х |
| од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло |
| а је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шт |
| олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим без |
| дах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукам |
| аведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он |
| м на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже и |
| ли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}О |
| х, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара |
| ; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док |
| од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај |
| м тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила н |
| енима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S} |
| проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не |
| нуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је из |
| лагост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљи |
| зове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и на |
| осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих т |
| поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њем |
| погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поч |
| е лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку д |
| другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, |
| о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије |
| маде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, св |
| ке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S |
| ом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има ч |
| једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... лел |
| које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајућ |
| } Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели д |
| не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А сре |
| да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би |
| подношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: |
| а стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зуб |
| огла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у пре |
| ечи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао |
| гура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво |
| ивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије |
| жи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једв |
| насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш |
| има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стран |
| ста она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у |
| {S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Ње |
| шетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то пита |
| згубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и к |
| непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они |
| ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чи |
| ана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на |
| у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита |
| беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нар |
| сподина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- |
| азан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше |
| ге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жи |
| лицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда к |
| . {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослов |
| дбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не п |
| рба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се о |
| одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, бла |
| се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, освет |
| Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да |
| депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магн |
| о корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} |
| е очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огро |
| велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их ј |
| акажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, |
| са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како |
| да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим |
| ћ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора д |
| обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} |
| приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено во |
| јавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- |
| смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очи |
| атитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у св |
| в човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у |
| тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није до |
| оме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живо |
| ом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунол |
| аљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављен |
| ње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се умор |
| чке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Х |
| авши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опо |
| ед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и о |
| да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} |
| роводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живот |
| жју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи |
| е и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у |
| да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца |
| краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен уку |
| љен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после с |
| резирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велик |
| мао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам триде |
| лило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неи |
| еног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је не |
| све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну р |
| света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља |
| {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се |
| ари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју поквари |
| кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бач |
| осетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и фил |
| којима је можда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању |
| ма био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ра |
| права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се нај |
| да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене |
| {S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку |
| није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше |
| ије ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се |
| ли.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} В |
| {S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што г |
| вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан |
| мна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић |
| ко врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} |
| отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти |
| анове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најваж |
| расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију р |
| примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Рад |
| ек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљава |
| чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} |
| ом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху ј |
| и обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пре |
| арковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се |
| простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључ |
| а мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари |
| гов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поч |
| те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати |
| р и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, иза |
| з црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{ |
| нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног |
| уге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи ј |
| у прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани к |
| тог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико |
| а, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и |
| ђе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку |
| {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак. |
| ас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао |
| и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда |
| ј.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према |
| крет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за мном! - и она |
| е са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше ост |
| {S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста |
| се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од |
| Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек ост |
| но плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледа |
| не?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сл |
| ам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Бил |
| S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} |
| његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори |
| лела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... |
| тарији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од с |
| звања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" |
| е што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, |
| н нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Су |
| умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али |
| времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, ал |
| ју ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узима |
| дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих све |
| и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него |
| ио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно |
| , видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, уч |
| ј се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и |
| олазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из с |
| дсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он с |
| стани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био ег |
| уздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радос |
| пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је |
| . - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одгов |
| одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом |
| несрећан како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од |
| роте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада |
| о што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проуз |
| } Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, п |
| ујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки прич |
| ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На с |
| е бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче сила |
| које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче п |
| ију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом све |
| о обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно |
| ислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави |
| ена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о |
| едан листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на |
| ем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста |
| ико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична |
| не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад К |
| на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане о |
| дан покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах |
| адиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пу |
| чека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече |
| лога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што |
| о... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као д |
| апита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то |
| и на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говор |
| не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - ру |
| заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, |
| Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленим |
| тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потп |
| е прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Ј |
| Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Васи |
| часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледа |
| а окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, о |
| арамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као д |
| његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио до |
| везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом о |
| групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, |
| аставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време ост |
| сак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} |
| ађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште. |
| рећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке |
| да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чи |
| мет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орах |
| часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, н |
| }Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујућ |
| нине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо п |
| е на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић по |
| Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушен |
| } - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво |
| а ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих |
| атрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} |
| е показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја |
| ар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет |
| је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен |
| .{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према р |
| ава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању ни |
| на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Јед |
| венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на на |
| а, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни из |
| и она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, вид |
| ви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било |
| био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмр |
| и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно |
| тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним заврш |
| е маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху зах |
| афу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се за |
| чиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што с |
| ло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким |
| чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учи |
| он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га |
| разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се м |
| ио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плака |
| њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се сврш |
| да десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да |
| ретвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да |
| главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила |
| шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао |
| а некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, |
| ао што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опро |
| д целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и |
| малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сли |
| мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промен |
| {S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Гла |
| је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица н |
| сао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволи |
| лио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{ |
| ајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догод |
| ер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то |
| чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. |
| ди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или сво |
| акар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{ |
| страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо сам |
| ош више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врат |
| макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло и |
| и другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као дв |
| речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети |
| само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарко |
| а варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и вет |
| раног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осе |
| и је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила |
| вот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек |
| њући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној в |
| динку, има огромног корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као прок |
| - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посад |
| мо браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се тр |
| ли које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек |
| покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште |
| а и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила прес |
| онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком |
| ... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново в |
| т и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе з |
| та игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да ост |
| да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако |
| моглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свира |
| е срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде т |
| простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео |
| ала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде |
| оту.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са |
| осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала |
| десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарко |
| адаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да |
| ској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђа |
| бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола |
| вори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе ск |
| руги, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{ |
| у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{ |
| у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким |
| из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосни |
| то је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео |
| г понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и |
| ило.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Је |
| до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин |
| {S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека |
| ебе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (о |
| ше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{ |
| ством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић |
| драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празни |
| ми поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са п |
| ни, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себ |
| успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његов |
| у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је |
| на, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још |
| ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић |
| а стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он з |
| и улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему |
| ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарков |
| .. изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало ч |
| уби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну ск |
| едао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог уз |
| ђа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није с |
| тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их покла |
| о Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браћ |
| себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, моли |
| хватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим с |
| а.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија |
| и највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да вид |
| цкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране |
| енутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Ра |
| престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- |
| иближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак ни |
| е да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бит |
| то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледа |
| } Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манаст |
| на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде при |
| а друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина мо |
| } Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна |
| е мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ства |
| Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужн |
| одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљ |
| а, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети зајед |
| } Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су у |
| дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, не |
| иза звезда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и |
| о да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотреб |
| сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узв |
| у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - |
| њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада |
| Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, о |
| с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храс |
| ио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама |
| , у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену |
| ке потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се доч |
| сније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пу |
| , постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио сво |
| са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ про |
| место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S |
| ко је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћ |
| свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су |
| ша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега |
| у врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иак |
| спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољ |
| јих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, чет |
| о завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Кара |
| {S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би |
| и ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати |
| } Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фант |
| лаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгле |
| у тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} |
| би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окр |
| му су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити |
| на при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазн |
| потребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кре |
| је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога про |
| бину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна ол |
| са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једн |
| виш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - |
| пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хај |
| Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем она |
| ..{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - |
| {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је мог |
| ва или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној по |
| бра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у р |
| оја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остој |
| врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у |
| да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... т |
| м згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју |
| S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми ј |
| руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} |
| рам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{ |
| онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поно |
| Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв |
| пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S |
| тојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, |
| S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљев |
| а.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастир |
| ојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... п |
| еуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати |
| проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке корист |
| манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - |
| илије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку? |
| ешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запали |
| е увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си д |
| викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Бог |
| распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да |
| ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} К |
| .{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Па |
| н заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{ |
| ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, о |
| а га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, |
| {S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје |
| и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га. |
| е је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија нос |
| ш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и ов |
| Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој р |
| али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} |
| тоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти |
| у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим |
| дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму |
| сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А т |
| не капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, |
| к је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, г |
| слио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скре |
| Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, н |
| и му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и |
| та је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Ш |
| је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне |
| маше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момц |
| она.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S} |
| ечи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га |
| једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{ |
| {S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више |
| - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу |
| о беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадес |
| ио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи |
| ојату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и м |
| ени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао |
| ја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, т |
| а, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве! |
| бављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш |
| аде на месту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе. |
| вуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе |
| везују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не |
| би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову |
| еше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се |
| облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{ |
| пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} То |
| је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, не |
| исам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочит |
| е овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S |
| уни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћ |
| калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми треб |
| пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеш |
| о.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се крије |
| сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, " |
| S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима осл |
| ) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која |
| ратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тр |
| римети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му |
| ујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, |
| и од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у р |
| увши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га уд |
| зубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - У |
| ика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја в |
| а, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако |
| у, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим с |
| о оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете ко |
| ала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико мета |
| а.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те прет |
| - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени |
| ковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз з |
| ачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учи |
| ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим |
| енио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планов |
| ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овд |
| , срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја |
| - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нем |
| ана, један одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} |
| ију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу |
| из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После не |
| потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задрж |
| XИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страш |
| ја.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и |
| рети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају с |
| се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио ус |
| ивим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остој |
| себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окре |
| а места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима |
| , који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сре |
| дох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако |
| барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке |
| роватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ б |
| по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна б |
| са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магл |
| рео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бе |
| достојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју с |
| ј граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци |
| био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта д |
| ко озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И |
| офесоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек свој |
| ега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај |
| луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулациј |
| ки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} |
| ине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увре |
| ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да о |
| осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све ви |
| сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара |
| кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - |
| сета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама |
| мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је про |
| сплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о иви |
| је сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, |
| том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се дого |
| В Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у |
| творио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнаде |
| кања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић |
| пија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло |
| јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку доне |
| срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичен |
| ова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свег |
| ланинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напуст |
| малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у моји |
| преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осет |
| на помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање |
| S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се |
| мом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је исп |
| прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха |
| да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да |
| е и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смисл |
| чујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог |
| у слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али |
| и завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег вазд |
| пе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * |
| смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај |
| понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња |
| та у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две шт |
| на, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је |
| илосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, |
| ело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици |
| Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На велико |
| ако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча п |
| етном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прст |
| ог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратим |
| ћа - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме пога |
| .{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S} |
| ена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Ос |
| када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме моли |
| ива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убед |
| Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какв |
| не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колик |
| длуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на |
| ета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у ру |
| креће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неод |
| стаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до |
| бог тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. |
| кула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} |
| не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му |
| шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је п |
| а, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} |
| , витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, |
| ку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и |
| ко могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} М |
| и некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, |
| лом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све |
| ас прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јованов |
| његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати з |
| спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S |
| злог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и могућн |
| оју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једно |
| ају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окр |
| него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али |
| некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у вели |
| Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже гла |
| олела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред |
| але да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га |
| јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чис |
| н ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваз |
| гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врс |
| воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена к |
| едне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена црвен |
| игушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} |
| {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{ |
| S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си |
| Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који |
| зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и вла |
| ејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - За |
| још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесом |
| да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан |
| олажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, |
| па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он ст |
| ижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин |
| је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисл |
| овићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те |
| који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над ц |
| ху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој бе |
| н се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву |
| {S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... |
| омично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић |
| у, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао |
| шњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, |
| е пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у |
| .{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} |
| разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћење |
| .{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, по |
| какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном прома |
| је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једно |
| е заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само |
| а што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си |
| се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оц |
| Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води |
| прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћ |
| кога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на р |
| свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не |
| аља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море |
| цкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Миш |
| пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући |
| једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. |
| ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Го |
| буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда о |
| а мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S |
| о да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје с |
| ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатк |
| о.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} |
| ви у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, п |
| ао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се |
| чинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сва |
| оји пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, |
| викну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} |
| .{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим |
| г, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и |
| Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча п |
| ак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз о |
| анији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међу |
| о не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мо |
| ромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном ст |
| на излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крет |
| ру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одгов |
| но одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; |
| лог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново срето |
| зу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били ј |
| је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, |
| оде, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себ |
| раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком са |
| а не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери пока |
| које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, кад |
| ице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. |
| беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Ка |
| дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њен |
| и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана б |
| па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова ка |
| видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело |
| рема врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе простр |
| е непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињар |
| родица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} |
| ом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која |
| извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изглед |
| са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... |
| изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену з |
| амарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао |
| асипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где |
| онцерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на конц |
| нај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то |
| вог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{ |
| рсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или |
| а.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога |
| етири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесе |
| рнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље |
| овољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој пол |
| ма, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у |
| би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође |
| ојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{ |
| им стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају |
| таш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад дух |
| дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи |
| што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђењ |
| јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавал |
| м шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она |
| , на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови |
| до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он к |
| ише у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ре |
| бу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и к |
| арија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му ј |
| огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознат |
| у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обело |
| тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи |
| ти, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је о |
| у неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке ш |
| ити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толи |
| са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармони |
| еби оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота |
| S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је |
| открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, у |
| он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. |
| олико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта преста |
| д њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно |
| ећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разод |
| њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друг |
| , али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{ |
| поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама |
| в ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви жи |
| е само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изн |
| какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у |
| , увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамар |
| тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук |
| е није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињел |
| својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до |
| ије, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схв |
| Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим п |
| утра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно |
| у и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око |
| већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречно |
| да имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, |
| - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то пита |
| е беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ б |
| е кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све |
| авке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој т |
| дује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се |
| скрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смисл |
| удрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут |
| д сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвес |
| животвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанс |
| овог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да иде |
| не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада |
| вић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време |
| ова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у поглед |
| Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту |
| адмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе |
| ственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном не |
| грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била |
| тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада |
| ј отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стакле |
| а Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусв |
| амо зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} |
| е осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита |
| м раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио |
| пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - |
| Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти с |
| је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је |
| поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми |
| рба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одј |
| ма калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет а |
| о векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га о |
| у у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беш |
| зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из ти |
| ћај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на креве |
| ла ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску |
| S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{ |
| један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} |
| ите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича |
| сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло вре |
| лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба ско |
| Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони н |
| г обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матеро |
| сао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој |
| ј јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и |
| шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред оч |
| вао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем |
| је као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави изр |
| не, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико година, али |
| следњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек ко |
| ан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живо |
| да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спо |
| рала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између |
| но чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим п |
| личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињ |
| казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} |
| розрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да |
| оња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе ње |
| приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, |
| ег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} |
| , застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној |
| марковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности прот |
| акленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво. |
| шљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мисли |
| :{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се с |
| осиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - прогов |
| када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (вод |
| ој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме |
| стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет |
| задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду |
| течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро прово |
| саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена |
| асти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се |
| а руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S |
| рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице |
| S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном но |
| {S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} |
| ањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту |
| је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход |
| на крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пр |
| ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим к |
| просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанст |
| дам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са |
| замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остад |
| се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико не заштићава.{S} И онда, |
| и Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе |
| ириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне се |
| целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет око |
| еђен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас |
| тово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљив |
| киде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд ( |
| сле тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) н |
| а обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољено |
| био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда |
| приметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћ |
| е да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовоља |
| их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука |
| лужавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав |
| сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осе |
| убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S |
| е необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, к |
| ира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвећ |
| шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, |
| новић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од они |
| нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из |
| .{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до к |
| згуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реч |
| ете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рука |
| о, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: |
| ом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво |
| мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскави |
| , још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показ |
| ућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, |
| воје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, |
| Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе |
| било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне |
| затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, |
| } Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на |
| тер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све с |
| ни последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу |
| не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цел |
| А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и п |
| ашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и п |
| : рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети сти |
| идећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је о |
| ице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта |
| о.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на |
| ада бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка |
| те он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима |
| манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим наг |
| еђу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента |
| та наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше с |
| плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић. |
| виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробу |
| и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} О |
| тим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци |
| и главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини |
| S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећ |
| у горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крм |
| {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном ме |
| угом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под сл |
| еко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију |
| светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крај |
| ним мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, обл |
| едино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређос |
| видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан! |
| на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљени |
| ње? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли |
| {S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао прем |
| да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љ |
| ост да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишље |
| допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} У |
| има.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Т |
| његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао |
| е заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толи |
| та некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, |
| очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и |
| сли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тог |
| ицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био |
| зумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо по |
| и да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода н |
| којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног р |
| а гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није треба |
| ј плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не мога |
| када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шт |
| S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралн |
| .{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви |
| г вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по ва |
| стом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне д |
| есорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, |
| ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме |
| тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, с |
| ом дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отворен |
| им безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је |
| ли горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ М |
| ј срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста |
| човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме |
| } Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" д |
| } Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он |
| рбу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену ул |
| да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао шт |
| тењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић |
| он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Ј |
| ђе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскам |
| али много, осећали много, живели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алко |
| а највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и |
| о није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{ |
| } Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све с |
| аљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уз |
| виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уостало |
| ије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем велики |
| м.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? |
| безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и ч |
| уде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гл |
| глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или |
| очне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више н |
| аснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруже |
| ности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једн |
| ата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен |
| , пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, |
| ћа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече |
| овићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, ум |
| о није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим |
| рах затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и др |
| ек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба приме |
| се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али ка |
| Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и |
| S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније |
| адмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разво |
| ли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ц |
| о.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака п |
| бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај |
| неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", |
| , све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средин |
| пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и |
| и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичн |
| део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко ку |
| смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место |
| такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде о |
| нутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова же |
| некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, |
| ад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али |
| , срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} Д |
| е постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући |
| цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је м |
| срећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан |
| еограду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, раме |
| а се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне с |
| } Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; |
| о? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини |
| и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, го |
| зо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S |
| прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љ |
| , без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која |
| било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено |
| рожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је и |
| нате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одуше |
| што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни |
| ди кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плака |
| S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} В |
| {S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет |
| о жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно |
| ада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, ст |
| исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Ник |
| уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради |
| рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, |
| ју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и |
| вим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обрија |
| подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, |
| вих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути |
| страханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва ма |
| хвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, |
| Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком |
| не гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Б |
| у целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Ј |
| је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још |
| и ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да |
| н, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе С |
| први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила |
| у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе св |
| Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су син |
| од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али ње |
| у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, пр |
| безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку |
| ћ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих не |
| {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S |
| стављен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, |
| о прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчен |
| аћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако |
| , толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то |
| тао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на До |
| место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте |
| м, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово |
| сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач! |
| зе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она |
| и такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није |
| абачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало |
| игао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револ |
| стина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој поз |
| но следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ г |
| био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријат |
| покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јас |
| агло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Ј |
| разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим с |
| , који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, |
| у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочиј |
| ед њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он |
| да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај позн |
| теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазо |
| .{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ниш |
| лим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он лич |
| вараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна |
| ај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по о |
| уже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као д |
| пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је пока |
| о са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} |
| е узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је м |
| јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себ |
| је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем |
| не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - г |
| исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада го |
| коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и по |
| се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали |
| , и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она ј |
| вет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, кр |
| његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у |
| Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад |
| чи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одми |
| његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? |
| {S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, ка |
| ин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу н |
| сетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре |
| - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзну |
| а му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса к |
| сећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, призна |
| му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о об |
| а га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво |
| S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и |
| во, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, |
| два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио к |
| остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и |
| еме је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах |
| егову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину д |
| то је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и |
| ом лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Заже |
| ој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприро |
| а сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изаз |
| о и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли и |
| није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе |
| се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишље |
| ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била |
| а она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{ |
| осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку са |
| пеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајно |
| рагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо |
| еше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћут |
| да, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и он |
| реног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и ј |
| плоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини |
| у прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва п |
| }- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега |
| Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви |
| едва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут од |
| вако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој ј |
| о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твог |
| одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно ос |
| сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је н |
| несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли р |
| сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се сави |
| жиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У |
| заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ |
| дмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је |
| кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си в |
| и не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах |
| напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од с |
| о да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаш |
| на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто |
| евне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова |
| пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се |
| журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прс |
| беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се |
| оје је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежнош |
| сима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим |
| он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помо |
| а моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи ку |
| на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваља |
| д.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и дево |
| о срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој по |
| лости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та про |
| ј Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере |
| ад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - |
| же да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да |
| уше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и не |
| е да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је ча |
| рба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и |
| у могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун бе |
| среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није |
| рофесорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на |
| мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и |
| о; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се |
| ужи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калу |
| } Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и ла |
| аше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завр |
| ти, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је пон |
| ије знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила јо |
| ула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сл |
| м; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је |
| то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узе |
| ворим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - |
| де, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустив |
| епона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребр |
| е убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - |
| е је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Ср |
| јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима |
| ислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, |
| њали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, |
| класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; |
| }На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, дру |
| а он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну нео |
| ове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што |
| јзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост |
| авише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, |
| очеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу |
| око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су по |
| а? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуц |
| занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понуд |
| чина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем к |
| е не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку |
| абујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је с |
| е никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на р |
| стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... та |
| Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и по |
| , као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она |
| мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће к |
| блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем |
| е.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико к |
| јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не |
| возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S |
| етак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји |
| ља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли |
| инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, |
| ебало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагињ |
| и пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео |
| спао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољно |
| ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо ос |
| о још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била |
| дбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти крат |
| ко нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} С |
| ело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже ок |
| својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће п |
| дност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наи |
| на, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе |
| да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист во |
| ати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесн |
| о.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљ |
| чи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} З |
| ер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако |
| ро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила в |
| а, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чу |
| један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, |
| лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} О |
| .{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кад |
| хне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамаркови |
| и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те |
| барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади |
| сти. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе |
| ги облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино а |
| са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, н |
| требна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике ката |
| смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је |
| готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова |
| осао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - |
| рво може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам |
| ко, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамаркови |
| а:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио... не, глава м |
| .{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешк |
| м Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене. |
| - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S |
| То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти |
| а, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које стар |
| ком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог св |
| ине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте |
| је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке |
| д првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- |
| Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити |
| нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - |
| ом, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Ј |
| ко?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то |
| бичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се |
| е на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ак |
| силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и з |
| ако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од |
| , - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо.. |
| придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени |
| онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту т |
| схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на |
| хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке |
| душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душ |
| , а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић |
| ехници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја |
| тир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро |
| ада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта |
| ако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - жур |
| у када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао н |
| што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никог |
| а ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу почини |
| ?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни В |
| га, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у та |
| ла на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто |
| у, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упит |
| краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати изм |
| удан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, |
| Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико п |
| {S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео з |
| } Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} |
| једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да |
| су, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не в |
| {S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све |
| реча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од зав |
| луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осме |
| но да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога свет |
| рковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се бе |
| о би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то |
| свим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}О |
| ти прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазн |
| то је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопрос |
| о припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађ |
| да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног сту |
| чепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, |
| S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео с |
| у, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавн |
| ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Нећ |
| } Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га н |
| ост, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељс |
| оз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под з |
| као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечу |
| ковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} |
| - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - про |
| етар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, др |
| За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, з |
| е.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и |
| треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он |
| о за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите ја |
| ко измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак сам |
| до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може |
| ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мисл |
| Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су |
| ље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Изб |
| са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење |
| ити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде ј |
| пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и уми |
| тадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и п |
| а мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се ск |
| лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете п |
| и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Ал |
| личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да |
| , осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на |
| тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - |
| , изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Госпо |
| ухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, не |
| јан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Профе |
| са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, |
| љно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен |
| сти, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене |
| плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} |
| ме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну |
| је чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне во |
| жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало потк |
| д!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан |
| кривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам |
| еру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, ме |
| је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаест |
| S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још ув |
| читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кре |
| е обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љу |
| ајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово. |
| ново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јова |
| сно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и с |
| се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало |
| ћен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пу |
| раде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном о |
| поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половин |
| на није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједн |
| откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он |
| снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретно |
| затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у вели |
| е.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима доти |
| муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила сво |
| стави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Васил |
| ма рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; брови |
| је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја он |
| врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Ни |
| а и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипр |
| S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебд |
| {S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет |
| на грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао |
| тачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и |
| на врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спа |
| изећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку.{S} Место одговора извукох из угла |
| поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он |
| у у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао исп |
| месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата |
| цу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, ос |
| врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Стан |
| и поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, |
| него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опас |
| би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао ко |
| , јер јој једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише је |
| све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Јо |
| тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио |
| адржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочи |
| који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, к |
| арише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута н |
| лне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице |
| } Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Ост |
| но небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљад |
| лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се |
| Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упи |
| а.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, |
| Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело т |
| притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране ул |
| сност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пре |
| обично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он по |
| се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче |
| савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши |
| уће.{S} Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје неп |
| непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је д |
| да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећ |
| вога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио |
| . {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамар |
| е, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио ка |
| о далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала јед |
| .{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак |
| олико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом |
| еко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где |
| еђутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао |
| Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се |
| ..{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге |
| а полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га по |
| поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемо |
| и се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу |
| окрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени |
| о читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је |
| и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим |
| , Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, у |
| приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и |
| тница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим |
| где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код на |
| у привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да ск |
| азумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код |
| -це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мис |
| и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукави |
| е прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је тр |
| ејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би зап |
| ила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим д |
| а мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да |
| раз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и о |
| у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да з |
| удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и |
| луша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се н |
| оје му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он ч |
| студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, ос |
| д му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и ч |
| ба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му ч |
| бља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отме |
| јатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом |
| би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све |
| се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се |
| а била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. { |
| своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачиј |
| ујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијам |
| личину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба ни |
| ије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - З |
| ајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато |
| сао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљив |
| Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема |
| а све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Кра |
| тала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрн |
| з образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, с |
| амигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} |
| око поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћа |
| За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, |
| а отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, зве |
| та:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Св |
| н запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S |
| га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде д |
| и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он до |
| лед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је |
| од шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би с |
| руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али |
| ако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију к |
| , завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он |
| Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зо |
| може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, бр |
| тни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпу |
| S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његово |
| зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Н |
| рај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у о |
| здуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсиј |
| о.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком |
| и оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправнос |
| сто благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност |
| Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав б |
| о радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу. |
| ећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмил |
| дрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији све |
| омова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једн |
| ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати д |
| порно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он ј |
| о говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је |
| мисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се |
| гре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је муч |
| главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и в |
| о се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио |
| цију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жуч |
| бе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из с |
| е до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима |
| о да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и |
| е поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде заним |
| апут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окре |
| век!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрди |
| а да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као |
| се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, ма |
| е, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом. |
| еби: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини к |
| дмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задово |
| ем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од п |
| де док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, |
| иског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове |
| месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у бел |
| ажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се |
| ло у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем |
| да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба |
| во је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до д |
| пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим мла |
| извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним с |
| век без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ак |
| ош није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Нико |
| сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо |
| м веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше оч |
| скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удеше |
| е био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не |
| је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам |
| лошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнч |
| е везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више |
| ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас. |
| подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим б |
| а; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових |
| ва, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се вра |
| е ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се н |
| иби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Је |
| тању, љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла |
| очито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним |
| Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде непоми |
| вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја |
| ћи се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, |
| ња он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано с |
| греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једв |
| газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке |
| књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав как |
| епено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је ба |
| исли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се в |
| е да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није |
| иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и п |
| овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, |
| {S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - наста |
| во ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, |
| , шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни ј |
| је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, ту |
| као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, ос |
| лцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко уз |
| ставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај |
| {S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - |
| заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - |
| птећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу и |
| м: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на пр |
| м на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће |
| , пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и стра |
| питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати н |
| ђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као нем |
| остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово |
| S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном |
| еленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осв |
| нај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем по |
| као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; |
| ла је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела оста |
| а.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом |
| .{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде пре |
| ојој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, св |
| од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су |
| ма бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то т |
| {S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој њ |
| арац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него ш |
| ли онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} |
| осто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запал |
| а који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задов |
| е могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: |
| оћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, |
| шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прст |
| - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - |
| пином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког |
| пски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква |
| вео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотре |
| вић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што |
| какав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа |
| нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра д |
| да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите |
| замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипн |
| ва, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, |
| е на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколик |
| битској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Је |
| које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Х |
| м беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих би |
| и један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе |
| ко црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као |
| раво?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта т |
| мен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешк |
| - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва ма |
| : оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала |
| Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша |
| ја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја на |
| стави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не ми |
| кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они |
| део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, с |
| е, Марија нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то |
| ској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и |
| отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је |
| е сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и |
| , безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како |
| а нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од стр |
| ари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева нес |
| ном граду, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне |
| } Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затв |
| ремена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње он |
| шина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено мана |
| је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано пре |
| ругом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак по |
| , ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у |
| га капута један коверат и из њега један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице |
| , ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све |
| о, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила |
| је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је д |
| једак нарочито на матер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, |
| е.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без |
| било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та |
| ом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Кор |
| лност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} |
| роузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због јачине нашег љубавног осећања, док је у пит |
| ео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и га |
| свим може замислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својо |
| на, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље ос |
| ост.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била |
| је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена |
| налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова |
| ле живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашниј |
| да, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{ |
| о по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који |
| де на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: вр |
| рајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се то |
| ком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети |
| и мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S |
| евиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је |
| е, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођа |
| другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заи |
| ењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам н |
| ије главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним п |
| е је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ |
| млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, |
| вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече |
| {S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, |
| од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физи |
| љи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се п |
| поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња |
| до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, д |
| а у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} |
| удовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и |
| оме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезо |
| свим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мисли |
| у је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи! |
| вета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И |
| ириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време |
| Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; је |
| меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеш |
| је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} |
| вај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није |
| ата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему |
| е стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отш |
| рњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је то |
| шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама |
| ену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао |
| , уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописни |
| к, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете |
| младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је |
| упи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површино |
| акве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода? |
| љика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско |
| са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пр |
| тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу |
| су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} |
| аштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преб |
| ршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Васил |
| прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на сто |
| мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завлада |
| бном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која |
| ости њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која |
| а ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати |
| лагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао |
| отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била |
| ако извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган |
| ије и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека |
| сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово |
| твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кућ |
| лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних |
| ебрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да уп |
| на, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорност |
| аца иде до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо |
| укама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - |
| непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете р |
| им близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих |
| дске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза |
| варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Полови |
| сно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи |
| ова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се |
| ш, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у п |
| о, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, о |
| даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом час |
| о леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. |
| је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то т |
| гореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљ |
| хвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, |
| правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шу |
| у, као идеја записана на једном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и |
| , напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће т |
| како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се |
| тану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем |
| видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешт |
| крипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини ре |
| лад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну д |
| али, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пусто |
| која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и |
| а изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више пр |
| ка која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, |
| у се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба |
| која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, н |
| , кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене сток |
| ој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне |
| ене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше |
| војим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледај |
| о фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да |
| и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старост |
| конима неке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривено |
| о само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, |
| ту он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа |
| е срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољено |
| тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти н |
| шава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он |
| себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му је помаг |
| месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем |
| И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам |
| в наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који |
| ада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмех |
| ио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам з |
| питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смех |
| веним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу ран |
| се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У.. |
| У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} |
| исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је |
| итав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљ |
| уде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У остали |
| био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је |
| ни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба |
| одине носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет санти |
| умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде |
| а свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Карамар |
| залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тог |
| химандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици |
| уда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже |
| S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајућ |
| ушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве |
| ајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И |
| ански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Р |
| рангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли за |
| им молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах примет |
| стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није |
| ша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уст |
| гом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио |
| еча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S |
| Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета. |
| разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онд |
| га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута укло |
| S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била о |
| о живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији |
| се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - ташт |
| лу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало по |
| реће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут о |
| жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{ |
| обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, |
| ној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша |
| дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледа |
| ске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом хо |
| на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико познат |
| виња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед н |
| него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи! |
| Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде |
| се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице реч |
| бјашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сл |
| илије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о м |
| корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да |
| целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгу |
| ечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавш |
| о онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично пор |
| ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасв |
| ка, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није н |
| S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То |
| ретходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради л |
| ше, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се изве |
| с прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, н |
| дело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у |
| ом речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао г |
| че:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лако |
| андерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, |
| љије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђав |
| уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим.. |
| мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повуч |
| уди су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико |
| који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је |
| е десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догод |
| које је због изванредног догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он до |
| пкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали на |
| ишта нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пев |
| ичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, |
| у!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишт |
| дне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог стра |
| вој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само |
| .{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би |
| сто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случа |
| мњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S |
| у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци к |
| на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из нотеса крупним и неједнак |
| бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига |
| грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по наш |
| глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре з |
| овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава у |
| "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи |
| ти покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, т |
| апред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још |
| ј што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано кру |
| ђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спу |
| о уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код је |
| о закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништ |
| ивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и |
| олица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке изме |
| овима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклу |
| у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било |
| д вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктир |
| } Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрз |
| м броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} |
| тим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартиј |
| т тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли з |
| ио у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пос |
| Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, |
| оћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све. |
| било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта |
| имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када |
| Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа |
| да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно шт |
| , замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно |
| е ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам. |
| једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да |
| .{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у њ |
| ако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију кој |
| лу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су н |
| ачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потр |
| ас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњост |
| ије се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега |
| етко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји. |
| еза.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе |
| Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, |
| закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па за |
| о, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беш |
| који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василиј |
| г.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Ц |
| м унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући |
| мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија пут |
| ога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си мо |
| слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога |
| он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како она не одговори, како се |
| а мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уист |
| стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, сл |
| ма.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то заним |
| - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра |
| удућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сру |
| у те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према |
| ивот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети |
| да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим |
| старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јас |
| покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једин |
| ај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од ње с |
| грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и т |
| иљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику ту |
| укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога жив |
| да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што |
| ом тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде са |
| лазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако в |
| наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћа |
| д мирнији и обичнији, и она одговори на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пу |
| а, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском |
| орно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла ти |
| око у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Влад |
| за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десет |
| зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њ |
| грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју |
| ање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то |
| вик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда |
| ... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви |
| а, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на ко |
| манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Је |
| оју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што б |
| овно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке ч |
| а, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да |
| еба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одгово |
| шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћем |
| оће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз |
| плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, |
| оје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висин |
| дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слоб |
| в, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - |
| или јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{ |
| трзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је ср |
| глед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{ |
| за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренут |
| S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана |
| }-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} |
| Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и с |
| г Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{ |
| хан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви |
| је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} |
| умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена. |
| - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живот |
| ор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, м |
| е. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао бил |
| их месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој |
| љенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавај |
| пена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме |
| или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у то |
| ави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срб |
| јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} |
| биство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како |
| вољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно и |
| {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу кој |
| г чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну ст |
| а!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери |
| њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива се |
| уку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим. |
| ти да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим оста |
| није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети т |
| срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се |
| {S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме п |
| неки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} |
| Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} |
| следње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом |
| ито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину |
| -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше |
| онирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост |
| ом, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже гла |
| - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се ду |
| не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те т |
| то смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распиту |
| не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то |
| у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим |
| о.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та ту |
| о врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један |
| н видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га |
| ијатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није мо |
| било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{ |
| е мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} В |
| ојим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, к |
| е пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим! |
| стоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да |
| пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изглед |
| оја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да са |
| ако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој ро |
| сивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то |
| ности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем |
| о сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још |
| шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих ос |
| а; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало |
| ије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на к |
| главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих ј |
| асан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше оста |
| срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без крај |
| , прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасн |
| и и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, д |
| отраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одједн |
| нда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него |
| до краја ни једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозив |
| .{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи |
| ренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећ |
| али су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна |
| ење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно |
| једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомич |
| е владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно |
| непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свећ |
| д бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у сусед |
| урском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарков |
| јом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе |
| етлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та л |
| осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак |
| о кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, сам |
| не слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и |
| Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним ср |
| е фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Кам |
| се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче |
| отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље |
| еће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским |
| илике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зе |
| д сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглиц |
| S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са ко |
| супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Ч |
| {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње с |
| Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила пок |
| гао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављ |
| реморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она |
| свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоз |
| воју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хар |
| зађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична |
| крете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све.. |
| зе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби кака |
| ређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио |
| лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се |
| читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пред ж |
| павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места " |
| еме, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} |
| бали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том с |
| ио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И о |
| S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због |
| бичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та |
| крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног |
| дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у |
| алан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, |
| ајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим з |
| о гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда пр |
| : било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се ск |
| ким и магловитим небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} |
| о телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељ |
| , она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Кар |
| {S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га б |
| у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад |
| же.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он с |
| колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам |
| ако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако |
| могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљ |
| ну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плано |
| путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на на |
| у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не |
| риска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (са |
| све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам к |
| мом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под |
| тапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом. |
| неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљ |
| у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба пог |
| ура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или ре |
| е и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети ка |
| еху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по ун |
| без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један |
| о да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим |
| ега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупр |
| чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме пого |
| није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непом |
| где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала проз |
| тлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је тр |
| о?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово |
| она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му мог |
| сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или о |
| ости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима га |
| ли на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајни |
| лазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли узд |
| је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци го |
| ветлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде ди |
| ада најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, |
| рвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{ |
| о светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог су |
| о дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Свак |
| атим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала об |
| стиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једв |
| епо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу |
| пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у пог |
| дна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још |
| е котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, св |
| ода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни |
| манија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необич |
| утне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окре |
| оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} И |
| ла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба |
| и" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим |
| уче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамарковић... - нешто поз |
| а необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "н |
| најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књи |
| д живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} |
| рад.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро |
| S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша |
| као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи |
| ем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одб |
| додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папи |
| је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се |
| мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћ |
| те своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове |
| ганизована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренут |
| златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падн |
| мо сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она |
| једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви ја |
| ста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, |
| чекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се |
| д нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када |
| била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). { |
| ео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, |
| једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка пош |
| оке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та про |
| м малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор |
| само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од помо |
| ше цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тра |
| ио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би |
| рате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, |
| "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осет |
| им животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном н |
| тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страс |
| } Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни |
| е добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, а |
| ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх |
| лач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарков |
| пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу |
| укавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није т |
| е кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} |
| ви, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним т |
| ише се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједно |
| аручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, увере |
| S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен |
| Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не мо |
| ане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, |
| већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о кам |
| , и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати д |
| н хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага пок |
| шћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себ |
| хватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом и |
| е ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдење између т |
| до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била |
| тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си буда |
| путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему г |
| рљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познава |
| ориком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико и |
| нутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, освет |
| подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се ра |
| врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко |
| ена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватр |
| студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет |
| ке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Једа |
| је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је н |
| ва гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, |
| во Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врс |
| цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљен |
| огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, теш |
| страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушев |
| тенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Ха |
| овека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице из |
| итким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомич |
| ја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И |
| својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то |
| чено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном р |
| пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на |
| стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом маши |
| ском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог. |
| ногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у ч |
| ко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба |
| ање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецан |
| о клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале ток |
| рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претворени |
| једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ног |
| Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозра |
| рују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота к |
| врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом |
| се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ ду |
| инити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели б |
| } Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с врем |
| ичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако д |
| лице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у ср |
| Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну тр |
| пани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижи |
| утомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне |
| Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако в |
| гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе |
| њеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та ш |
| идите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бо |
| и чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и |
| реме очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу бе |
| атком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су |
| о је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгуби |
| апака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Рад |
| та друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова |
| } Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих |
| ажило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче |
| једини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутро |
| руге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који |
| о звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци |
| рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, |
| иховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се нала |
| то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је заста |
| мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хи |
| инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосни |
| а даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пе |
| зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Зати |
| ројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, ј |
| По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не по |
| , од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, најлепше песме и ра |
| и облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он поми |
| и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљен |
| том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он |
| и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда |
| силије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носе |
| а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренута |
| нвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да с |
| арочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне |
| е Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} С |
| ао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу ко |
| је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако оби |
| а живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са с |
| м је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку о |
| бро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после чи |
| и лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети |
| зали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се |
| о јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и чит |
| а је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практи |
| м поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњ |
| х, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, с |
| ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеј |
| , главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову |
| а се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен са |
| претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут |
| да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше |
| око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, ј |
| боко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће |
| он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа |
| дговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао |
| е упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, |
| упе сељака још дан или два наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде ил |
| Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави |
| оново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', |
| За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нар |
| док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестиц |
| љно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата |
| пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео |
| и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S |
| но је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утиса |
| тивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} По |
| ановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Ш |
| поља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уста, са ш |
| а када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, трист |
| еру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном ос |
| о, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад |
| рис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике |
| :{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посве |
| милу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пуст |
| ма. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек |
| S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуште |
| отере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по |
| за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравк |
| да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више ни |
| здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у |
| да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она |
| моубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва н |
| ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S |
| е одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} |
| овића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми л |
| архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другом |
| или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се и |
| кну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си би |
| вала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, гр |
| очео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољуп |
| ама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у по |
| .{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен п |
| иво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора |
| подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на к |
| ртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у |
| е пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну водени |
| ође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима |
| се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме |
| и привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом |
| а, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} |
| ута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић зауст |
| држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи. |
| ај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје |
| је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци прим |
| пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, |
| лико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буд |
| промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука |
| као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто ј |
| уши врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најза |
| кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена |
| "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оло |
| главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, |
| луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међу |
| о росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на |
| са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Па |
| а наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења |
| цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, с |
| марковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кро |
| а, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима |
| не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари |
| ет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зи |
| ње.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим брато |
| о често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића кој |
| ко не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равн |
| и. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на |
| нам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осм |
| ао да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док |
| адно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те |
| е своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извад |
| ње које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест ч |
| стави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S} |
| ни одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђ |
| сти играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично. |
| обе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу |
| ма покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило |
| и!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је |
| д две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисур |
| и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{ |
| е; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака сте |
| о отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застај |
| ествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на |
| пско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојач |
| ући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, |
| кољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се с |
| итворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек |
| међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из ње |
| око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и сти |
| пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом |
| д црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствар |
| } Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али |
| тајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен |
| е било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну |
| боко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба |
| } Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S |
| тавати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се п |
| беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему. |
| м Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће |
| тавивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа |
| - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић |
| на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђав |
| о на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срб |
| Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом |
| та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - |
| Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... |
| м главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја |
| уши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S |
| ху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S |
| ће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Ср |
| егов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио |
| креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се диза |
| и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала верти |
| е га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S} Кара |
| гледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћ |
| још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ |
| рамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она ју |
| .{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођи |
| но, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та пес |
| викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да с |
| н дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чиње |
| стаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је ув |
| јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим |
| оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи биш |
| а, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној ста |
| његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} |
| ла, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, |
| е) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и п |
| ога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу с |
| а, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности к |
| орупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима моралног живот |
| тавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, |
| држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} |
| - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то попод |
| ави, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш |
| за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је и |
| вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште |
| ују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање |
| ачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Св |
| и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима п |
| то му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема |
| јој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, зати |
| е. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој |
| несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} |
| е Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колско |
| рестати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће |
| успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строг |
| раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се о |
| јама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био прима |
| о имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности? |
| топљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S |
| У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио ко |
| н није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Ј |
| ланини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину |
| з њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га |
| о на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније |
| праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно |
| трахопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадиониц |
| ој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пр |
| ире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба н |
| тином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим с |
| текосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, |
| е усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле о |
| о замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који ве |
| умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један да |
| стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле з |
| ао нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветр |
| Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела |
| о постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да |
| пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној н |
| бока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још умор |
| осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, кад |
| по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека |
| так, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати |
| лим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег неми |
| ом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања |
| во гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је |
| по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему |
| Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под ст |
| је, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти п |
| го вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља. |
| У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит гл |
| ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе |
| сак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа |
| још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад другог.{S} Ипак, највише са |
| им уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало |
| ладости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима |
| црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољ |
| пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових |
| исано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног к |
| то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби знач |
| Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије сво |
| несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - |
| е на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севал |
| светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини |
| - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са своји |
| ва пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћуј |
| љиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, гово |
| {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округу, од села до с |
| еђу својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић |
| ећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сја |
| : присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као |
| јлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер т |
| ломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према |
| ах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да |
| ји је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви с |
| т година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, н |
| уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгуж |
| несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пуст |
| али за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... |
| воје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на јед |
| о ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче! |
| угу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, и |
| оћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да в |
| ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цо |
| те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одго |
| сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{ |
| трењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- |
| ли тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Дваде |
| једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују к |
| м наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе |
| S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није са |
| ије било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву поз |
| вољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу у с |
| ада се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, зн |
| а неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осе |
| он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај д |
| а себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у се |
| смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до нај |
| оставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није до |
| тавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и прими |
| личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, о |
| к, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на с |
| е могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости |
| код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких приро |
| угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да |
| Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се |
| вих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последње |
| и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} |
| лено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број им |
| клено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број им |
| лом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству б |
| и, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} |
| рске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и жен |
| ово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, рас |
| ву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам каже |
| а се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, |
| за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звон |
| а оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан |
| ић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је |
| а ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања |
| еше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Р |
| е хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телег |
| .{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијен |
| је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због че |
| изни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Ал |
| расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале |
| и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало |
| њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се к |
| увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитим |
| ао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је |
| а своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, В |
| ше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после го |
| а љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава |
| изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве С |
| е надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, к |
| дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Је |
| били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујет |
| аде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гл |
| тписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласк |
| брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и |
| и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опе |
| у му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, Ве |
| затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за |
| {S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја н |
| Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S |
| овине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се С |
| ајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То |
| енадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у гр |
| да долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрн |
| даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас |
| стана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гл |
| ну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на том |
| играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облац |
| је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S} |
| ом напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво |
| увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију п |
| лађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брат |
| {S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S |
| како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било кр |
| степено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се дру |
| просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништит |
| тира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће с |
| када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, |
| е уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба ши |
| ну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као |
| , видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посм |
| залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже |
| ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над |
| ромену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно |
| у хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} |
| сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, с |
| обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се мора |
| еницама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и од |
| Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим р |
| био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због гос |
| игама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним цр |
| , то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила как |
| удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} |
| вника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмили |
| очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше з |
| ново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповедниј |
| ма их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна |
| ијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у ши |
| своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркв |
| уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су мог |
| S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том |
| овао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро зло |
| љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S |
| је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара.. |
| ом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о р |
| вој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазит |
| она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не |
| износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, јед |
| .{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај |
| ри миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одго |
| у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто н |
| раментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избук |
| не.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се б |
| ве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, |
| докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом гра |
| конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија ба |
| звани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било |
| е расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; |
| , и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни не |
| потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена |
| је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар |
| ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око бал |
| изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од |
| женим испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах навикама ст |
| младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, от |
| ела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли ис |
| а силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавичк |
| Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, не |
| и већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без п |
| менили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше изв |
| о, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала |
| лину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично л |
| ва бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дан |
| арамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један њ |
| е. {S}Оно мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, |
| {S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та мл |
| наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те |
| {S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну |
| е сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним раз |
| о он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што т |
| овић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли |
| ас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех ос |
| обан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња |
| одбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде удар |
| арати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котур |
| едњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде |
| јасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни |
| азуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини сво |
| па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово врем |
| го потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је |
| о камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно ра |
| овим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и |
| , у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она |
| вног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно |
| рока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се |
| утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делуј |
| на кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они бе |
| нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они до |
| само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S |
| е свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакоднев |
| нама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише бл |
| рви пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака |
| старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед ми |
| вши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између оград |
| екоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогру |
| , понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми в |
| ећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} |
| таје који објављиваху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозор |
| ке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - |
| па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Слу |
| ако... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрм |
| о сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S |
| огинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребле |
| - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узви |
| ворима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се н |
| ад белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који ј |
| њу он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу прив |
| времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S |
| имети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она |
| ави на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја |
| дино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да |
| - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - про |
| ку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет иде |
| ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Р |
| Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост |
| угог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу |
| да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се пов |
| осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што |
| утку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај погле |
| е поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Сам |
| ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Пр |
| положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепа |
| ри уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му |
| ично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу на |
| ну и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Јед |
| ду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита |
| еди поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{ |
| и му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откр |
| његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво вик |
| сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико |
| самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он |
| егов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче напа |
| ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био |
| а се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S |
| сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гл |
| био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима шт |
| нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људ |
| е бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи свој |
| ара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необи |
| ацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва освет |
| аљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било |
| упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} |
| едела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, обори |
| изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он поми |
| Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребр |
| аво, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тих |
| вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку пом |
| када у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него шт |
| ти како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, о |
| асак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да из |
| губи равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ков |
| ћи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође |
| рба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједн |
| ић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу јед |
| управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, |
| измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се на |
| ута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је нека |
| Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да |
| же лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно м |
| Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну |
| ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не |
| глед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би |
| тући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, ра |
| - изјави одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија пр |
| утку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он |
| Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу забора |
| , не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, |
| говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова |
| ја и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини посл |
| у пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара |
| о Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај зву |
| {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослу |
| узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гле |
| д чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да |
| ео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Ка |
| о ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто. |
| е уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђ |
| ној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку |
| је се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{ |
| ну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједн |
| д собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији б |
| {S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. |
| , скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова |
| арци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је т |
| хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и ос |
| страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање поста |
| арочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај ос |
| епријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу |
| ајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног |
| сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, д |
| ник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Кара |
| сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, |
| , она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час |
| и тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту над |
| ођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он |
| дахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска |
| и) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије. |
| :{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S} |
| ћи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јест |
| . {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај св |
| сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, |
| звади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика |
| шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - |
| Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим |
| ли живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на в |
| икога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - |
| и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржа |
| могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да |
| иву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред |
| га као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скор |
| но ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се ј |
| н мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се рос |
| си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље |
| шно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати от |
| неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик чове |
| храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорн |
| стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} |
| ма. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори пог |
| ате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозни |
| гледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи |
| евно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Васили |
| њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на ш |
| о један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржа |
| јући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повел |
| ео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацим |
| ак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати |
| у се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у |
| се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље |
| омилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да |
| ашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као чла |
| не земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек ти |
| вић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу |
| ље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, |
| си.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у и |
| с лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле |
| дном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - |
| аз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново н |
| се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати |
| ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} |
| осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, н |
| ше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече: |
| унилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер |
| ћи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокуп |
| то ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одје |
| гаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопа |
| о је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непозна |
| (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вече |
| а рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се јед |
| за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашње |
| ивота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријате |
| ишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како |
| прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Васил |
| на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} |
| ани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли ч |
| рају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима по |
| шан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је |
| ог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледа |
| ори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим |
| тана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете |
| ив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у т |
| ом часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Р |
| шао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, |
| га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре. |
| {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Рад |
| следњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толик |
| а од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше пр |
| талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи какво |
| је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, |
| био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам |
| га...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питањ |
| услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим б |
| обар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривен |
| римити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом сво |
| о, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То |
| енесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} С |
| н да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу тим бе |
| ћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, ба |
| није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи |
| него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету пос |
| нут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само |
| им зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, |
| идели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима |
| то пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зна...{S} С |
| а су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис ње |
| лозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, по |
| Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларм |
| них кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која |
| ше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко пламеном |
| не сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама! |
| и је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тр |
| ма, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце |
| ва, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала |
| олазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прож |
| медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међ |
| оло њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S |
| адмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је бил |
| шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да ж |
| рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, |
| ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њени |
| ије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже |
| у склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под рук |
| ало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, |
| угог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису п |
| ире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јута |
| оремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше |
| трану трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топ |
| елика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сли |
| а је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као |
| зор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у креве |
| ачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним неми |
| смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у б |
| омично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то |
| поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учи |
| кавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред |
| ема своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасви |
| а мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} |
| ј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дан |
| се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. |
| тња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S |
| става, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи ш |
| ећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарк |
| ровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног |
| ко се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекриве |
| е преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још |
| вац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и с |
| за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре сева |
| ео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душ |
| она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није |
| хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, с |
| као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно д |
| одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо и |
| гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сли |
| е и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини г |
| чупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * |
| је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом. |
| сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарс |
| е, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се в |
| ја.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и о |
| бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - |
| сто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке |
| крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема |
| но што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, |
| несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шт |
| а пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим |
| као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која б |
| } После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом ли |
| означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче |
| з цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак |
| м алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти |
| ала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Теш |
| } Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, в |
| ај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није з |
| нда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и о |
| ц и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему нај |
| и да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално нег |
| ући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом |
| љен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништа?{S} Ништа...{S} Карамарков |
| улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересов |
| ан оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му |
| ећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - т |
| оје су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}Д |
| асвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску |
| ен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим |
| танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, |
| атим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча проз |
| Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} |
| ен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај жи |
| ном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлад |
| е, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада |
| ламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би по |
| себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се неш |
| рамарковића, осећајући његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} |
| шнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} |
| излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S |
| , љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао |
| чности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесн |
| ше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнот |
| књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворс |
| и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила ј |
| гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио ру |
| нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање пот |
| ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам иша |
| е клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки |
| језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на |
| е.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жан |
| ед себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може би |
| пружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се |
| ан. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од са |
| ахуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сун |
| во девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико д |
| ли Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога ју |
| , то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави? |
| упно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василиј |
| господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент. |
| столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S |
| е те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре |
| и од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико |
| окретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослу |
| ају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући р |
| , сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опр |
| учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже понов |
| у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узви |
| Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи неко |
| н поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад |
| шњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било |
| идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одг |
| дино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне но |
| ед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућ |
| а женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везени |
| марковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај |
| часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се о |
| а плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према к |
| зано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује д |
| када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладн |
| ста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутн |
| кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толи |
| о два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и оста |
| спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да по |
| ње, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа |
| оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог после |
| предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгле |
| гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га |
| кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на о |
| би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсн |
| зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пош |
| ругом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две |
| е и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У цело |
| брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од |
| да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави |
| .{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може ос |
| ном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала прек |
| ђа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће моћи |
| нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба |
| ељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћу |
| ко слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да |
| шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши д |
| } Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једн |
| е сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш. |
| ба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја |
| ве ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - н |
| да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стеза |
| подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свев |
| Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка полож |
| т боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева м |
| ервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића јед |
| преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим |
| и врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, |
| пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем? |
| едну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема |
| "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед |
| Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - |
| је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се |
| толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Ка |
| е смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S |
| да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитат |
| - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, се |
| ћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{ |
| већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неп |
| рофесор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право |
| теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан та |
| али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао |
| и:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још |
| е, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна |
| . једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} |
| да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан |
| мо у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале |
| идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте |
| глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата св |
| арамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближа |
| арамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-ви |
| огађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу |
| муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} |
| ћеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати |
| а. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме саве |
| бе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, |
| : и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све |
| време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу |
| ти, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио |
| своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родите |
| ла! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни с |
| када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне |
| и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} |
| е расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла д |
| прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пођ |
| и Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкују |
| е оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло |
| о да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз др |
| чи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{ |
| го срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краљ |
| а се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са св |
| а површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{ |
| е свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу |
| вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да о |
| т: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропаст |
| клопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На |
| дмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разг |
| ији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је у |
| {S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван с |
| и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници п |
| била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртво |
| међу тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у пит |
| из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не приз |
| сле ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше |
| и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речј |
| иљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, марамицу |
| е налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у |
| м одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу г |
| ко лутају површином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке во |
| е пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остад |
| већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нер |
| ст и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он с |
| е.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једно |
| до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "философс |
| се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у ње |
| {S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот |
| е срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и при |
| Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} За |
| осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега не |
| ање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монол |
| то се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је |
| икако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе, дотица |
| од тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом својом во |
| } Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик н |
| сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, уши |
| у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам приста |
| их високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко |
| не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма кол |
| ном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толи |
| а радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао д |
| , и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{ |
| олазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешн |
| му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао |
| р није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао га |
| арамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - |
| анске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало ос |
| коро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него с |
| није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S |
| они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један |
| мо мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном |
| сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи С |
| а потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети непријатнос |
| зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и ув |
| на овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) |
| {S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко вре |
| нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва прим |
| има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "св |
| ише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути |
| леда најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под г |
| у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвеча |
| је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пр |
| де али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цоки |
| {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на ст |
| о платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије |
| а њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест |
| јо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, п |
| и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Ми |
| ија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво |
| а за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, он |
| присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној зг |
| е мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - уз |
| из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кро |
| ла.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти |
| прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S |
| м и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко за |
| чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двор |
| , у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником п |
| једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине |
| томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, |
| Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, |
| ш нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је т |
| погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним |
| Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и |
| да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Б |
| им бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно |
| т ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио |
| н) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах |
| је и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укоч |
| и знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препр |
| успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу! |
| {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Госп |
| тиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи |
| ровале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два нас |
| а другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црн |
| } Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да за |
| рошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, н |
| ви човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овак |
| и, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога |
| људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - приме |
| би:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га неп |
| иства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим с |
| ају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је орг |
| јајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певал |
| .{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете |
| ао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито |
| едњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманиј |
| ога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испи |
| дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело. |
| - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се ви |
| што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да има |
| рба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај чо |
| ране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одје |
| користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у за |
| о, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгор |
| равље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он умо |
| раст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених поступа |
| војака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве |
| цима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио |
| {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{ |
| мо мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више р |
| на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња пос |
| {S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помог |
| во посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књ |
| .. ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S |
| к као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, |
| и какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена |
| ла о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном |
| ће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако л |
| том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не д |
| најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видет |
| а украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне пок |
| ега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јов |
| како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући г |
| лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мал |
| агично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, |
| заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јо |
| они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после то |
| м се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, заст |
| о осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошн |
| то је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше |
| лије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горе |
| егових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао сада |
| о ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по ку |
| ако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучен |
| не.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се |
| према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодуш |
| од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) |
| ане овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног тел |
| на, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога |
| о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Ст |
| амножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За |
| а, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најоз |
| итијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори |
| земља, нудећи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто |
| младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прела |
| р шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и |
| рамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико уж |
| само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљењ |
| цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чу |
| ком потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја. |
| седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа! |
| Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако |
| ађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној п |
| е природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би он |
| а Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девој |
| т; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон на |
| - Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} |
| S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подола |
| једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може |
| оњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Зати |
| е.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне ст |
| ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се ме |
| г секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Н |
| ан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну |
| еђутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих дон |
| } - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је о |
| } - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на б |
| насељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у ј |
| зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г |
| о; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све |
| је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам в |
| ети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у |
| ужбу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака |
| ељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два п |
| дући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, виш |
| Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, с |
| ки кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен в |
| ост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, |
| ћ пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срб |
| Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и к |
| брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, ужив |
| ликим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не |
| пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту отк |
| погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте нав |
| један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше |
| вар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја |
| као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу |
| дом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чиј |
| ам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Уз |
| кренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен л |
| сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, интиман, драг, давно знан, давно љубљен у |
| , шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у сво |
| ћи на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није би |
| него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шуп |
| динама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром попод |
| те, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар |
| е неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и по |
| и да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежнос |
| импатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било њ |
| о увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Ј |
| ад водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је т |
| - Карамарковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли |
| ба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију |
| у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} |
| оман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би |
| де", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има љу |
| стане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан з |
| Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамаркови |
| ве то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног веч |
| нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једн |
| почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и |
| шта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} З |
| сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришно |
| слом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа |
| ме он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ река |
| длуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међу |
| једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не? |
| без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како ј |
| е виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном |
| ед себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи |
| исно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку |
| хваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренут |
| ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се |
| } Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело |
| о.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S |
| {S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно це |
| руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих ми |
| реко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уск |
| да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S} |
| а се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се о |
| ена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела ј |
| тим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи |
| тали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се |
| а и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је |
| и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у ис |
| атије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нар |
| ојом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати ништа ни од живота ни од оног |
| у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - |
| мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жен |
| у једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се |
| S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за друг |
| е мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбе |
| и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одел |
| да се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необуз |
| које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово |
| , телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз бру |
| е и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту т |
| би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља |
| о у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, бех |
| и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Свет |
| да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетур |
| ћу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни у |
| ило обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S |
| души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и н |
| запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно с |
| а и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њен |
| није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњ |
| олико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, |
| виждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша из |
| шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} |
| ица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола н |
| утим лагано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто |
| {S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност |
| исла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време ми |
| "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се про |
| ело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, |
| аздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{ |
| ли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко |
| смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борб |
| е места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, п |
| на партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црн |
| хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Она по |
| о занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједн |
| ењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложен |
| {S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не |
| о још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним |
| } Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није |
| размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем т |
| , то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S |
| е једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или пре |
| лица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима неке недокучиве логике, на |
| н једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохв |
| то се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, кра |
| ка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, |
| авише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до вра |
| а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене к |
| ?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она т |
| жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говор |
| S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапре |
| оже просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се ум |
| ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он ж |
| е.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку |
| да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - |
| е имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане своји |
| ријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је ва |
| јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да б |
| непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га п |
| сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резу |
| , иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарков |
| вог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се |
| ивели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, |
| ају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио ско |
| олико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите |
| бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, |
| ј одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он |
| испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак |
| сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао б |
| е у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог ј |
| некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на |
| не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} О |
| јне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених ск |
| ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђ |
| ије ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветља |
| није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, д |
| ане живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном муш |
| га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, о |
| брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове најв |
| чивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више по |
| хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје ш |
| ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када |
| ј знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и ј |
| Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне ( |
| себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај г |
| .{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикн |
| пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јад |
| часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога |
| ограда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје |
| р М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и |
| о зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у |
| и непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много прост |
| ајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то с |
| достатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два до |
| слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, |
| друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њ |
| рква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учите |
| и да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније |
| ује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, |
| тво.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и |
| дсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена в |
| продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са ва |
| е предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће |
| а ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! |
| рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мр |
| е победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} А |
| је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда пола |
| би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајал |
| брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћ |
| на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле мог |
| и, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без |
| и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај го |
| ана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога иза |
| емогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било |
| коник није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруш |
| не косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи |
| око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако |
| се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим м |
| мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тог |
| око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се |
| е ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за вод |
| ла, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, |
| изнати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте |
| Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му |
| врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхватљиве васељ |
| S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако оста |
| ође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак |
| оји су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) |
| примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његово |
| О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карама |
| ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од |
| в живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој нес |
| е тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, сре |
| се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по |
| само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говори |
| њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од ма |
| после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да ни |
| ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој би |
| ла ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута ју |
| на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог |
| а се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке |
| зобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикам |
| необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве |
| ово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} |
| !{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, |
| знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окр |
| љиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} О |
| лије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}В |
| {S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја ма |
| покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу |
| ну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног св |
| уховно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који мо |
| удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше |
| е, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је за |
| е унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се по |
| писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше |
| и знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи |
| и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! |
| надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам |
| извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одје |
| на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да |
| да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, н |
| о, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадн |
| кунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{ |
| узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те |
| то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред |
| допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, он |
| о манастира.{S} Један мали и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо г |
| рај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крај |
| раву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) |
| руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче з |
| аше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али прису |
| часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што |
| та...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни р |
| вку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало |
| саше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора с |
| будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на к |
| коро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог |
| о време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, |
| , то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда |
| а, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера сва |
| мила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надок |
| штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечег |
| е Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, б |
| их најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажн |
| њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи за |
| веж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то ос |
| прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство |
| ребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још увек бук |
| мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која ист |
| ећ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричких ди |
| ини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнији |
| је настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му |
| и би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, |
| са при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његов |
| ну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, ил |
| и један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она |
| д прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице |
| м, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Ср |
| њско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређе |
| ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокрета |
| длучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, г |
| еричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огром |
| са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} |
| адом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико |
| олако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је |
| своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било |
| или говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек |
| тону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} |
| ма окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: |
| је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима |
| која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад углед |
| је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на |
| изи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи |
| чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потп |
| зак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљив |
| у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити знач |
| е није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи |
| спитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармериј |
| утито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ват |
| клеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове |
| тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свеж |
| дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, |
| је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која ј |
| зе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног све |
| он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругив |
| пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле |
| ног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трав |
| озно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, |
| покрета још нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао |
| конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са |
| ше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, же |
| која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, |
| који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздр |
| ко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у вр |
| ођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за |
| ла није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и |
| ра, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, |
| црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отво |
| .{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, он |
| Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и |
| из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанк |
| да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут |
| главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, тол |
| риса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље |
| уштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутњ |
| живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је леж |
| кама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отв |
| ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и с |
| звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је |
| увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу. |
| ју.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљ |
| гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две гол |
| {S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети |
| небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне |
| шка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливено |
| ницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да |
| кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај |
| кала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то |
| а било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокрета |
| олико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је |
| тави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би т |
| лтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина лич |
| да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још |
| слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљ |
| окушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова шт |
| на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица ј |
| љевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она заку |
| .{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Је |
| но, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне г |
| видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да м |
| у на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гл |
| Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он |
| све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећ |
| . {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљу |
| рстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевал |
| и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај ова |
| } Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне |
| у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и о |
| случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ни |
| Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за |
| уцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упир |
| је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., |
| е, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у |
| Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био пр |
| рпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без разми |
| у и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види исп |
| То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} У |
| е слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ниче |
| марковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео ис |
| прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испрет |
| а себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он |
| Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав све |
| има својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одм |
| , - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим врати |
| лавно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немо |
| е да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио |
| непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли ј |
| не мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хт |
| ојанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ак |
| ихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гл |
| амо за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, дожи |
| Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, са |
| лико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које прол |
| а је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођак |
| .{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако |
| очело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са к |
| ихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније |
| је. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - |
| лужи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку о |
| екада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то |
| о?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара |
| а, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута г |
| ламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена ве |
| толу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у д |
| скрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местими |
| шким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој свет |
| е!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S |
| н Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на |
| гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због |
| угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се |
| да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S |
| стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Кара |
| та младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био ч |
| удио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрез |
| неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздра |
| лазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана |
| на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, |
| тивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепа |
| те.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњава |
| а после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} |
| ту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена вра |
| ба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилин |
| ђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша |
| кала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти ш |
| крсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица |
| кајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан К |
| еговог обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим |
| иш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо |
| века који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се в |
| скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео |
| а ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим в |
| а говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зград |
| беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку |
| Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после |
| а је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати во |
| слушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић п |
| ћи свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем |
| пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија |
| у, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају |
| лог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Та |
| ила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је бујала |
| ашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, и |
| м иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили |
| ш није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један ч |
| лејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући |
| им, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је |
| атим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Кар |
| ло је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се |
| весно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на |
| бом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвор |
| друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш |
| ц који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пр |
| е све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га везивал |
| реме лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, на |
| ши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озби |
| а мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше |
| {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, |
| чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} |
| Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и |
| вано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустав |
| увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Ра |
| о бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закљ |
| к знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S |
| сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лиц |
| иво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као |
| јим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче |
| дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало д |
| њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене глав |
| ћа.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Кар |
| ту.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се |
| ас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на |
| о унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или |
| ових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се |
| међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро |
| вљало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом |
| е измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она н |
| ега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Ра |
| више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их |
| отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - п |
| срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{ |
| које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одма |
| поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се вод |
| скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунск |
| S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је |
| аче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у по |
| и моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су |
| нда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као призна |
| гушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта |
| а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква с |
| Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вади |
| а једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро ри |
| м каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У свом |
| пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да н |
| ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизи |
| } Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - |
| на; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис |
| мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потв |
| ти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; за |
| није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, |
| ћу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и њ |
| .{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и д |
| , недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, ка |
| шен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао бе |
| ости узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страш |
| о клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још |
| ити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном сми |
| Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто |
| , као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите попл |
| екако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су з |
| обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га |
| не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то чов |
| ко држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на се |
| вађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати њего |
| ваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, |
| преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, нес |
| пено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прав |
| начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, шт |
| одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недок |
| лупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је |
| ка дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је |
| то Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и ре |
| ка, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карам |
| реовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да |
| редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" А |
| е само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на г |
| који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Је |
| у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за |
| бичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне др |
| ећ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можд |
| ри и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој |
| S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Свет |
| .{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкива |
| ећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати? |
| дне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао с |
| том часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да |
| без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{ |
| ћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док је Радмила као безу |
| рави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао |
| бе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горел |
| струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крут |
| бро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место |
| ло од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени |
| {S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од ме |
| јама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; б |
| тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, |
| сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким |
| аје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нис |
| .{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} С |
| долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за с |
| осмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, не |
| што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутр |
| ве то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада пос |
| око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави |
| више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одме |
| а оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S |
| једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори |
| приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у прид |
| аљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјак |
| S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала г |
| значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и |
| .{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је |
| тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове ве |
| линцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се зау |
| није, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{ |
| сто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаче |
| дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и н |
| дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђариј |
| алог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) во |
| лаготворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато та |
| карају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бес |
| место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака |
| ио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође м |
| ић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S |
| ту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице |
| а му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} |
| знатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражи |
| да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, |
| и се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро у |
| та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи |
| варао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа |
| а су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска |
| остору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње пр |
| о ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним |
| цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} |
| ама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осет |
| утон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх |
| пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја нос |
| ој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то |
| сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближава |
| Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћ |
| небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Са |
| сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак в |
| се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, г |
| , са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у то |
| твари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју |
| дње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијен |
| ...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни ветар |
| вај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи пово |
| н и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на сво |
| у иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ип |
| ти цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по обра |
| ожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S |
| ла и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила о |
| учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и о |
| ко хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим ус |
| а се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} |
| тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам т |
| оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћим |
| а, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излази |
| ли, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и |
| вало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан |
| у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши гла |
| трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви |
| свајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас ид |
| динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задр |
| црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} |
| ао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; |
| лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту |
| .{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, |
| дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чи |
| ња, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људ |
| , па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", |
| авеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много |
| Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали |
| га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше паж |
| во?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одг |
| она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се |
| ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше |
| S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те |
| акве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод |
| љених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно |
| }- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледил |
| јушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у ње |
| адити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за |
| рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он ни |
| ђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим св |
| ено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Ли |
| брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} |
| им: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да |
| и су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неко |
| ећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, кој |
| д Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и |
| жи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку н |
| игни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, |
| пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Ал |
| ико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} |
| ошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу |
| стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен у |
| оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичн |
| еочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова св |
| он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу сре |
| овић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време др |
| S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се п |
| неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није |
| Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада |
| ако је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{ |
| осле свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Рад |
| е је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић |
| га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим чов |
| ло чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет ра |
| ше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он |
| свим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше |
| иметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмил |
| а!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађ |
| ца, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји ст |
| ничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он |
| је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне весел |
| огаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не |
| и.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у |
| дмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није |
| не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како је остарио! {S}Међутим, |
| шина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже |
| скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да б |
| обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији од свих нас зај |
| S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... |
| онтуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњан |
| љан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Доб |
| ађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелен |
| ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је |
| само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - |
| ала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга ос |
| да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се |
| он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одма |
| за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, |
| затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те |
| Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо |
| беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе |
| своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав тр |
| них завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробуди |
| ор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како г |
| песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под |
| не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога ве |
| ељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} |
| ега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне |
| адмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што |
| јала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са ост |
| самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се |
| богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио |
| су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада |
| ржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим у |
| Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и |
| ма, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој |
| снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Ал |
| ти; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчу |
| , а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Зат |
| у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, св |
| Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољст |
| уче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лу |
| ава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али о |
| био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави |
| есорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, нов |
| асте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та туж |
| анимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, |
| ло ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у ње |
| вони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознато |
| ао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и |
| ненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малоча |
| S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радм |
| ше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који бе |
| марковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на |
| рба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињат |
| собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим |
| да смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро |
| - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, |
| ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам |
| е и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поч |
| ени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Ср |
| м слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била п |
| рча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{ |
| ајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се |
| И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чар |
| тало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесн |
| ма.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала |
| а часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније и |
| о да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће тр |
| Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његов |
| рковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кр |
| и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затраж |
| адржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{ |
| му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радми |
| ти као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко п |
| евен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, |
| а га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успр |
| {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше |
| адам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} И |
| е, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, трост |
| ем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако |
| хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог |
| он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао |
| си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти ј |
| авни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први иск |
| ише права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи |
| ењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли |
| уха да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и д |
| а се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило |
| , који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрт |
| дговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао |
| S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога приј |
| , па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и |
| та се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ј |
| са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} |
| може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и остави |
| у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он ба |
| читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао. |
| морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хт |
| е г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и |
| навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако н |
| м прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија |
| ?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Жив |
| дна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некак |
| о лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се |
| ловина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се п |
| сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тро |
| нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш л |
| о) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило |
| S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он |
| да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} На |
| шно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате при |
| Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погр |
| са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери прича |
| да, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му |
| не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Ка |
| се свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крсто |
| љи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} |
| а ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се на |
| ицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} |
| ћ, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам д |
| једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представ |
| ом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго з |
| к на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваш |
| дан сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта |
| стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигу |
| олвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово у |
| трча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном али црном |
| ри.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} |
| вуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом |
| широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим |
| већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од он |
| духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичк |
| И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарењ |
| век осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двест |
| јеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем |
| но, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све мог |
| , јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни вр |
| } - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није могао довољно да се н |
| ка.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежа |
| о да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала с |
| сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је др |
| а, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жал |
| грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S |
| о и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак |
| која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу |
| ватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ак |
| вице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај |
| најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и |
| ле сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} |
| е су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао |
| ивши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се ј |
| ти самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио |
| ог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалост |
| ем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није засп |
| т његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузу |
| о од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{ |
| ; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам |
| вадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} |
| ајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе прож |
| S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам с |
| ио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} В |
| ристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу |
| причао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - |
| је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викн |
| јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она за |
| ек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна |
| не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му |
| дству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S} |
| је примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је |
| има још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде скло |
| ном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто |
| ело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче мела |
| руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући |
| вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, |
| сним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодл |
| уде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију кол |
| него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећа |
| целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад. |
| свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: |
| Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти зна |
| е, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди гла |
| ла да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више |
| ма искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при |
| нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем |
| и до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би |
| нашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу |
| воју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно |
| лавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим |
| да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учи |
| је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за некол |
| наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} |
| орим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} |
| муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзи |
| ва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје |
| толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана |
| м речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута но |
| а, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему ц |
| Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу г |
| ва, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од н |
| и и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пр |
| би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичк |
| ом чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбр |
| оружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше дал |
| о да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу г |
| , имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја н |
| овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима св |
| е га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од |
| је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту им |
| о се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети д |
| обеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, |
| осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} |
| аш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дођ |
| је свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после некол |
| црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собо |
| о.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и по |
| ња, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа б |
| ва?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу п |
| буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам в |
| ија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори |
| ове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству нек |
| у на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока |
| и исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али у |
| дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што |
| а наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим мала |
| и у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... с |
| на за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствар |
| ико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милоје.{S} Запамти, ни |
| } То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово мо |
| о) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) сам |
| авио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрск |
| ност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радм |
| {S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ј |
| о је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S |
| ређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозо |
| оћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је једа |
| олико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у |
| Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало то |
| а нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од |
| а се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{ |
| раћао непокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине пре |
| } Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг |
| авали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајал |
| ковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није б |
| звикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако н |
| м, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је |
| страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на |
| "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би |
| живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у |
| - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљен |
| оново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са стар |
| у били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, |
| ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од њег |
| ало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде |
| ја је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. |
| ало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорст |
| мљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ов |
| и смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако |
| де, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу |
| ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштић |
| је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плу |
| S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, но |
| будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живор |
| зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести |
| . ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Ш |
| и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпун |
| о да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњи |
| нати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога сте |
| аг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави |
| ој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи |
| у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће |
| ма; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпуниј |
| нда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чу |
| јмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу |
| е које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је иг |
| удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако на |
| ало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда зат |
| ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпор |
| бом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и оста |
| уге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икак |
| - Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - |
| ђе на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S |
| о.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји при |
| вши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до |
| д!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају к |
| Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се вра |
| е њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену свој |
| коро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да |
| ишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљењ |
| та тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: |
| ти која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сас |
| - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја вид |
| S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч |
| могућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу ко |
| } Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута пом |
| са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати |
| есело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на сре |
| уги пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он нек |
| ио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра не |
| додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} |
| ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не |
| ела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је |
| од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, |
| г неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и пон |
| ва што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, ш |
| шкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ |
| сор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и оста |
| ала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али |
| да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек |
| се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе |
| пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би |
| ивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S |
| екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где |
| аправи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незг |
| Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки |
| шли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испо |
| био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} |
| пет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако |
| - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у с |
| еколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и |
| гим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући |
| ре, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} |
| топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S |
| одло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим |
| смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као |
| мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим |
| д своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме |
| то сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, тре |
| диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим |
| . {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту |
| {S}Јер ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београд |
| :{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. |
| одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре некол |
| стом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове |
| види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир |
| гао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друг |
| и дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он |
| : од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић |
| о негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, з |
| ена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба к |
| , само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње ви |
| г: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Васи |
| болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гро |
| знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, |
| која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очев |
| а, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у |
| едне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући саг |
| {S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Т |
| ре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви |
| ренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прођ |
| скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобо |
| увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала |
| ревоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак ид |
| ега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} |
| виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у |
| е кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену |
| пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци |
| биство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешт |
| у ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - |
| е завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше нео |
| и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} |
| смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смисл |
| ви наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ак |
| сигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекива |
| журбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претво |
| } Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем се |
| оје му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај друг |
| дним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, од |
| е он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међут |
| зимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Ма |
| то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледи |
| се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, због њен |
| ковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се |
| он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли |
| требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да |
| га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога |
| манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли |
| штенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег сто |
| ао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе прек |
| жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срб |
| још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по |
| живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичн |
| има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{ |
| ши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе ме |
| оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" |
| и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, в |
| адмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, осло |
| она је ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свог |
| у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из нек |
| ких према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају |
| } Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на ст |
| тање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пун |
| асуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на |
| коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} С |
| ле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва |
| забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорч |
| стог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале |
| ије представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и |
| се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрв |
| они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} |
| то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У по |
| се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично з |
| дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Мин |
| вљеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ва |
| S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вра |
| Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допус |
| ренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је |
| ек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав |
| и):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног |
| задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али нев |
| т, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни барит |
| годило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод т |
| адости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла п |
| ице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му |
| шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама |
| а бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до п |
| ло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и |
| е појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука |
| ји је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази. |
| да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том но |
| их способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се |
| пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низ |
| спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави: |
| Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и |
| , али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време |
| кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некак |
| зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена |
| звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, |
| озволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарков |
| ен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из по |
| дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамаркови |
| грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} |
| а једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја |
| Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у кр |
| ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се св |
| жише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раз |
| у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била с |
| ну тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена млад |
| вели једним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не веруј |
| брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, к |
| е, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно |
| осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнеми |
| . - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била |
| рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени " |
| з греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите јед |
| ове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне |
| а је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он |
| Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирски |
| де све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, и |
| е напуштала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - п |
| ош лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од |
| асног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведе |
| р Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био |
| е нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви ми |
| о је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарков |
| уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још м |
| ултурног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да |
| по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај д |
| ло нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворе |
| а", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, мо |
| да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{ |
| е код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они поче |
| уни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашн |
| потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осе |
| риште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније ос |
| беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој ср |
| ци г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је |
| осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом |
| ба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је на |
| Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила не |
| у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину т |
| дин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи. |
| воре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и вели |
| век је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино шт |
| ношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала по |
| је него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у т |
| - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове р |
| ше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше г |
| та, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и р |
| без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по л |
| ајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача |
| е у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је |
| собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао са |
| "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} |
| прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знат |
| р је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жељ |
| ости!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепит |
| {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - в |
| ло ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознати |
| не најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми |
| ш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говор |
| из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је |
| ке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се уби |
| од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала |
| глибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са кој |
| еличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени прем |
| нски и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубав |
| те можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукам |
| ерни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радник |
| амисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спр |
| ини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се у |
| ете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање та |
| овољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила п |
| рете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђењ |
| у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се п |
| стир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предава |
| ама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше п |
| де за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше |
| гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} Н |
| логом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даљ |
| рике, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S |
| дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуман |
| а време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне бе |
| време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опомену |
| ојој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, кој |
| та лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где |
| S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и мог |
| ећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да пос |
| а поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међ |
| још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати по |
| лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би |
| едила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чу |
| које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање ко |
| , трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повућ |
| у, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић ј |
| се у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче |
| то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ва |
| д поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и |
| цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших црка |
| тим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напу |
| ћу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, |
| уне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек б |
| }Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организова |
| Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова па |
| се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести |
| запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише |
| шности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно |
| Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљк |
| S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и сло |
| ај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек за |
| свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад. |
| тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њихово |
| Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили |
| да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са ј |
| ке године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он п |
| ку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију кар |
| ), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она |
| {S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али д |
| ти и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће да |
| ајзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рач |
| обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај п |
| који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Нико |
| ош првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачуна |
| ли су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда игра |
| ати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио |
| S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не |
| ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем |
| у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови зад |
| да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Кар |
| ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније па |
| потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било збо |
| ог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари др |
| толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега |
| } Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не |
| ју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали м |
| но.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Кар |
| {S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачки |
| То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} |
| д љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго |
| зности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека |
| а), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао без |
| ости, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победит |
| ао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога. |
| сположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, с |
| на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карама |
| и!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} К |
| сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уис |
| тио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ј |
| то је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да с |
| обичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био т |
| ом од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се зано |
| ошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек |
| је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, и |
| ственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Васи |
| армерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, |
| испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слаб |
| о нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} К |
| вом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице.. |
| {S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем |
| и, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, ср |
| рби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где |
| ко се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих |
| омисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну |
| ла. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање за |
| ни старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики |
| љеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто пита |
| вот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и |
| амбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија |
| сом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, о |
| ао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} |
| : {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована зл |
| нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - И |
| кну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз О |
| те?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан |
| лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена |
| , прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматр |
| ца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је ре |
| револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настал |
| површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одма |
| у и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће по |
| а крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и |
| .{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелиц |
| е радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар |
| , не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти |
| лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтав |
| е се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце ј |
| е нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако |
| ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - |
| S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Мо |
| и су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћ |
| треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте |
| пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, |
| нисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у т |
| па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, ос |
| еба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита |
| {S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У |
| S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и о |
| ом:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врат |
| } - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахо |
| {S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позор |
| је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред |
| најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре |
| руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а |
| тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ни |
| Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из |
| ше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шт |
| у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарко |
| гао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио |
| оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер дина |
| о.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се пом |
| о и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу о |
| је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске |
| или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде д |
| } Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања |
| ој соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је с |
| и црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипај |
| а, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварал |
| обуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, пом |
| и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и |
| } Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод |
| о неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако с |
| о сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи |
| љњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Је |
| није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако н |
| велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од |
| а трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан о |
| овор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као |
| з економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у |
| громног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене н |
| или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопшт |
| реосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост влад |
| ања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари ос |
| о је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да пон |
| о је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више |
| дном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег фи |
| Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до |
| ко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај |
| јући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац |
| а би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у н |
| Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била јед |
| о неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се |
| дала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога нов |
| главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш. |
| ни се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче пад |
| а.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило. |
| ише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он жур |
| нута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, |
| о више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се п |
| каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољ |
| гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви ст |
| коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, |
| када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мисл |
| у на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао |
| ога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку К |
| ћу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после о |
| о је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим. |
| чни нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се смир |
| чан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да прогово |
| еколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан из |
| но најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети |
| тано називају кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја |
| Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После |
| је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име" |
| се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, |
| } Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу в |
| .{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас |
| .{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} |
| вршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио ј |
| е беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи |
| дмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја мор |
| е се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} |
| беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; |
| {S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од д |
| ј се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не зас |
| ео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би |
| ли, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало ка |
| н се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покр |
| ћања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, о |
| дњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поре |
| чекивати ништа ни од живота ни од оног "после живота", не моћи објаснити несрећу и патњу јер им |
| уке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Ду |
| са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ћ |
| рујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да пре |
| очас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам |
| мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, про |
| о.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} |
| је без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Пр |
| ашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање з |
| арамарковић је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни м |
| м облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпит |
| ва нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом |
| а да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја |
| а вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше ш |
| у, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам ос |
| анства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако ср |
| сти са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву |
| ново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и сам да |
| ља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се бе |
| све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој о |
| себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изг |
| и ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свег |
| им је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несв |
| лтуре и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко |
| ј леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није |
| а једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падал |
| о, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлу |
| он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за |
| званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово |
| . - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Васил |
| м била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам д |
| шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на |
| он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, о |
| ко глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смеш |
| }Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких |
| било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје б |
| ?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василиј |
| романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси |
| нама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стар |
| ито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, н |
| Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом трену |
| ој машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га нај |
| уку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и |
| S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности д |
| живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа дог |
| држи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не б |
| а.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није забора |
| }Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети? |
| и пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и |
| о вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када |
| ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи |
| ом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет |
| иваше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужван |
| те и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времен |
| могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче стра |
| онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке кој |
| ј за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} В |
| јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици поно |
| оцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво |
| гова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, при |
| учен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у јед |
| и крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во |
| ођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовим |
| Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, |
| а осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави |
| не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} |
| кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама ( |
| та, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим |
| потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без |
| ирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упут |
| Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бу |
| ма које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беш |
| својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио |
| ота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести пита |
| ледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} |
| ћ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у |
| ај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су с |
| ше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И од |
| беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабра |
| ше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали њег |
| у од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господ |
| ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила п |
| чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почет |
| ном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрож |
| но лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног кора |
| јао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне |
| ена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{ |
| није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Миј |
| вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа |
| ас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли њего |
| ка, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, |
| је осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрес |
| у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревн |
| случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпун |
| атку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је |
| је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими пос |
| гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука. |
| S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавић |
| њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; |
| он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университ |
| рвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на |
| учи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав |
| а поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те п |
| е налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глав |
| и неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} |
| у не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{ |
| о врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико |
| у већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} |
| е културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да з |
| и на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, н |
| бузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или |
| своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време в |
| еме он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу |
| , одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, ко |
| нут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су |
| е руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и ск |
| . {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из |
| и рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, |
| рковић полако отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих |
| балу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S |
| дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са св |
| себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумед |
| овну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заје |
| и пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да поно |
| , идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасв |
| ам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога ш |
| ај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На ср |
| бог погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право |
| га?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморниј |
| о сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једн |
| ећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, криш |
| } Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико |
| шчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити с |
| а би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, |
| ер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} |
| ервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном не |
| е постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на кон |
| сто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навла |
| } Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било |
| а знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу |
| е би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S |
| е у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што |
| за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је им |
| могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што |
| осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, |
| сно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу |
| у црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиж |
| арање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропа |
| т да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га |
| ослове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужно |
| и сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих хра |
| чинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Г |
| ду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко |
| ну затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун |
| веног узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на гр |
| да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} |
| и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И д |
| шило његов мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани |
| већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предава |
| рба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао |
| пуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ћ |
| д људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближа |
| д и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када |
| у!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да |
| ом даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као |
| и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра м |
| .{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек на |
| е оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би |
| сла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се раз |
| зо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаш |
| ду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Ра |
| веједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, |
| њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сно |
| несена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о |
| ног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који |
| ругом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје |
| тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} Пос |
| о што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећ |
| урно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача |
| атајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тог |
| } И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он м |
| по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта свак |
| то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радми |
| обом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то |
| ење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајд |
| холија не мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи де |
| главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у т |
| тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив и немогућ; осећај празних с |
| ек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S |
| ростим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само |
| рно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, д |
| циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, |
| конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Је |
| и. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у ј |
| лаве да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да нис |
| .{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли ч |
| во се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је м |
| ктер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне с |
| , - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он |
| {S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, би |
| сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, |
| {S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволел |
| ше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаниц |
| "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, |
| Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао ун |
| е би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том |
| Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поно |
| с не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа |
| лује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком |
| оћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше |
| срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, |
| војим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао ј |
| ти празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен с |
| а.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноћ |
| цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћ |
| колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају |
| згледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на |
| , прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно |
| , било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то |
| о још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих |
| зе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша |
| укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себ |
| моран да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, ј |
| рак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пре |
| Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Васили |
| Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то |
| омашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и пову |
| фесор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита посл |
| ајвишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли д |
| е у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спу |
| нако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пруж |
| под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрс |
| другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Ра |
| ресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање раст |
| сам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигле |
| други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S |
| било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто |
| га, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, н |
| чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли |
| не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и уз |
| но и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одуш |
| ебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних сл |
| страних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један неухватљиви |
| да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову |
| чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подс |
| када је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте ца |
| огађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених |
| револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима осл |
| и увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки сво |
| е твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Н |
| игурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан са |
| у забрањена, није могао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он ни |
| природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само п |
| ите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност |
| више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек си |
| ати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо м |
| еравам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст |
| објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих |
| ичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је т |
| пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, о |
| оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавније ствари; неш |
| често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, |
| ек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци |
| тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да |
| на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и ост |
| ње рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мис |
| до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини ра |
| за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} |
| .{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако п |
| ли док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протек |
| рак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан сво |
| ез ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њем |
| пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је о |
| судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било |
| дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љу |
| ко је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтич |
| нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове стр |
| себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само |
| Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{ |
| ко нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној ва |
| , то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети |
| .{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода |
| река у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логи |
| ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а ме |
| } - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било |
| ла њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победн |
| о то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш |
| {S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на па |
| н, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сме |
| о тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у |
| постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допус |
| о у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне једине светлости. |
| много касније, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно |
| она, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, управља нама.{ |
| а, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо |
| ломљења између два осећања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између зам |
| уту.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколи |
| је Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S |
| правдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савес |
| пет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани |
| има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је уч |
| био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао " |
| наду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза |
| туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу |
| нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам |
| више озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву |
| већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуч |
| еба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, |
| ет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и |
| другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зел |
| на где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два |
| творена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњ |
| оје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знај |
| ревлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је о |
| вим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно |
| ла, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на п |
| рском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у с |
| а.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се |
| чности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и |
| лим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишт |
| едак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима |
| однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још јед |
| пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер |
| блака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, свак |
| о од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Па |
| о да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу прис |
| еко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављ |
| т око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} |
| ше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу зл |
| ној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто ра |
| воје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до ј |
| А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероват |
| брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше л |
| да би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је б |
| јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинил |
| нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе п |
| Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније пре |
| корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се ова |
| а и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао |
| несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче |
| теру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају |
| ко се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем о |
| отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, |
| глице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Ј |
| аје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најза |
| пољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може |
| нине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Среб |
| а уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скр |
| не снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што |
| ки пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} |
| а овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бан |
| о тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венам |
| ијом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пру |
| прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем |
| у; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, |
| ме, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувел |
| ао на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром |
| ене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављ |
| ња.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, |
| ахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме в |
| љена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим кров |
| дстављени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за |
| и, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе |
| на страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака |
| ар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори с |
| озрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена |
| ле, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић |
| из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, |
| аше, наравно, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које |
| иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на |
| S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем из |
| отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао овога) као |
| овић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, крета |
| је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути м |
| био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сла |
| дић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више |
| еним револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} |
| чи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изведреном а |
| да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се спо |
| давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необаз |
| иња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, |
| а га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} |
| есни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог живота би поседнута т |
| а сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише |
| плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - прогов |
| то је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S |
| етео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута у |
| ве воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против разлог |
| ло се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога |
| оје је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изјед |
| омоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Пост |
| S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остој |
| {S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих с |
| ре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и |
| Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мис |
| светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало |
| тшкринуше и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљи |
| .{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту морал |
| ".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени он |
| и достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично |
| асвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S |
| ко.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можд |
| ај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S |
| , смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Кара |
| S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му о |
| .. - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки њ |
| падао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађа |
| Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек |
| е се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да |
| ло у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не постоји. |
| ном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, ко |
| рамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од |
| , шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, непр |
| ед собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако |
| ожине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. |
| ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само |
| носио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела |
| пуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има нес |
| пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онак |
| разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам би |
| ле за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању |
| у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљк |
| н је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S |
| вадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те |
| колини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Мари |
| ну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у |
| боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и |
| , а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, са |
| развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задат |
| , из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред |
| нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смис |
| траја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је се |
| раћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастир |
| кле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S} |
| ли се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашл |
| змеђу тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S |
| ено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје |
| , а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих |
| то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја н |
| ењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задр |
| правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво |
| S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после |
| преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, |
| реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани" |
| дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта х |
| општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чин |
| ље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљас |
| авају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не |
| онула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијо |
| и.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом |
| атљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случа |
| крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту п |
| ивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подиг |
| и бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој вели |
| једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву. |
| .{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један лист |
| ахоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи це |
| криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утиса |
| рво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу |
| а би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је |
| и се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма кад |
| не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му |
| о са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ |
| правда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо. |
| ез милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{ |
| ности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онак |
| етром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- |
| овом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно |
| Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје. |
| пустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учин |
| и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истовет |
| је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својо |
| теча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба |
| ја, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тре |
| да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана к |
| рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени |
| ћ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољу |
| огао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје |
| бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као |
| мем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швај |
| от са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са о |
| вике, посећивали иста места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, пр |
| вање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је нал |
| то о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има не |
| аваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, К |
| страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, н |
| рне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и |
| ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира |
| се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно д |
| на да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, |
| !{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потр |
| к, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори |
| ту; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог њег |
| тметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Поче |
| може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство |
| - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мр |
| здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за његово морал |
| а сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} |
| ог извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беш |
| рам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, коли |
| осподине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну |
| потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па |
| О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело |
| Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање траја |
| ретвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи који могу бити на врхун |
| ајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не б |
| То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле |
| већ више него половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се |
| зразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да |
| гово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори |
| студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао |
| ренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је о |
| једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак |
| сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз некол |
| у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" н |
| осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, уж |
| и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима с |
| се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} |
| рет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искуше |
| ама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, |
| г или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак |
| он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним бара |
| о потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Васил |
| најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда |
| то бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (н |
| а, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једно |
| једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и |
| а часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала је |
| сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи пр |
| S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би о |
| ролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} |
| носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Госпо |
| тавите ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S |
| у у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће |
| све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Р |
| ог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{ |
| пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарс |
| ало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, |
| се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он |
| ана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он |
| би стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао |
| пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он |
| јући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромне, захуктане, несхва |
| ност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног у |
| у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо |
| осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што ја |
| .{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ ш |
| е озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико ст |
| павао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опе |
| сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само за |
| {S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Осто |
| мо тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тра |
| радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и т |
| са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скр |
| и због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. |
| } - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} |
| , био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој |
| тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, кон |
| е до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих доди |
| примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено |
| д оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис |
| учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, св |
| ге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним |
| а у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених |
| само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држала се з |
| еше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} К |
| .{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врел |
| ога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да |
| ио споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чиње |
| час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад |
| њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не жур |
| нутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, |
| е до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешно |
| ице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Десниц |
| Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неум |
| нија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би |
| на, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бун |
| иснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S |
| ну, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да |
| лаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре кој |
| светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је дос |
| рај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би увер |
| а мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по к |
| ице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше |
| обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све |
| рбу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му крив |
| у би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко |
| дим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опо |
| едном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу |
| Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два |
| сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их од |
| S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у п |
| беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, проме |
| , изађе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто |
| остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то |
| ом, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} |
| пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба о |
| и у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; |
| белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Изме |
| .{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од заб |
| ако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим |
| ла са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{ |
| цила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јо |
| а ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манас |
| и, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од |
| без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. |
| уше ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си |
| дног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не бе |
| ислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику |
| , - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карам |
| } Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближ |
| ене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хва |
| дмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} О |
| пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на т |
| ања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у поче |
| у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледа |
| азазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручн |
| тропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загр |
| је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пре |
| ма преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као мест |
| јатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он |
| ног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се у |
| себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше |
| агло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се. |
| шких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са |
| да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо вр |
| и, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести. |
| рни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана г |
| вој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и |
| меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар |
| же преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокрет |
| ично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе |
| лико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се |
| бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена |
| угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међу |
| ам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао преда |
| се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред |
| пнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим |
| рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам наш |
| фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из |
| тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} |
| аклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годи |
| о је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо |
| лост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} По |
| "?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, ч |
| пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се |
| сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге |
| }Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два |
| ште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепан |
| о икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој |
| атече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} |
| рскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који ниј |
| ке олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} |
| и о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече нави |
| } Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком т |
| S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} |
| - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јеши |
| росто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале св |
| био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новин |
| Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се |
| пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку |
| чини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико мес |
| {S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај с |
| оку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му вр |
| се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{ |
| био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста ск |
| он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не са |
| пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. |
| и војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до кам |
| е то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано ју |
| и сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао |
| тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна з |
| ао да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ диз |
| ћ и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замол |
| ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако |
| а места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, п |
| ва дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим с |
| крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, |
| , цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно |
| амарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек п |
| а столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравномерно дисање. { |
| е спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он |
| S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконач |
| је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па |
| х камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После м |
| одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може |
| а хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њ |
| ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да |
| све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима |
| његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном в |
| S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило |
| Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио ст |
| рака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... св |
| са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијано |
| а начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је |
| аде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је |
| чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на |
| ним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења. |
| ручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S |
| .{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима уса |
| м понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако б |
| како шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом кр |
| оје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и |
| и и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пут |
| ести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су м |
| у С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицо |
| и протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паље |
| своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријат |
| ном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и јо |
| ешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љ |
| како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја с |
| обуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, |
| манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се струч |
| ад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходн |
| никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође |
| на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се |
| неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} У |
| мо радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, т |
| аду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одј |
| ог дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оз |
| а иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је |
| ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у |
| а, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успев |
| к (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она иначе т |
| није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступа |
| уша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више |
| ити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док чов |
| стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бег |
| то... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас |
| арамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад |
| како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Н |
| ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошл |
| м"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја |
| и згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарко |
| о се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође |
| етно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште |
| сли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касниј |
| помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи св |
| њу, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеј |
| ше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике |
| заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели љ |
| , не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно в |
| к се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се пре |
| аслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клиз |
| почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са |
| оја је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају |
| , све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог шт |
| {S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међ |
| био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили |
| порство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S |
| а врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скром |
| а у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зид |
| тим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у живот |
| упака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго |
| .{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико с |
| , него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - у |
| ика, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети |
| ријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це |
| не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало |
| но, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама тру |
| ат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... |
| када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама ост |
| рао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Пр |
| оље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше он |
| ва.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и |
| и не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица |
| авнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. { |
| тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше |
| ла.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене гл |
| полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим |
| опе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и и |
| према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански мом |
| егове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредн |
| сном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигур |
| варност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да |
| га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о је |
| Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлач |
| и са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су с |
| у кратке памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно |
| з требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво. |
| који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Он |
| испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли раз |
| S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, |
| ада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја |
| лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и те |
| се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изр |
| че тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} |
| самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се |
| е врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се бори |
| хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у ц |
| она су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{ |
| а се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни б |
| ли кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислил |
| же; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана у |
| о изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха |
| сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљења.{S} Он плати |
| х двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да |
| .{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несани |
| улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог |
| ран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде |
| да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја жив |
| те се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако |
| да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непоз |
| седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено н |
| пуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и п |
| уће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши |
| ругоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали |
| ла како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне ст |
| е прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци. |
| одгајају) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали св |
| зносе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима миши |
| краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде м |
| кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавај |
| ме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да |
| ира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама |
| ошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прек |
| пилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби иза |
| цао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} |
| то је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није д |
| се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хле |
| амљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан посл |
| е необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јут |
| аја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита н |
| оме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се |
| његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себ |
| пуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: м |
| авести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Из |
| својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га и |
| Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{ |
| мем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да |
| ко окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху к |
| аспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, |
| .{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не по |
| Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на кр |
| мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не суди |
| ци срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом |
| јену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што |
| и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за |
| абар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таш |
| о је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А т |
| жете дати, одговорите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му мес |
| ећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу |
| о стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и |
| афица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пиј |
| у бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у |
| е љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега |
| {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао |
| ко листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправ |
| забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађ |
| е морати повући од послова... - и онда, пошто онај мали осмех осветли његово лице: - можда ће м |
| еће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама. |
| аквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она н |
| та одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло |
| - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед н |
| лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о |
| , - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закас |
| е баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А исп |
| нови својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пу |
| је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште |
| ко није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано за варошицу |
| оче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не |
| , који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Ба |
| спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нерво |
| човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манасти |
| м, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новин |
| ћи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су при |
| ри тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се вр |
| дмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, |
| овеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку |
| лопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, |
| се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никак |
| сије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{ |
| ије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћ |
| јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необ |
| ши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мислио добро: једна |
| да примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, п |
| утро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав |
| пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује р |
| - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у |
| , када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у |
| . {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткан |
| ек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под св |
| олности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли |
| могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} |
| увала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавк |
| рењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност зн |
| иког, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је |
| е то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајн |
| мњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "прав |
| ек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље св |
| некултурнији од других, и да је једина права музика, музика која има неке везе са душом, народ |
| ен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне веч |
| понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била |
| ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја с |
| а речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко у |
| озбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед н |
| ово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада |
| н подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим с |
| да сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе |
| баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш |
| .{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мис |
| и од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија |
| те рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз п |
| које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог |
| н моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} С |
| м пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свес |
| зи у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пр |
| волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} С |
| пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хар |
| ном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засука |
| } Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим посло |
| поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља |
| а.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добр |
| е у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више јези |
| :{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у |
| лога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвет |
| р стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног |
| чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разум |
| рено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то |
| им животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при по |
| } - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча пр |
| вљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру пос |
| де да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један |
| ре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је |
| сто полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било |
| пљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од |
| и који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осве |
| емогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и м |
| вима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око |
| рковићево лице (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дуги |
| едне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједн |
| ао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (са |
| већа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни |
| лодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изгл |
| је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ |
| о је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, пре |
| к не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може |
| и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себ |
| ор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа дол |
| ћи према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао |
| Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се н |
| свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне при |
| доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивш |
| т.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре |
| волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај се |
| адмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш |
| да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешт |
| на ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде |
| ас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто с |
| јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. |
| е, једна операција која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропа |
| Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место |
| о поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за с |
| } Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели. |
| во?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стаја |
| о је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало кал |
| е о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао |
| ерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми н |
| е чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испит |
| ји је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаст |
| ица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је |
| одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, нал |
| , пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, ал |
| то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - |
| ити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он с |
| .{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба |
| амакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом |
| вши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се |
| е се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино ни |
| Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и с |
| ле дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега |
| о место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или з |
| најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са |
| има.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понел |
| етвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим ј |
| ом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености, од тога што ниш |
| глед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у с |
| јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међут |
| ти један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... |
| хвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"? |
| {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то пит |
| те, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она м |
| Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и види |
| тави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов д |
| уго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео? |
| тима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта тр |
| но истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није у |
| мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да ота |
| м задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати |
| се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: |
| признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S |
| мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступк |
| пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногам |
| посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} X |
| оповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, уче |
| других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видим |
| шта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да |
| нижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов |
| би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са с |
| ног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија |
| тољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} |
| ом бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који с |
| има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Ре |
| жући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врат |
| је са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика је ватр |
| ко није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и че |
| како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну на |
| оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост |
| лина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је о |
| када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећ |
| к, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како д |
| скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђаво |
| ви Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше и њему се |
| стио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута |
| крену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на кл |
| ебало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, бил |
| о било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он |
| мисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се зау |
| х корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{ |
| .{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, |
| ед, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у се |
| младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу... |
| је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у изма |
| ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја |
| сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, |
| своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред |
| S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на |
| влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и с |
| Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Ра |
| ове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши. |
| живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{ |
| не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним животом "златне младежи" београдске, |
| е обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собо |
| се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафа |
| ици нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта |
| и укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оно |
| празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у и |
| омична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беш |
| вне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекива |
| жена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује но |
| (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна |
| и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогу |
| ој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га |
| гнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено |
| и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га с |
| ан страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, проф |
| е додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што |
| у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога |
| стајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме ј |
| без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих ко |
| наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Ма |
| иљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду кој |
| ином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још |
| атко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, |
| пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} Дошавш |
| песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да |
| био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању |
| акле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом свој |
| м бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини откри |
| ајкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех |
| револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихвати |
| е одједном несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено н |
| некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прођ |
| е које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То |
| маш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно др |
| ога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непо |
| да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, пр |
| и су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви |
| е, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је |
| дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће. |
| ећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{ |
| зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убиј |
| рпски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут д |
| ила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на т |
| на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија с |
| о, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен о |
| , све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим |
| ну својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа и над |
| змама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S |
| а из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом с |
| астирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кад |
| могласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало |
| е манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) |
| каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала. |
| } На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S |
| ода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је |
| танак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми пр |
| Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S |
| све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и зами |
| е било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - |
| у вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божј |
| гребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тад |
| , тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирал |
| похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да |
| седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи |
| иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад љу |
| ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} |
| {S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогл |
| о у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уо |
| Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је |
| шао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним ко |
| још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из с |
| уо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по |
| ете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чи |
| дило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све с |
| лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и |
| ши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, |
| а, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром с |
| трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњ |
| аљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постој |
| искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак бо |
| че.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том ча |
| ини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако н |
| одом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не бе |
| е могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му |
| едну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у т |
| таром књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и |
| S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од |
| она, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањ |
| аху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ниш |
| у и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом |
| и попци су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има |
| капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, |
| са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињени |
| ба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, к |
| је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи |
| иког решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати с |
| јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познав |
| з краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила |
| {S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба |
| спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриг |
| д оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крил |
| чила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и |
| бјавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле |
| ишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у с |
| м путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те пр |
| еле су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јар |
| воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иа |
| види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћ |
| зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са |
| е човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срц |
| а своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море сми |
| ним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно |
| је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави |
| - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако |
| , са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један |
| и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну стра |
| се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је |
| и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза окуке, полег |
| ли да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна м |
| досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болн |
| н и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{ |
| пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у |
| је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напу |
| , остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само ј |
| - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми да |
| а јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не у |
| Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планин |
| азуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах п |
| се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегд |
| повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{ |
| ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић |
| цем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осе |
| моубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је тре |
| остигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај н |
| или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред |
| озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пр |
| скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се |
| ти једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али |
| ан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је |
| н и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, |
| мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што |
| његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и проз |
| е, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим не |
| Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те ве |
| ијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани |
| оново мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно |
| догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог |
| уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред |
| Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми |
| и да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскоп |
| хови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица |
| ике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и к |
| {S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић |
| ле зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот прита |
| , свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од |
| тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже зад |
| {S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - н |
| био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да |
| а сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подаци |
| азори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи млади |
| се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи |
| ни украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја |
| та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљ |
| могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на |
| наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када |
| ети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у по |
| у, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "с |
| суди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједн |
| о у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чи |
| S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, |
| да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пут |
| е већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје по |
| г врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ре |
| е улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које |
| никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучн |
| а делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он |
| рају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, |
| о као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са не |
| тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му |
| } Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањариј |
| гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети |
| ико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој мож |
| о: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? |
| у се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се |
| на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију |
| и он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то |
| њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у с |
| овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице |
| рба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у ком |
| а трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S |
| {S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је |
| , него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} |
| да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пре |
| г чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, м |
| рљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима |
| више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се |
| ртера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде |
| мности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичк |
| арамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио |
| ло је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабл |
| двратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Дв |
| , коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање зво |
| д досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, и |
| еди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једв |
| ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, д |
| е име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и зван |
| кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно ос |
| је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну |
| неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карам |
| ијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прил |
| амачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почн |
| јрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара ств |
| тину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте т |
| збуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини |
| и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на у |
| се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се н |
| е.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању |
| н.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бе |
| и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети |
| јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је м |
| и да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да св |
| ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, |
| овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати с |
| вантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред |
| } - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво т |
| во најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратит |
| зимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у |
| бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у |
| очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Прест |
| м један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду |
| те, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе |
| е сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се п |
| едно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} |
| што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска. |
| ош даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да и |
| им... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - |
| рковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У ч |
| немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово го |
| али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} |
| омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију засл |
| } Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, пот |
| чега нарочито милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав |
| но.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали |
| ео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну н |
| асвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одгов |
| ловним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и |
| о дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као |
| шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи |
| м је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један одред жандармерије набаса на Остоју, |
| свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарст |
| остављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је зашт |
| о узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав |
| промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарков |
| часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинск |
| игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Б |
| се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његов |
| ени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Ср |
| оји се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам |
| у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаш |
| у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршет |
| се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздр |
| и сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба |
| је било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јованов |
| руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} |
| ице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже па |
| крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништав |
| ак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, по |
| ор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу |
| , јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није |
| азумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежи |
| да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} А |
| , раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се т |
| едрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. |
| ећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе |
| зирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу преп |
| аме од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим |
| едног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех из |
| и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замис |
| би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уо |
| е на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате глас |
| буни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ст |
| S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У |
| да она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појур |
| јући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места бе |
| пуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он |
| се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило |
| од јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамар |
| нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић |
| ла до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људ |
| итање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа ви |
| осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он пок |
| тадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба |
| етод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са |
| ње, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запали |
| поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, |
| пке, оне од пре неколико месеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као |
| остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S |
| њем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у |
| у у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, си |
| код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба |
| протности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откри |
| био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, нег |
| дну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш |
| ована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком |
| устави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда |
| зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отр |
| .{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га за |
| а он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу |
| ности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца |
| е да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, |
| рагој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленим |
| врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљ |
| ремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је |
| сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео |
| јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум д |
| е се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са ст |
| лико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то бил |
| се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се и |
| ена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) |
| се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, |
| арочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друш |
| он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не |
| еобично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недоста |
| ражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у |
| више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И |
| рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико ј |
| што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се |
| ек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег |
| оложи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослуш |
| нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Дос |
| , и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен |
| кочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јо |
| Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође |
| емирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је треба |
| и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да к |
| } Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се вид |
| имети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре н |
| дсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим м |
| олико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније н |
| ао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам |
| помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених |
| са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио ж |
| е, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, |
| брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он |
| ло штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог |
| дном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звук |
| онавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београ |
| да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју |
| ешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала раз |
| њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, |
| а нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше |
| чини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз |
| ко стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покуш |
| ман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу |
| де како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она |
| би, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло |
| аћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и о |
| е Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман |
| {S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш по |
| тим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога |
| је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах |
| {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу |
| каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да |
| како је мислио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој |
| стају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи |
| ветлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамаркови |
| издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он ј |
| олиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И г |
| де да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али |
| ила потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је |
| а поновила за њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим о |
| чинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S |
| и на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све |
| ву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он |
| ави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше |
| оне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног |
| бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли |
| је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што |
| вене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове |
| ти главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На |
| аспуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непоб |
| а једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пла |
| рво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, |
| наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване н |
| еограду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети |
| бог ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због |
| гаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, за |
| } Он пажљиво посматраше неравне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто п |
| сетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није раз |
| ске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опр |
| ?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S |
| потребно ни напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао д |
| оме размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео ње |
| о и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних |
| ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{ |
| м јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И б |
| пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог у |
| аљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико вр |
| реко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол њего |
| о и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, за |
| није дошло до мајке.{S} И мислила жена, пред празном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је с |
| имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда |
| Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено ка |
| крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом нес |
| јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак |
| узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика цркв |
| часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, |
| оди су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хр |
| иру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам |
| една млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} Игуман к |
| на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији. |
| док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашл |
| о месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је |
| анити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају |
| о жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онд |
| де тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{ |
| ба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати ни |
| ца иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено |
| аву у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њ |
| ћаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом ка |
| а је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} |
| , пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих уд |
| и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који |
| тазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Пет |
| ог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретк |
| више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарко |
| атеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако |
| ницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени во |
| е отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираш |
| као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво |
| {S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После |
| , крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било |
| мрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше да колају кругови и светле та |
| ну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун |
| љених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S |
| деалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притиски |
| где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва |
| ожда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећ |
| оју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута ње |
| о шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, |
| настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за |
| S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} |
| уно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да |
| тавио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама |
| је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: он |
| лом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Зати |
| могући да издрже даље, падају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини ч |
| а јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - |
| шла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег |
| к, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као |
| ему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па |
| аше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега |
| дно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи. |
| ј зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звезда |
| и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубаз |
| сте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом |
| да требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно |
| а гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконо |
| мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због његовог н |
| леду здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима последња могућност да покушају уништити јаз, |
| ом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S |
| апита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново в |
| ије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, с |
| цао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његов |
| , играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ј |
| }Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху дв |
| мрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подл |
| те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би мога |
| {S} Он није никад заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу свој |
| му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али т |
| Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која |
| а има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуж |
| ли реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео |
| собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави ба |
| у.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на ко |
| ако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} О |
| ма својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку не |
| ти? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуш |
| удна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, |
| Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мир |
| још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и он |
| ави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку |
| дна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку |
| то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима |
| блачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и |
| врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се т |
| која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у но |
| познатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? |
| к на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред |
| опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет ув |
| он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је ув |
| Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а |
| у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија |
| је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не може да док |
| погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба |
| ива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, поз |
| упи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше |
| једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасо |
| пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милој |
| љени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} З |
| ађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за об |
| терију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсе |
| огрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим |
| ош пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јас |
| , још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци |
| при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нароч |
| са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најпр |
| жности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене |
| увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то ни |
| ислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и |
| сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожа |
| има сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на оба |
| ост усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам на |
| ероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би п |
| ленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, ос |
| .{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Р |
| што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, п |
| а, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану |
| ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах уви |
| ришту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како ј |
| да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - |
| пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Р |
| но, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаш |
| њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном |
| да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом |
| ико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придиз |
| добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бач |
| језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже |
| ла.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу |
| време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније дес |
| ла, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S |
| а рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је ле |
| рећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пу |
| духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S |
| о и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја сп |
| ности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим л |
| , а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага за |
| касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по |
| ас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражит |
| је тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} |
| осподин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Би |
| е сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравно, он је био дале |
| , али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: вр |
| е купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник |
| S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и |
| оје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо |
| ам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против св |
| {S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та неви |
| ње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непоз |
| ремена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И |
| били један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно в |
| ајмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано пови |
| ет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан |
| и нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је н |
| лони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањ |
| а каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се |
| новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се |
| мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке. |
| , - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у с |
| све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, у |
| сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наил |
| н је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још би |
| S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игу |
| коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све |
| в, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, |
| када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме ра |
| је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у ср |
| сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, |
| гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. |
| силије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затвара |
| зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се ски |
| и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша |
| не, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно |
| н радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро н |
| ђутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да |
| ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у |
| ешење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше |
| чима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам |
| емати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} |
| апомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивањ |
| држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јо |
| да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: |
| г и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, п |
| тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су |
| е сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и В |
| еху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако |
| јажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остаја |
| они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његови |
| љиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примет |
| и се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зр |
| дност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и |
| стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крај |
| ило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат |
| а осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се зат |
| а сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјан |
| соко главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно по |
| ви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјањ |
| }Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је одједном. {S}Она несигурно упита: |
| ање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима се трудио да " |
| је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што |
| од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, |
| е хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо |
| у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, |
| он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело мле |
| , који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим |
| а и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи пра |
| Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично |
| а!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа з |
| ир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, ј |
| једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у п |
| лаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену |
| држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући |
| ...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где |
| д оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонил |
| се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један мали, потп |
| начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним |
| ом сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Бе |
| ила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа прис |
| би би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје |
| каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бескон |
| } Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама пр |
| како није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Тел |
| довољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић |
| њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику |
| није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле то |
| се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног с |
| вори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страса |
| у рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карам |
| е Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у о |
| сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну с |
| ковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министа |
| а бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остав |
| } Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечер |
| су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје |
| задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог н |
| } - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шуш |
| их се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би њ |
| н потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб |
| .{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста |
| крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином к |
| но, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео та |
| аше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је б |
| Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} |
| адмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је |
| адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пре |
| рца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од р |
| араних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен |
| У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, |
| му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично в |
| страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је |
| у младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати |
| наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, |
| сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је |
| и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите |
| до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и |
| иченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главн |
| S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином |
| још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним и неур |
| е крај ње.{S} Као по неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у је |
| игравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да с |
| а непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се |
| } Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем сво |
| Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем. |
| увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да оста |
| ивоту и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које га |
| и да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јо |
| ло довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће ов |
| решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти |
| ина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на |
| мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што |
| ар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину |
| е стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одго |
| она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карама |
| младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти по |
| едном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између |
| до за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа к |
| ла хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати. |
| а се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша буду |
| .{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} |
| мо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошама |
| Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним пок |
| због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје |
| ..{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настав |
| таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше уста |
| } - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја |
| ако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као знача |
| сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нов |
| внотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да |
| чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било м |
| удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, |
| учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у посл |
| а била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања |
| имо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - |
| свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас. |
| очео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало беск |
| да би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну |
| тирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише |
| свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, по |
| , гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, |
| Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољн |
| ка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- |
| е ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чек |
| а могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико непо |
| годи.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Пр |
| ше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква б |
| с, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Ј |
| им: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у з |
| влачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло |
| Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жаг |
| , помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретн |
| е је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да з |
| средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није |
| олима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су с |
| човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и |
| ретече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читат |
| ве, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена се |
| е, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, к |
| .{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да ни |
| него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигле |
| рапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим о |
| ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} |
| уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова |
| убо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет |
| ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и умор |
| рочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је ку |
| аклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чаш |
| у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, т |
| зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василиј |
| а оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Миш |
| зала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велик |
| у сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капу |
| на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део пол |
| довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као чов |
| била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада ни |
| и снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на |
| ећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када К |
| е слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замуће |
| е и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд |
| нке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њ |
| {S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у |
| чињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време ма |
| епери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног образа, паде на крзнену јаку. |
| ицом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осет |
| ала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љут |
| упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове л |
| је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо? |
| S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} |
| ву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} |
| рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Зати |
| да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога сагово |
| ознаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ход |
| оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући |
| ве већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим |
| рује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на п |
| ам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао свет |
| е под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо д |
| , и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то ни |
| тајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И ч |
| вићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин |
| и ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи |
| објављивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле |
| и, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што ј |
| м узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно са |
| рану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним ма |
| о да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само т |
| ег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљив |
| обро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем и донес |
| ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске испод његових ногу зашкрипаше |
| ило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху и |
| часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља |
| је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би |
| а и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очев |
| а у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - уз |
| {S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта б |
| скретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљн |
| мисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заб |
| опште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено |
| ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олт |
| више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није б |
| ди, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предње |
| сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебел |
| ашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на у |
| и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба |
| !{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиж |
| мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и |
| стити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из |
| .{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта пред |
| нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, б |
| оване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да |
| и тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веро |
| S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у с |
| спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет |
| је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, дода |
| ако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти в |
| ла, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу про |
| репознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он. |
| ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, т |
| азила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само зами |
| не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, |
| рбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му |
| чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше |
| баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући с |
| овек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} |
| а сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, |
| таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство кара |
| ко обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закљ |
| ох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамаркови |
| азао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S |
| ковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја им |
| едсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћ |
| видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и |
| иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} |
| Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а он |
| овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла н |
| и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам им |
| а писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем |
| меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S |
| ове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, |
| оњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се п |
| реним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, с |
| м.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на |
| ог кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, |
| Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет с |
| још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривени |
| еленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не т |
| г дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу |
| мевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно пажње да се усред |
| дсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} |
| али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче |
| грчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али |
| н брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; |
| е да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло |
| ламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих увер |
| овима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и сл |
| тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око вра |
| Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покрив |
| м у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{ |
| убок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном |
| е праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву |
| ја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Ср |
| вему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и мора |
| } - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, чов |
| м задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је др |
| е цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким |
| га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он |
| међутим остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагеди |
| у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Верова |
| вши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није |
| - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се мо |
| г у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а он |
| , Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, р |
| а чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, бе |
| морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтед |
| у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој б |
| гано оседла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за кој |
| ме!{S} Не идите за мном! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она с |
| Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искљу |
| ним женским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли њ |
| емена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауставивши дах, ослушкивао |
| ервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори |
| јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S |
| а, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог |
| }Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није пита |
| становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споре |
| дано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није |
| месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветље |
| у, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чем |
| истра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он |
| аја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна |
| Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пуст |
| идело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи прост |
| личаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над це |
| крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се спр |
| , кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убит |
| у не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постаја |
| ла на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава |
| узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према св |
| крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, н |
| ња.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете ј |
| ође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - |
| некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} Затим, полако |
| сетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} |
| Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} |
| хо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао |
| во детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онд |
| ико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескриван |
| е између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је |
| ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају сн |
| се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз сев |
| ачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} В |
| м признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко вр |
| зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од пауков |
| да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S |
| {S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност осећао од тога испит |
| једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да јед |
| сту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни |
| часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене г |
| жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на кук |
| си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми |
| руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему |
| што прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грањ |
| свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два див |
| ти лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар |
| срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шт |
| м окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође в |
| а би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас л |
| у да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њ |
| , али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву т |
| кивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када |
| усрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да |
| Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи |
| лу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да из |
| два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло |
| да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S |
| е је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставит |
| пуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манас |
| алуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у |
| S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблем |
| ло подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Вис |
| е на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о сво |
| држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мн |
| иља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не |
| - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе и |
| на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту |
| а Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опас |
| но зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S |
| коначност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно проса и његов |
| ност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао |
| главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радми |
| 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања |
| ј сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као |
| него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прим |
| ено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним |
| , намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена |
| београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и ч |
| и, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И прок |
| Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, т |
| ути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У д |
| и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, |
| али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - |
| до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким |
| е могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаут |
| , да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} К |
| лећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пр |
| кама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, до |
| учности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, н |
| о Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" |
| вом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није |
| м брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте |
| као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав |
| флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, |
| им несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је |
| те да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, до |
| мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно |
| на војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га к |
| о као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је зна |
| тра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју |
| кри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спушт |
| ади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика тре |
| реме прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - Она оде до с |
| знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега |
| жљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да д |
| пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело |
| се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка в |
| ула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају при |
| на реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја |
| е, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипара |
| То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који |
| увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно д |
| Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - |
| ла. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је об |
| а свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања |
| т испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом па |
| човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви |
| бије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} |
| добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо изме |
| , бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, |
| он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и |
| еобично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже хер |
| ивот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикова |
| догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрч |
| олазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја са |
| а масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише бли |
| рете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у њег |
| икар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око |
| оде у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и |
| епасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{ |
| ан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура |
| ко смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и пос |
| а, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети |
| мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су |
| еђутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Кара |
| ко нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улиц |
| макох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло поз |
| пљен оном немогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим откри |
| , качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо |
| е, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - уз |
| есорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он |
| она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљ |
| ко објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погр |
| р ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љу |
| ло ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па |
| вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни: |
| прека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} |
| ј вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у т |
| урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, |
| ки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман о |
| , али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхоли |
| амо има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег жи |
| ан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поште |
| престано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са |
| га запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природ |
| и смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему |
| тпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или сутр |
| ред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности ј |
| носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тр |
| е Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само њ |
| о стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} |
| адмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, за |
| а ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, |
| војој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети |
| оју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} |
| емаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} |
| а тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две но |
| између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепеља |
| брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како |
| облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком |
| о поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хори |
| {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шиб |
| ја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсве |
| ... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он прескочи неколико листова и дође до места где је Срба, |
| са присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође једна партија потпуно неповезана, али пу |
| оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури |
| у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у |
| у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S} |
| спод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{ |
| жи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; о |
| и знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то вре |
| д којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он |
| заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; |
| и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и |
| а, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао |
| е воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку за |
| S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си |
| Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје. |
| ... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и |
| у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} |
| ла једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало |
| им, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (к |
| , рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свак |
| раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, милова |
| дино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газд |
| преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му т |
| се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и |
| онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Б |
| толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојм |
| ди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без |
| и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом проле |
| ко малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - |
| е у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима |
| од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен |
| ре синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... |
| ио толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом к |
| S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудим |
| не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви |
| ељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога веч |
| Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котлина |
| а Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па |
| хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши п |
| и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. |
| Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку |
| и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опа |
| {S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега |
| младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије |
| појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасви |
| греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гом |
| га, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напом |
| о увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, |
| јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у |
| нији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зр |
| татак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да с |
| арамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парла |
| шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необузд |
| упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто с |
| се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде |
| е су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши рук |
| т са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при св |
| } И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину д |
| во време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслаг |
| на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао |
| а жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи |
| а закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакми |
| у и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, за |
| бјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалит |
| , а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на |
| да стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свејед |
| он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну см |
| м или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} О |
| појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се |
| ти, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштова |
| е нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност с |
| ији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да за |
| , ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, ум |
| вилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када |
| Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, |
| ба његовог живота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега |
| а се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Ср |
| вши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S} |
| ије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико |
| е иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако м |
| или да и њему открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к |
| на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење кој |
| - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од се |
| ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачан |
| као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала |
| тану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића |
| ло. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишље |
| ле његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, м |
| био у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин |
| о читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да |
| аго.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} |
| ију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} |
| ривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео њего |
| ија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} А |
| зговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то |
| два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше па |
| ним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се |
| н морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас ни |
| Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо |
| лите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите о |
| телим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, зами |
| о је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отв |
| на врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се виде |
| ог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прела |
| једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев |
| и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се |
| {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се |
| сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, је |
| ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе |
| ренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчи |
| ана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју |
| ку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијо |
| а? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, |
| а изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршета |
| помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} |
| з ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пос |
| ним покретом кажипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} |
| итог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разумети ни ј |
| ке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до |
| S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до мирноћ |
| и кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и |
| упка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој н |
| м о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске н |
| асу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличавати опасности којима је можда изложен; и њег |
| мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред |
| у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од |
| од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли ј |
| имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да пон |
| и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непри |
| потребу за злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим ку |
| з звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако |
| да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпот |
| тера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили на |
| м, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одје |
| арковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са |
| детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: пр |
| дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона упра |
| сли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет д |
| ожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он прим |
| лвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је виде |
| али су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куф |
| ије запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом во |
| ази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред св |
| к прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} Ви |
| статак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да што |
| Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковиће |
| , па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су поједине ис |
| зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, |
| : {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бл |
| ници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стран |
| но што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам |
| рат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак нап |
| учност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" |
| а се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да |
| ћи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино |
| Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста |
| е могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, пок |
| не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих љу |
| асечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; п |
| атити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да пр |
| даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дот |
| једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у т |
| о да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овла |
| е, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, |
| имала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, |
| оја се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито р |
| Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њихово |
| S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле поч |
| своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} |
| о свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољст |
| крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови нато |
| се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "ост |
| оја је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Ма |
| малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему позна |
| жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико н |
| другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони |
| м под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи са |
| ише реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... он |
| им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш |
| дао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва |
| адмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S |
| дао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он |
| ше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеш |
| и, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривш |
| ио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе |
| а поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећ |
| један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га м |
| и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо |
| ролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{ |
| } - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она |
| ким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут на |
| маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, |
| тећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз н |
| каза најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених ус |
| {S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на дом |
| о заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је иначе ов |
| једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано |
| почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пре |
| егови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном са |
| ш за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора ста |
| пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да |
| аузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећ |
| ман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу к |
| еко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не за |
| на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменуј |
| зних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина |
| а, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била |
| тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Ост |
| затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто са |
| му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину |
| тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није |
| ош увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну |
| ини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је |
| јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако ран |
| ужне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног см |
| почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што и |
| о да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S |
| диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лаж |
| а и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време |
| лико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохт |
| на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлос |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уо |
| кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита |
| еволвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку про |
| ући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланч |
| сто одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапур |
| аде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто и |
| засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица по |
| ек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му пон |
| у присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да го |
| и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{ |
| ница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се |
| зости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесе |
| ши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И о |
| а, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и |
| мофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, с |
| сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз. |
| д водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишћ |
| нам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због то |
| откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што чест |
| покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узв |
| ст да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се н |
| сницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретн |
| их уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице |
| менима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која да |
| у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења о |
| их примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени ц |
| е да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите |
| а где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И он |
| не био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве от |
| М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не |
| ко, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направ |
| плављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет |
| рао због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} |
| а покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољан |
| слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим |
| руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не зна |
| S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала је |
| та хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је св |
| да онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка? |
| а га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи у |
| дну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила |
| густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око р |
| круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако |
| илије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, |
| .{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече |
| Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изна |
| .{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану |
| ов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ход |
| очи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто |
| и ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном |
| и који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво им |
| грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренут |
| дан разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви |
| е степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно ст |
| ка, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну миса |
| еобјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу |
| а бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам ман |
| д на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Ниса |
| То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша ни |
| ако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдогл |
| и слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога по |
| ете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је |
| ост.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмили |
| ребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим |
| вестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се |
| ан циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до ње |
| ре, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен м |
| и поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{ |
| .{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за |
| авао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све ве |
| ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колик |
| ема њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже |
| и неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у саве |
| вео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у мно |
| ! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конв |
| Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И |
| и своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се п |
| еба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предност значи дати му се цела |
| то до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да |
| вдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја са |
| оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више нег |
| Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној см |
| било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати |
| е за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватн |
| офесор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима |
| ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем ( |
| оје га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, д |
| јутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звал |
| ла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што |
| у тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и |
| елике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела |
| им пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} О |
| се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Један страша |
| ного ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питају |
| сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче |
| то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопст |
| нимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја |
| зника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута |
| а време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али те |
| олела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између |
| кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговор |
| ознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... |
| окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти м |
| а беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаше да мисли на оно в |
| а?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, јо |
| лом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му н |
| им послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама ј |
| " Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва |
| ости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу |
| мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико |
| господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједн |
| улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом њ |
| дића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не |
| а ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер тре |
| ом не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку ва |
| првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} |
| ам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је |
| ки ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима. |
| ћ Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам п |
| о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, при |
| женим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, |
| у направљену од позлате, новца и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за с |
| ли заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се и мог |
| се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњос |
| еног пријатеља.{S} Он нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не гов |
| , грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу |
| по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осе |
| е ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је м |
| што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он |
| а се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху по |
| једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамар |
| иш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно л |
| ним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство |
| тељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девој |
| те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица |
| плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку ј |
| ремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} |
| до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који |
| , и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на нај |
| а, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слобода |
| ражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "дру |
| се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још ма |
| овек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости |
| тир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то г |
| сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било |
| хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно пози |
| , освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком |
| викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове |
| ам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, |
| вићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити |
| Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејал |
| се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се обавијао |
| ало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, |
| шким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засука |
| мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полу |
| {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за к |
| И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сја |
| е малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Ка |
| ила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега |
| ним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно о |
| говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имај |
| који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане |
| е мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Спла |
| - И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да |
| јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А са |
| еби, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, |
| а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још |
| , јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, ла |
| могло макар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била |
| шије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја |
| постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пу |
| гом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно |
| тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку |
| .{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва |
| а да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одају |
| или то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, ил |
| је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек ско |
| међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) прев |
| је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал п |
| стиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "свето |
| би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забр |
| румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} М |
| оди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дет |
| а, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после к |
| :{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ра |
| је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене |
| кле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада с |
| зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да др |
| где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, |
| а његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамаркови |
| римети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио |
| а на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогућ |
| њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, с |
| т оцртавала је на поду његову загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата из |
| к и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше |
| .{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамаркови |
| .{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично |
| чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш т |
| боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, о |
| е значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље |
| - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригуше |
| ало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од |
| тави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узв |
| дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање.{S} |
| И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Н |
| не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољ |
| ам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Рад |
| ама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он т |
| му свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњив |
| ретераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизациј |
| мити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше |
| су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време сед |
| ј као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, |
| ојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао |
| губи.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирај |
| маша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Ср |
| о, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се |
| а да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући свој |
| пски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он |
| ана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг |
| столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као би |
| гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај про |
| з тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе |
| ?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су |
| умљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се |
| ца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на |
| а ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још у |
| сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти н |
| гао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање преме |
| те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек |
| ш смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој |
| ти чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на ма |
| стимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле |
| ти беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: п |
| не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога м |
| зичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, |
| не подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол само |
| дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- К |
| се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштв |
| треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све ок |
| {S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи |
| у сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или |
| зор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, са |
| дини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} |
| S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - влад |
| хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Влад |
| е клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ |
| ету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен |
| ту.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се о |
| Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се |
| да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме |
| нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} |
| ле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био |
| дмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог |
| ко мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то |
| часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит |
| ен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у и |
| кочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу с |
| и цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где кл |
| ен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у |
| дмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сусти |
| врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико |
| часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у м |
| м.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново |
| и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са |
| говор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не пр |
| два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Воле |
| ао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле по |
| У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушав |
| ње својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, |
| е само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само приј |
| ма? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљ |
| време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је |
| пита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у |
| скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ов |
| сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање |
| ћите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се ск |
| } Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у |
| ора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. |
| ну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и |
| собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и |
| ом, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претр |
| а питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака |
| грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, ње |
| } Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожур |
| ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо д |
| у.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро |
| - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Је |
| ја би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кр |
| - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, ме |
| бриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, до |
| ас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто? |
| м после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладно |
| им глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пут |
| лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен. |
| а виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђи |
| да, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S |
| лед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота дово |
| ам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задрж |
| Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао |
| а његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у томе што ј |
| ћи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена |
| ије, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није тре |
| ан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S} |
| нда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Кој |
| прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак гов |
| рављајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} |
| обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала |
| олако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратит |
| ледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, |
| загрејану прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S |
| е пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко ли |
| пусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде |
| и Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакос |
| ам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да постоји, добило одједном значај најглавн |
| } Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{ |
| о свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипа |
| ји, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озар |
| ге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежњ |
| је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, н |
| излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну |
| који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при на |
| ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и |
| а, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и |
| ицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је св |
| ирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јест |
| орао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи |
| поруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се не |
| е спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је п |
| адну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити |
| да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у |
| S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жел |
| {S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, свој |
| Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање приз |
| ена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, пад |
| испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја |
| огућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација |
| по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазит |
| јим начином", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он |
| животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они |
| удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише |
| тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он |
| риродо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било м |
| пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била |
| оји пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чи |
| фесор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S |
| То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано |
| А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Кра |
| о би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, у |
| ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али |
| е купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предав |
| , чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али |
| товом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби |
| ре.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу |
| н је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностран |
| исао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почет |
| м изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које не |
| времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између д |
| је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из је |
| да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зра |
| стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за с |
| е не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и |
| етника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе |
| етку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђе |
| н се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сто |
| лазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај ме |
| о страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако о |
| велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конак |
| све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном |
| е се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осе |
| н се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S |
| {S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, |
| брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сва |
| ин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била |
| охтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и м |
| као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева |
| } Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али |
| исна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући |
| ве више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пи |
| а је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасј |
| све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право |
| ишта да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан |
| т од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшни |
| злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не з |
| он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било при |
| ако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао |
| {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "сп |
| е тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} |
| да то незадовољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И |
| етегну оно пакосно и демонско из његове природе.{S} Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са в |
| о незаинтересованост.{S} Прекост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро траг |
| свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он ос |
| гао ни замислити да постоје другојачије природе, другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; |
| о би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "да |
| серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна |
| е, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} |
| чава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљи |
| твован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у |
| о је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним |
| ро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да |
| к беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност о |
| орство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пр |
| вала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена |
| које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Ц |
| } То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то леп |
| о.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише |
| покондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та |
| мире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена |
| страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног |
| ршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очеки |
| сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он ч |
| оје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни с |
| га самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да с |
| шки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том |
| е рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа ва |
| } Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли најед |
| нце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се |
| бро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама |
| - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако не |
| ији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристрасности, па да се она избегне |
| видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затек |
| пољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - |
| Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нел |
| оју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} |
| ..{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и |
| то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породиц |
| бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она |
| еје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да с |
| уђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био ред |
| пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по опште |
| ном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропас |
| у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србин |
| ај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је дод |
| адмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко |
| а, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да и |
| ео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер ј |
| та, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима |
| , у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S |
| других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то |
| епокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида ни |
| е, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључк |
| откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сенз |
| на, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоц |
| ла и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако устројст |
| то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва |
| са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љу |
| о популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеј |
| шао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали иш |
| блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; др |
| ајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око њ |
| ју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} |
| ао сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, које Карамарковић прескочи, дође јед |
| на дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен |
| о друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загр |
| јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Цркв |
| а тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних |
| Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извес |
| нежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и |
| Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радми |
| необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз с |
| мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло д |
| топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједно |
| једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Ц |
| а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде т |
| ав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{ |
| ају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи св |
| заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошл |
| ветом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поч |
| сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу поб |
| на рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила |
| мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио |
| рахом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реа |
| шења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма к |
| .{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": |
| у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у сред |
| врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој с |
| жити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата от |
| де.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је вр |
| пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте |
| и, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не |
| зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; је |
| ицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа иш |
| рсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, |
| {S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непомичног Карамарковића, она га |
| оће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему откриј |
| ре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио |
| да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шт |
| и у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима нај |
| екиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио се |
| ије би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} А |
| .{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши калуђери ...не |
| не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана |
| , пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, |
| опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у м |
| тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба пр |
| смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, овако јасна и неумитна, избор његов за нас |
| ом почињала једна необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кро |
| због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима? |
| познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} |
| ако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по уг |
| ј огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице |
| вањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} |
| И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипа |
| тавивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, збо |
| стаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је |
| авранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили с |
| ете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Ста |
| сао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су |
| то, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не |
| шу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да и |
| ух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, |
| .{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је |
| недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно ж |
| остави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примет |
| но што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту м |
| ји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све ср |
| је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уостал |
| вање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понав |
| г погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, |
| е даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи вазд |
| део је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи |
| ва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шт |
| ли дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је д |
| , била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осет |
| не ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пе |
| есило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео |
| ао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном |
| ен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{ |
| починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази |
| толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благос |
| што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен у |
| наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што |
| ео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, |
| еној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, ког |
| оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају |
| е више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то у |
| емљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло |
| зивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и подсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узв |
| е ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свег |
| да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога |
| из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитс |
| преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрет |
| нао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - п |
| ђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима |
| лог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како |
| и, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по |
| е био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда |
| аш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њ |
| азговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ј |
| а другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под б |
| енутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти |
| да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије |
| пуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касниј |
| А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети та |
| а стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши с |
| басјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мирис |
| разни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слаб |
| шици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљав |
| пак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе |
| сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у сп |
| танка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљиво |
| амљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим |
| ини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него т |
| златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пењ |
| са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још у |
| еки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут |
| или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљ |
| м сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је в |
| висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га |
| гледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одл |
| ћину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поно |
| гашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђе |
| Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави |
| остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видим |
| га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оста |
| Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Ка |
| ио само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак |
| ут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, |
| крипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди |
| Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по г |
| ова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта тр |
| кртост и мајушност.{S} Он јој притрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и суви |
| ам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он м |
| а разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема н |
| куша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао не |
| она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знају |
| ли сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није пад |
| ј беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири |
| љупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметен |
| и морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега н |
| е жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нем |
| још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце к |
| је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од мла |
| ило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим вр |
| е оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би т |
| нским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече |
| цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди |
| едном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да с |
| а високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све ј |
| сак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање и |
| е, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве ча |
| под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{ |
| кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и нич |
| ајсјајнију каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинс |
| беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата д |
| ме би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} |
| више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи |
| ледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично с |
| н преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и пос |
| а ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно виде |
| са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носе |
| ћан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољно |
| ек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата |
| којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на б |
| хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре |
| жали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио н |
| ољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на |
| узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потр |
| оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је |
| асовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке |
| сијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Вас |
| оје сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада |
| уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио |
| га изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе н |
| уно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице |
| надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље оста |
| не; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до |
| игушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибљ |
| зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Ма |
| лед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелен |
| полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на |
| ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада ди |
| и кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском |
| : где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишк |
| је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не ра |
| штавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{ |
| ју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући к |
| оста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељ |
| слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писм |
| једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, н |
| тојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ак |
| дост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспор |
| га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се |
| {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он ј |
| зичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", бил |
| велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи с |
| е да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна |
| че тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али је |
| ега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забач |
| ди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, поми |
| ет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једном плоту, затим других пет мину |
| професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли њ |
| почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам... |
| а излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње |
| о обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Срб |
| о његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нам |
| етњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам |
| пусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога |
| него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позва |
| да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете на |
| да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом |
| а.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - |
| знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом. |
| плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... |
| утање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је поглед |
| мљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оп |
| се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже |
| Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толик |
| обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија нај |
| ај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један бл |
| мила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљ |
| {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај |
| нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је су |
| ја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очај |
| значајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужур |
| Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари глав |
| дузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Бо |
| далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети в |
| немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је са |
| ст даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приб |
| сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значај |
| био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се |
| очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, |
| силије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрав |
| мпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S |
| вљене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није... |
| разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ног |
| недостане новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S |
| р узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао |
| би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново! |
| тане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше |
| пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепи |
| два да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пре |
| о та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљив |
| сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чи |
| ило свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој |
| доцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифест |
| арац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде д |
| , он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу |
| еће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље |
| } Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је тр |
| Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му ка |
| } Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила |
| обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком м |
| у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужино |
| је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све |
| S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била си |
| , једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење |
| ако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој |
| S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је по |
| мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{ |
| цртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, |
| шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: ов |
| свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим |
| мну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда с |
| суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђ |
| потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и |
| ји је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више |
| од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој к |
| {S} И одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота |
| срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особ |
| што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и |
| отпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Ог |
| д пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више ве |
| а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спази |
| ченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и |
| ; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти ма |
| ј.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом |
| апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се б |
| као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не ус |
| тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки |
| ојствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више ј |
| , и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју пра |
| обом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могу |
| о светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слобо |
| нута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додир |
| звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само |
| акав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар |
| о.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила |
| ледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било |
| гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који |
| ња. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима |
| за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праск |
| отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здроб |
| виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињ |
| кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостај |
| S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; за |
| којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба |
| жале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је |
| а ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, н |
| ео дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пре |
| вац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S |
| а. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег |
| срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њ |
| тивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је у ствари са |
| ко воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где ле |
| ак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико си |
| осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пут |
| стави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када |
| пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њ |
| елу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} |
| зе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично |
| . {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по о |
| цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по |
| премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба ос |
| и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом л |
| азе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и |
| ором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата |
| сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на до |
| век тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти р |
| дао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посмат |
| дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући п |
| угим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузо |
| } На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједн |
| дмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он |
| .. * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не |
| ада је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јорго |
| од другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима кој |
| руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда |
| акикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, |
| ику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћн |
| ца беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на проле |
| дећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи т |
| о врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манасти |
| } У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмил |
| која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Траж |
| ба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, мн |
| } Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако |
| ела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гос |
| ом почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим |
| нику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило згр |
| ало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он |
| е звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њ |
| S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима и |
| својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што пл |
| бетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још в |
| слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Соч |
| Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има |
| у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и вазду |
| је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада п |
| - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак |
| и дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе |
| а манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неко |
| изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непом |
| : то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео |
| стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Ва |
| ини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. |
| нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила |
| не.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није о |
| е некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, |
| има сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају куп |
| ко напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у |
| изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше |
| ебе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже |
| е талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах ос |
| ри преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врл |
| век губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ра |
| са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
| ереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да |
| постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по је |
| топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном св |
| стојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, ко |
| не линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство |
| телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша д |
| ише колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице вис |
| есечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} |
| , у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фити |
| гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није |
| о од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затворен |
| т леђима о једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му ј |
| мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с |
| разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно |
| им погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако т |
| и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{ |
| и да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вер |
| не још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило |
| јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часа |
| ко дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од т |
| о у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у св |
| рпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душев |
| јзад прогута и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S |
| пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави |
| реске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је б |
| млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићев |
| Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, |
| дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конкурсу |
| оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете |
| е неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио |
| ног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се јо |
| остоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као ђачки рад |
| дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици о |
| ачен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из |
| ким бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бро |
| тлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између својих спасених с |
| мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њихов |
| Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто |
| едељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он |
| и заштитниче наш Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога |
| да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Јед |
| же да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је и |
| тњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са саврше |
| ем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућ |
| раму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и |
| горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклиња |
| траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кљу |
| ге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се |
| на... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свету да говор |
| ставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се |
| атра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи |
| околица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући |
| ?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и г |
| љковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше тол |
| руг.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико м |
| вет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледај |
| а око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљиво |
| же своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају. |
| био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини |
| ријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној |
| о вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабин |
| к сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, заста |
| S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привук |
| кан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа |
| .{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, |
| овом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки ра |
| - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам ча |
| час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гле |
| Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, т |
| припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је |
| азили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве |
| до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима ствар |
| у кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино. |
| радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које |
| сан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију заслепљених крајњим исход |
| ужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на ко |
| лила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једнога дана (она није одр |
| онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији г |
| несен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, |
| }Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он и |
| ху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог вос |
| бе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Отку |
| ножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду |
| о и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ |
| вим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи |
| лико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иак |
| ти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, за |
| , за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осе |
| једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше за |
| миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежа |
| онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, о |
| Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И |
| ише глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за д |
| а, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да |
| мља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та пак |
| на.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито д |
| јаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини пос |
| штро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасви |
| м небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обр |
| аности, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим в |
| , какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору. |
| врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нес |
| ног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси л |
| дости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва |
| ратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже, како је обузим |
| исати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под земљу и не осећати ништ |
| на.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у по |
| Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче |
| } Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљ |
| ју каријеру, као и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крај |
| ље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана. |
| жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљ |
| а још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се |
| је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим |
| нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе н |
| загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испреп |
| арошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погле |
| лавни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која нади |
| ођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим обла |
| здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеј |
| омантичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не посто |
| пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад |
| сећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на обали једне рек |
| које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне мн |
| м небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безгр |
| ку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле |
| а мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не к |
| то изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и з |
| бресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи |
| је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању |
| шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између вр |
| олетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, т |
| лика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога жи |
| е на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био с |
| о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо |
| шевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био |
| скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше дру |
| марковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог г |
| но што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила |
| цу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на прв |
| ђења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи п |
| ромена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже |
| спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђе |
| ух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом |
| до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до т |
| ни да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години зај |
| но молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога пос |
| е то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковим |
| ко мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и |
| ским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сук |
| подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне желе |
| дна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створ |
| ко искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их |
| и стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада ни |
| ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, |
| лону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да из |
| има.{S} Нарочито ова последња изјава, о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога |
| у патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на |
| ве то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек с |
| у изменили из основа његов карактер.{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посм |
| страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S |
| се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да п |
| о нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било |
| вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом нач |
| баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он пост |
| равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Ср |
| оменити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претерав |
| х могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њем |
| свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба кој |
| та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите пт |
| меним.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што м |
| затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути све о |
| ковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше |
| е необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} |
| Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како год |
| свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је св |
| исли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстен |
| р ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморе |
| и се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његово |
| е.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Би |
| дмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим н |
| уку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и он |
| пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди |
| ао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часа |
| и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Каж |
| и је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по |
| .{S} Младић пребледи.{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... не |
| је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја |
| уца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја. |
| Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Д |
| дном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица мог |
| ежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак |
| {S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он |
| - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} |
| га тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После мало |
| ?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако |
| ору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва |
| .{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољс |
| самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао пр |
| дним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглуп |
| је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљути |
| нице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од бес |
| љивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто |
| } Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ак |
| ајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам |
| промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећно |
| и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и |
| потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је п |
| "; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће |
| , остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим |
| располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или |
| жи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} |
| век остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изигр |
| на добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то ост |
| Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети |
| их учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S |
| дини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да о |
| уге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидан |
| ; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: к |
| је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није |
| иљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, |
| ео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај п |
| се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је дав |
| алном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корисног значаја за ос |
| на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци |
| у собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми |
| и, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није |
| рамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећав |
| ме човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Про |
| ли (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљ |
| а, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу |
| ажити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва |
| овори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и од |
| Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је свет |
| свештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Ц |
| ци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да |
| а плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, а |
| облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном |
| аследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми на |
| , леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се |
| Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као да с |
| ких дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао пот |
| ема овом није ништа друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништ |
| дно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је стр |
| ирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на б |
| :{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пе |
| не врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у |
| ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљу |
| вом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, н |
| имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо ј |
| врћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар |
| јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај. |
| , а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчисти |
| а ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} |
| в тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног |
| једначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане пр |
| и сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених речениц |
| авио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само ј |
| пурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{ |
| Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда |
| ада се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увре |
| лаву и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њ |
| {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, |
| ћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на с |
| м...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрн |
| поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, т |
| еш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој? |
| ног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа ко |
| аџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек |
| ећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се боја |
| атио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушно |
| у упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је давао била су п |
| азлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, |
| ош бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетк |
| тим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној п |
| смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и |
| о такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек нем |
| ред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила |
| Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собо |
| уство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И с |
| ани метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, в |
| ог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се |
| {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да |
| и.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га |
| лакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Д |
| људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у |
| S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Ср |
| ју. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} |
| пита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он |
| ио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћиво |
| сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, пр |
| ашто недостојно?{S} Он није знао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, |
| осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну |
| друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна |
| крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по т |
| то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, |
| Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати и |
| ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} |
| што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово |
| лени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло п |
| сом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и |
| ско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекида |
| сле ни обухвате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или за |
| ци и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се |
| постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се |
| ? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да |
| лази на каквој паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због |
| требало покрета, замора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом чес |
| ну, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба |
| к девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети |
| бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да |
| есте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе |
| Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачк |
| целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Б |
| о кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и |
| ободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти прем |
| ли једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да |
| му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на сре |
| часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењу |
| су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном |
| .{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостал |
| грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држ |
| ше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену |
| бичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш ви |
| овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развра |
| и су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и нео |
| и журно, између неравног камења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао у |
| че.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВ |
| два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са |
| ише, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове оч |
| срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, по |
| ете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао |
| спорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те мно |
| за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромнос |
| ес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже К |
| тпунија на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да |
| часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме уби |
| ења обрва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га |
| пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безв |
| несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натр |
| олностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потп |
| ништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где |
| а снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соб |
| о као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравн |
| ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам |
| некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно |
| Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S |
| ом празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима са |
| уда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, |
| ао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога г |
| он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао |
| сто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да |
| ајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињениц |
| и, али сваки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто н |
| лесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава |
| а; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишче |
| зити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, неодређеног сти |
| азлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што |
| рити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много |
| у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, |
| ло да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусно |
| ш увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пу |
| сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да |
| тајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S |
| лажан динар, који никако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме |
| јим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Је |
| ко колико је мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепн |
| је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, т |
| није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда. |
| енице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Ср |
| е.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублаж |
| ај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља ж |
| са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће о |
| улости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој |
| ошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а н |
| умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али |
| ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да патимо због ја |
| ве за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у |
| ке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере си |
| рба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S |
| Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: несрећа долази од недовршености |
| S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} |
| је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он од |
| напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... |
| S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори |
| }- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који с |
| прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове. |
| ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново при |
| ам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед |
| те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да забо |
| ор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{ |
| га дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље |
| Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мал |
| олутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичнош |
| едан мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна |
| би? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и |
| } Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књи |
| рпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је |
| ти на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна мл |
| тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S |
| нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њ |
| и неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђе |
| а је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићу |
| о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још у |
| та! {S}- Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам |
| е једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, |
| ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са |
| му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажип |
| свесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако |
| ојој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетат |
| !{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сиг |
| ти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу |
| во и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, |
| поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гл |
| аган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори профес |
| прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила |
| блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на |
| ова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут ј |
| собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче |
| а?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, пр |
| ...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси |
| уку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан |
| а сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе |
| ба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена |
| м.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу |
| и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мисл |
| г прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симб |
| Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, |
| што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле б |
| а излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и |
| м открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах позна |
| ти у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не м |
| а, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежни |
| нутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово ради |
| диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку |
| тим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобра |
| свим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а |
| , у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} |
| друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: с |
| арац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, изви |
| ме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припр |
| да, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, ко |
| {S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив |
| ва Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} Када се |
| нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао |
| рамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** |
| И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - |
| на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било |
| а оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве С |
| - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Прим |
| гинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} О |
| ала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} С |
| поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било дов |
| главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који |
| кај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и |
| Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говор |
| рене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за |
| лије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве п |
| знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, ка |
| упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S} |
| дне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгл |
| и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се с |
| када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, х |
| ог замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бе |
| а не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме |
| не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам дон |
| е појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се |
| - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју ј |
| е све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне нек |
| ика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо. |
| о само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{ |
| , дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас |
| е блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, бе |
| ше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамаркови |
| еленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанст |
| Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, фи |
| помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам ов |
| пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав г |
| мрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до |
| њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне |
| е те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- он |
| Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пу |
| } Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можд |
| а пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он при |
| вно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске |
| достан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или н |
| и ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} У |
| ва није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену |
| на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљкови |
| вић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да |
| {S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никоди |
| сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се |
| дружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, |
| но да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немог |
| а да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један жив |
| буздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Има |
| или.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена ј |
| } - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена |
| {S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, |
| звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која ка |
| оћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тандркање |
| еликом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана |
| S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да го |
| ити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних |
| мем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су ж |
| S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру |
| цане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она |
| , - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба |
| атака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима |
| ерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У по |
| ао покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да |
| лим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кр |
| оји се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно от |
| ојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је |
| Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, д |
| Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се |
| и ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стисну |
| помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозн |
| и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Пит |
| то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прс |
| говор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он о |
| г ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он ј |
| његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у |
| е преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како је |
| џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кут |
| су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом ста |
| ао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је де |
| у хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао |
| жи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али |
| ављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао н |
| пех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек поч |
| етињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слаб |
| } Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до |
| руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и зам |
| вршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита |
| ња не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за се |
| у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвл |
| ама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, узд |
| одене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај |
| учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и |
| S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда |
| би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из |
| у каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно са |
| имаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака |
| е, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда |
| зан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену |
| а се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал |
| који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, к |
| асвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику |
| ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је газио.{S} О |
| , необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење прав |
| ј себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први п |
| чи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као јед |
| ачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од |
| позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S |
| ак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово |
| амет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А |
| и.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док ј |
| уке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после |
| јим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се нај |
| нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребр |
| воја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љуба |
| Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Нај |
| } - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, |
| већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не треп |
| у, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се |
| одговараху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један |
| {S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} |
| ви.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури прем |
| пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би |
| а па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је с |
| у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и п |
| Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на ч |
| руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда у |
| ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се к |
| врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоња |
| и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично продужен, као да је цело |
| општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем ба |
| дајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама |
| же паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте |
| Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једно |
| ји је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Нећ |
| ампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је б |
| његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу |
| и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући ли |
| ајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред |
| . {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо м |
| словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећ |
| ође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао ко |
| и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; |
| е лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и |
| арочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је |
| ао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји |
| но, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро р |
| ном.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним |
| ла у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину |
| Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и можда због те лепљ |
| атити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у |
| адежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним вели |
| поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала |
| г, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазил |
| на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у њего |
| те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што |
| ити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није п |
| ше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог ли |
| о ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело н |
| е јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља в |
| а коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и мн |
| њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно др |
| к та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стаја |
| то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и |
| {S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не |
| слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, једа |
| ном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе п |
| аске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Ср |
| могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче т |
| е једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" н |
| да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно ш |
| ешења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској п |
| говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су |
| седној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна |
| најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан јед |
| не, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако ј |
| а, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених |
| асенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је |
| чиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује д |
| ојим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјас |
| о нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио стол |
| ред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{ |
| жење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало |
| .{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посл |
| а и питала (после његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама |
| високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она п |
| ?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а |
| камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месе |
| учем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призор |
| м: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић уз |
| - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S |
| о сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређ |
| аузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући њег |
| рај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо је још уве |
| да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, свој |
| етлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасниј |
| им врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено ње |
| раг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх |
| мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срб |
| воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да на |
| е пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња от |
| а обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Ни |
| и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство |
| ху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели |
| н се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на про |
| пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јаг |
| а добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после |
| су били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју о |
| аздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку |
| наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису п |
| рба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог |
| рише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и |
| } Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих сли |
| дио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), |
| во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из фабричк |
| арапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану: |
| добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су б |
| бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповед |
| а и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких и |
| е један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огромну |
| угу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, мног |
| не чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, никад не |
| е, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{ |
| не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи п |
| Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - П |
| асилије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вад |
| ко.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође ш |
| једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су с |
| би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, т |
| свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему |
| мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и н |
| зе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, |
| анастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је |
| и у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онд |
| је опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама |
| Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне сам |
| томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио |
| ав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега |
| је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, св |
| {S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који |
| ите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила |
| је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним |
| и у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и воле |
| Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на до |
| стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - |
| је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, п |
| е обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи |
| и.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске |
| S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па ј |
| Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само |
| нога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћ |
| Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветал |
| беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајки |
| ревоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био ј |
| олико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно |
| љена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и |
| касту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једв |
| прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ет |
| му: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S |
| вина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, |
| не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над |
| тим поново прелази на диктирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Субот |
| пљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је би |
| ије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија.. |
| ратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивност |
| е ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и |
| испод манастирских зидова, пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле др |
| } Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револве |
| варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску |
| о бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна |
| о досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непозна |
| лу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери |
| мислио на напуштање манастира.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} |
| ио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капиј |
| о ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Кар |
| дове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и |
| ци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода |
| степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољс |
| раси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и ор |
| у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, и |
| адмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутам |
| а осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страно |
| да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, к |
| еби пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у |
| тим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који |
| нови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би |
| први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S |
| ати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети гран |
| значајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он |
| видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало |
| рају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију прене |
| се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је з |
| е непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари |
| ћи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Вез |
| о на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И пр |
| едан пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од не |
| т црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што н |
| ен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном сми |
| тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хи |
| ромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто |
| баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} |
| есла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно п |
| тнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој |
| постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне сте |
| едном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је |
| дно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим в |
| лови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, п |
| "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти пре |
| ш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се т |
| ог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Б |
| е, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје пријатељство, у љубави в |
| животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од |
| киван, пре изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово |
| {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{ |
| ећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он доб |
| ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, |
| е било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то |
| - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије |
| и чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу |
| S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравн |
| совима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне во |
| оности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину х |
| свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за н |
| {S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међ |
| рата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знат |
| о пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, |
| ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} К |
| грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њо |
| оне остављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, |
| ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живот |
| о у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одо |
| једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конаци |
| а му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном |
| е животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S |
| есности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али пост |
| на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те пи |
| нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један д |
| ном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим п |
| Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само |
| оже, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном |
| судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једно |
| па светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изази |
| да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, |
| много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог ш |
| нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без р |
| о вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S |
| а, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између |
| антике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у |
| S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да падне |
| се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за м |
| у празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах |
| ра М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Ув |
| не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него ш |
| к па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и |
| савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који б |
| е, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сл |
| ао што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том ма |
| Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде |
| о ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах |
| осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод бил |
| е било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави пит |
| се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те |
| кшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где |
| ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљн |
| ло је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада |
| и ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; |
| им да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није |
| им собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише |
| } Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастир |
| ила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао ко |
| и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или |
| да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и |
| остити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда |
| размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше |
| даде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи т |
| , а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су |
| ра.{S} Први пут је играо комедију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећа |
| Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све би |
| толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао збо |
| } Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цепт |
| ле.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том |
| беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, по |
| ности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је ран |
| Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један др |
| S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су би |
| а на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, |
| умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира з |
| .{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ств |
| {S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донес |
| ђу решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и ј |
| јег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи дога |
| ах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у |
| ица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила |
| } Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго |
| та не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се рој |
| м да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора |
| који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо ј |
| е одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши |
| је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори |
| и због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био ње |
| сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакв |
| сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и те |
| је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потрај |
| а викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он при |
| "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала |
| ије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} О |
| а свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Он |
| кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног |
| о неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S |
| а га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљуј |
| и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које пола |
| уго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, м |
| атали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио свом |
| штовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или з |
| м видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је |
| езао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута уби |
| ла учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хт |
| без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је |
| ветлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и |
| тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмех |
| змеђу теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид |
| је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на пр |
| ч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба п |
| влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусруше |
| играју овде, онда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{ |
| ем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} |
| би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S} |
| љно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрол |
| Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на |
| руге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Ба |
| ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још |
| селог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто |
| лазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још |
| ажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх |
| у:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо д |
| бично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, |
| ажила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према м |
| .{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, |
| што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање |
| совима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак д |
| и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују |
| Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, |
| густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребр |
| њима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у |
| љивале излет за поплављена места "преко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бит |
| , тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш |
| гле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино ш |
| м путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све ј |
| отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плот |
| њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са заст |
| ва!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас |
| нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме" |
| уно изгубљена; она настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога |
| ађе изван манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облац |
| зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно пок |
| .{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и |
| наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорн |
| чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима |
| тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах ок |
| глед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, т |
| пљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних лис |
| колима једно десет минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређе |
| .{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{ |
| ам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш до |
| и, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о |
| о закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде ув |
| м и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам ка |
| а журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та м |
| биљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је нај |
| Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и с |
| мела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила |
| прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјанови |
| ори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} О |
| ог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да |
| ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи |
| румовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах прво |
| о спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су |
| е његових дугих и за њу пуних мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био |
| билазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, |
| е озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Је |
| и до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара |
| који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Т |
| у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта |
| и у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало о |
| с, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне |
| се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, сунцем. |
| наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела |
| зивају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план није био у |
| рљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је |
| емља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папак |
| тром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног |
| Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам забо |
| о, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и |
| Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остај |
| у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слут |
| сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти сме |
| њен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шт |
| и улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часо |
| е управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем |
| снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} |
| ато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја м |
| уштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисл |
| вкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, чо |
| јекну прво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су ста |
| к тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и |
| леног и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак за |
| је ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета ст |
| во.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. |
| лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срб |
| стоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А шт |
| ам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, јед |
| та видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Ди |
| је, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у |
| руниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василиј |
| ре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмил |
| осне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да |
| им...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Ост |
| а на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде |
| Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, ба |
| јите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под с |
| пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, |
| има је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењер |
| господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уо |
| оја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је |
| едао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би м |
| одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се |
| од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружани |
| аш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S |
| лута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јар |
| пити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила с |
| го и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој |
| .{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је бил |
| познат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за |
| ропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш вер |
| оденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка п |
| никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што |
| боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Ј |
| узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - За |
| несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те. |
| м свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Је |
| ви још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више развед |
| -дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то |
| да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када |
| о подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - |
| њег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; |
| а када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно. |
| чима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарков |
| велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом |
| бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га пози |
| су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један |
| уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је збо |
| тоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, |
| окорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спу |
| ирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се |
| и.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да |
| пријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; |
| творено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности.{S} Осећајући да не може променити своју |
| е оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест |
| сла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{ |
| стаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваш |
| ховну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији ти |
| о његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди дан |
| м. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - |
| иснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке |
| рао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образо |
| аксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подно |
| колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која |
| друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Ка |
| све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме |
| и манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином о |
| и животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа з |
| м сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је ос |
| ш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеко |
| оловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S |
| е чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, ж |
| донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумит |
| се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он |
| е то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог |
| се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито |
| тавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну иде |
| але у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што |
| оје је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак до |
| фанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а о |
| вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило? |
| хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара и |
| чен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода |
| ој црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, о |
| цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене прозоре како |
| е ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја м |
| ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго оста |
| м брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се |
| на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше са |
| .{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло |
| ше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А |
| ве очи, дубоке и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умел |
| ња.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће п |
| крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати |
| тане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар н |
| е, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе |
| уге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света ко |
| ма процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше |
| једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да ј |
| } Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се |
| лим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све |
| ао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, иша |
| отељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} Затим још пуно други |
| упним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, г |
| е обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео |
| је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да |
| он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса |
| кну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окрета |
| а, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спуст |
| се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело попо |
| ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на п |
| {S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када |
| Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала |
| да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и |
| о испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном ж |
| убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одри |
| је рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што ј |
| а Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потре |
| е.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; |
| твујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за к |
| аже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и см |
| то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор |
| н се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово врем |
| светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави |
| ост преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Мари |
| ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{ |
| ато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она |
| страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и |
| мало монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се |
| а идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео |
| рстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво б |
| сећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који |
| а је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} |
| све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, ист |
| е, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, од |
| Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеш |
| уд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не мог |
| е време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново кл |
| на слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магно |
| ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - |
| га, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је гото |
| о, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше п |
| ега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са |
| че сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, |
| а угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на |
| беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда тре |
| ратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале |
| ојим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао |
| е, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца |
| познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са станов |
| да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{ |
| о и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је |
| е сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати гроз |
| но и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто |
| помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније |
| и радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнак |
| угим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно |
| полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим |
| ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше с |
| према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњ |
| дрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и |
| ен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђ |
| би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су |
| оћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, до |
| у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурно |
| {S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, кад |
| без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... |
| најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању запов |
| под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, ње |
| и, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз |
| е најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, а |
| и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше д |
| о је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости Карамарковићу да је баш он |
| давно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлу |
| , ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са |
| але.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том |
| ћаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угод |
| гла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли |
| , а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да |
| одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Мака |
| м, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти |
| ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изв |
| да (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасв |
| ли дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије |
| кошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта |
| татка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до о |
| ађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли зн |
| неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на ј |
| све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се у |
| само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као |
| гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново |
| чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се нај |
| мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је им |
| ућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да г |
| не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склоп |
| а се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и ма |
| тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је пољуби |
| н заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше на |
| е, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројни |
| .{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поч |
| е, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост пола |
| је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упит |
| наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било н |
| одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују |
| отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} А |
| да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А |
| гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наје |
| м! - и она потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; зат |
| марковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не |
| незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке |
| {S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} |
| на, ни одакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S |
| Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи |
| ма друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је |
| фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - на |
| ора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог чов |
| и кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него |
| марковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих нек |
| } Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у |
| аде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим: |
| Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају |
| т који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађив |
| једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано |
| ешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} |
| и ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног о |
| тац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чин |
| сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавиц |
| то у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју |
| жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет.{S} Она пок |
| умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На |
| дном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Би |
| ри:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа т |
| аведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети да се под тим |
| на том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се |
| да је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Ка |
| и се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сас |
| а, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Н |
| ом и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек |
| утра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} |
| прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му п |
| је могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све |
| бадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза |
| жња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме ст |
| врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се т |
| једном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо |
| пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је |
| д на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да из |
| нио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али ј |
| уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико |
| уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како К |
| и за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо |
| о у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спрем |
| зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову велико |
| ар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред с |
| личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а д |
| само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ. |
| оже бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то |
| ио је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да бе |
| ан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непромењена, и да према т |
| је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он |
| ног коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошил |
| ти по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори ви |
| све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, по |
| испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла |
| ућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај г |
| ожда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је |
| ављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него |
| могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу |
| ти допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше с |
| ед тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам |
| очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{ |
| ију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер је Његово |
| а се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљ |
| Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, к |
| одина.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа.. |
| равно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на |
| и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја |
| гледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{ |
| о је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он бе |
| лазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, |
| живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оно |
| азлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и од |
| је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама |
| х: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачу |
| рамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопш |
| само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира |
| нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто ст |
| - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га |
| у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гл |
| једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после посл |
| ити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У је |
| но умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, |
| погоршали његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како |
| он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привиј |
| положише Карамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аут |
| и остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стече |
| а изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, как |
| адао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденск |
| ам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, раз |
| лике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићев |
| је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она |
| се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, поко |
| час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркв |
| њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птиц |
| и из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, пол |
| астрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло |
| сним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као ка |
| ила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у |
| , са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на |
| ихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним ч |
| не његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим ве |
| где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну буд |
| а му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том |
| рба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: |
| бав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на |
| на; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се проб |
| ећи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час |
| злазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече |
| Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и к |
| {S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се прев |
| лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по |
| т.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} |
| ајлуђе и најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почет |
| говорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не |
| е узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она б |
| заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S |
| задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази |
| у да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S} |
| номе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} |
| ез гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где |
| то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој к |
| је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта |
| а.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још у |
| јажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пло |
| Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малакса |
| речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{ |
| есте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћут |
| што сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поре |
| њих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могућ |
| итајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у к |
| н, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то |
| строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званич |
| стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је |
| њавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој стран |
| ико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Ка |
| о до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни он |
| оји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на |
| - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом саве |
| ризнање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натр |
| крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано ми |
| питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после о |
| .{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искор |
| ола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није преми |
| задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе поне |
| страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим |
| прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{ |
| Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, |
| } Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да гово |
| жава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она бе |
| објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити д |
| био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно |
| то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и уз |
| осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако во |
| у падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга |
| мбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи |
| ом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само |
| ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на ј |
| че:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни реч |
| {S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испу |
| њим : јесте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} О |
| ром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме |
| сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страх |
| } - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами |
| м, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случа |
| не веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређен |
| рао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није пр |
| мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пре |
| есетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговор |
| сеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, по |
| олико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу |
| а.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је дос |
| и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом саве |
| ти да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другом |
| е мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржат |
| гим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим шт |
| е дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кре |
| рба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мал |
| избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекив |
| необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у с |
| , самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о |
| и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у |
| м дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене |
| чно успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настав |
| Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над с |
| на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. { |
| току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у |
| сност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инсти |
| т потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, |
| у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи са |
| монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашња |
| , то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и д |
| утку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и пок |
| са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је очекивао да ће |
| жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарко |
| тварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и у |
| ишном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири |
| јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом |
| узе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев би |
| .{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом пар |
| свим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чу |
| але...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прсто |
| укавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење |
| ше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца |
| једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S |
| очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, ка |
| а он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све г |
| марковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он н |
| кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У |
| је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди |
| рема "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на кр |
| прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком с |
| то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она |
| сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, |
| низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв к |
| Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг |
| у", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе |
| а не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} |
| и овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарен |
| бину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блистав |
| награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - |
| бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, ч |
| алног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни млади |
| , у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чис |
| а коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од све |
| пловака, и нарочито замишљеног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив тр |
| и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак и |
| н страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог |
| ао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао н |
| о да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решава |
| лост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{ |
| је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у је |
| .. самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном |
| речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико |
| све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и |
| што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше су |
| роко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја н |
| зе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ва |
| скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... |
| јући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту |
| ешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у |
| не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са дру |
| цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у је |
| време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и п |
| многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом |
| ен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S |
| тка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} |
| ликим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То |
| је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму уза |
| еко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, која јој је, и поре |
| ковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до |
| а два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и |
| еобична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је |
| ина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер овај, ма колико да је и |
| већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде |
| за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман |
| {S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек |
| на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког |
| а стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме |
| мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако б |
| на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узал |
| у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивш |
| асна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју |
| о зауставише он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} К |
| до...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору |
| е на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од |
| лости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и |
| о присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - |
| ји је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за уз |
| егове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, с |
| вајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S |
| еакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело |
| Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у |
| онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено |
| одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и |
| емогућом идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазив |
| рала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази збо |
| Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, |
| , подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{ |
| зио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку с |
| S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не пит |
| , другојачије душе.{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што нај |
| И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, |
| олом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове реч |
| је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако |
| ирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене |
| од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: т |
| го икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загоре |
| себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше откр |
| мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} |
| S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше |
| } Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он |
| трао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким ф |
| а друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну стран |
| .{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху о |
| у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горел |
| и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрниц |
| алиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ак |
| рију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са |
| том надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седи |
| а.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар пошт |
| S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Би |
| азила и излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали гред |
| у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије |
| о јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са |
| о великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по |
| помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, а |
| е изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и и |
| пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама |
| да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивље |
| објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико мо |
| ори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост |
| олико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у о |
| око у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подне |
| , који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој |
| ма Карамарковићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, |
| . {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије |
| и. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - и |
| о? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба |
| } Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара |
| беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког |
| се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни |
| том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да с |
| ута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он пол |
| то друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи |
| } Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, нешто нелагодно и оштро пр |
| таје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ћ |
| и.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{ |
| разим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауст |
| "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, ка |
| {S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Срб |
| Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је с |
| е?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S |
| .{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов |
| ткрићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био из |
| или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У ј |
| {S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", |
| етили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{ |
| о ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака |
| самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шт |
| вести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано |
| ном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све пр |
| у је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену |
| и који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи тр |
| са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се |
| але на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} |
| сен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам зна |
| а пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађа |
| н се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врл |
| да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долаз |
| ај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако |
| осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите |
| а се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се радова |
| кој и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, са |
| } Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван |
| че овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од з |
| о би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, м |
| више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар с |
| другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} |
| на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај ис |
| } Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду. |
| а. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он пос |
| се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању |
| говор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, |
| дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери |
| ачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, |
| ким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На с |
| књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити ха |
| {S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо ра |
| пир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С дру |
| ала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један ра |
| чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за |
| е према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у |
| еном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или |
| ужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Ка |
| преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и пол |
| рам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву |
| } Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све т |
| ор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало |
| је се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп |
| и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, |
| да тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, |
| паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот пар |
| {S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори ка |
| од њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба |
| могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не |
| ратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер |
| се!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку |
| ећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помо |
| {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из цр |
| ставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећ |
| поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово |
| }А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Ово |
| , у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазит |
| ине. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог пре |
| просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, јед |
| непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, |
| ком Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и пол |
| е било је остатака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога |
| ...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим п |
| клом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крс |
| ад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Тре |
| о мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумњ |
| стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај ст |
| она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је опет зави.{S} |
| камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак |
| вљала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју |
| изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у |
| ети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изнен |
| , због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она |
| цу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, сво |
| пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичнос |
| имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Ср |
| е тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну п |
| озитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране ј |
| је још дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он |
| ити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више |
| правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши прве омашк |
| а колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар |
| у постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу |
| се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Т |
| а ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметал |
| ј свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог ч |
| многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој б |
| и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нам |
| а ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и разврат?{S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао |
| је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки ча |
| ш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "п |
| и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнак |
| ог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих |
| {S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} |
| Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало з |
| ађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек оп |
| ошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да |
| кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и |
| н и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође |
| а и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна |
| и су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то ка |
| в рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једно |
| знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Кар |
| саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним с |
| вим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више повере |
| непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао по |
| корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Р |
| се се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за |
| хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан |
| о није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се свр |
| от око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пу |
| стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уост |
| часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће. |
| свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уостал |
| ће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо |
| - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и |
| ља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачн |
| е за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; |
| еке недокучиве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомила |
| тала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећ |
| асвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, |
| д слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима це |
| њен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толи |
| све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S |
| ождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толи |
| не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место |
| прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву све |
| си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца забол |
| касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у |
| ја је падала кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсман |
| и ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манаст |
| } И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само |
| јом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, а |
| отив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и |
| н.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да |
| прилског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетње |
| за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у т |
| а би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе по |
| ар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде |
| ету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јованови |
| а спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и |
| е појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или |
| .{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њег |
| један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S |
| но смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек з |
| преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуш |
| оје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемир |
| на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чи |
| страностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзово |
| све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} |
| и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху |
| осу, повуче према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се |
| у истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, |
| у, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се |
| ња.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: |
| е велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба н |
| суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на на |
| ежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу об |
| еним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима |
| ја кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је |
| ушом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао |
| а!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесе |
| х незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коли |
| е преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S} |
| аштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми ника |
| "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат |
| најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким др |
| век несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је |
| сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стра |
| а се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ног |
| исли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим м |
| о свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он ни |
| остављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде |
| ав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледал |
| зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толик |
| потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се |
| е оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да |
| је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карама |
| у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи |
| .{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав з |
| и, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је |
| до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је |
| им пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим п |
| а на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар б |
| равка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио о |
| ашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли |
| од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба |
| поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у соб |
| јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни је |
| међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла |
| на крају, он настављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га увер |
| ле; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви р |
| ак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка с |
| оглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ства |
| тији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, они |
| овлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа |
| сти?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног. |
| а, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочито |
| ен од напорног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испит |
| акривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари ко |
| ндуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воден |
| иш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђ |
| } "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш |
| ињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш |
| оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је |
| нио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога зашт |
| творених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас |
| аже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино |
| журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{ |
| ро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и сух |
| за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. { |
| та новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по пр |
| уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S |
| рило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било н |
| - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам.. |
| ворити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога ш |
| S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Ј |
| ључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време |
| иђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дак |
| Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга |
| га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стај |
| м себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соб |
| ва и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живот |
| арање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваш |
| био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Радми |
| ве више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово ју |
| у жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: |
| а би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у ми |
| сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњ |
| е навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог душевног живот |
| .{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се |
| до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете има |
| Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колика |
| оји је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само |
| е јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се нав |
| тоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", |
| те историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у де |
| потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољ |
| те на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје с |
| лено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испи |
| исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због с |
| оја је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу |
| ан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да л |
| ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз |
| са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопш |
| } Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после |
| а.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно |
| дила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала р |
| слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле в |
| ема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су ње |
| има, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане |
| иле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих |
| настир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су |
| о свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим |
| } Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја |
| ен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва год |
| пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, |
| (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расц |
| музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју |
| вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи н |
| {S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} |
| т за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево |
| самнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је |
| ај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, прав |
| , иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса ме |
| шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу ш |
| грезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од свој |
| е могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, |
| ике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултур |
| а примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз |
| на, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срб |
| а те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам |
| ила ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{ |
| и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што је оставити |
| ајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и в |
| ав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да раз |
| ао у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била |
| да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала о |
| лужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да |
| са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим |
| тала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беш |
| колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о |
| е ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, |
| сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам р |
| ње његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну |
| она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Р |
| , сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дис |
| ћу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их |
| дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може д |
| на (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекн |
| ство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наст |
| рво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгле |
| ића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивал |
| ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} |
| већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде |
| и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} О |
| ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да |
| ворим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} |
| О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, и |
| е у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је |
| ту и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у |
| и се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковић |
| раво, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S |
| ом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпун |
| стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, посл |
| се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода? |
| и у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није |
| це и девојке по манастиру нећу, јеси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Поја |
| да, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом д |
| о јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Ос |
| стина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S} |
| - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно |
| бала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово гов |
| е... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}X |
| а се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта б |
| ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! |
| на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чин |
| ећи површно преко њега значи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} М |
| олико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући |
| није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати |
| Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био |
| ту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после ве |
| !{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осе |
| да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то пита |
| у и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна. |
| твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би т |
| јатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик кака |
| опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало " |
| крио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је по |
| живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S |
| } Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог ослонца, ни етичког, |
| када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S |
| врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, |
| дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - |
| е одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} |
| евно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, |
| шину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И |
| анија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане дол |
| стимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не тре |
| у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не м |
| јеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и све |
| средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S |
| стирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - А |
| и ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - |
| игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како |
| и стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо полож |
| а крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба ниј |
| и крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора. |
| ламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осе |
| погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог |
| } Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јес |
| да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... превари |
| е.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - |
| ију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када про |
| па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза |
| оја се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једн |
| ћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{S} Пред очи |
| повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непр |
| скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необично |
| док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, т |
| окат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; |
| згредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S |
| Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним |
| же решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи д |
| који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитр |
| је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у однос |
| руге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са |
| цом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беш |
| порном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, шт |
| во осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мор |
| ри Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар н |
| е, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, н |
| ма није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{ |
| да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину о |
| али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао по |
| је било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, прко |
| ном и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше нап |
| тајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у праз |
| ше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да пр |
| но... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - зап |
| Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста |
| чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек |
| ић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јес |
| ојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим би |
| једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, |
| } Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рек |
| ак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора би |
| , - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанст |
| {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S |
| едно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом без |
| гла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{ |
| пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио? |
| иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својо |
| ња за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цига |
| чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била |
| а тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети |
| ије оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли икад о |
| то:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешини |
| - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Л |
| а се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} В |
| шту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском двори |
| ди.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у |
| часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један |
| }Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто о |
| е - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, |
| у.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У |
| плом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, |
| нити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Млади |
| почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је с |
| е сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у глав |
| мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је |
| о још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према в |
| игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је с |
| S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћен |
| ђивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што ј |
| , љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и ко |
| е седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био бла |
| стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила мес |
| идне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у пр |
| одовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре ка |
| огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потпл |
| а гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, |
| ође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, |
| о камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појав |
| е открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће о |
| ром.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са |
| дници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројн |
| њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта |
| чери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се о |
| наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са с |
| топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, |
| есно праћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да пра |
| све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје ми |
| о необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био |
| та.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе |
| о махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени |
| S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала |
| мено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и |
| дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али |
| ко, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду догореваху две мал |
| ан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размисли, п |
| и и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе с |
| али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мис |
| одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она понов |
| ља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не |
| како умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекршт |
| ве свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и прит |
| Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново ср |
| Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће |
| збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и зад |
| о да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он у |
| ком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих п |
| арковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио н |
| че могло објаснити олимписки непомућено расположење очево, осмех који је носио стално у плавим |
| длучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним гр |
| ла стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара матерински |
| де, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у п |
| шање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Јер она у то |
| у, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да обј |
| је сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну |
| S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, ника |
| , Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како органи |
| ним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног дете |
| испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској дево |
| ему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења |
| }Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, |
| опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, |
| дан млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још уве |
| , и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси ли разум |
| ање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чист |
| за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико |
| постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му с |
| мо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живаца иде до лудила, нада на |
| ци, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим в |
| пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала једна мисао, |
| пело, постајало несношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, |
| је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створи |
| и, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши н |
| е много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама п |
| Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треб |
| е ишло до потпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је к |
| профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен |
| една празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је не |
| атеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше ос |
| аброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, |
| о им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жен |
| у највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће з |
| ећ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише |
| знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, за |
| физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Б |
| е је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше |
| еоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) по |
| ј прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та миса |
| е сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног |
| казивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка не |
| потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта |
| ли седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље |
| {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину |
| Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, ду |
| ј жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких з |
| а тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друш |
| обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Г |
| ије могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено по |
| аности Радмилине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S |
| Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких |
| и књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као |
| ући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгл |
| него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви ст |
| тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац |
| д Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Јед |
| и и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био она |
| очијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше стр |
| добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао |
| ене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себ |
| иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти |
| век!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључи |
| њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још ј |
| дном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. |
| секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче |
| ој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутит |
| у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног |
| открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И он |
| о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разум |
| кочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има |
| зад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је |
| инистарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Ра |
| горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То м |
| ека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако п |
| S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која |
| ише одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање |
| е ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола |
| олела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите |
| ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, |
| ред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу и |
| евољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико |
| између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да |
| му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари |
| и.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за ва |
| понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих |
| н зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми |
| учај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и |
| ости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерас |
| роде духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје |
| а, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, доб |
| вде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - пок |
| је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у поче |
| дате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћу |
| аву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непо |
| и у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су |
| а, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиљ |
| ловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђав |
| шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли ве |
| прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, напа |
| твари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није |
| после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као дина |
| што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша |
| љу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила |
| било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Ови |
| е су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дуби |
| кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црк |
| чности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прили |
| му су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша |
| драж, и најзад изазива нове мисли, нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче |
| ворена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Рад |
| симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног |
| људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се |
| е страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулос |
| првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био |
| осле овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раниј |
| едњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али ста |
| а је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог пута Срба б |
| мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина њ |
| едну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз се |
| крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присут |
| еко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласо |
| ор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући |
| потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног жи |
| редузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у тол |
| служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Ник |
| жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, |
| ка Радмилина, онда његова побуна, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало |
| арија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ виш |
| бу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{ |
| е карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине |
| помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине п |
| Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу ј |
| да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло |
| а пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако |
| ије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем |
| едном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... |
| сање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву |
| говараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кре |
| илу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила изм |
| његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала |
| н једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} |
| е са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак |
| се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; је |
| и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих нек |
| је трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека п |
| а; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој мож |
| а поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску |
| еног иза кордона жандара који одржавају ред, прелази на каквој паради очишћени и празан простор |
| и да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак |
| у.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне |
| енима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе ср |
| што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан |
| Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се |
| но проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости свој |
| то је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сл |
| XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав |
| када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абон |
| и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попу |
| етпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и ре |
| ог мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стуби |
| бак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја |
| рију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, |
| лу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратност ради положаја који са |
| љиво мотрио на једну појату око које је редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред |
| ење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандук |
| удским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци |
| оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног кров |
| риближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ оз |
| ворио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај |
| ретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Мар |
| свим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си |
| вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком |
| паљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, и |
| перу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радми |
| погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта |
| иди и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост изн |
| жђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, с |
| ди једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година. |
| зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мут |
| постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, пос |
| иза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење њ |
| ку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би он |
| ли, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни |
| овић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, п |
| итивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и ху |
| г гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју |
| е му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прв |
| терани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Карамарковића претегну оно пакосно |
| Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним |
| можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака |
| рена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслу |
| вао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер |
| Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је о |
| у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини изма |
| мирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та св |
| ђу којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом кој |
| Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам ниј |
| } Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако бли |
| покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле |
| се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност |
| скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S |
| , сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаесто |
| о да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно у |
| род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам |
| ви! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је трид |
| обудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега |
| понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и |
| одину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама. |
| азмишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} З |
| да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи н |
| на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда ч |
| се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена |
| стом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих зајед |
| глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - |
| када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата |
| зи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу |
| сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ј |
| удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на |
| .{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја п |
| Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на изл |
| човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти |
| ку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми |
| овидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао н |
| ни говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још |
| Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Рад |
| то ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У |
| лости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изн |
| к у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасви |
| е крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле с |
| ре по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из еконо |
| тра, када је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чин |
| малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче |
| То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сеља |
| дан часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбу |
| није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу к |
| и једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треб |
| на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно |
| је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуља |
| тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што тако |
| ојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{ |
| али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја в |
| о тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са |
| једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије о |
| да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S |
| убоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих |
| варима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето |
| исам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том |
| ли за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи дв |
| под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико час |
| као лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они наставише да иду обалом.{S} |
| .{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала ш |
| себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама уга |
| ал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и |
| } Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то пр |
| ве било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, |
| м светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе шт |
| стоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и |
| имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што |
| је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљ |
| га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно |
| чно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Ј |
| ца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, н |
| елену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим |
| Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора |
| а обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Ост |
| ажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише |
| г. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је про |
| види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је м |
| моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са |
| здраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добр |
| рштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се гов |
| не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах |
| ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци |
| , потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита до |
| дите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој |
| су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакв |
| вим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари са |
| а и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела пр |
| то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У м |
| ти мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно |
| истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела |
| асилије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази нед |
| ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовр |
| себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S |
| ан, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да л |
| будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, в |
| шта, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} |
| е ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га з |
| ичи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то |
| кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним глас |
| ишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опрост |
| - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарк |
| е учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, о |
| дносило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S |
| не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{ |
| ву, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка |
| у немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем |
| м радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мир |
| есецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом беле |
| , он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји |
| , твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да |
| она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што с |
| } То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василиј |
| у у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном |
| двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико с |
| ора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пут |
| то би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - |
| говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, |
| е истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он им |
| х ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта |
| олуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају |
| помените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у ру |
| о и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том по |
| њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта |
| у обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, т |
| али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али о |
| е бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, |
| та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, |
| он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер т |
| м глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашт |
| у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице |
| путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потр |
| о се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се ок |
| е, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту ми |
| еличанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S} |
| губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа банал |
| змеђу њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али |
| S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике |
| да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велик |
| ом другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће ор |
| во стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог |
| све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о т |
| акленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о |
| ри - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те ф |
| јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на ул |
| ко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, |
| : не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо гр |
| } Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове |
| и никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за |
| немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи в |
| ти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{ |
| ешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч.{S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше |
| ти и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна |
| ог, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи |
| еску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим р |
| мер ... од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је |
| толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машт |
| ко је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, из |
| ати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Л |
| е дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот? |
| се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} До |
| јом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о |
| зила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стањ |
| не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S |
| ме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњо |
| да иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не |
| о озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, нек |
| еизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у н |
| а.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно ш |
| Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мн |
| } Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон |
| ом кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} |
| нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стр |
| }- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се д |
| се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обо |
| а девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наслед |
| амо лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још и |
| етаља замишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди н |
| ила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, |
| Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и пр |
| ави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она |
| е хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то д |
| снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Он |
| као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свака |
| {S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде бил |
| , да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих |
| ица, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиж |
| S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и |
| што сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} |
| Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и с |
| везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала |
| о.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била |
| е, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмила осетише немогућно |
| оге речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испуни |
| м гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{ |
| говору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} К |
| ћи пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и |
| тивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли |
| је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам |
| Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије ч |
| оје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Ма |
| што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овеш |
| за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа |
| и пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на |
| јој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег |
| сетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек ви |
| Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S |
| а, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "тан |
| а пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоск |
| аваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уст |
| ранџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге |
| ао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен т |
| ико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу ре |
| рива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је бил |
| је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је бр |
| ивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од с |
| ме.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле |
| а. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је |
| несена једно према другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, и |
| етивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... т |
| Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој |
| на је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је |
| је мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром |
| о, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S |
| ца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он |
| дећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута |
| е изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изгов |
| говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачи |
| S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело |
| имети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве ср |
| з прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још |
| неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи |
| ребало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, |
| ашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић |
| толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карама |
| рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана |
| {S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново |
| е сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме од |
| м, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилан |
| откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - |
| је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуљ |
| е питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе |
| влачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега јед |
| о полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разл |
| вори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрет |
| лике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио |
| разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако |
| аћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да м |
| ву у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслон |
| то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том беск |
| и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевш |
| мишљено, иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себ |
| же на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настав |
| и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S |
| искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром |
| боко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских |
| ваху мир и присебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној пр |
| се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осе |
| би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате над |
| {S} Ни он, ни нико из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав погл |
| ој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је предста |
| јатеља.{S} Он додаде полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она |
| ву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази к |
| зверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава |
| глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S |
| крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, св |
| , мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и |
| се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте |
| ц беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времен |
| чни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Кар |
| уђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим усн |
| су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та |
| иним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ј |
| {S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесни |
| : седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где и |
| оре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрив |
| ечи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мо |
| {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није пла |
| пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је бил |
| је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше п |
| аше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично.{S} Можда би |
| едном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висин |
| да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење |
| костан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу |
| ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба |
| ко пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго |
| {S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у ов |
| ирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђер |
| стоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и |
| дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом н |
| аза, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито о |
| етало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И н |
| Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пл |
| Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мен |
| уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нар |
| оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том с |
| вић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказ |
| чење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, с |
| Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, |
| бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори |
| ему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд пот |
| евојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три |
| ази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, шт |
| ма и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те |
| и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А |
| ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли с |
| обине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамн |
| о музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на |
| слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није |
| ом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да дола |
| да, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разу |
| и малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвук |
| ј љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слоб |
| асу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у одно |
| могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро п |
| краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је |
| ...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекал |
| а извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пу |
| што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог |
| н себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре |
| тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{ |
| .{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опа |
| арковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и сл |
| мо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безум |
| весност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала |
| уташе мислима, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осе |
| разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прстима.{S} |
| каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити |
| ије имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван до |
| еговој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао ње |
| што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, хра |
| ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се пот |
| ога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се ос |
| ши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила ј |
| ом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некак |
| та.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот |
| асна и неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, |
| агнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и |
| , живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца |
| кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање |
| сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелиј |
| р не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном поста |
| раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она с |
| дном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}- |
| етки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их ј |
| од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле |
| ка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћ |
| S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из |
| је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему |
| њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима |
| ој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у |
| чен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на |
| остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван |
| та предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну |
| Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао виш |
| к штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обнов |
| данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} Затим |
| ткрића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити пи |
| то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шт |
| за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све рече |
| постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, |
| у у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ру |
| ривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама |
| и под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва једно парченце бат |
| пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и |
| и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побо |
| већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S |
| (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним |
| етања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу ст |
| а, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудил |
| .{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим к |
| у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разум |
| да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од р |
| један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи |
| ану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје |
| би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, пр |
| а се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће |
| ољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији |
| мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно д |
| асвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га |
| ростим и јасним мајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, ди |
| алицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади сво |
| кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пев |
| {S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је |
| е мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи |
| е, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви ст |
| ?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог р |
| ва облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело п |
| бар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрек |
| и!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један в |
| знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала |
| своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило изме |
| , где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се св |
| , довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем ред |
| о леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, |
| као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи де |
| којима је понеки пут мило када им какав рођак настрада; праведно, наравно.{S} Разговор застаде |
| ласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са то |
| а одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} |
| мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да с |
| каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако пр |
| ко невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и |
| ш увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он са |
| и, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - |
| ог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, по |
| што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте |
| је".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима настојнике, затим |
| чините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - п |
| д сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично |
| је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. { |
| е одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа дома |
| нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових к |
| улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, |
| о значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... |
| "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну млад |
| порно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку. |
| бог комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља |
| ању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем н |
| о је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу увер |
| и да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S |
| њавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вам |
| претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности. |
| имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова ташти |
| особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, о |
| но срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из |
| Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извади |
| о другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај |
| инципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и |
| ан мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предат |
| осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштв |
| њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{ |
| ти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао |
| ете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло |
| о живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без |
| но што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, ма |
| астог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и бог |
| да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету им |
| велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради |
| , неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се сл |
| ан тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, р |
| а жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразуме |
| ео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и мал |
| великог песника, освајача или јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотл |
| ка у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена прои |
| угог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на |
| ожено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају |
| т, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљава |
| тне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настра |
| коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема ни |
| }Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{ |
| тав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасви |
| ећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{ |
| и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве |
| .{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети. |
| у женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејз |
| роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше ч |
| И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Чо |
| ма, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ни |
| а прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је |
| најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, вевериц |
| је изговорила по париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Д |
| дмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се |
| о време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле с |
| ше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе |
| здови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слете |
| лађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежа |
| напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, по |
| а осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Од |
| ли трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог ве |
| е да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, |
| арона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би |
| шена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу скл |
| они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и коров, маховина између глатких лити |
| к на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазна |
| спао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао |
| м могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су |
| ао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва пок |
| тка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали |
| је изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим |
| н снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гле |
| о дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није и |
| лугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба ула |
| о да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неп |
| њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} О |
| часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једн |
| професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могл |
| ене завесе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалн |
| е, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли |
| {S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се |
| } Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, |
| ка би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кутију.{S} Он је ж |
| с?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја ниса |
| дсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира |
| ња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он м |
| што бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга миса |
| ново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као з |
| му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му |
| нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док |
| метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? н |
| гуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недост |
| ребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окрен |
| елека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он звизну некако н |
| ете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је |
| ви тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити |
| ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их |
| вом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази и |
| сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања |
| е гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошт |
| поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек к |
| есто клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, б |
| и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и заврши:{S |
| агло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у |
| ћа, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну врати |
| и напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), |
| о седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зо |
| тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Треба |
| ић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јест |
| стаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам |
| о јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног |
| рај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом |
| жао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта |
| оворности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему т |
| па прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена |
| ни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гус |
| на, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, п |
| јом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија |
| ку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што б |
| као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се ци |
| - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја |
| .{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравн |
| рена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није исти |
| н хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она прет |
| удити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одје |
| м се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није |
| у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по чел |
| главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и ост |
| крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижни, упра |
| ну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушен |
| {S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је |
| пенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Рад |
| д преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, к |
| ви у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} К |
| узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад |
| } Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се до |
| н се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} О |
| трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), |
| јаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, |
| Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих |
| о уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво осећ |
| ти или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за |
| {S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је оз |
| а сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; о |
| м вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја ја |
| у, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S |
| им шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Ник |
| сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав |
| прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} |
| бова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролаз |
| ол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} |
| Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Ми |
| тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић |
| ом часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном т |
| астављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Тама |
| прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз |
| ачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда с |
| дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју ци |
| ту.{S} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћ |
| уло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вод |
| ести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавал |
| једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у с |
| ачај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа.{S} Он |
| ше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S |
| ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и |
| о?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Ал |
| о, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без |
| {S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено им |
| орим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несре |
| лику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен п |
| у, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њ |
| мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карама |
| А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло не |
| , као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових |
| у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он н |
| е из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта он |
| во њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан спор |
| свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја и то о |
| а погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он |
| материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стра |
| ећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у на |
| н је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{ |
| крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се з |
| во да јој је представљен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико |
| упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погледа за мали златан круг који се об |
| е чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша |
| узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} |
| а, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса |
| жним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад бе |
| али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака |
| бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа |
| стави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отвор |
| жљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно и неравном |
| S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће |
| уше и поздравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Васили |
| есор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми |
| спред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озби |
| Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, |
| шкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и п |
| орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек пос |
| икодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима. |
| е заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да |
| тињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нем |
| ли та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S} |
| азећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха док |
| е?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој |
| атим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и |
| стити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други удар |
| оче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се ок |
| неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање сра |
| ства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто |
| тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он |
| а се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пр |
| а тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу |
| н покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, а |
| не, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрд |
| е без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врл |
| јност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и за |
| хвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када г |
| {S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} |
| ишта догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у д |
| о.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе |
| акао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он |
| ом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ниш |
| врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S |
| ић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога |
| сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, |
| ако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун |
| уцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност п |
| ни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један м |
| ска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти зн |
| и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши ј |
| ак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, |
| одиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђ |
| игнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро весел |
| говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се иг |
| збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао Радмилу и који је њој био после |
| еље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбр |
| раменима, жустро приђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира |
| имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи па |
| ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрис |
| Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да |
| јим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је |
| живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљ |
| ове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} |
| јте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек |
| а собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађ |
| цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и са |
| м још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: |
| неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није |
| м изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало |
| мо још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо |
| тив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да ј |
| } Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Р |
| а јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцн |
| .{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела д |
| то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило њ |
| , - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да |
| да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић |
| дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стис |
| е, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао |
| када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборе |
| чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзани |
| но што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне ка |
| ож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми д |
| му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивањ |
| и његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња |
| на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава |
| што у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би м |
| других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, |
| покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним пл |
| Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - уз |
| иликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници |
| нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренут |
| дна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S |
| - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види |
| њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део ни |
| е уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег траг |
| моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњава |
| све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бл |
| сти и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S |
| - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је |
| ве зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, |
| и?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну с |
| руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срб |
| поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по кора |
| Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да |
| у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под |
| изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељ |
| жак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ бех |
| ама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незнач |
| едном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како ј |
| бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у |
| јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} Она је |
| узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики бло |
| простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у с |
| носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - |
| у: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је |
| сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама |
| курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пусти |
| ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође |
| имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све т |
| е, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, с |
| да се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј |
| че осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али о |
| учена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и нем |
| а мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И о |
| увши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу |
| ше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одла |
| вала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба |
| што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах о |
| љиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професо |
| је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{ |
| и конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да ј |
| {S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворен |
| а.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снаг |
| плашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарко |
| собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он |
| S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S |
| окретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и по |
| а коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено |
| осе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над |
| још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила |
| ог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S |
| а, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сир |
| мирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене. |
| у, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, |
| Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар. |
| ни и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притај |
| пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, |
| у и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући |
| се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету... |
| ебо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, |
| д челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, ли |
| ек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом |
| телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом пар |
| оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још |
| а, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете. |
| рачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} С |
| нице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарк |
| ном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучи |
| ећ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизал |
| се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} |
| појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика к |
| ветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвр |
| век брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи |
| нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање |
| им гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се |
| баса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та |
| ога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жало |
| неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, |
| море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библио |
| рај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бо |
| одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свес |
| тком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које |
| вам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шуб |
| !{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S |
| да и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у мо |
| ју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објави |
| одити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици |
| први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, |
| службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А |
| да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир |
| тимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Т |
| е играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме |
| и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и спл |
| чавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки |
| иве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се о |
| онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непроми |
| о, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да п |
| назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум во |
| Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вече |
| ст са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, |
| часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" |
| је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним |
| хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде |
| а дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести. |
| ле неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би д |
| побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз пр |
| и дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срб |
| уше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, глед |
| авали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде |
| развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи ни |
| не завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. { |
| {S} Она иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још |
| срећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} |
| олу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим с |
| уто мрачним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се при |
| едва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним шта |
| под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јас |
| или би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ва |
| и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и |
| ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, |
| {S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он |
| Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камич |
| Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би |
| дио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека |
| м, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{ |
| а.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, лу |
| упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе н |
| љен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у сво |
| о му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно |
| још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" |
| одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед пози |
| ристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па једа |
| Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се н |
| потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећај |
| жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с д |
| Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не |
| у виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се |
| арјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} |
| .: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гости |
| пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разгов |
| исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балав |
| лизио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио вла |
| ковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани |
| сорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S |
| укама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би ос |
| су певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова |
| тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према |
| хну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши |
| је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог приј |
| била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Ст |
| е сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се п |
| алон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећ |
| то је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској |
| Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, д |
| , када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни |
| ђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су м |
| {S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља св |
| џиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окреп |
| сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, стр |
| н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја н |
| да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да |
| Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Ули |
| - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и ж |
| здравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам |
| S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Срб |
| Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца: н |
| је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, к |
| лона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у |
| лизини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвез |
| (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изло |
| одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме д |
| војом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, икон |
| стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се |
| еље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву. |
| рироде, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су |
| Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху пр |
| ло.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{ |
| аја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш |
| спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође |
| ати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, а |
| ма се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широ |
| шао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћ |
| о сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не |
| у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошиц |
| ком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у |
| у, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих коч |
| са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим |
| бичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, б |
| тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем |
| , са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, с |
| Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима ис |
| овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док ј |
| малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувств |
| са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између |
| гурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубљ |
| рковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом |
| лановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаб |
| стим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између |
| дама, многобројним конацима и кубетима, са његовим обичним покретом радника који су били као жи |
| м покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима |
| са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба |
| .{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали не |
| шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши п |
| ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то је |
| пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он није плакао; он ч |
| ика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; |
| едала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као не |
| ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Ал |
| познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он пој |
| о га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књ |
| зен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори понов |
| осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сце |
| о је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој |
| других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су |
| ма, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на обра |
| им орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада пози |
| И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хват |
| да се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напо |
| линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чу |
| и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако с |
| гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на |
| ога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима |
| оли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним |
| којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана п |
| лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би |
| им потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а при |
| мејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући |
| у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних особа које |
| е до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепан |
| овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зави |
| Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стај |
| оје се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; ок |
| та и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се |
| од срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив |
| еобично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном |
| м разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну д |
| .{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико ј |
| ени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зид |
| здасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило т |
| м када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли |
| е ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху |
| та, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, |
| ку осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да јо |
| ика који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко |
| ном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гл |
| у и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кр |
| На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој пос |
| и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чин |
| ехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић |
| не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходоч |
| астави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најс |
| е крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице ко |
| излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи |
| и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он |
| аби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хл |
| ве рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јорг |
| ивлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи рук |
| S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови |
| азио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко. |
| нојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке |
| !{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} О |
| се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребри |
| његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обз |
| био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу св |
| коћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не дол |
| бичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувел |
| ца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаш |
| ам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са |
| дељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около б |
| сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у т |
| он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са поблед |
| ла сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама |
| ној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите м |
| ио манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фре |
| е стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светлости неб |
| мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о |
| ном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причам |
| сли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном |
| други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са М |
| г папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти госпо |
| (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том |
| одлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не |
| одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђ |
| собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у |
| и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам так |
| не реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота |
| као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири |
| ба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орман |
| провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када |
| погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести |
| небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање т |
| потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, с |
| са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његов |
| а умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човек |
| оје се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним про |
| полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са њег |
| рујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да прокл |
| не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збун |
| и:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле во |
| легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осе |
| , са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било мест |
| очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим оча |
| , највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, |
| ивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријате |
| лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} |
| ојом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у њего |
| сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то попо |
| улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штап |
| ли, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама |
| њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округли |
| око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали |
| час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом |
| гла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значе |
| {S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да |
| тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савиј |
| ам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцк |
| лобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада м |
| дарци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтер |
| ке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена ко |
| као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко о |
| о недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло ја |
| , сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребр |
| упљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се н |
| оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, |
| било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на једну идеју коју, |
| им рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Ве |
| {S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја |
| Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који је пао по ч |
| енички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде с |
| вићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих |
| ом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} |
| капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и у |
| је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S |
| која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће |
| е наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњ |
| да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско |
| месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати |
| је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине њег |
| , клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично зах |
| који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по |
| ала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери |
| њен покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је открива |
| но!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Р |
| у ноћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, |
| о уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било т |
| то место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S |
| малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина н |
| ану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гос |
| ли Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино ко |
| ћати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим с |
| м; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грм |
| м, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре |
| са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређ |
| једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку |
| излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све |
| може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене |
| о, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да м |
| све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесн |
| вршним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једн |
| е схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била |
| ла је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она с |
| конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана у |
| тпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бри |
| То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја |
| е.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? { |
| а себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха |
| S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже саве |
| ути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпун |
| идим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнае |
| ново!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да |
| е одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се о |
| он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочит |
| де биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да с |
| ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више |
| м у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен |
| . страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је |
| Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене |
| ије, довела до ових нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем |
| од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове |
| се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу |
| м и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде |
| пија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са |
| да за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећн |
| ка са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{ |
| симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут ми |
| мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх |
| руд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на некол |
| једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, |
| ли његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било |
| м и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је |
| зана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале гру |
| а у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је л |
| ану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који |
| им одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винов |
| звона, лагана и монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка с |
| ига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испо |
| днога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са |
| отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе |
| аких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чин |
| езаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снаж |
| пајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерн |
| рви пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од |
| е да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да ју је ј |
| о себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, помислили да су појед |
| ој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражи |
| е и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, |
| нај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{ |
| {S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, к |
| Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Ср |
| нирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато ј |
| сли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој |
| а који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је с |
| на упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није з |
| је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирс |
| једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати боло |
| т.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ј |
| ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француск |
| овим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чуда |
| а.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене п |
| чци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао свој |
| ете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану о |
| све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете |
| од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у |
| подину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасн |
| тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му |
| м спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју |
| атим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих в |
| идаше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног вел |
| морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео р |
| редан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао. |
| ва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне |
| вог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чо |
| раћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је |
| ве велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада и |
| стана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била ј |
| ам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда ја |
| еци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? как |
| им мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само |
| Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна |
| азним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, сам |
| о, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, он |
| - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће |
| мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, м |
| дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на |
| готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и |
| едне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане |
| , беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Оставите ме... из |
| и да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али |
| } - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски |
| уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачуна |
| стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судови |
| права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу |
| и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о тр |
| е та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада ви |
| уча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беш |
| пну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео в |
| но осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и |
| рхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} |
| да, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, ко |
| учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та |
| а ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, њего |
| лбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша д |
| к мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер про |
| ескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{ |
| него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао јед |
| , као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење не |
| то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије |
| ише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међут |
| у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један |
| Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срб |
| ра, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз проз |
| да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамаркови |
| у вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први су |
| лим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да оста |
| када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, |
| на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв |
| он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и овај од данас има |
| а, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики |
| већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ ш |
| есто.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трк |
| и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону бе |
| слио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим к |
| девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљ |
| о да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте чов |
| своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вр |
| н весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за св |
| управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Ос |
| о је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или чове |
| ржало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - Ост |
| је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би коли |
| {S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу |
| и после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најм |
| Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек се |
| и су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим |
| нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и |
| е гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе кра |
| к који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута к |
| у браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела |
| ! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другариц |
| прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкај |
| ушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пе |
| тано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена у |
| и детињи плач он остави Достану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у с |
| оњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог ма |
| сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам |
| ? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош |
| уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се ц |
| ... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути св |
| вало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада |
| итавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера к |
| за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љути |
| стадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим поч |
| у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разумевао у том |
| а није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S |
| који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оце |
| есто у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много мило |
| ипремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спава |
| аше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је зан |
| авилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло ре |
| не у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешт |
| елима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву |
| затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и |
| (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату |
| идана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Зауст |
| још многим другим, са Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим све |
| у ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови |
| тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све |
| Новина пошалице их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Бр |
| о што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако п |
| тив свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава |
| ка, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пант |
| ратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фе |
| анастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Ка |
| ожете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу р |
| јстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника |
| е светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински п |
| била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислит |
| емље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и г |
| с или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући |
| му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, мож |
| е могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље |
| еће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благо |
| толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су сам |
| Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због |
| бе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави |
| , загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори п |
| ве речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак до |
| алог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо р |
| ко... ради психологије.{S} Никодим живи са Достаном?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{ |
| чинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом |
| са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да с |
| кшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да |
| апањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Ј |
| ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та |
| е су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логич |
| мро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али н |
| поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше д |
| адити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиле |
| ије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по з |
| портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та с |
| на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали ц |
| т, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам |
| S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не |
| стом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и пов |
| се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело |
| што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити |
| рошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака |
| {S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са ул |
| није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа.. |
| ?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{ |
| кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких |
| епрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она б |
| , волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као |
| одговорности. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свем |
| косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са |
| и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карам |
| } Пропаст је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху д |
| облику и још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S |
| , дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа |
| рви поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она |
| лико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња изјава, о |
| атим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео жи |
| вршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи |
| ио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праће |
| ки лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то |
| вер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Оп |
| требан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се бриж |
| излазила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули |
| далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, |
| о бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му |
| ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита жур |
| вонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да |
| еше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у сво |
| - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ћ |
| већи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати |
| ико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са сам |
| ави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах в |
| жљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опрос |
| слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразу |
| ницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу н |
| десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око |
| ве било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји |
| ојави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се |
| ти.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то |
| ином, која ми клизи под руком док играм са њом као крљушт рибе, Марија нема ништа, можда једва |
| узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњи |
| трах савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од какво |
| амоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S |
| ако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око |
| авршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ће |
| у сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да оста |
| хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сад |
| г у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не |
| ну бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успомена |
| воме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У т |
| само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ват |
| не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на т |
| мо једним нелагодним осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњ |
| } Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S |
| то, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са ва |
| реме натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је п |
| руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам |
| м ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћ |
| Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, |
| будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у |
| енутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет. |
| и да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох М |
| бом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост остал |
| уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених с |
| огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у јед |
| та која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понес |
| на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, |
| романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, бр |
| нутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чист |
| човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да поста |
| овори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{ |
| њено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од сви |
| ише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он оче |
| дићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим |
| Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашт |
| хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} |
| беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, н |
| сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и |
| учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задово |
| горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Бе |
| беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Ч |
| баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он |
| укавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен з |
| накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи |
| и човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлос |
| ала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на дру |
| и: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетр |
| .{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју ј |
| ла је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гур |
| ике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он ни |
| арао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање пад |
| о тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је |
| ујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао погл |
| ); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов |
| Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о бе |
| дско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, |
| дсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Он |
| ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S |
| рте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, кој |
| рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а |
| А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се |
| ра.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим |
| редини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и |
| великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} |
| руги.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да п |
| било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са стр |
| није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим та |
| се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман.{S} У прво в |
| ла споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) |
| а и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико ч |
| S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамаркови |
| а и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и инте |
| дње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у поч |
| ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} |
| бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садрж |
| чар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горе |
| , видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му |
| {S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, мо |
| лије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече прове |
| и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шле |
| није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не |
| нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну |
| е бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са чове |
| их кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на |
| гао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људск |
| и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећ |
| у чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у неср |
| х имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тр |
| да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у |
| ко беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним ч |
| сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на јед |
| у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни зам |
| отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драг |
| М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобан |
| е по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слут |
| } "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и |
| казану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иак |
| ја?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S |
| тку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} |
| у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи њего |
| еко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледа |
| аца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих прилика на окуци, до мене допре, кроз |
| плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, |
| тњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца |
| и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазници |
| оје је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму |
| {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко |
| ругим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, |
| твени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам јед |
| лим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз про |
| пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједн |
| све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се д |
| до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим св |
| ичитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} |
| лан.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај |
| S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. |
| {S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} |
| и све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Ра |
| рабрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, ч |
| вана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ ода |
| а остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у к |
| Радмилом (јест, и са Радмилом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да |
| м бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај п |
| адмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још у |
| у беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљк |
| се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног вазд |
| ко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби равно |
| у је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио |
| и, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан уп |
| } Карамарковића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била |
| од њихових ногу, Радмила опази манастир са његовим зградама, многобројним конацима и кубетима, |
| да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео би |
| еме: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети |
| крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчеви |
| {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не |
| ђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} |
| мети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане. |
| а мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба пок |
| то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женским шеши |
| , видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме његове најпростије потребе, као што ј |
| време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија |
| беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домал |
| његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше |
| и само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове |
| и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да осети тај ос |
| Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је д |
| од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и нео |
| аница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика покази |
| ош увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле |
| ковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Кара |
| еђености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", |
| ајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем изл |
| а подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа н |
| с има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час суд |
| ови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, све |
| так дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Најв |
| :{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмева |
| ло.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна |
| - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб дос |
| зад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - |
| оговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио |
| ти својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам |
| вољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су г |
| како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да пост |
| стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је леп |
| о што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је |
| за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично са |
| рковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајућ |
| и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) п |
| био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци |
| ор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела |
| и река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ла |
| оложени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босон |
| - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја |
| тим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, |
| унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз ле |
| а одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, |
| Он постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да |
| а упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радм |
| бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, ве |
| а.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто |
| нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је ра |
| на, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василиј |
| око под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савиј |
| релазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио ра |
| пођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он |
| н, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шт |
| а) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, оста |
| чај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлок |
| остајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, приз |
| уботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то та |
| авио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стран |
| нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то |
| ао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће ј |
| гу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим |
| едном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсман |
| се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих ст |
| о и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то на |
| тварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељ |
| - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не |
| време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Иг |
| а не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте |
| у последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна зате |
| чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако на |
| мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није |
| њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опаз |
| и се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{ |
| ећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{ |
| њу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено пре |
| еда баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив |
| ен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око |
| ова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да м |
| тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутањ |
| рба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, о |
| ије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећа |
| шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, о |
| тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на |
| ису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример |
| Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Васили |
| иже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обор |
| банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S |
| ше да задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се на |
| ако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну |
| исли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отвори |
| живати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама др |
| ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље н |
| не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио |
| утем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједном несхватљив |
| ..{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше нег |
| ме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе |
| е, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност |
| а она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући ш |
| да Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина |
| вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у даљин |
| о није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да |
| , његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми до |
| и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} |
| ет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући |
| ледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје ро |
| ам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S |
| вори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професор |
| е долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и нен |
| дом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен |
| видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапан |
| сно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а |
| и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради |
| свим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "г |
| красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најз |
| сећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за |
| чне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам |
| нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одје |
| д њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лес |
| е до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопс |
| је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела к |
| довољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то зад |
| аде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} П |
| Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако |
| вести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то гри |
| није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер |
| е је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета |
| бе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у |
| осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кућ |
| ед самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, оба |
| ва, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајн |
| ен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије |
| сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверав |
| ва, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нис |
| ан манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпрост |
| оново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић не |
| , када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} И |
| Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на сво |
| Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим ви |
| вали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан ул |
| удала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман |
| би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је м |
| гано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико |
| е псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једва да је |
| тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "сам |
| њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, зак |
| ба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљиво посматраше неравне зидов |
| ротив увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} |
| и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наж |
| е прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше п |
| љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело |
| рај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али треш |
| се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљи |
| ознато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислила н |
| апустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, |
| постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет ј |
| еће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш |
| оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико |
| их соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толик |
| место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У |
| и миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити |
| љи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџи |
| динама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам |
| дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше д |
| одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није лепа, - помис |
| душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Ра |
| е према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић |
| едам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нем |
| а руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и ти |
| а па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљ |
| оново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошт |
| пе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, д |
| остићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један |
| о што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду мога |
| рнути заједљивим изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болниц |
| недостојну његове љубави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је до |
| м, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} |
| сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циган |
| {S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то |
| о са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше |
| век имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло |
| аније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатн |
| једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и |
| прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - |
| егових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соб |
| на страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа и канди |
| рамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју су |
| теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, |
| ости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док ст |
| био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, ра |
| штина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха ни |
| ам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карам |
| ила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога с |
| м.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавк |
| чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком покреташе ноге од земље, ст |
| ења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је з |
| вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је и |
| бу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло |
| је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који о |
| своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен з |
| оро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи |
| } Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш |
| одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће |
| м!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немо |
| ди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се |
| ије, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло |
| се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш |
| лог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} |
| и љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љ |
| другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и дру |
| едно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од |
| дим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не |
| у свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу |
| жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где |
| је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи |
| а створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу кров |
| - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одјед |
| пао на колена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу раз |
| о да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно |
| накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био ра |
| сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако |
| чини радост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема |
| још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{ |
| љања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља н |
| ског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух ка |
| Радмиле постати му љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима посто |
| је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну њег |
| не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не су |
| а слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему |
| од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, з |
| ); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твој |
| да, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршав |
| ног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову |
| , што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као |
| не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се о |
| ћи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосн |
| чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање |
| о последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље кој |
| ан човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те |
| вим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S |
| } - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не порич |
| тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: {S}З |
| ен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Види |
| долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих марк |
| све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало |
| ој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке |
| га потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше |
| ва, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} |
| град изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су буја |
| суди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки манастир |
| је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја |
| ивим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брж |
| скористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке |
| еморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на врем |
| е устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - |
| емирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преувеличаваше његове ос |
| ва ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он |
| {S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори на пи |
| , није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било ј |
| тав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се п |
| ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Изм |
| открила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитива |
| а са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе н |
| тоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овд |
| ало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{ |
| бе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није |
| ем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и ош |
| беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што сти |
| нству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На |
| о уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је |
| ако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубље |
| пуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ н |
| а неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се доче |
| дост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окрен |
| и, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхти |
| нате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу |
| ољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста с |
| !{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S |
| оји су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао профес |
| га, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јест |
| врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је бил |
| ковима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб |
| обро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила за |
| сети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју с |
| }- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из |
| ко глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на не |
| ли да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно о |
| но право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према оно |
| ао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без |
| ек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{ |
| емојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је стр |
| ног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци н |
| уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{ |
| открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је ве |
| је тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{ |
| риском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива м |
| часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде гово |
| е његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковч |
| плоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да |
| зо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је |
| ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ провед |
| н и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Јо |
| више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој су |
| а бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред т |
| них соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ П |
| ње и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зел |
| а Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом |
| то које је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И њ |
| о "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S |
| љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осет |
| ко покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог тв |
| речавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак |
| лободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један |
| свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се |
| пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је |
| ојим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не т |
| ји није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га |
| могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсе |
| напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћ |
| непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са своји |
| S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше до |
| ен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не пос |
| } И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само тол |
| мирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим ства |
| да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, |
| чисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи к |
| амарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања. |
| учно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседл |
| чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је по |
| е.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, ј |
| ?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{ |
| смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се н |
| да у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се |
| ше рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је п |
| S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога |
| е, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам |
| ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под тел |
| оменом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, |
| потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто |
| велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, |
| м му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово нар |
| аке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне |
| даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, |
| рбину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) но |
| ена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите нађете у њего |
| но отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете измо |
| ега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову у |
| } Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и |
| S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога виш |
| ова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски бе |
| љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што г |
| да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости по |
| истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечем |
| а, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли и |
| на нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје ста |
| а које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, ос |
| ве и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него |
| ада његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушен |
| S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеница |
| ких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштенос |
| је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа |
| и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили |
| иће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој ле |
| н не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући |
| беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута |
| чи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још |
| S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страш |
| е налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што |
| ољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врат |
| } То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицам |
| и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Св |
| лену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење |
| еним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамо |
| ротив њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијали |
| - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пол |
| играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} |
| и разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у ку |
| Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{ |
| је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осме |
| уком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никак |
| .{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, |
| тављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, са |
| тићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, к |
| норесце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар |
| посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (јест, и с |
| ј душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, |
| јку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да |
| препашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{ |
| о је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном по |
| тукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излазим.{S} - Не могу, не могу... - прошапта она |
| } Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. |
| спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, ј |
| го њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, са Радмилом (ј |
| рује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу гово |
| .{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се с |
| Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као сре |
| ровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат м |
| етивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио |
| ога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. { |
| е девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим |
| И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку с |
| амишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио. |
| упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је у |
| војим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што |
| ела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђи |
| . не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари н |
| и отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича |
| а живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, |
| ве чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потре |
| кох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} |
| а друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, а |
| са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би и |
| им покретом руке - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да |
| рок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могл |
| упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте ва |
| није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали |
| се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео |
| Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз |
| м и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба по |
| на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварим |
| ло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се врати |
| , Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} |
| } - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниј |
| стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка лађа, већ |
| акво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су |
| и опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављ |
| плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што с |
| у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празн |
| ико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, |
| о да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом у |
| осле оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!) |
| ам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песм |
| глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру. |
| ни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаст |
| р у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у |
| неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али та |
| S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он што |
| ом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме |
| } Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} О |
| ем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накре |
| их авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама |
| њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва неж |
| им мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онак |
| - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамар |
| и главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први |
| ам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш |
| оћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнус |
| ам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војс |
| да и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек и |
| даш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да |
| .. страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S |
| - Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав с |
| аса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, ск |
| е краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило |
| остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешав |
| з Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно с |
| но чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био |
| је, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, |
| запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог су |
| на дугу поворку, под звуцима звона, ја сам одједном осетила како ме прожимају жмарци, како ми |
| рамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалн |
| а не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе |
| он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} |
| да, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла |
| S}Касније, када је дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тог |
| ла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као д |
| као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је |
| ритрча, пробуђен: {S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} |
| м, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Он |
| и топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада |
| аху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, |
| S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше |
| да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се н |
| им циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној во |
| ј ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме |
| ен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио јед |
| у челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњо |
| S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам свој |
| ешава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може |
| }Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да |
| се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда |
| са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се чов |
| имао овога пута "да иде до краја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - |
| {S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља обј |
| .{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она |
| шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напуст |
| S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} |
| пред њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не мо |
| часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам |
| ма произвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине |
| она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све в |
| ику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку |
| о, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и пра |
| о би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света. |
| - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоис |
| - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, |
| ају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори |
| у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе сво |
| се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Ра |
| S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кр |
| S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он |
| реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџи |
| остати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори |
| од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко и |
| нда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплаш |
| скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарковић, овог пута јасно и |
| хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро |
| притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} |
| ести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по о |
| ми нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... н |
| де их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова |
| просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход лит |
| и ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не |
| возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зуб |
| ?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили дру |
| м ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који |
| еље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, по |
| не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам |
| ом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али ни |
| тила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од |
| уга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво |
| м Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које |
| м толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то |
| {S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још |
| икну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагл |
| себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; |
| } Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав то |
| чега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како с |
| И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим |
| тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се ниса |
| ада бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? |
| ужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера кој |
| се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они |
| љала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, о |
| чин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише с |
| олико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је стра |
| огу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да с |
| тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорно |
| носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не сме |
| је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет |
| м и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, вол |
| на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која |
| о физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", |
| знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима за |
| од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла |
| паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид в |
| .{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досада |
| нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала |
| сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, |
| ка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није н |
| лост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје |
| их које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и с |
| роштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други оп |
| е Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоу |
| полако, подвлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле по |
| догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S |
| ога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништ |
| аз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} |
| помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто с |
| г ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори дев |
| а, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карам |
| њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} |
| је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. |
| у.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предад |
| ири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја ле |
| о је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауx |
| !{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се б |
| воје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене дво |
| !{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - М |
| да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још |
| ихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно |
| вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, |
| смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости |
| ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песн |
| обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети д |
| } Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога с |
| шури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му |
| к што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном свет |
| сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, т |
| ина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву с |
| лазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на |
| С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости |
| и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам |
| само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па од |
| је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да побе |
| ино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се по |
| енији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, |
| чија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота |
| иције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са буда |
| то је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављ |
| је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити. {S}На једној страни мет |
| у, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је ужив |
| страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у |
| тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобође |
| мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} |
| едија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опаснос |
| један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, |
| S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне |
| смевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S |
| ћи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од к |
| у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Срб |
| пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао манастирска д |
| у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге по |
| а се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на не |
| вотиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, нед |
| агнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говори |
| о строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} |
| ковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу с |
| танује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карам |
| } И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - |
| - један изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима |
| шевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се |
| укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише ду |
| чека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана с |
| незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог |
| аја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и снижени |
| ио најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - При |
| и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, |
| овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровн |
| и да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту ув |
| мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз |
| а понови "одвратност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не оста |
| са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који н |
| Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам с |
| том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болел |
| ... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам |
| ану.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам К |
| {S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама оста |
| глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још |
| е?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је |
| мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега сам |
| прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође о |
| чито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и |
| креност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он са |
| крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ра |
| ега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што |
| ог капута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је с |
| ћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се от |
| ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити ман |
| Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремат |
| - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу з |
| с - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није ст |
| рба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у ј |
| , узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онд |
| {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на |
| утем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, |
| - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То |
| мично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - |
| могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и не |
| често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај ка |
| тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и |
| е најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније ше |
| и то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их |
| атра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осе |
| сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада |
| ма тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже |
| ој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{ |
| м... и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било д |
| а и нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назов |
| оћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, |
| која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне |
| раво, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза |
| сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{ |
| ни савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, |
| ставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да |
| пут.{S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом |
| мо завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћ |
| што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врући |
| Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ран |
| ној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господи |
| онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на свој |
| м; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} На |
| ном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није о |
| виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - Ја немам пријате |
| езнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази |
| огичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљањ |
| д како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{ |
| дити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића до |
| ао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је ста |
| ечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врат |
| и, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја зас |
| те нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљ |
| ари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... |
| одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда к |
| рим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S |
| е све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. |
| S} - Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово |
| пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, |
| ио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љут |
| м и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ић |
| е и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао д |
| у врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих |
| м једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне с |
| да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, |
| одговори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јас |
| ем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} О |
| ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући |
| о на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{ |
| S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али са |
| окварило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, т |
| изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдел |
| будућности и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који |
| у. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том |
| учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Кар |
| шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљив |
| .{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми |
| еприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам ми |
| и ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе раки |
| с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам ка |
| дјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута час |
| сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати свој |
| е га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен |
| сећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док ј |
| ржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене растршен |
| м... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео |
| о да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замрше |
| х година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не |
| ете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се дос |
| овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{ |
| не то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама ј |
| о, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зл |
| ао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, на |
| на ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја |
| м у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам |
| о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила |
| ладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изв |
| S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна |
| то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, |
| ре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када |
| нутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да |
| управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом |
| ова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку во |
| ије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манас |
| а вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашње |
| нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу |
| и разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним |
| ва једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се н |
| а.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја желим да знате кога |
| ј страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби |
| је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем ч |
| и жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у себ |
| лази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, |
| Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... |
| а госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адрес |
| кабинета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га це |
| се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S |
| нији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све |
| камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате |
| кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, |
| јем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло не |
| е на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огро |
| Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{ |
| {S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећа |
| ветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли с |
| о ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на све |
| , он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носи |
| сти.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покв |
| ерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - |
| ај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потреб |
| н...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он с |
| Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} |
| ожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најза |
| зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном |
| ним шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. { |
| Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се уч |
| рамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - |
| зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно |
| глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? |
| јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што |
| један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван |
| терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије. |
| ости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{ |
| по молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и ва |
| енутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} |
| ислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а п |
| г необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари пр |
| тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се р |
| S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више |
| ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице о |
| н јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{ |
| завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих |
| S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за теб |
| рости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја с |
| м, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да |
| нети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} |
| и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више |
| , - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љ |
| ориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упор |
| а који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S |
| тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као неш |
| удим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је |
| поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота |
| вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се |
| Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала |
| , него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и сво |
| у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нем |
| ој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и су |
| даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као д |
| ака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је би |
| м, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београ |
| био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да с |
| се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домак |
| и пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ |
| е брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да м |
| свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно. |
| е говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће |
| родно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек |
| себност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу д |
| понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним |
| клонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карам |
| ојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто б |
| ло да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу. |
| знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод неж |
| во појавио.{S} Радмила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на кра |
| га сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим. |
| тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао |
| вао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објаш |
| нам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам |
| , јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових при |
| е!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породиц |
| срећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... |
| ање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задрж |
| да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствар |
| са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног м |
| друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, ка |
| ресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, по |
| } Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да с |
| ности, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бо |
| ећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено |
| се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада с |
| а?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{ |
| м.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, |
| свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог |
| једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S |
| ово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; |
| тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледа |
| пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупос |
| у, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али |
| . Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по ис |
| јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна |
| својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да |
| обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од нај |
| сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола д |
| ала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном |
| рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво |
| да замолим да ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где |
| а соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварн |
| бацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као |
| лашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, пронал |
| итава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, п |
| чно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати стр |
| ти то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Н |
| та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се |
| ачајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола |
| а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвик |
| ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше пра |
| ако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазива |
| ја мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изгов |
| упине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опа |
| оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гле |
| ржала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори |
| а праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се |
| е.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако до |
| } Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда н |
| ле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакн |
| им, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбиј |
| прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиж |
| оравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да |
| се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него за |
| Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио |
| трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и т |
| ису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни |
| де, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, |
| Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави |
| пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је |
| алазио одговора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према ж |
| моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, |
| зад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх |
| свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поје |
| и разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова |
| научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик |
| овиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му |
| тидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни |
| ожете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и че |
| енство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави |
| о писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у |
| о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, м |
| он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој |
| о је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи мл |
| ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао |
| радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да л |
| е исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потр |
| го, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које |
| , и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама и |
| бра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим |
| ној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из ра |
| ања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је т |
| им церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само н |
| века, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане |
| о једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњам |
| не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около |
| ежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова |
| право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао |
| оставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна |
| и речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго |
| еким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане о |
| оворност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, |
| отивници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у |
| миле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све |
| најпријатнији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо суд |
| оту (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађ |
| правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) |
| м свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Осто |
| реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, да |
| да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из све |
| ше у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да х |
| она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгур |
| тву потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, |
| даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, |
| рсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може прећи и |
| ћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, |
| илу црвених звезда просутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Збо |
| чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било |
| цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он |
| но.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, |
| је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један |
| није.{S} Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји |
| ењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, |
| марковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовит |
| ом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео к |
| Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних три |
| ош увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора |
| - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључа |
| Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се св |
| некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско баца |
| криће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S |
| , сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати с |
| деју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било кор |
| ио оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је |
| тварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, јед |
| е отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, |
| а је и као из једног парчета резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени укра |
| се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана |
| и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулиш |
| ст је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу д |
| под ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док с |
| је јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако |
| једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени |
| на:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти в |
| Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могу |
| ли и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је к |
| ајстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се открије |
| {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам |
| свесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејућ |
| и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи |
| ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља |
| о...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место одговора рече:{S} - Дод |
| е хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин |
| што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, |
| каве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускоч |
| одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у м |
| . {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, он |
| нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, која је им |
| лицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према |
| напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у њего |
| воје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричк |
| догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био с |
| Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта |
| хуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "стра |
| ећању празнине и напуштености.{S} Можда само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако |
| давали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме |
| ворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} |
| ртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења ко |
| зрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећ |
| о сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али |
| штво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће упра |
| јем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме па |
| ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само те |
| ни да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли т |
| у је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". |
| срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и једну мршаву нервозну руку, избраздану пла |
| ту.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на |
| ост, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беш |
| ду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, не |
| сну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они с |
| } Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми з |
| ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке |
| ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну г |
| или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере |
| ни што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Рад |
| утак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне празнине.{S} Затим, |
| његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S} Начин на који је изражавао св |
| а у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних |
| им ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико м |
| , руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чоб |
| идели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива. |
| е могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и |
| S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да ј |
| {S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо. |
| измучен догађајима последњих месеци (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоуб |
| ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једн |
| тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећ |
| жење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, |
| една луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, каква је била њена; |
| е речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Р |
| и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радн |
| ен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. |
| очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био оч |
| г живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести |
| Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, гарав, |
| ка! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, |
| својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његови |
| рлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема он |
| том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никоди |
| два одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекл |
| нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их |
| откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извес |
| {S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје мест |
| својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А ж |
| у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти |
| , Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене |
| почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса т |
| пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне бе |
| жао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блис |
| пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да |
| пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних по |
| S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она |
| шљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа изм |
| брог и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, |
| вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са изв |
| оке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај |
| и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена |
| војих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично тале |
| Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би |
| а беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журит |
| и да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Ј |
| евао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромно |
| када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрм |
| рећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је |
| едела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене неч |
| сећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беш |
| е брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио |
| иш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недос |
| скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје |
| мању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар |
| којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једном нео |
| љене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарков |
| вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали |
| ни толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је т |
| ини открих једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу |
| ак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) |
| збиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све |
| од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвик |
| и време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу с |
| то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће |
| сам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је |
| ној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се |
| а, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног живота, него и оне најпростије: гд |
| и? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговорити му |
| д своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на т |
| орављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их јо |
| у? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни |
| му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пр |
| њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него ш |
| којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за друг |
| ља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ пот |
| ост Карамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна |
| е какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто т |
| {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту |
| осфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци |
| еко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међу |
| век... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи ов |
| ице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из |
| вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате св |
| да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S |
| азговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{ |
| а.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S |
| алеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекивати |
| лико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све в |
| и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. |
| па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то |
| ј души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем |
| т који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци |
| ебе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминов |
| једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, |
| ка...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, а |
| дна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да сао |
| најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себ |
| таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто с |
| њати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и |
| коро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вра |
| етурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачају |
| евног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истица |
| ано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и приша |
| а...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи |
| роженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарковићем.{S} Један коњани |
| - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за ч |
| .{S} Променили... {S}Израз није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа |
| ријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или п |
| расна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, п |
| рести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за |
| о врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - п |
| не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у |
| оворило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{ |
| о сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - |
| се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и |
| та на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред с |
| ерују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, |
| , обична једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренут |
| е.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа |
| но и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало |
| ов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. |
| било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, вл |
| {S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагл |
| ави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено пр |
| израз "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у с |
| уша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према д |
| своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозв |
| ењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво с |
| прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једн |
| провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на ко |
| ста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред ра |
| а и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена |
| рану што по закону најмањег отпора јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви |
| о све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињ |
| ава љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теб |
| ма.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна с |
| дије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропа |
| ог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом су домаћ |
| гим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан вазду |
| ршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је она ин |
| вори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасви |
| самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али св |
| обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. |
| и своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено веза |
| је још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, с |
| а.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод |
| огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} |
| ље радости прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, |
| атре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S |
| остижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, св |
| , Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме ост |
| смехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као |
| извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, |
| најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико |
| ек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{ |
| ала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас ни |
| ним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше не |
| утку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, она примети да јој је |
| тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Ј |
| њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну |
| дело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на месту.{S} - Не мрдај, - заповед |
| одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, де |
| вучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То |
| ише моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећ |
| је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам |
| S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске |
| жња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снов |
| х патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобични |
| лена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у т |
| мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи н |
| м зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и |
| х Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова |
| ст: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга и |
| обично замишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека ко |
| ам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила во |
| глови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну тр |
| ној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачк |
| } Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S |
| их на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још јед |
| греботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би м |
| на од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{ |
| најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих дру |
| марци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала |
| светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{ |
| амо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седе |
| усти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или |
| а собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог |
| {S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљ |
| он па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз б |
| о чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, стра |
| , сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао н |
| м откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опе |
| никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да |
| више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао зауста |
| S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, |
| у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - в |
| у једну реченицу, са речима које имају само једно обично и овештало значење и она, овако неизг |
| часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светло |
| бави.{S} Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале с |
| а одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{ |
| и, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која |
| нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја во |
| а беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до |
| ли суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, |
| нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело |
| е сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако |
| е волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не зн |
| обично под кључем.{S} Откључавао сам их само онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, јед |
| ем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се |
| оји смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S |
| нственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком |
| Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку |
| и облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, |
| у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио |
| човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} |
| ораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, |
| ве и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из креве |
| а тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мис |
| м, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена |
| ка, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговар |
| те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да траж |
| но изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати к |
| ечитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да од |
| оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих |
| ек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звезда |
| а се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео |
| и положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље |
| S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њ |
| ајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два |
| главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се |
| прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вр |
| а сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не гово |
| вен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој |
| ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S |
| понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлуч |
| вао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорч |
| иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек бе |
| си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то к |
| као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он дође на је |
| ни одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајн |
| последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи, требал |
| Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и |
| дмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржа |
| о, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескра |
| ећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а |
| у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој д |
| ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда зг |
| вног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја во |
| Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи. |
| егове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог |
| да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол његов вел |
| .{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи ј |
| остите ми за израз - на побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад н |
| о у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена |
| испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је профес |
| мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - стра |
| не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} |
| к, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S |
| ове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Вас |
| ом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај в |
| е ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми |
| макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разја |
| тави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварим |
| толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима |
| виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог |
| и толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, мл |
| која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, |
| а са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреск |
| амо симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе |
| псолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, н |
| ћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). |
| , своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} К |
| која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је спо |
| повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, пот |
| катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно |
| и да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био |
| , чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} |
| узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучи |
| , да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} |
| јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела |
| ечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота. |
| бог малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада |
| мности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, о |
| а.{S} Он одбаци, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећ |
| то је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то о |
| уховно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно |
| осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово |
| , иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са |
| ме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама виш |
| вој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим је |
| - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и |
| иш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично С |
| ем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио он |
| ишка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личност |
| ове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастр |
| по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања |
| о што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих годин |
| сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, |
| ој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну |
| кинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када |
| телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти пове |
| абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа присутних и места, |
| , граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам ос |
| одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се д |
| је нисам разазнавао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукав |
| ута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осмејак пређе преко његовог лица (али к |
| удало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати волов |
| ије паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишк |
| тра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте да |
| ола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим обла |
| а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне |
| а метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза |
| Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов |
| у сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Ср |
| за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та б |
| Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем б |
| ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађал |
| овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био б |
| шњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљ |
| {S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје |
| јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у |
| чи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. сво |
| ђеном на жути песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене кућ |
| од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла |
| - мислио је, не могући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сл |
| е је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је |
| ла, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - пом |
| онда крадом, као кривац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у |
| диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушл |
| а отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да |
| м описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је ве |
| и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то ра |
| био да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - |
| ило би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки |
| брну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло при |
| ачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао ка |
| , гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослон |
| рво један, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и то |
| њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта |
| ом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је б |
| чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао |
| ко би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази мана |
| у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, |
| ржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или |
| и његова колена и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и он |
| о "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи |
| о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} |
| могу, не могу... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је с |
| на Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног с |
| апустити манастир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - П |
| стир. {S}Она претрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљн |
| бицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванс |
| пале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата бех |
| м зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Кара |
| и још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и |
| акове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} З |
| а не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и п |
| едном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, луп |
| вим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је |
| је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{ |
| Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежал |
| авало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије про |
| а је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу |
| Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} |
| ада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} |
| разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и |
| S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа кад |
| одмах затим још један пуцањ, овога пута сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притр |
| еченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под |
| ила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осве |
| и.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други. |
| округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се п |
| } Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поно |
| , он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) |
| тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то би |
| и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, |
| н узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, |
| вољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогу |
| изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јованови |
| а сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све о |
| више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла |
| } Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура |
| што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозн |
| и у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ј |
| е.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно |
| заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног |
| Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; зати |
| као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње морала |
| Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету? |
| потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се ог |
| вши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, гов |
| !{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим м |
| ом и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој |
| осе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са |
| и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме п |
| то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за теб |
| У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас |
| утку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне ке |
| е друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долаз |
| подина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да |
| унац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива пре |
| и учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади |
| рету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд |
| менила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморин |
| икта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан |
| и, дакле, потпуно мисао о самоубиству и сасвим залуђен луташе мислима, не долазећи ни до каквог |
| волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али |
| волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам о |
| ј поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хт |
| варала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као |
| сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, |
| .{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она |
| ти немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамаркови |
| . - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, о |
| ла потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и слада |
| вао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S} |
| сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигур |
| арски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидови |
| а се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не веру |
| коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... ти |
| а њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да |
| ма забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{ |
| и ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто |
| је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Пари |
| ви се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га |
| лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, т |
| јатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (та |
| д.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} |
| ање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сув |
| и, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и ем |
| ом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на куб |
| сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} |
| ије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву т |
| } И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће |
| ушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загуше |
| хана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене п |
| изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем постави |
| ви: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим с |
| онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S |
| етку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самил |
| тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе траже |
| а не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{ |
| S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и проф |
| те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам л |
| диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши |
| но извршила промена.{S} Он са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбан |
| е она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете |
| у да дознам од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на при |
| а цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше пр |
| ек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S |
| стир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз клисур |
| а се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, ос |
| , крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; леђа гола ск |
| нију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извлачећи, са њему дотле непознатом |
| их острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто пл |
| игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је поп |
| а не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или |
| где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом св |
| S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да |
| ат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећ |
| не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико по |
| језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти |
| слу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али |
| ви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљ |
| он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој. |
| ио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} Упра |
| идео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} |
| ознао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, п |
| дном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба |
| утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полак |
| биљно није ни мислио на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо |
| .{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазво |
| брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са ма |
| ико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је ми |
| егово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту м |
| атрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком ч |
| у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да са |
| о толико закључака, колико их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је трен |
| буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, ст |
| S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу. |
| ца и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске |
| молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писм |
| рба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног |
| ежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на п |
| утку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дво |
| ислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се |
| имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се |
| од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} |
| а тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као чов |
| ма се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао |
| чила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутк |
| полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S} Права дакле |
| } С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да |
| едном парчету пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом ста |
| ерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће В |
| ног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија м |
| и: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуос |
| одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Мари |
| воје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} |
| у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамо |
| ледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та неја |
| е нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у двор |
| о пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах да |
| ом сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Мате |
| у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, |
| ио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и т |
| калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у |
| но што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе г |
| пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих духова" |
| , радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутр |
| ошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена с |
| не једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа |
| ренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Сед |
| она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само |
| урно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати |
| ако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу ста |
| свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се ми |
| био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак ку |
| госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, кој |
| јом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, |
| тручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она полож |
| ази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе св |
| зочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су дол |
| лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{ |
| адржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута ( |
| мања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачава |
| прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчез |
| а.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, |
| оће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу |
| говори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једн |
| вори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{ |
| љне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Ј |
| а томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што о |
| да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у |
| {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карам |
| дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила п |
| и велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем |
| мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површ |
| амо прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова к |
| задовољство. (Овим не желим да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим |
| говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, н |
| настаде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога. |
| блаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав |
| !{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори Никодим, - котл |
| у ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет б |
| ате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни |
| .{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из њег |
| репташе одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на |
| далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом |
| к буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духов |
| ност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после |
| е и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мај |
| ед Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Вол |
| {S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили ти |
| ла?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пре |
| осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно? |
| едну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је т |
| м вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мис |
| професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, С |
| } Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, ж |
| иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковић |
| {S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писан |
| ед највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображен |
| } Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама |
| а жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, |
| обичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије з |
| не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ри |
| да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на |
| а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S |
| еђу Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је |
| тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Т |
| - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били |
| тпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, н |
| ивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њихов |
| ве уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше и |
| Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа |
| г догађаја много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам |
| мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Трина |
| ну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да о |
| овек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него допустити то |
| а изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али |
| натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпељивошћу |
| ирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту ост |
| још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака. |
| За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко |
| ена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Ка |
| ло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако |
| страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне њ |
| имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву уло |
| ени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценив |
| престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењ |
| промисли:{S} - Можда имате право.{S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту |
| ?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Ра |
| ујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен |
| су потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трен |
| ју, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да |
| еше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, н |
| донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтеж |
| ан део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, п |
| ним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да |
| он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одах |
| авити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано |
| Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужва |
| Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} |
| ак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препредено |
| његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} О |
| а примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са чо |
| је, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе дух |
| дан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић |
| је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове |
| овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући |
| оворим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. |
| чно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зи |
| жји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма |
| ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и з |
| ран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање |
| мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, |
| ".{S} Празнина његовог душевног живота, сваки недостатак "оностраног", мистичног и идеалног, гу |
| јно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши с |
| а; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна во |
| рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам н |
| чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} |
| рио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је р |
| Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да ку |
| ку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао |
| у заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са св |
| им.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да |
| {S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и пл |
| а њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора |
| {S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој ш |
| тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно та |
| "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван о |
| ли ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, |
| беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколи |
| је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да т |
| несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у ва |
| гојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео |
| ни торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући се |
| личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или кр |
| {S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Ник |
| ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љу |
| животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињени |
| та у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, н |
| ка дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је |
| аше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се |
| та, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који открије, познат му је, и |
| ак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бак |
| свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јављао за н |
| тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, до |
| уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му до |
| говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозваном мо |
| дали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, ј |
| а) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нов |
| а прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од |
| шавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са |
| тварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један |
| , "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, " |
| не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли, просуди.{S} Она није од |
| ти, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно во |
| а мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на изглед мирно и обично. |
| ош чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су о |
| обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамил |
| сећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после |
| чку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољ |
| ирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој вла |
| безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног |
| ађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му с |
| пије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и умор |
| ја као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће пос |
| покрет није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао п |
| оћ, још један дан, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, на |
| г малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све ја |
| рчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Беогр |
| умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том |
| ечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једн |
| жу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, ал |
| човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била |
| ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, понављао бездушно: |
| авди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен |
| адио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослоб |
| да, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам тв |
| чи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да ј |
| оказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, |
| е у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Беогр |
| овршини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су |
| можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и |
| када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним |
| нија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак |
| могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} |
| на мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи св |
| слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног |
| беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише |
| омене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљу |
| не у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да |
| } Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја |
| ођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин |
| ко бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмању заповест Карамарковићеву.{S} Њу је |
| великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави |
| етурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старин |
| За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мржњу |
| не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Ка |
| исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на је |
| е још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С |
| сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвр |
| ић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацив |
| (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која |
| аже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе |
| м волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну реч, овога ча |
| га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је |
| ша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море Јешо, ла |
| о покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздрж |
| ли захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Ц |
| ј госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на ј |
| између кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлост |
| ча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а |
| око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он в |
| похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему |
| олу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко |
| ке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто? |
| а, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је в |
| желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... да |
| неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у к |
| здух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја |
| оћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној ха |
| епо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрш |
| опет проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све |
| ти ка другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, ње |
| ње у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух |
| м.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми |
| ном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, вр |
| до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега |
| биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше п |
| умесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и о |
| шавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега |
| подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, н |
| } Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставите ме, оставите ме!{S} Не идите за |
| стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кол |
| ебу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душма |
| , све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао и |
| иваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила н |
| Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али п |
| кама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то б |
| нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толик |
| у.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме |
| како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степе |
| постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Ра |
| т зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од о |
| .{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељ |
| и један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равномерни |
| атвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, |
| д вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, |
| !{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - уп |
| већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) |
| афаница, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, при |
| слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлог |
| отељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шт |
| ех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће п |
| и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после ј |
| .{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао И |
| што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно б |
| и Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољ |
| ла свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом пар |
| као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време |
| без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, уз |
| атљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа |
| догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И нека |
| S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју |
| .. немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије сво |
| ј очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је бил |
| Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{ |
| ђу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му |
| као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену |
| без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су св |
| тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не |
| , кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим у |
| је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у |
| јући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љу |
| р, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непо |
| заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И т |
| живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он |
| жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање н |
| анастиру, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога тол |
| а друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на с |
| разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} |
| сова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, из |
| ац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако да |
| ан доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други о |
| и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним |
| стирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - |
| ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који |
| потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха |
| , финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са те |
| жртва..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим н |
| ти од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Пра |
| марковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не |
| нови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби ј |
| } После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} С |
| лије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас. |
| ају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га |
| ко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слуша |
| Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласов |
| шњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} |
| абити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику |
| ада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправд |
| то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радми |
| ше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећ |
| гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему |
| што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога р |
| еће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стан |
| дном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} |
| ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи |
| и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је ча |
| ме би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Ра |
| удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је м |
| рете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњ |
| иродна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - |
| је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, к |
| између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је једнако незнањ |
| ођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној со |
| ћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку из зобнице, |
| бичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудн |
| ала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан вр |
| Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спаруше |
| ајсветијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних |
| а подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне |
| , да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у |
| али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео п |
| к није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у н |
| помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "кори |
| ата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод |
| уфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљал |
| тку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) У |
| па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласн |
| аца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено |
| он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, не |
| ва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, и |
| га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се п |
| ла, па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и |
| ко сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као |
| како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличаст |
| о се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сад |
| и људи, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, м |
| ар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам у |
| андркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чи |
| тку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекид |
| је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја приме |
| да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трем |
| у, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан |
| илије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и |
| аци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тму |
| ственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! |
| угих лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот |
| вога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено |
| на мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и поја |
| имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута |
| адало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци ко |
| S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и оста |
| је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећн |
| њене растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија |
| лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стис |
| још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек |
| ли она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испу |
| ажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати |
| мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, н |
| {S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није |
| га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља |
| уродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми руку љуби, а в |
| } И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужа |
| ојима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете ко |
| оће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} |
| ога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај |
| стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи |
| пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете б |
| гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не |
| квим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Васи |
| колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учи |
| о у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми ч |
| та ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито сми |
| (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за м |
| е толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, |
| е потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоун |
| но на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потисну |
| ач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме |
| сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све он |
| ше нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило |
| оведнији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада кора |
| .{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло распламтелу мр |
| Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карам |
| е Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, |
| } Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се у |
| а машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си ви |
| и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} |
| а дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те п |
| , љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} |
| у највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Бео |
| ринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без |
| на осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још уве |
| о дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним |
| оју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смеш |
| а мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и з |
| можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот бу |
| е долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињ |
| ога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, |
| , Остоја.{S} - За све, Пајсије?{S} - За све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За |
| полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} |
| Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, |
| кајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се з |
| варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се |
| ковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не |
| створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије. |
| има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљ |
| м шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих |
| само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер |
| ти другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му |
| тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајањ |
| ље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пу |
| куша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде л |
| њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али он |
| да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило прос |
| лико окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше проме |
| овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у то |
| ош један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега |
| сак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења д |
| откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то |
| стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна стран |
| од њене прозрачне коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажн |
| трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу би |
| сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, кос |
| рба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам м |
| којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба |
| ни је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - Ово је |
| где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S |
| е почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободен |
| ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас |
| да не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најго |
| трашни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, |
| вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу |
| је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то |
| ије то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство дол |
| ени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао и |
| самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би мог |
| сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним слика |
| на посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнас |
| ао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну |
| рема Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, |
| оз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, |
| и недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била дв |
| воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карам |
| н.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када |
| ада је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити ч |
| она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљи |
| војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, |
| ћу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, ко |
| на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Ве |
| в њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе |
| о, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпун |
| а.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћ |
| отом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му у |
| упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава |
| све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је |
| и. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таван |
| рашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари |
| државала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је |
| државао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање м |
| нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за |
| .{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот |
| S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, ниј |
| час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да о |
| је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} |
| а ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} А |
| јаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би |
| дао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које дол |
| {S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збого |
| нечега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где |
| били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, |
| Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније д |
| једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од т |
| за њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину стра |
| анчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{ |
| пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажа |
| одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној |
| ало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лак |
| вне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Ула |
| мени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом с |
| да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасј |
| задовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано |
| не.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о |
| је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, |
| оред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је |
| е сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што |
| ла, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју! |
| ила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Кар |
| на питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Зб |
| тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак ста |
| им са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозра |
| рите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама до |
| оћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{ |
| м тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат |
| ти покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог р |
| ћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - н |
| х погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни |
| о више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно ш |
| ко је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још не |
| ту, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим |
| р разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна буду |
| а да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и |
| идео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} |
| е, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полу |
| } А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она б |
| е глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почет |
| у и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не м |
| ра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну |
| } Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро р |
| дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга |
| S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку |
| {S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, |
| да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налаза |
| подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан ј |
| се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне но |
| а и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да |
| оред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необ |
| абиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробу |
| плашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и ов |
| , ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због |
| ти чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови |
| чицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитај |
| она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са с |
| сваким кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и |
| мену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се м |
| но, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само вид |
| ављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чеш |
| успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактер |
| испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њи |
| до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свег |
| ше духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грам |
| егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су чове |
| а незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на вид |
| о.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и |
| ја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки в |
| по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Пре |
| а им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају с |
| јао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави п |
| ваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са с |
| ада се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{ |
| си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, |
| алост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} |
| оново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дуж |
| тог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских дв |
| им.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у |
| а негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скром |
| но.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се ув |
| укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, |
| љала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи |
| лана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног опи |
| његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту стр |
| Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на |
| пак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; |
| је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се |
| ак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пл |
| ајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећа |
| аше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} |
| вом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа мо |
| тоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о |
| град.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и С |
| с све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је |
| ја у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина |
| , не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карама |
| њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S} |
| радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, е |
| чни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован б |
| о сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењ |
| непокретности.{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаш |
| и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} П |
| кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој с |
| ма, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себ |
| да у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упал |
| није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци |
| т, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи о |
| о.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се |
| недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изглед |
| и. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичниј |
| стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Ср |
| амо неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта |
| и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај |
| тљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сн |
| горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једно |
| која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког |
| ту даске, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. |
| бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, |
| младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова |
| {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим |
| вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најма |
| о.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је ужи |
| ш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарко |
| И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају |
| мо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, релативно је.{S} Прегледајте историј |
| сећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то |
| дучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео п |
| Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек ч |
| сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му |
| сом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одва |
| ања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била |
| едном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му п |
| У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палид |
| питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен |
| о да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза.{S} Он |
| његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао д |
| пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако |
| све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, |
| и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, |
| ети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... |
| речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у м |
| разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се |
| чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене т |
| у подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело |
| томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег |
| груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игр |
| ике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање бла |
| ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} |
| ор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време о |
| {S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном |
| ну удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претвара |
| едну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева ид |
| ој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и поја |
| реница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче обј |
| ју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S |
| си бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, |
| еску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли |
| поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, ве |
| тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ дога |
| тра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није |
| говори он најзад.{S} - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се зад |
| у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога |
| вењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се ре |
| све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима кој |
| ге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравн |
| се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, ј |
| ла признати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одг |
| он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна |
| мам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је |
| је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} |
| поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најлич |
| који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис паљевине.{S} Најзад, пред само по |
| аправи неколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с т |
| еста, променом начина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окуша |
| а, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшно |
| шапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић |
| ала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати |
| асно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу |
| ре и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела |
| еницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети |
| идећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, К |
| н је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле |
| разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапр |
| нотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и прола |
| сто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба на |
| згубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, |
| у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред |
| е јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то |
| ео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи |
| уђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају с |
| мете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке |
| дсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друг |
| ривеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да п |
| ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао |
| вори Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{ |
| разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не и |
| ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била ј |
| ке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обнов |
| них зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона по |
| у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од |
| утра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрес |
| шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед је |
| нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што к |
| тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га ј |
| к болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до п |
| своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино |
| ом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само |
| , живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било л |
| зала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помисли Радмила.{S} И та п |
| стави да корача.{S} Манастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све в |
| , вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагл |
| г спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игр |
| е више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се сл |
| ндармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало |
| овести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронаша |
| пште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва руж |
| езда или није?{S} Јеша заспао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем |
| ед тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним |
| ави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: |
| иако леђима окренут, он праћаше пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно ше |
| у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, а |
| з изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно |
| рковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што |
| читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, |
| ти тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то што је в |
| увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек не |
| би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случ |
| а најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчеп |
| чи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако с |
| осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио |
| благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао п |
| озора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у К |
| ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја |
| тиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје |
| ћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S |
| м, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мр |
| али по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподнош |
| наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, |
| им глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни дру |
| шу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако р |
| љивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и |
| адмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она ос |
| ки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речи |
| атљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем от |
| н дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана |
| што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата |
| то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако по |
| ије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он |
| томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било ов |
| и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која |
| ам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединост |
| а?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је |
| само на њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли |
| увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мис |
| те приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто м |
| } - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада |
| е буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шт |
| то се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да |
| ли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прили |
| тих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције |
| , у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалниј |
| мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу ц |
| ак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је |
| ужио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасни |
| овека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори в |
| је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, и |
| ребала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше дого |
| јашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? |
| са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слуша |
| ело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше отк |
| поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему |
| бе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене са |
| Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била |
| његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S |
| по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{ |
| аног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђ |
| и је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они |
| сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се |
| у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у |
| стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} |
| представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и прона |
| се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су |
| асни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми |
| веска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Пи |
| адост, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од цел |
| еље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад в |
| ва", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: тре |
| на све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S |
| биним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично |
| ајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од ж |
| прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, |
| мална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - |
| Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој гроз |
| једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилос |
| о је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да |
| е, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако |
| лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које г |
| има.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} Он дочека п |
| се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, в |
| асно да му је потребна општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У |
| ле дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} |
| Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарко |
| и за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам |
| - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - к |
| би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе |
| и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све ос |
| авала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модр |
| све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лиц |
| манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају |
| уман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких |
| {S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друш |
| о осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите. |
| али да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање уб |
| није он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајнос |
| очекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S |
| е налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризал |
| и јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горк |
| начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њ |
| ећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које |
| ења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибег |
| {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити |
| ли, решава питање његовог живота.{S} Од свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и |
| S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање очекивао ово питање.{S} |
| на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко |
| ве је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да с |
| ана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само прису |
| љно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једн |
| прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто |
| о...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не из |
| .{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разгов |
| арковић који почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он с |
| кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић |
| оме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то н |
| ишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко д |
| је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта у |
| пава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} |
| ст у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}О |
| ности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају |
| и, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца нео |
| а кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге није познавао:{S} Црни Ост |
| е, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, |
| на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам |
| поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замисли |
| но олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изглед |
| ред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То |
| риге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које ни |
| рамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је |
| и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира. |
| ну која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког л |
| бом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија. |
| иду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То |
| Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у п |
| о на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се св |
| ом чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светл |
| ло жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. { |
| утим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени маглов |
| е до најмањег које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем |
| едњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога униш |
| тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болес |
| да угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осмех; јед |
| м да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Ка |
| а свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круг |
| мо распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је |
| ином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало |
| ти оком, дотаћи руком, захватити капом, свеж, покретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни. |
| љен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва поп |
| вори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замор |
| сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зум |
| ије, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њено |
| беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним ка |
| кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и пра |
| радске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато |
| е сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у друг |
| ко преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша |
| и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путују |
| азом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац |
| рен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли р |
| буна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио мес |
| о и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође |
| {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пр |
| мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Р |
| једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, жив |
| ниште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време д |
| е сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S |
| Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице преска |
| ју из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити н |
| ући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха |
| шину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожн |
| налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајућ |
| е не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах |
| ти једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека чо |
| спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После т |
| т дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа |
| ограду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се |
| буђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи ср |
| S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч- |
| етљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправдаваше себе |
| екиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без |
| било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем |
| , ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да д |
| имало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} |
| :{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао т |
| као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имал |
| сти?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добаци |
| м рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он гово |
| е то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то |
| х рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти н |
| ао са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва |
| Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури своје последње |
| но и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у то |
| смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву косу има и какве очи!) маса топлог и мек |
| е у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описуј |
| рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у |
| што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добро |
| јен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га |
| испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то |
| оме чије битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да с |
| часу значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему то |
| нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, г |
| чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S |
| седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радос |
| осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{ |
| иру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар |
| . {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше д |
| и.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила |
| како појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није п |
| :{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, на |
| еде једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани напор, може |
| на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да по |
| , иако Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму |
| било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња да |
| лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек саз |
| е, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поре |
| сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда ни |
| етрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S |
| да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је |
| а откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи |
| , а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати мат |
| џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно |
| нако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдогл |
| д Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би... |
| виси само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S |
| противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој сл |
| рба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - из |
| рајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбу |
| е.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то ни |
| на светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независн |
| ку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно |
| трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што |
| почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није |
| арјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а |
| штем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне б |
| ћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам на |
| је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и |
| замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама насло |
| вства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у и |
| шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, |
| аустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља з |
| већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене п |
| стаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S} |
| арковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Рад |
| е судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или речен |
| н, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гл |
| ешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво |
| обу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама |
| још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио д |
| едном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него раније, не знајући шта да п |
| атак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на |
| и немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих вра |
| оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје је |
| она сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, он |
| .{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре пр |
| убио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовано |
| е мисао о истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удах |
| што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан пог |
| х гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици |
| мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много кас |
| т минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале |
| е радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он |
| оји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар |
| сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове м |
| не.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, јо |
| ас последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} |
| усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни |
| }Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радм |
| једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две го |
| слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни јед |
| издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} |
| ти још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после изв |
| толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напр |
| а око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дрш |
| едњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, |
| еним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбу |
| е може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да бу |
| би, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да р |
| од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела с |
| вар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најм |
| {S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог |
| а задржи ма кога.{S} Никодим покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у |
| дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше све |
| и зачуђене од невиности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да |
| Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по г |
| живање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био го |
| акључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто уро |
| анцуској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мо |
| и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне м |
| о, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за |
| ајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, |
| едне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су |
| S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад |
| из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и да |
| от, опомињући непрестано на један други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у ди |
| само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безн |
| задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволик |
| ла празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{ |
| народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо |
| Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивно |
| а та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је цело |
| правде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од |
| виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за |
| .{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахн |
| ма, то је као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула. |
| столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је прити |
| у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и |
| о на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било не |
| примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, с |
| присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних |
| им, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, |
| } Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене слу |
| њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видик |
| их врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он с |
| још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити |
| бовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа ниј |
| р поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали д |
| питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим |
| имо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз л |
| у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж |
| непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је бо |
| настира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бу |
| да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толико м |
| а се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала ј |
| оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети д |
| е помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела д |
| м; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече слик |
| ера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим дево |
| ишта.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало |
| не доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање н |
| усамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно ш |
| нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам проб |
| Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па |
| и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била н |
| } - Замислите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна |
| једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толи |
| } Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутн |
| оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона жандара који одржавају ред, |
| ови певача као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни |
| исли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{ |
| ипрста на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Гд |
| знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале |
| волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један |
| ега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она кој |
| рује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест да |
| или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или |
| ило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што |
| оговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је |
| лити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити нај |
| учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, наравно? {S |
| ш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на изабрани текс |
| Она је здрава, она је млада, напољу је светао пролећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не |
| ајзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} |
| црнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи глас |
| есма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве обл |
| а и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти |
| , дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кр |
| ко тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се на |
| се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежа |
| ала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним снопо |
| шо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али отк |
| S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може |
| S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живот |
| .{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цр |
| писано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја д |
| исује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с |
| ниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} |
| пи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} |
| на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и бој |
| ва беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову велича |
| еговим очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стад |
| сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности.{S} Он проживе доба студ |
| а празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} На каменом поду д |
| птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или зла |
| се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носило је у се |
| се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погле |
| ио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чед |
| Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејас |
| ера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о |
| у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати бр |
| да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у |
| холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се |
| доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, до |
| иколе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се крун |
| ве около било сада на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачиј |
| дном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда к |
| затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Са |
| и путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским небо ј |
| о Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ј |
| ачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, бе |
| ечју покварила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане |
| ити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија о |
| ног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да жи |
| ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до кр |
| оја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини |
| но повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не знам!) |
| није зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су |
| светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{ |
| ви у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са |
| ћна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је т |
| ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку др |
| јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад п |
| што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку. |
| ађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне понов |
| ог неба, једва неприметно зарумењен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још |
| а његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округлинама и фрескама на св |
| дника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никод |
| телектуалног живота пали једна лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кр |
| есе је пролазила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и м |
| ну, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољи |
| ово и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита |
| ора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали д |
| као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само једа |
| постојало је нешто друго, једна малена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало |
| ла на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, |
| да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала је на поду његову загрејану прилику |
| аба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је падала кроз оџак и кроз местимице разд |
| аве.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то с |
| слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, с |
| трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било |
| авили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у унифо |
| {S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су |
| г малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служ |
| смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном реч |
| једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином |
| се и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко с |
| двући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судб |
| пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном по |
| запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} |
| о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птиц |
| љивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ј |
| сенку значи радити непосредно и против светлости, радити непосредно за једно стање где ће све |
| њему је све играло од раздраганости, од светлости, од оног необичног пролетњег чувства које пох |
| планинама, са пољима, са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно гла |
| то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са |
| едне идеје, ни једног ослонца, ни једне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико |
| пака, колико од недостатка једне једине светлости. {S}Јесте, Радмила, сва је моја несрећа долаз |
| ако; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: |
| ема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} |
| леда и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући |
| и читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопи |
| S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стра |
| магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, |
| тношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим |
| ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти ди |
| једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је б |
| рана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходник |
| або осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила. |
| ј ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом бр |
| доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има час |
| м дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу |
| ратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих из |
| у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба најед |
| и узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{ |
| етљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламен |
| кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да |
| дан зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то |
| зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Ср |
| лим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; з |
| пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији, потпуно другојач |
| ам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозво |
| он није осећао ништа друго до мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} |
| зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут д |
| змеђу тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметн |
| утим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} П |
| {S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бит |
| ну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се |
| де се потпуно одвајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну |
| се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари ко |
| м, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, |
| се руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега ост |
| азних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има п |
| слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком |
| тавити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали |
| нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, |
| живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни |
| азним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у кра |
| У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, С |
| у пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољег београд |
| ше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, |
| мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није т |
| и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савремен |
| свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа |
| други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било неп |
| рокоцканог државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} |
| а и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта П |
| ори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне но |
| о?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, волећи, ко |
| о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако |
| осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности |
| све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колик |
| дноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога |
| ио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чис |
| д његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на при |
| одлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему |
| а, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене го |
| вог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта б |
| ве док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозр |
| има.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својо |
| ноћ, несаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређен |
| мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Ра |
| лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских |
| , испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се векови |
| ада доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да |
| у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик |
| оз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полута |
| ога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севн |
| м о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија |
| запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, р |
| ци Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и т |
| , послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је т |
| место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ј |
| зећом зором и, кроз праскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тр |
| полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали кра |
| чен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} |
| се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{ |
| икар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{ |
| прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - при |
| придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело г |
| дстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја с |
| да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене оста |
| и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он п |
| су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све |
| Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомазани!) |
| јни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу у |
| врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видје |
| а воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној |
| има; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве |
| ндрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. |
| не (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, |
| з својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка |
| и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - уз |
| ли он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови име |
| куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." р |
| хове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За |
| ови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрз |
| сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том т |
| едној јединој жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И гла |
| свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесел |
| ео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред св |
| нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у |
| ог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду |
| огли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви усло |
| ја је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализиран |
| .{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} |
| дао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су на |
| где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у то |
| аћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну |
| се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један наро |
| аву према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крсто |
| рој манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем живот |
| стивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Ср |
| иморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. |
| озоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављају: јадна жена?{S} Он није мо |
| , само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Н |
| {S} Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, жив |
| еђутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер |
| сео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S |
| луј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Краљу Миропомаза |
| литава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то |
| , обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна |
| о, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, |
| до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега |
| нао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, притерани у уга |
| , понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и ује |
| наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, он |
| носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита д |
| ице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не рекавш |
| ни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, мор |
| главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та ма |
| ри у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још |
| Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} О |
| . а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише р |
| , него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто ф |
| ; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекив |
| ила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање част |
| е задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необузд |
| раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидов |
| начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом приже |
| оред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне |
| поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога |
| на, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у |
| ко због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна буда |
| ро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као |
| ролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, |
| тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S |
| оизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као |
| аном ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једни |
| места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног пр |
| Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озби |
| рају љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је |
| ећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима ко |
| живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене с |
| шке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уре |
| ично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да |
| ом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази |
| син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{ |
| јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да |
| ић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамар |
| шана са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Прите |
| жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог б |
| ећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хо |
| лаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у |
| најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног |
| {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: т |
| у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мис |
| риш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и проти |
| уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде |
| а оном разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу |
| ући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тра |
| и где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело вре |
| ања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да |
| но срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђави |
| .{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај по |
| корисног значаја за остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блаже |
| азила једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} С |
| м светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој |
| е са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио ј |
| полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво и |
| , заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да |
| и њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњ |
| у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Да |
| у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браил |
| ! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми окрете леђа. |
| адувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио |
| атио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја в |
| ете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам ј |
| изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они ка |
| наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до ње |
| загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно. |
| ху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, бе |
| им, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на прола |
| о срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без прест |
| земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео |
| г живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалнос |
| од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, |
| ом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да до |
| је умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако |
| м што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто позн |
| је уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је та |
| лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лага |
| м" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да |
| своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изговорених на из |
| је познавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и |
| ваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрниц |
| али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме т |
| са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} |
| је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико |
| отлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им |
| , већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век |
| ку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини |
| о у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, |
| У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Ра |
| нином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам прове |
| у и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не |
| едним очајно одуховљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у |
| .{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се |
| , да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких облика, ипак нису сви прављени "у сери |
| које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кок |
| ог објашњења: остављен, како кажете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, |
| и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије лице.{S} Он |
| мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето к |
| одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању мога |
| исли, - он није луд, он је паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор х |
| гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним нед |
| да нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то ж |
| шта не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, ст |
| ира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што п |
| } Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше |
| {S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико места могло се и |
| љивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно |
| глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кре |
| њи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{ |
| свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило? |
| ек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним |
| е недоречене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадес |
| ато осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} |
| у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S} |
| ом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је |
| јници испод рушевина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити |
| ве, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек |
| м.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обу |
| оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија |
| с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти не |
| Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости |
| антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригина |
| реме да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S |
| ?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо ј |
| м тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сад |
| а тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна д |
| нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, нед |
| ше рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, затим |
| ину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните |
| ише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да раз |
| викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће с |
| аф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборав |
| удима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (њег |
| и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мис |
| чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Мин |
| о ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше са |
| се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окрета |
| адмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом је гура |
| адмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да с |
| да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога |
| љен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и пот |
| знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Нек |
| е ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми |
| смехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарко |
| собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По |
| дајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, па |
| ко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену соб |
| узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш др |
| ђу њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи |
| , као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са в |
| крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S |
| Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S} |
| случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога до |
| бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да |
| чно.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је |
| стремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом |
| ка до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдогла |
| тиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори то |
| о помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у |
| !{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу |
| а се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас |
| {S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она за |
| сли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не престајаш |
| су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да отежа. {S}До то |
| еру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на мага |
| и само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, |
| тон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учи |
| ила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S |
| дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у са |
| итиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену ја |
| , високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том |
| ко бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не би |
| стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у д |
| поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од о |
| одлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јо |
| и омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако жи |
| Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби уку |
| д сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када |
| ише не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на |
| ковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати к |
| ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једи |
| стина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, ср |
| и, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или ци |
| годило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици |
| се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишин |
| о хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред ка |
| у) као младеж једног народа који почиње свој живот од данас, као луде који нису имали своје јуч |
| шењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењ |
| чи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела |
| е мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у |
| и?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро |
| иство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, ж |
| едан начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићеник |
| а немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно с |
| се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око |
| чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због |
| се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време |
| можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, в |
| одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" |
| вуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову раскуштрану косу.{S} XX |
| унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива но |
| {S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам примети |
| апита одједном професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и |
| о, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S |
| опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти |
| рило, закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај п |
| оје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је дол |
| себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се |
| те ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{ |
| његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то |
| , све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се тако |
| еном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време |
| ога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао нај |
| ђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на к |
| сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да има |
| Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у к |
| евишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајн |
| то учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Је |
| расно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладости. |
| бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о |
| ородица које с колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи ш |
| алог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспа |
| ослао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на д |
| ва његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја |
| ња, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, |
| брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео |
| ак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као ст |
| дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она прескочи Срб |
| х руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се |
| ок још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска |
| у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једном мушкарцу предн |
| смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Је |
| рисутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконо |
| још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Висо |
| а земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јест |
| ости, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је |
| своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише с |
| живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње свој |
| цом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нер |
| лости, своја добра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвил |
| раду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло |
| све, своја лутања, овоје немогућности, своје подлости, своја добра дела, своје покрете, своје |
| , ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутк |
| то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни |
| ше милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом |
| убавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није |
| Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гле |
| у прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније |
| е да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јач |
| време, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља |
| о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје на |
| којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је подносио Василије, па раз |
| давно када је, као мало дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (п |
| расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, |
| аскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се пок |
| ед, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обични |
| шање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је д |
| као и онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и она |
| последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо от |
| ешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна |
| и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бе |
| се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукав |
| енадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, к |
| зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, |
| коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаес |
| оградски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и |
| уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало |
| се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као кривац, посматрао њене с |
| ели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прс |
| иљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S |
| ликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола |
| а на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао |
| гурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме дост |
| грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила |
| ала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба покази |
| се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, с |
| .{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} |
| ш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} |
| вића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При п |
| Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч |
| {S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разл |
| могао, поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем |
| е пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био |
| рада, пропадне, знаће да је пропао због своје невештине, или због своје слабости: како је он ун |
| носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гом |
| у ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти |
| дим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невин |
| . {S}- Она застаде, као престрављена од своје искрености, па одмах, обгрливши поново Карамарков |
| то везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнот |
| ог "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе ра |
| сом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он |
| вот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{ |
| одског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} |
| бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само он |
| свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво уми |
| се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, |
| ло се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да с |
| , Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом ст |
| S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и отки |
| ућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и он |
| ђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни др |
| ије знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим ста |
| брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, |
| човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко |
| неумитна, избор његов за насилно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што б |
| - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван |
| сно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. { |
| се сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју |
| тиш да на миру листа своје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А |
| ткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и |
| вићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревет |
| значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, к |
| ј да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Нека, нек |
| о слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питање.{S} - |
| љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Млад |
| чери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз проз |
| љковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кр |
| што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких п |
| проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште |
| оји сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улог |
| а?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} - Је |
| ну и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а С |
| ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љут |
| једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је представљен. {S}Додир њене |
| ивот од данас, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тог |
| ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле |
| и свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајн |
| д који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе н |
| за и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Мож |
| оје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и в |
| веједно, и да је питао само да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно |
| авом путу.{S} Он поново поче испитивати своје поступке, оне од пре неколико месеци, оне од пре |
| касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те н |
| тремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Те |
| заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да |
| его све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили |
| није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснит |
| а, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсмани |
| гнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише неприја |
| честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румен |
| на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S |
| и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењ |
| с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да кре |
| о јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и |
| ја је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одб |
| у, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најтањој" жици сам, ти |
| м живео, лакоћа са којом сам оправдавао своје површне или лакомислене поступке, није ипак искљу |
| Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених |
| ју иако сам знао да јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гне |
| ом свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор а |
| м, навикама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толи |
| га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи с |
| а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по читаве |
| епну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек ид |
| се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвор |
| је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да с |
| хана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промен |
| ико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро жив |
| Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега |
| S} Ето, ја не могу да жртвујем ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се н |
| нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није ст |
| , претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао раније, давало је не |
| ш страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да |
| је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и јед |
| } Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о с |
| и у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он |
| мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива нежност г |
| водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећута |
| ли онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, заустав |
| бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не |
| но са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до краја |
| маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и ј |
| еће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљу |
| охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} |
| весног Карамарковића, који одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чека |
| под њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим ал |
| {S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радм |
| кљунова) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење |
| г умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и |
| јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео св |
| ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба ра |
| ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} |
| објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к |
| ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог |
| само са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри г |
| а чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, и |
| арковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он |
| аменима и журно пође за осталим светом, својим крупним и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срб |
| S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто |
| арамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи по |
| и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, каже |
| све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту нер |
| идећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али ова |
| које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је |
| шко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без о |
| пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти х |
| у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се за |
| на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом |
| човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем жив |
| а својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слут |
| овима, са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незабора |
| м крововима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућ |
| се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор д |
| ? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и |
| прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{ |
| осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још ј |
| ачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, |
| са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободеним ребрима, |
| и за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруј |
| пуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са с |
| се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозор |
| приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако |
| а би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, ил |
| о толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада де |
| емајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше |
| са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због св |
| , још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни м |
| се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и ши |
| рави Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги м |
| да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима |
| ићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прав |
| ности, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", уве |
| бузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази |
| ха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз ње |
| , паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе |
| тојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она ник |
| амопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлач |
| охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије добро срце, као |
| обилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове |
| е, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака |
| а кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљ |
| е волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одго |
| {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се п |
| : како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао сво |
| добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ |
| везицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело. |
| .{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редовима |
| умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, |
| ти; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратн |
| побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је ства |
| е да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да |
| раво.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на п |
| ш један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти |
| жни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене с |
| сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покрив |
| да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца |
| тити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате |
| а, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње |
| продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело наједном да се к |
| видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од м |
| већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - |
| ло, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко |
| стијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубљ |
| тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистериј |
| око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху кој |
| ши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настад |
| ног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да |
| часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? |
| ". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку |
| ој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао. |
| скрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао сам право, - мислио је сав оч |
| ешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, в |
| ји начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да живи међу |
| ао да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без |
| са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, којим је одбијао |
| оста.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким |
| амислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S} |
| века" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не |
| и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лиц |
| или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао |
| у), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, |
| , пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недостижн |
| јих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заб |
| S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху |
| сносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж |
| икад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, примора то д |
| !{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и |
| природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природ |
| мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни сво |
| мантик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљ |
| је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала |
| жени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу |
| бично уображеног младића, који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба |
| ек славан са својих настраности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденск |
| едсређен на извођење плана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са |
| далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, о |
| го непокретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче ј |
| оносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и стара |
| бу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на |
| ав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је |
| лео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} О |
| човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живот |
| љајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се к |
| оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде т |
| Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", зар би мога |
| лу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бо |
| а са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном во |
| и прокислих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводно |
| Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло л |
| , она је преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то и |
| несрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и ово |
| алазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он о |
| бух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - уз |
| уној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; |
| ла да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од л |
| ичан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од |
| S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена |
| ј човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту см |
| мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откровења |
| јега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни ј |
| ивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циље |
| м човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си т |
| , чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крај |
| ини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица |
| против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о само |
| рковићу:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Доп |
| измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешк |
| по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава |
| да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже поново брут |
| Карамарковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жр |
| нљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет |
| а него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} |
| н умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој |
| зи, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет. |
| она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега от |
| а, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш на |
| пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали |
| {S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све ј |
| ну сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која |
| појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребле |
| м часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нов |
| е Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би |
| , од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је |
| ка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на ст |
| он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте да |
| крете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз |
| Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Р |
| аше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпути |
| и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверењ |
| трашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви свој |
| свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, ви |
| дној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онд |
| око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увред |
| вић не рачунаше са својим осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љуб |
| м љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом |
| рајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} |
| о у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште |
| часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срц |
| ила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек |
| }Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, п |
| Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, |
| ош горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије |
| ба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уско |
| у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена |
| потреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно |
| ели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се |
| сти, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега |
| ек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у |
| све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова |
| сти једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не |
| обличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крс |
| га живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствар |
| еста, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало |
| (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часо |
| створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игума |
| ш дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у |
| ашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред |
| хнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... |
| амо час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} |
| што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао б |
| евног рада.{S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гл |
| ник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумор |
| дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од малтера, креча, масне бо |
| , нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала |
| љини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу п |
| Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност. |
| од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове реак |
| јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, |
| е, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да с |
| воју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим со |
| бе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада |
| ипадаше оном реду жена које не знају да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући д |
| х имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) |
| , помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више |
| као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка о |
| варима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треб |
| ), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгу |
| ", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног ток |
| ти накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења |
| естицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему |
| живот пружао најлакше решење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не |
| аивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ј |
| и живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји |
| је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{ |
| , пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је к |
| се, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као |
| естрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замо |
| И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка која долази у |
| устављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један ст |
| и су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет ( |
| танице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радм |
| једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало ов |
| ед одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и о |
| кивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала да |
| боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег |
| тим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису с |
| тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и п |
| гнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовим |
| г говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадњ |
| оме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - |
| Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће мисли, признати пред соб |
| ости.{S} Осећајући да не може променити своју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињ |
| дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је замоли да га |
| у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим раз |
| је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, |
| гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да |
| ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} А |
| дивљењем.{S} Начин на који је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро |
| било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замисли |
| г говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему с |
| ојом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњен |
| и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и |
| а, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, нас |
| а улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, |
| скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радмилу која је давала свим |
| зио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред с |
| им мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, |
| рак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Он |
| Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са |
| вот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се и |
| е све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да од |
| арковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револве |
| ако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура. |
| Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Рад |
| нство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта б |
| ада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} |
| сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} |
| млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пре |
| {S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и б |
| сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела сам |
| оченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила с |
| има; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опан |
| оји носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те чети |
| у из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповим |
| у, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела |
| не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред с |
| њства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је н |
| и, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би |
| {S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Мари |
| усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{ |
| ону празнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Сп |
| За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у |
| одсвести једна друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала |
| ако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његови |
| ен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не б |
| леко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, бе |
| ве добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Ј |
| од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у |
| ом се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да з |
| глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте |
| и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воде |
| је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српски |
| а и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се намет |
| бином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он |
| ри од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то жи |
| велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жесто |
| а личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је |
| ко сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда н |
| ревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све |
| {S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло |
| нским криком.{S} Полетевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова |
| е Радмила подвостручавала нежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обрат |
| Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га |
| е сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у теш |
| } Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од о |
| - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- |
| образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Шт |
| добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно |
| ише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком с |
| ог игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Слика |
| ст.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" знач |
| е.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љубазница.{S} Он |
| омало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати |
| рим ни за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку ја |
| ице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (К |
| чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега тога је |
| које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часо |
| омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потм |
| место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штак |
| .{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, |
| од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитор |
| о свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње |
| , он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити |
| , јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Уни |
| тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у исто |
| да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се |
| х природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни |
| се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, |
| из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуг |
| стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи |
| чину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи |
| да у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: т |
| и нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног чове |
| е него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у песми |
| родичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија |
| Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и она |
| шен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја |
| ке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варош |
| али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{ |
| у децу раним?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би |
| предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима |
| за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобниц |
| амислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни по |
| га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљ |
| свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више |
| ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба л |
| ед вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро |
| та је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем |
| звоно, које је објављивало почетак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на |
| само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисл |
| посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си го |
| ч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се |
| и, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе |
| га пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S} М |
| - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, о |
| удима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а |
| о и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми |
| хваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стега |
| ића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и |
| да само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњ |
| До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који |
| им да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ва |
| све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београд |
| ћу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су пи |
| {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можд |
| је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесн |
| ен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвес |
| рковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па |
| жљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ос |
| и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви |
| е на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, њего |
| о прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен м |
| лона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: |
| сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} М |
| брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се |
| на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који |
| о кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Са |
| црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се с |
| S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло зг |
| иђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај ж |
| S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и жив |
| тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам |
| и! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и круп |
| не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, |
| отпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној |
| никако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да |
| гао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела |
| } Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео |
| м укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролази |
| читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност ко |
| лу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? |
| неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бић |
| осленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: |
| и, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети |
| авало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било |
| {S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако. |
| рашне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку за |
| S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак |
| утним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дуб |
| ног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао |
| то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он |
| им вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ј |
| тавите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S |
| есте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта јед |
| ш више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мир |
| тала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{ |
| да се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу |
| , на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе |
| но остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на та |
| {S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су |
| орачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше |
| опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга |
| г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном ул |
| се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и ше |
| рав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног |
| т откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стот |
| ривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} |
| жимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлиј |
| оју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим он |
| прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, |
| ца, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом пону |
| } И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што ч |
| а знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново |
| да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну |
| ка, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Кара |
| } - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати |
| илије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Кар |
| и Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети св |
| ли не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хтео саг |
| те начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак |
| дно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: |
| у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој |
| м једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој |
| ти, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине |
| гу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има |
| ви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на |
| и могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у |
| пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није |
| ла под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S |
| ?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је |
| } - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; з |
| тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и о |
| зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и ба |
| већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам спо |
| не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, |
| аком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говор |
| н, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до брад |
| а себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он |
| ј соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим |
| само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам виш |
| де до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заје |
| ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињ |
| ени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, н |
| и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на |
| од пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена |
| то сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: |
| то не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све р |
| у волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да |
| ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да треба ић |
| овом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи |
| S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што |
| лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три р |
| стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило з |
| н појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом цр |
| свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О |
| До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и налазим непозната лица.{S} За |
| а оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима ко |
| возденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело |
| о у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} С |
| скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара |
| , са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати |
| здићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова нај |
| аузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га |
| патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више н |
| значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменос |
| ачај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада пи |
| но сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књ |
| чају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} Науч |
| и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново по |
| је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не он |
| стоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја г |
| рашила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Осто |
| адрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читав |
| на је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, са |
| ?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништа |
| наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно шт |
| {S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио п |
| мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} В |
| врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - згра |
| се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секу |
| нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомен |
| лост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловск |
| . {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајци, |
| рижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и он |
| е уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био |
| им гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас не |
| ћност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико м |
| И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или ч |
| че осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожур |
| покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и п |
| у тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; |
| ало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена |
| решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био |
| е.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећет |
| Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај заустави |
| толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ух |
| Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико секун |
| о снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна |
| лико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште |
| морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, з |
| хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} |
| дмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем н |
| ама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је |
| да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би мога |
| твари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, т |
| питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Ј |
| а ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић |
| Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затв |
| другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све |
| лази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да ј |
| Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао |
| S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге |
| та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било |
| том и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних го |
| сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које прол |
| једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе |
| очено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одгов |
| полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S |
| пајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: ка |
| чи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штап |
| и је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је ја |
| но решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, н |
| краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако нек |
| а је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела је |
| више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха зг |
| сова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да |
| атастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу |
| ју Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка о |
| каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, го |
| старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишље |
| занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег |
| рзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих |
| една жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака |
| } Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са |
| овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење?{S |
| у мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај |
| благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга |
| емам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он по |
| а затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у |
| ачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то |
| никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврд |
| ена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије |
| ко ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и |
| ек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S} |
| не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била ма |
| ико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој |
| рисебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што |
| довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом |
| овољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама |
| ек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња до |
| ру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим к |
| уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом ло |
| тово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немо |
| разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он ниј |
| би бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је та |
| иво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али |
| крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S |
| ... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} |
| главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам м |
| т је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда треб |
| рковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чини |
| Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соб |
| е.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он |
| огао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима план |
| њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све о |
| тоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада п |
| глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тра |
| и, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас ј |
| очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада |
| узички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен |
| их био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се |
| ак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до |
| н.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће с |
| .{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да |
| на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и |
| ђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као |
| талност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му т |
| нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и се |
| огао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S |
| а ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлуку, |
| нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам позна |
| е да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се рад |
| ом случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је |
| ишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви о |
| алазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се |
| ла оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вес |
| задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмил |
| она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче прем |
| ичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанст |
| осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта |
| и су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба с |
| , па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме |
| лачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, |
| дао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог да |
| као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну цр |
| S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све |
| ег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико да |
| Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да |
| гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} |
| ело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намрго |
| .{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}А |
| адака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве |
| } Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца |
| желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно |
| постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се |
| уњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих о |
| Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и в |
| карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата свој |
| а на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивш |
| е против, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих др |
| ој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замиш |
| ћу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - |
| борави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирн |
| алним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним бла |
| , јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања да |
| кочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамаркови |
| , те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S} Он још не разумеваше све |
| Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет за |
| на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава пит |
| својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да ч |
| тепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покри |
| а. {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа |
| већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити |
| чиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} |
| Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} |
| го што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио |
| сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим за |
| навља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - |
| мила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих по |
| ви и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у ле |
| тара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно зам |
| То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би |
| о ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, |
| му понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Осто |
| м мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову |
| е да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случај |
| же песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједн |
| оница и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена |
| ову непознату радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распет |
| к; затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње |
| овори са поуздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Нико |
| фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту |
| је тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбрани |
| S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, |
| , растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, наг |
| на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад |
| изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} |
| тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се за |
| на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У |
| а остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способа |
| о.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему |
| смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постав |
| о тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за т |
| оно последње рећи на пример Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље |
| ненадним преокретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили |
| и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, |
| ложају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик |
| рља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијево |
| Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочито.{S} Јер че |
| плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на сво |
| видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим с |
| озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два |
| уђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом с |
| је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око |
| емогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди |
| уња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, не |
| ла као да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало он |
| искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што |
| ју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по п |
| потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сн |
| еном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га |
| на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он прв |
| ој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да |
| {S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима |
| беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи п |
| ? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју соб |
| ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако |
| ени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви |
| своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и |
| е догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василиј |
| при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - |
| осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њен |
| ице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) т |
| {S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим кап |
| били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играју |
| нако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се |
| на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у |
| о на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - |
| ена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и он |
| на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутиј |
| гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, а да је та |
| свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можд |
| ог новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да |
| {S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, коју он не м |
| ешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто конач |
| едузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S |
| м закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто |
| ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом |
| ењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене |
| час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам |
| фестацијама покрета, почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то |
| је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} |
| чео мучити, испитивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима |
| ене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређен |
| побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лаг |
| и и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без |
| га око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Ов |
| али.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта ј |
| , једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да по |
| а постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вред |
| ош и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шег |
| {S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом |
| ку кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешк |
| око отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у б |
| {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је пок |
| тивачким и непокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми п |
| рно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгур |
| ло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} |
| пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на об |
| е речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чек |
| њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов |
| је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, про |
| Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Ср |
| ко намакнут на очи; изгледало је као да се на нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ |
| и необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је б |
| бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне планине и да је тек |
| гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му |
| као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} |
| у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврд |
| ио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, ни |
| риална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог в |
| век одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред изв |
| а потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. {S}Онако изморен и здробљен несаницом, он одј |
| ом и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле ста |
| ером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандр |
| очкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала у |
| {S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Реч |
| себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети потребу рушења, |
| све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лак |
| идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и од |
| ећи никакав мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Је |
| лио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао |
| поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али |
| S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључав |
| {S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор |
| в и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} |
| ела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог |
| вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S |
| смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, прити |
| {S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај на |
| нки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарков |
| звесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као |
| ам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско те |
| тир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране кли |
| сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће би |
| лим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види ј |
| и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топ |
| било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујав |
| вета и притрча прозору.{S} И не мало да се зачуди када разгрте завесе и кроз лако замагљена окн |
| киним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпун |
| } Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и там |
| бијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим |
| н, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, |
| е сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; с |
| огодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче |
| ући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда п |
| тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због он |
| е да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дм |
| јадна жена?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек о |
| ч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је ви |
| утка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - ум |
| ву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна же |
| орена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ст |
| чима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га уп |
| доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кр |
| о непопустљивост његову, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње з |
| Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И |
| ка са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљи |
| егове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али |
| свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам с |
| аостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, о |
| крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна |
| м заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће о |
| гуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека |
| једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не |
| исну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа н |
| ело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с |
| друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без и |
| је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за с |
| и сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кро |
| го очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} |
| ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, прест |
| ановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан раније, Радмила јамачно не би |
| к звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши ме |
| теже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да п |
| в његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше |
| и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, |
| а се прибојава непознатог младића, када се овај заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљ |
| езадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му |
| рбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомоб |
| је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем |
| } Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стан |
| гађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише |
| о не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви |
| часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих д |
| о тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљи |
| јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао |
| изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цеду |
| дно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње |
| е, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела с |
| ити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, |
| и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар |
| г смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да |
| и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов |
| е огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њен |
| рити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје |
| антизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадово |
| иства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место |
| горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} С |
| ња!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих ум |
| тављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху |
| аву на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво |
| аки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на д |
| о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за плач, јер у ст |
| S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи |
| у где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћућ |
| рицама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зи |
| нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и |
| ија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S |
| и кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упит |
| ке, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама пе |
| њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану |
| дник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног |
| отиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када п |
| оби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекора |
| ди досаду која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи |
| ечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној пре |
| на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко г |
| ном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Осто |
| ловицу.{S} Изузевши прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је |
| страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај |
| азвијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, о |
| јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он сам |
| човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи |
| о захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удар |
| де ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи п |
| се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мр |
| а; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изаш |
| за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцка |
| ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању кад |
| лој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још |
| {S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском к |
| начење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе п |
| , начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накри |
| за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвор |
| егова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покре |
| ати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцка |
| о као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, |
| гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у л |
| и за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло чес |
| учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалу |
| ега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} |
| ше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је дубина патње мора |
| би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на по |
| . - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник |
| оме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарко |
| дох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још ув |
| ијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љуб |
| тим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у |
| само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагл |
| рамарковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неоче |
| његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трс |
| о Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - прого |
| тајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа |
| има ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имала разлога за пл |
| ама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} |
| не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Ми |
| и између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам |
| догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се |
| упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш |
| ори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим п |
| тавити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за го |
| грешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. |
| извештај - изјави он одједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори |
| громним рукама и овога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је |
| се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја ј |
| млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу изв |
| аније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, |
| ар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - |
| е муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он |
| ћеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам б |
| то осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S |
| ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша о |
| је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом м |
| еговом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи |
| њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, |
| нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али |
| {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, приметивши љутину свога саговорника |
| бни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовањем; зат |
| ана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна |
| ве, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Гов |
| од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шиби |
| а њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) т |
| време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад није |
| уком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутн |
| ећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отварају све до најмањег које најзад садр |
| стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још |
| лопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше |
| азлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и к |
| и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изи |
| е у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини |
| безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и |
| бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана |
| скоса, кроз румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни удара |
| асвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засукан |
| а, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост кој |
| мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред осл |
| у њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи |
| ћао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се |
| а велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на првом месту физи |
| , дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одјед |
| мисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је |
| ољство долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постај |
| дног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету д |
| дно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око рамена, око шешира, |
| и својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њ |
| чета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши пос |
| и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим нап |
| ж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала |
| дице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том |
| сти са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још |
| тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} К |
| остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен дух: вода, |
| к није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још |
| места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S |
| еравост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале |
| добар осећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не из |
| човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, дв |
| и!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између две рђаво састављене завесе и извла |
| еволвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је в |
| чно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао |
| лих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише |
| знате једну романтичну младу жену која се одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена |
| ао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако ме |
| ав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Те |
| л обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог ми |
| ала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, б |
| три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{ |
| е јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} О |
| Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{ |
| брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако на |
| грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави |
| ци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, |
| вога пута помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклон |
| је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кро |
| дете...{S} Заустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа св |
| асилије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} З |
| кодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S |
| да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{ |
| е преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по |
| неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац ст |
| још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је једа |
| и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавају |
| Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље |
| .. и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S |
| још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред на |
| ма где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. { |
| до корена косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место д |
| шке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела с |
| тог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунц |
| би, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она сво |
| допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се к |
| маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једн |
| им и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелу |
| е настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Нико |
| ли како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет |
| р, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом |
| ште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крвавим редов |
| ао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима на |
| о да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је о |
| ори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) |
| но.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне |
| замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, к |
| шта није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком пов |
| узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србин |
| руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели |
| Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, |
| оснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку |
| и њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину |
| беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над |
| ила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајн |
| ела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудни |
| линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански д |
| живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали |
| ити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље |
| } Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са |
| је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише сме |
| S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и в |
| мири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши рук |
| етевши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жар |
| где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер к |
| ино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, |
| о њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - |
| ла јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним т |
| } - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том изле |
| а, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Са |
| ости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горк |
| која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног жив |
| ли испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени с |
| док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не пром |
| тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена |
| базан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - |
| аје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у о |
| м опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним к |
| спосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокр |
| е.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисл |
| редострожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа др |
| можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно |
| једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се |
| посредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим |
| И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, |
| а зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе ката |
| падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто |
| рковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја |
| и, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. |
| где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затв |
| S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, профес |
| друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из осно |
| а подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} С |
| скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим |
| из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибо |
| а једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} |
| онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Мест |
| одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је |
| што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Х |
| ви. {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Ил |
| а будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игу |
| г огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго ј |
| уњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра јед |
| ну.{S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{ |
| дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше |
| стима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио |
| сак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљиви |
| га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и бе |
| алан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је |
| што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у с |
| вима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, ј |
| Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио |
| оверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а |
| шта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић ост |
| што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S |
| тплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности |
| сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прв |
| е куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту |
| о трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој ду |
| ст мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно веч |
| врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто проплака мало због изгубљене опере, усправи н |
| спављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше о |
| е.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си с |
| а му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти |
| то си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истин |
| прохујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њен |
| S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком |
| му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа |
| да...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од |
| у.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави д |
| бро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити |
| арету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи |
| о!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, онако обучена, и тако о |
| ли преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она |
| ла пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе |
| сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло ви |
| био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламте |
| а.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може неко наићи.{S} - |
| орности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и ко |
| дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји |
| е казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде |
| љених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много |
| а држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и једва изговори:{S} - |
| ли сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрет |
| - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстиј |
| избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну |
| - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то |
| он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да кор |
| упости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{ |
| сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађи |
| што је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове ф |
| S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладн |
| .{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом |
| адмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на |
| ед својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне моли |
| да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би к |
| : - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Мож |
| испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога |
| е ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био |
| ; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време |
| тоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је с |
| ад.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили |
| да и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, |
| е крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец и |
| век не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ са |
| кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршет |
| - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је ли |
| сташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем тре |
| е жалост за планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{ |
| Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам |
| ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у |
| а узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ного |
| .{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, о |
| и да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарап |
| лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тра |
| омном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти |
| икодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распуштенице и девојке по манастиру нећу, јеси л |
| - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у |
| ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, р |
| су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам |
| ез престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака п |
| а се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду са |
| у особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када |
| разнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шт |
| м звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{ |
| осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово |
| ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесен једн |
| тле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог погле |
| оказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показуј |
| а другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са рук |
| е спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марами |
| лете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме о |
| !{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или |
| једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне |
| да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет |
| , поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је |
| одаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим го |
| е вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, |
| а велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли кој |
| ред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић при |
| м.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није ра |
| се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - |
| није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{ |
| {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Од |
| у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала кри |
| ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне |
| се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све р |
| он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, |
| ва.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја мо |
| их да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљуби |
| спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врат |
| иљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић |
| кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајт |
| али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до н |
| променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остоји |
| тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су с |
| поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом наг |
| орине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без д |
| се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу н |
| једном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто п |
| врђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе за |
| и пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, |
| - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав |
| ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом |
| мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавиц |
| А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше д |
| јао све необузданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања |
| први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помис |
| рилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло д |
| љу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се |
| акав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћ |
| етурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када |
| за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Кара |
| емо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пу |
| о кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, С |
| инивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; |
| ш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али уста |
| ш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досад |
| {S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе |
| к пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад |
| ахваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокић |
| могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух ник |
| ица, криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш |
| лазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне |
| бин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупци |
| ађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако с |
| ног, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек от |
| своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна |
| м и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као |
| нуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада |
| неколико недеља, неколико месеци, и све се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта пре |
| даде отац зар да не пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се с |
| гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крај |
| ви књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист завршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба |
| равог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није кошта |
| хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једно |
| што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само световних људи, ве |
| алазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње |
| дане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела |
| асуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у с |
| ку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плаво |
| а дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, |
| е прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са |
| ије чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба |
| , он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састан |
| а је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} М |
| о она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе с |
| лизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на |
| се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, |
| врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав |
| мехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете о |
| рада Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дан |
| S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и ка |
| што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - |
| ени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота |
| а размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необичн |
| колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће |
| осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно пр |
| ада тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћу |
| уч, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта |
| то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{ |
| необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврч |
| м користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику |
| ер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Ср |
| ице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по |
| они прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, над |
| ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Ј |
| е посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што зн |
| бројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених |
| ире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој с |
| сту измаглицу и оивичено планинама које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник |
| ана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи бој |
| {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, |
| и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај с |
| не у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже по |
| то необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, ј |
| таде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, |
| јасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба |
| т.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способ |
| врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде |
| кастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских |
| еликих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледа |
| ни јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена |
| а њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака к |
| фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно на |
| атељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред |
| је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда даље; и док се |
| аљини и крај друге обале, површина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим при |
| и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних |
| с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си б |
| свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, од |
| } Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој ј |
| е.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и |
| вер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очај |
| ку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S |
| од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што |
| све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Зна |
| асније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и |
| м.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се курјаку реп не мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} |
| ерен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и ч |
| асејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна |
| богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко |
| едино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона |
| разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочекиванији |
| трести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако н |
| ут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или он |
| ји се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у д |
| беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који |
| епавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на |
| де до лудила, нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покр |
| жањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто |
| (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заист |
| а беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало |
| здата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који |
| стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Ц |
| ем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио с |
| атима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до ко |
| раво да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{ |
| то стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није |
| ја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Свет |
| има и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам ре |
| {S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире |
| ињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ов |
| судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу". |
| , починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите |
| носим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога |
| непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових |
| Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли |
| ро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и ствар |
| мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, ск |
| тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се |
| а тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрст |
| онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно |
| Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле неј |
| ао укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао ње |
| мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Ме |
| у прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли |
| {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} |
| овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} |
| им неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још н |
| лужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S} У |
| Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да |
| бављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакш |
| тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате наро |
| етљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој жи |
| окреће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи |
| изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, д |
| нутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је мор |
| Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком с |
| трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, о |
| ж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвије |
| јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали |
| тим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз |
| ђе из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је св |
| и свој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш |
| своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у ча |
| неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног |
| ах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећање |
| у, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу |
| едри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S |
| даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Ср |
| ли их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Зај |
| обично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу гд |
| на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у ц |
| ње знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тиња |
| S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно |
| кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито |
| ишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу |
| {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се |
| рамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се мо |
| они сасвим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако о |
| усима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радм |
| ори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу |
| а гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао пр |
| оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S} |
| ута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после све |
| увише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих |
| у на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби |
| мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радм |
| свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова |
| анима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при |
| ма њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући с |
| ав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила |
| га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје не |
| био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и ки |
| - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теори |
| е неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још да |
| х на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, |
| апуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онд |
| ић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, с |
| а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и одло |
| одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога |
| смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињеница; |
| њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S |
| ивот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били |
| ала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио н |
| ебало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - |
| едну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће прим |
| ујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмо |
| изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би пал |
| адала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у |
| толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праће |
| .{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на |
| досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс |
| угојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено расположе |
| све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу слад |
| једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозима ( |
| претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине |
| начи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та |
| шло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично. |
| , хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Ба |
| о дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже сво |
| отова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до |
| рава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, уч |
| а беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен пр |
| {S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако |
| у величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и ј |
| ас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је осећао |
| покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњ |
| е која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једни |
| живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина |
| затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Б |
| небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се |
| асак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која оба |
| а је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S |
| апита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако о |
| увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим в |
| - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, при |
| .{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не по |
| бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када б |
| ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} |
| као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, |
| то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У вод |
| И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. |
| Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири |
| вор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу бр |
| ле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек. |
| крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може |
| ог њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед н |
| м људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барја |
| изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За пол |
| према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, с |
| то крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте и почеше да се |
| Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и |
| а гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар |
| палио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара р |
| муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно |
| ња и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... |
| обницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши гд |
| S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде т |
| а.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико |
| више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела |
| учену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} |
| *, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је ма |
| }Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, |
| а не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој пр |
| а, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барја |
| ма слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција |
| ивника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље |
| нту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваз |
| огућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, веров |
| ? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном |
| о устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равно |
| само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао |
| да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши |
| ерило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала |
| ро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе уп |
| {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на |
| {S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити с |
| ајући насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чвр |
| људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а |
| у другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео |
| живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли |
| ише једва неколико речи о радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекив |
| ора да се преда немогућим романима који се роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету |
| м својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он |
| згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни н |
| зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она |
| е и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у њ |
| асноће и поштења његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је з |
| оплоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на |
| ог пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме |
| ованог погледа за мали златан круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухват |
| ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио толико глупо |
| је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радмила понови: { |
| ците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи п |
| то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила |
| трах на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што |
| тљиви, неопипљиви догађај, догађај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног нев |
| убоки разговор са пламеним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена н |
| ма, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом ко |
| ла да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених теж |
| но, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обични |
| у ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем |
| е и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему |
| и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око ше |
| ји не полаже испите, други новинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма |
| у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему само |
| } - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар |
| едном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, зах |
| е погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, престав |
| да се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом сн |
| је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на |
| овић; није се могло оценити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од |
| ерило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада н |
| ахваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према |
| тком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још ув |
| лаве и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понав |
| } - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао |
| же ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} Он наједном, п |
| све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се |
| S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог |
| више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} |
| сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамц |
| једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе |
| м погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама |
| ме прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше д |
| А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге дру |
| } Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни јед |
| ање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бац |
| Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследн |
| хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - |
| а му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико г |
| аво.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме |
| ниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати |
| гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S |
| већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче |
| тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеч |
| лон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћиво |
| S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, |
| и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од ср |
| коностаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. { |
| дала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба б |
| н поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најз |
| е овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством. |
| ност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао заш |
| врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Ост |
| скрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у ње |
| д себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан своји |
| о далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду ка |
| } Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ у |
| - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек |
| јд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Те |
| горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз р |
| ан.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на |
| ео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни д |
| ла мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говор |
| спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меден |
| лности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, |
| је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна пр |
| жени.{S} Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише |
| Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада поч |
| места, имали исте потребе - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико неп |
| ебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: п |
| који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвав |
| ао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; н |
| ривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве ск |
| је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спуст |
| ћао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад мора |
| витлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног |
| оме сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Ва |
| х!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро. |
| ако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанствено |
| се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутам |
| утра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима |
| .{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега |
| м ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамаркови |
| ђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Осетих притисак.{S} Као загрљај.{ |
| ви мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да пре |
| ити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", |
| ам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читањ |
| ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш |
| одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих |
| ама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да с |
| ило по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако проз |
| униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим |
| ар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се инач |
| ислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душевном узне |
| ечим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад б |
| ањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грли |
| ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек онда када |
| {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек помисли |
| ило нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете |
| лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и с |
| клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак |
| хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу о |
| еобично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на ли |
| ти.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем |
| ше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја |
| немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисл |
| ен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли неб |
| је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам |
| е све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи |
| себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки суср |
| оглед и не рече ни речи.{S} - Младић ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић |
| додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, |
| дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је |
| предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је |
| ом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао п |
| {S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом месту.{S} - О |
| филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храброст |
| што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово посл |
| никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико листова?{S} - Неколик |
| е.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислил |
| дија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из |
| аклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је млада, |
| је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још уве |
| јсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он |
| вог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, |
| ши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група с |
| путем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по ј |
| енивши да је Јеша довољно загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, |
| е, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, о |
| Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод |
| ао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сре |
| сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори |
| ватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана гро |
| м се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехнуше.{S} Никодим је попљеска по рамену с |
| тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећн |
| е скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав |
| е... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{ |
| би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повр |
| шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, |
| да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односил |
| ивач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је |
| часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, п |
| се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све преко |
| ечитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, |
| м Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она |
| несвесно покретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то |
| дно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; |
| дједном.{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, |
| емље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а |
| ић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да |
| ви.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Ал |
| х, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа |
| бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило |
| оси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, |
| али Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божи |
| тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Д |
| ашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- В |
| пособан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пуст |
| S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пр |
| ишта... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је |
| је велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{ |
| - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - |
| што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогућ |
| пита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то |
| оравиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} |
| али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твом |
| што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема својих м |
| го развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него за |
| звршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву. |
| животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, |
| а" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за |
| а црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што |
| он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући т |
| ити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро |
| и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, |
| азити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично м |
| разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као |
| сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је |
| у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} |
| асење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S |
| све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси |
| би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} |
| вот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега |
| ић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно о |
| било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику су |
| и где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може |
| али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли |
| ек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих да замолим да ми испуни жељу, нити она са |
| ег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије б |
| адни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим з |
| коро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пун |
| его они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку но |
| примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак |
| ед собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави |
| а дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој с |
| ром саме наше интелигенције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За в |
| а опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела |
| то најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у п |
| стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пош |
| ије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и понов |
| ка може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безвернич |
| професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба у |
| } Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном |
| очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у |
| аког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно |
| но, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа св |
| роз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око |
| н изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Т |
| ба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде |
| вим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - |
| ано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, п |
| И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је |
| ћ је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Ал |
| аше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се пела о |
| остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мал |
| лони на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Кр |
| се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полако погледом човека ко |
| о на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају с |
| вратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивос |
| рави се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила |
| е је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе |
| де то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог к |
| тоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му о |
| рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас |
| S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба |
| реним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, и |
| Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана |
| {S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - |
| тенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико |
| орити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- |
| им даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи |
| ше није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живо |
| да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем |
| црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пр |
| можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Ал |
| ра у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити |
| ету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или |
| собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетрем |
| руглинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Р |
| гурним и савијеним коленима, лелујајући се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и |
| акше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са велико |
| тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га ни |
| где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне |
| исак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пут |
| Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавиц |
| етела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и |
| испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногоброј |
| гову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је тако поуздано сед |
| да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у п |
| сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи |
| } Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије |
| би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" |
| м... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мисл |
| се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе п |
| еђу часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у |
| ри године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, к |
| све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и кој |
| иђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене друга |
| лаву у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колик |
| она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао |
| и на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа до |
| е у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црк |
| тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да |
| хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог |
| едног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} К |
| или први колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло т |
| в један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је са |
| то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да го |
| другом, не пазећи на речи, не обзирући се на зло које једно другом наносе, искаљујући он дане |
| ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до |
| ошћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много р |
| риђе своме кревету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад из |
| уђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шес |
| настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. |
| зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да |
| пером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе |
| гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури |
| ворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горел |
| редној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још |
| пресеца нов пут на два места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље о |
| .{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге краје |
| олећни дан.{S} Она пере и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст |
| , пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гла |
| морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао. |
| ура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те воли |
| м и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каж |
| једном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S |
| собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на |
| и јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S |
| јући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче о |
| о лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрп |
| сано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућност |
| удима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку |
| аести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкри |
| - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзим |
| е у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза |
| руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанстве |
| ази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарк |
| на од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарк |
| } У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву све |
| она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду одбио, јер не жели да |
| у!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему |
| сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано |
| штрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покр |
| е сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Рад |
| све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде |
| . {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом О |
| а да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је б |
| све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, |
| вет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, |
| аха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те у |
| е, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по р |
| етку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је пост |
| у свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена ки |
| омени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног |
| са животом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињ |
| е према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Ка |
| да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са |
| а си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} |
| ија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али |
| у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја с |
| кне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама п |
| ра, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је |
| ријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са |
| Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неу |
| она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу од |
| едан дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити |
| та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је в |
| онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, |
| илу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одједном осети усам |
| о ње, миловала јој образе, дотицала јој се обнажених мишица и заустављала руку која је хтела да |
| ку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у |
| ила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постоја |
| се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одавах |
| едостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: к |
| ом кораку њене потплате.{S} Дланови јој се овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред св |
| отакне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, |
| велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, |
| рофесорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и |
| и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, прика |
| Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сави над њим и својим снови |
| рчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе |
| деним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао |
| дала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бис |
| о њеним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бес |
| покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљ |
| а тој граници између два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физи |
| га што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и т |
| ера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја м |
| би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је раз |
| в начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог |
| тва.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ј |
| еден до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у сам |
| за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што с |
| продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше |
| е места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога |
| у.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој |
| један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из |
| на његовим рукама као мало дете.{S} Њој се све мутило.{S} Она није знала како је прошаптала ту |
| ог деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека м |
| рају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку |
| која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно р |
| ла слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоћ |
| а сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степен |
| ички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која је пробијала испод вра |
| (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвес |
| азговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам ка |
| есну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада |
| ства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита некол |
| !) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство |
| ући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S |
| досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би |
| а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе |
| на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, |
| - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што |
| ој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан ж |
| ило, прво најближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да |
| ње у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи |
| } На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећа |
| осле вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време опра |
| ита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - |
| нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напу |
| звољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али |
| о једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојена цр |
| кавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој |
| сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја |
| у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо |
| није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, м |
| ом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када на |
| официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене б |
| поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, |
| но што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, |
| вим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и го |
| Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод? |
| атицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је |
| рковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним п |
| ашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мр |
| зео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам |
| ог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до о |
| кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје соб |
| нека Марија... млада жена, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови де |
| {S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Ср |
| Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необ |
| када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је |
| ена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећн |
| граду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала хра |
| ити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарко |
| ... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељен |
| у дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се ломио; на крају крајева се решио.{S} Одлазим... и на |
| о је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се ни |
| умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколик |
| Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О ч |
| чиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, им |
| слио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ст |
| црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, ал |
| дсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, |
| о себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радос |
| се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све око њих нагиње.{ |
| сом поче припремати на последње: жив им се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна бл |
| ма који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али т |
| ван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи |
| ћи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је трепе |
| у им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим рукама као мало д |
| их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револверо |
| ње ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом |
| Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два радника, док је вођа патр |
| што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате |
| узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је наравно |
| груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана о |
| своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на |
| ха, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа с |
| , на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха |
| Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S |
| се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се г |
| рости са којом је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у д |
| свиња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Разм |
| {S} Запамти, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму |
| че узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га глед |
| , извуче журно руку из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је леп |
| но ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он |
| има, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамар |
| и да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше прв |
| послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} По |
| имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} П |
| гледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново састадоше, и они се поново осмехну |
| ог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, |
| , слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам промен |
| се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} |
| ј (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док ј |
| ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу |
| оложењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће наро |
| едамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: |
| ли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом |
| едати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ. |
| н, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али |
| не служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манасти |
| одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука |
| лапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих |
| је долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада са |
| нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и |
| а жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се тежином об |
| олико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је! |
| очи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим с |
| е жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме вл |
| е спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Се |
| и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњ |
| луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора с |
| ман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта п |
| ом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} |
| реда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом |
| ољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{S} И каква жртва..."{S |
| инута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табаке |
| S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче |
| ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност нег |
| ирода.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вреб |
| руги пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јас |
| није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно шт |
| и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и пра |
| пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свес |
| његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај с |
| пазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај коч |
| ности која претрча овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, |
| екције морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен н |
| а.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он |
| крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву |
| вши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња |
| собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал зат |
| шавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Бео |
| ног јутра, одмах некако по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га н |
| најјачи онда када је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је |
| гледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, |
| срећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем |
| а вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што вид |
| о које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне око |
| чио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Про |
| тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола изв |
| ја носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на пос |
| S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја |
| ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, н |
| ости са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али с |
| обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, |
| ше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, а |
| он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће посл |
| х, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - |
| да Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она |
| тола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у ов |
| еше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, |
| држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била ј |
| - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати |
| говарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом ко |
| том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", он поче да се бран |
| {S} Погледавши радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто нал |
| љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и не |
| стани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред |
| иње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весел |
| равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било |
| - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остој |
| S} Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и |
| та друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај н |
| алити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, бра |
| и, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помис |
| га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај. |
| је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и |
| друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више. |
| необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца |
| ада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} |
| крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и |
| . {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао |
| око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{ |
| дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И о |
| му одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни ре |
| одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана |
| љену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} |
| ри догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, пре |
| прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) из |
| н да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б |
| ораку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би во |
| вао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на сто |
| реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе |
| изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Ва |
| пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико кора |
| ело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, |
| неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он |
| а се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Т |
| ашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још |
| дмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру.. |
| да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је |
| ек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Из |
| е, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба |
| немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу |
| е је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помисли; затим:{S} - Он можда све зн |
| дно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам |
| момак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотво |
| ут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе н |
| је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са плачем.{S} Достана |
| .{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута |
| шевна) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, |
| еба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету и настави да гледа у вис |
| супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га |
| олетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога дана на излету: стајал |
| ор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је |
| ло покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он |
| дноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустав |
| а која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кр |
| заплакао, нарочито не пред женом.{S} Он се просто, по оригиналном изразу своје матере, "јео".{S |
| узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад о |
| што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимниј |
| н се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети д |
| оро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат прове |
| ћевог погледа осети непријатност.{S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуици |
| задржавши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачење |
| оследњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада в |
| оћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сме |
| м се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи |
| , изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, уви |
| е спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада |
| зички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и тр |
| е мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби ј |
| да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко |
| ји има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне ст |
| - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се |
| е се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим о |
| ово да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то г |
| утао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себ |
| .{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем |
| твеног изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, и |
| будити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S |
| тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за ко |
| велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сад |
| огодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт бе |
| ви са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држ |
| војом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, |
| ног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрет |
| м ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше |
| омоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши с |
| м ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из О |
| ом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му |
| ећ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад су га |
| собље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} |
| ше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и |
| живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћа |
| ога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велик |
| је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали наса |
| ања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који |
| једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исп |
| } - Затим, извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве д |
| тима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ. |
| окретност Карамарковићева једила. {S}Он се залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико |
| еговим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину |
| чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини |
| д се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мири |
| } Карамарковић остаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није па |
| остана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окренут, он праћа |
| једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне |
| жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толик |
| S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима ли |
| н косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И |
| врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, |
| показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је |
| би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле б |
| замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Осто |
| бља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толик |
| и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир. |
| и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куц |
| } Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том моно |
| есец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, |
| се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, |
| } Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опља |
| вао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуз |
| ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета пре |
| Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} |
| а се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ б |
| а, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је п |
| - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, |
| и прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зра |
| ва и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него |
| препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чет |
| н позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка предложи:{S} - Куцни |
| места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њи |
| астржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи |
| епокретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпостав |
| а потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, приг |
| жа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би |
| (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, закони изиграни) он је постао сам свој уч |
| В Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, о |
| мо?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га че |
| о је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако |
| а јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од к |
| да даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај тал |
| ом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако у |
| сећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело |
| мало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иак |
| ети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он с |
| и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја гов |
| алости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обич |
| рицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, д |
| Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамен |
| која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелам |
| а, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да |
| о је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и пре |
| } Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, |
| био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врат |
| ом месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} |
| а ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двад |
| му се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам |
| шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}По |
| оже да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у ти |
| тање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени не |
| бичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамар |
| и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} |
| да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта |
| тања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И т |
| омност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањ |
| аче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је у |
| ећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почи |
| ш потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет |
| , у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед разл |
| осуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана проте |
| у беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се пол |
| видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер ниј |
| ично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{ |
| т ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домаша |
| {S} Он помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже |
| олико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био нед |
| - И ово?{S} Како она не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Мес |
| олико листова?{S} - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицањ |
| дном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар зад |
| ило као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на че |
| е тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесни |
| је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Беог |
| И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби |
| њом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једн |
| воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија |
| била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разбарушена гл |
| учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо |
| ош једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари с |
| овић, преморен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} |
| ним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при т |
| више и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсни |
| мо једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете |
| био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети ирониј |
| и и одложеним испитима, осећао сам како се онај површински оклоп неосећајности - који бејах нав |
| мишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети ко |
| а је све даље од ње и он је осећао како се полако, једна за другом, кидају нити које су га вези |
| изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се с |
| ста где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разоч |
| {S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, |
| ти дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у виси |
| а у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана се ослободио повереног му п |
| на клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала |
| затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у се |
| а могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да |
| о собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он |
| ) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствар |
| сви!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер |
| ко је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се пона |
| ба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} |
| гао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини |
| акана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорн |
| давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један |
| ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, знал |
| и лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нер |
| гу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она |
| тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око ње |
| свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна по |
| ења, купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келне |
| ша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци нич |
| е културе је знао оно и онолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и |
| први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим креч |
| криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражењ |
| з чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све в |
| ане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је в |
| S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у први |
| његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због п |
| одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими. |
| : свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао |
| а се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искуш |
| димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис н |
| } Разговор поново оживе.{S} Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположе |
| ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећа |
| се извлачи из његових руку?{S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично г |
| S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би друг |
| е било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су с |
| не сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватр |
| S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она |
| ка врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој свет |
| необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, иска |
| изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га |
| едовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву с |
| г и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кроз непознате крајеве и да в |
| и, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик |
| а.{S} Још свега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер |
| је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, |
| ици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној сре |
| - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је глувоћа |
| саване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да ј |
| У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно л |
| леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу |
| љала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, |
| - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цига |
| исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одје |
| сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље лет |
| роменити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако гл |
| - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату |
| мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет уп |
| сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред вр |
| јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапт |
| аки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Ка |
| рка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћ |
| ко опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање пр |
| о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно |
| Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже |
| де је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у с |
| деље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те |
| на рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она н |
| о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, она му се |
| уша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он |
| а се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачија |
| одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу |
| тране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве |
| ма.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренут |
| оздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно |
| собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не |
| аде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост |
| настави да журно иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да |
| а!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи о |
| ку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја ч |
| што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало |
| {S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та не |
| } Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опир |
| тку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима. |
| едало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, падало као расто |
| сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} |
| га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста |
| пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма пос |
| а издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик |
| игра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S |
| дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, |
| арова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом крета |
| м.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да з |
| } Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су м |
| дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распиту |
| а беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом |
| иљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме |
| круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мен |
| средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледа |
| а квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви позна |
| који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, о |
| литва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наше.{ |
| раћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети |
| одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у то |
| еђутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се прибл |
| анастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре |
| зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири једа |
| е обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у |
| препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Ра |
| љства које изискује поверавања.{S} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневн |
| а беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављен |
| ко топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје м |
| нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топл |
| руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би |
| е питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим |
| немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала нич |
| звала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још не |
| ло истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особи |
| како враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досад |
| ећина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога ју |
| непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, под |
| после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано |
| оду, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви с |
| ише ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су м |
| , још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у св |
| род и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} |
| еки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео обја |
| сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна дев |
| разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У |
| S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах р |
| била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити, ка |
| не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се по |
| сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад |
| одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он ј |
| , али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фр |
| део посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређ |
| и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око |
| сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове |
| а толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, ви |
| жа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} Пол |
| Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и |
| ра, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, |
| лости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, |
| авог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети |
| ајлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке |
| зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; |
| у је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни прог |
| ечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост баца |
| јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и ко |
| себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да |
| отко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени и |
| ској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у о |
| очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгле |
| моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смир |
| в зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, |
| олици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} П |
| злозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неу |
| ви, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. { |
| ост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S |
| задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети к |
| ко.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да |
| неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе ј |
| у, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за собом |
| ао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{ |
| тра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га |
| едан унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узе |
| а мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна |
| х људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио то |
| свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра |
| Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма |
| и, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ |
| нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у хо |
| годишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше заду |
| вршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се ниј |
| е би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе Рад |
| ма цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{ |
| еда, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред |
| и, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слаби |
| а, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да |
| о као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, кој |
| х, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S |
| р беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према |
| а су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он обј |
| }Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личнос |
| је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} М |
| нице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није ос |
| ка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескр |
| објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога о |
| да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмил |
| се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је ра |
| ци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му ј |
| ао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фанта |
| сти или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уо |
| ...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се ос |
| слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже реша |
| им гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме на |
| ожете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, |
| , него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та ла |
| е што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико расп |
| змишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S |
| што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама к |
| а Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од који |
| ео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако конач |
| амарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ак |
| му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Осто |
| вање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слик |
| се његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто? |
| га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када |
| и.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново с |
| на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стран |
| војој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можд |
| ала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где б |
| ене завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно по |
| црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично ж |
| тео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сет |
| лахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Пр |
| удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}П |
| лота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса |
| ушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у д |
| S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поч |
| тео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте. |
| ... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте |
| ње пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, |
| ке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешк |
| е било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако не |
| ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једин |
| о да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветно |
| еног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола ост |
| Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећај |
| није и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре |
| ром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и т |
| риштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кро |
| ала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењаше са данима и месецима и то тако с |
| ти благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, |
| тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесм |
| {S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био |
| сла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} С |
| ан.{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да с |
| он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала мате |
| нутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, |
| јчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог |
| к је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. { |
| безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозор |
| удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта |
| едели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једн |
| постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љ |
| асима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкав |
| урну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на ди |
| ле је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео п |
| к, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{ |
| је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току |
| прије.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непо |
| састанак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први п |
| ке и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрм |
| срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеједно |
| нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, |
| зак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у вр |
| о у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у су |
| већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полак |
| кло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се ист |
| н у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених леђа |
| су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за |
| једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кра |
| али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, |
| а птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тре |
| осле читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку |
| ар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти овога пута када откри најчистији и најстр |
| урна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његов |
| о весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену према њој (она је још увек стојала на |
| га, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да |
| да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, |
| и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају се |
| лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је мо |
| надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на |
| те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито задржа на описима једне мале коцкарнице и ј |
| други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он |
| је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, к |
| .{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи |
| у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао |
| себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао |
| а време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, |
| капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не |
| а кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погле |
| нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђ |
| се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у по |
| ла од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичаје |
| евале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, н |
| Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и вра |
| и данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "дана |
| а, нико ни за кога не одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан |
| авно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и нос |
| ела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше врем |
| Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Кара |
| о њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго светло женско тело, са главом за |
| Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бо |
| остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила |
| амо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу |
| огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово с |
| праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, |
| отпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се грани |
| дарало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче |
| Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише в |
| ши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карам |
| ако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети како с |
| удио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их с |
| ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко р |
| и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Т |
| помене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напоме |
| дан јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на |
| јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао |
| је знао да је јачи, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак |
| и после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што бу |
| трах од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није посто |
| екундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и ог |
| чаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{ |
| он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мисл |
| ан од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, |
| шљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{ |
| вратку, ни сама не знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један м |
| е на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привла |
| шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху |
| не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се пре |
| и о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све сврш |
| ком путањом између зеленог жита које му се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чем |
| да изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина |
| Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су б |
| по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово |
| би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Трина |
| је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се |
| паваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту п |
| престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, |
| прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и о |
| једном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духо |
| S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да в |
| решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то п |
| рестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворен |
| а њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућно |
| е одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, к |
| ене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралн |
| дила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бит |
| тадашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тиши |
| ом песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од |
| уре.{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на |
| је смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била б |
| стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му ос |
| ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кућ |
| {S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог |
| збуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, ула |
| ужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица |
| рно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лаг |
| ј приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се н |
| очекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да |
| престаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обрт |
| вих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила |
| био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и |
| ваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла |
| брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ |
| подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да так |
| е...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се |
| певаше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{ |
| н изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице |
| преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У по |
| сећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотл |
| одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе |
| ак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој |
| одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он |
| мре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад оз |
| ке испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа мор |
| азован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополит |
| победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком |
| њи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен |
| еговом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа |
| г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није по |
| каше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројаниц |
| мешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила |
| им отвори. {S}- Како не знате! - зграну се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? |
| ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - за |
| а почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} А |
| дмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. |
| S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим. |
| удије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га |
| о је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда с |
| кавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив о |
| времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично |
| а том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други |
| ином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи |
| ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та п |
| дног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у креве |
| квици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле |
| ахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које |
| ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крсто |
| {S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили |
| владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине |
| .{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима |
| ти?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали с |
| нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци о |
| ловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна |
| к су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити |
| {S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али |
| плављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Није. |
| о да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше ув |
| маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је д |
| до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али ш |
| била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханск |
| о, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се |
| мо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се |
| апане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске |
| дници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобо |
| ма почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, марам |
| ом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: |
| рупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај свег |
| лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са то |
| већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у ра |
| о ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} А |
| оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после какво |
| {S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тиш |
| .{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу |
| тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; |
| стира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно бо |
| атне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као ле |
| били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једн |
| који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Д |
| а који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стад |
| Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су |
| ене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврт |
| друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док |
| длазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} О |
| и како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао ла |
| у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} |
| а часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још |
| буђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у вели |
| ко балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немо |
| случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута озна |
| до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за |
| ш далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очекива |
| им:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачн |
| S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између нерав |
| до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле л |
| угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло р |
| ица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S |
| е да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доноси |
| сети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У |
| ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А т |
| Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом |
| ло: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оиви |
| ку сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био т |
| ма барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад н |
| .{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене в |
| е у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и зап |
| посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај мал |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је |
| бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више |
| Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведош |
| ови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није мог |
| ееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај |
| ј обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у |
| но и журно отрже руку.{S} На њеном лицу се оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S |
| ла и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уст |
| су мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз плани |
| узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред с |
| се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се |
| стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она ско |
| ви.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{ |
| о цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} |
| би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога л |
| као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а |
| ључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Уз |
| но поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно |
| бегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бун |
| Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила |
| љен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врз |
| о одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{ |
| еколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Св |
| војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио |
| тирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о |
| гао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у кр |
| } Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући пон |
| неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја |
| ног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али |
| м се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да |
| их се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше врат |
| када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не ос |
| ејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести |
| и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за |
| другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да ниј |
| го узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студ |
| "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или |
| томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, зати |
| ако су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном пок |
| Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не |
| ао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре |
| најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. |
| S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја |
| пустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство. |
| реба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: са |
| Он, дакле, сада жељаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препре |
| за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остој |
| личаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због |
| ало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим |
| {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и из |
| утим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер м |
| одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисл |
| азећи праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао |
| осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до |
| овек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага |
| згледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се |
| растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарковића једно допуњавало друго |
| устиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, |
| убока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главн |
| бан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и поче се брижљив |
| ом, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та |
| и, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он |
| жаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стран |
| м да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} |
| о завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће де |
| а да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног |
| ву, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода |
| о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао |
| окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду |
| Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, з |
| па светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то ст |
| мила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кр |
| е седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се |
| и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако з |
| ња Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико |
| у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном |
| , он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој |
| да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рад |
| бо и мислили о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину з |
| безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, |
| редини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак.. |
| иш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још ви |
| - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, |
| да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у т |
| S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више |
| о на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и недостојну његове љубави.{S} Он, дакле |
| о је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те ниј |
| уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Прим |
| Откриће долази после, ненадно, само од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ст |
| м животом, он је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да |
| ође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, |
| ика она када је Карамарковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речи |
| ају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и |
| у откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да |
| а себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначив |
| акле, којим начином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна оп |
| наваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потр |
| њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у њ |
| јаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привез |
| а своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сам |
| шта.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити |
| S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљ |
| није решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је |
| S} Она проведе неколико дана испитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игр |
| и се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету |
| ико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростит |
| рви пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као д |
| и, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је ме |
| ека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би |
| е још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да |
| на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али |
| апута, он поче задихано, престижући сам себе:{S} - Најзад сам нашао... ноћас... и сада је све ј |
| дина прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не уне |
| могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у |
| то ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то мож |
| ада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си су |
| идржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она пол |
| а осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен жи |
| ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јас |
| о је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је |
| вет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да з |
| Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не за |
| ље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не могући да издрже даље, падају на колена пред и |
| ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али |
| мила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по |
| на и поче их жарко љубити, сасвим изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако с |
| ... - прошапта она поново, сасвим изван себе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Ра |
| етањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод њене прозрачне коже |
| овост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између |
| га, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би |
| који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је |
| ного, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S} Поређење јој је недостајало.{S} |
| и још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава |
| е ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учи |
| оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један н |
| {S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, пољ |
| а прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, |
| } Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на м |
| ој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном |
| да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро ф |
| амишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он |
| ћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једн |
| прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покоре, као да је х |
| тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и |
| тиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необич |
| мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети |
| з одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време н |
| {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} |
| разно, као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, пр |
| ише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут |
| ши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег ж |
| идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера |
| ожда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не з |
| ост са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико |
| совима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње |
| пасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тим |
| од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хт |
| , већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беш |
| што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић |
| тварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет па |
| а да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благо |
| , а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизм |
| и разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и раз |
| егов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, д |
| више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули |
| дао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у њег |
| зима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање |
| едно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чем |
| ?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} |
| овинар који се подсмева свему на свету, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно |
| ена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога ча |
| ој ивици понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би |
| тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да сред |
| није било много простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправ |
| епа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} |
| о.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећ |
| смешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином д |
| да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађа |
| {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друш |
| хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до је |
| ; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунц |
| гра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавај |
| дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Васи |
| сле кратке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад |
| а она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ н |
| е, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш л |
| била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не пост |
| друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још |
| себе.{S} - Може ли се опростити самоме себи? може ли се опростити? - понављао је професор.{S} |
| от бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше |
| рсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смел |
| због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанств |
| ли надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше ст |
| {S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити с |
| је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радм |
| можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукопи |
| ечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде |
| екло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичн |
| јешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је |
| ива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на из |
| тајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрв |
| дна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним |
| ним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност матер |
| мо тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити |
| талности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним из |
| гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти |
| их заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну м |
| кала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силин |
| и напор, он се нагиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, |
| ро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу |
| његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је баци |
| не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, |
| могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи д |
| тог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и |
| {S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварил |
| том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче |
| имети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве |
| унце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, љу |
| а честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у |
| ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али |
| и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролута |
| рекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у ул |
| љених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним р |
| ицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари го |
| ом, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки погл |
| огуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија, колико је бол њего |
| у и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је |
| немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не |
| јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која |
| ије познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једн |
| амишљају романтичне душе, могло само по себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ т |
| ору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, |
| о ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која |
| Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих часо |
| ња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко |
| ју да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима |
| вему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ниче |
| о поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној по |
| ако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручј |
| рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се ра |
| чијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, |
| ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све ист |
| и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских ка |
| је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, средино |
| а је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике |
| њем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео у |
| гао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче |
| сту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али о |
| Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела са |
| длучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више |
| разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата |
| и: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвеса |
| на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за ча |
| е била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакшање |
| равити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мис |
| а калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само |
| тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се |
| а доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и |
| коро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изгле |
| ија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор п |
| аду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескр |
| ћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја |
| шан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да над |
| је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као шт |
| утра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако не |
| што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносно |
| одунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазву |
| м, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбиј |
| множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Бе |
| звучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме жи |
| ем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да |
| - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће пр |
| ље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног |
| великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао |
| игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада б |
| р.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а |
| док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, осваја |
| о?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирну |
| је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај ј |
| стави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, сре |
| у глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у јед |
| Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподн |
| би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има с |
| , дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покрет |
| им капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Ус |
| ном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја |
| да се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој њег |
| за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолин |
| асак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрептали |
| да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та ос |
| ветињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Н |
| вати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти све |
| ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно |
| вот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бо |
| инца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S |
| ме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши миса |
| амо последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му т |
| , инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убиј |
| а, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што |
| дмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу |
| г утицаја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике |
| и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио |
| .{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре |
| је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још д |
| **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић? |
| анредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питањ |
| е игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази |
| анас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред с |
| о је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он |
| Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могу |
| у један од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се пре |
| е се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго посмат |
| и у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила? |
| ете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву к |
| гим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој бар |
| нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва |
| о зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико зами |
| ећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене |
| но што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни про |
| ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду |
| и Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколик |
| им остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи вр |
| такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у је |
| дела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга |
| он искочи и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази |
| ђачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки |
| а; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када ч |
| у хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да |
| бру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један |
| ице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и |
| {S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њ |
| отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кр |
| егова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала гла |
| чну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити д |
| е наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сиво |
| и мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да |
| за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало ра |
| пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху преста |
| , испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно |
| ена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опа |
| двајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, п |
| Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, |
| е беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен |
| су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу |
| им јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење |
| у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може л |
| XИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гле |
| вече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се |
| овићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком |
| а и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона ла |
| их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну |
| Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њ |
| S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одво |
| гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, |
| а врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли мало |
| едном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја г |
| побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беш |
| крете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} |
| младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у ово распу |
| конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог бачено |
| и начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима н |
| отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата |
| а извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз |
| се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скуп |
| толицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога.. |
| и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обема рукама за рану.{S |
| за тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем ч |
| е од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе |
| {S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Им |
| ати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим ту |
| анове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислуш |
| а сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стаклениц |
| о.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он ниј |
| Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти |
| о на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим ваш |
| Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у м |
| и покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} |
| .{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу п |
| калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа н |
| чењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасв |
| тиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше примети |
| јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила |
| а у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји к |
| {S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна |
| ом.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било |
| Месдамес, мессиеурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана глас |
| ца на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваш |
| {S} Проклето место.{S} Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју сто |
| еизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које |
| е, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама |
| И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међути |
| ан сасвим европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, какв |
| м покупи сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугр |
| а ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све |
| а Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановић |
| арамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки поглед и |
| ено зачуди како је, до још пре неколико секунада, могао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада виде |
| а морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак н |
| траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело је |
| о, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре |
| усти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашк |
| а га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном уч |
| S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}К |
| на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изг |
| рајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, б |
| - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, т |
| еда да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја |
| ао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли |
| S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурил |
| ем доласку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана |
| је откривао по један покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљк |
| по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} |
| ку отишао да лута по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се врати |
| у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Рад |
| а истргла руку из његове, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је м |
| ва села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било су |
| асла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И разгов |
| и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са |
| и га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је пров |
| ви пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња |
| створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку бар |
| еног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{ |
| тати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право н |
| е под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да г |
| ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојч |
| а, један свињар, један овчар, још један сељак и сваки је долазио са другог краја и сваки је јав |
| {S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су |
| ши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђ |
| аљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред сло |
| ом угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини затрпава |
| то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и |
| још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци |
| е пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету |
| сти случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом |
| ледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује |
| алости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власт |
| се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опан |
| ок су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко |
| у околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немо |
| }Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чоб |
| вена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} К |
| о да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и п |
| године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћел |
| јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, |
| дети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једн |
| н.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну ш |
| му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније |
| уд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је б |
| је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушен |
| нам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} |
| S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење |
| ка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити руком, док она с |
| ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та мас |
| е сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у гл |
| духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова мож |
| углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу |
| Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напо |
| виности, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или |
| ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и стра |
| повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том мана |
| једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити н |
| скрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радм |
| је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, с |
| да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго за |
| се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче к |
| ва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљив |
| тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиш |
| ше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећ |
| е позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва п |
| ак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушно |
| } Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би |
| буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петна |
| би више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било других скуп |
| амарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином |
| а, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учеству |
| итања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би ин |
| природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да |
| о тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, |
| била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: |
| оклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики по |
| гом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском |
| предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одје |
| ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Нико |
| ога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та |
| осећањем помешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања вре |
| ом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету б |
| о које прелази Карамарковићева несрећна сенка.{S} Јер прошла ноћ, несаница, светлост зоре, дого |
| рили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, д |
| ирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор |
| е је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је |
| су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, |
| пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на р |
| }Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог крт |
| а се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизи |
| литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, |
| не, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих |
| } Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се др |
| прилику једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен |
| , кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми |
| сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлости, радит |
| самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи рад |
| ко.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - уп |
| иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила от |
| бом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагодности која претрча овоме преко лица, он се |
| да сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ н |
| га се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама и |
| на био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцк |
| кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиљ |
| тан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је па |
| равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па |
| ачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се опра |
| руштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Чо |
| тала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво |
| тло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, м |
| {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је ст |
| црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и |
| ног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио |
| ло као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним небом, под расцветаним во |
| дрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури |
| што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја ва |
| озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј |
| ног путовања по камењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путник |
| га сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по |
| ам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као |
| ичких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамеж |
| ло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у ка |
| села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсм |
| а.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Поми |
| тнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи |
| ту, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Мило |
| ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често |
| у је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама. |
| осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једно |
| {S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према С |
| , ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника |
| рца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише са |
| иже поглед на примаша; један изгубљен и сетан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као |
| ових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно |
| , то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да в |
| вала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољств |
| на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих љу |
| } Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} |
| ећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастир |
| ише истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним |
| каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом |
| оље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овако на оба |
| н, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећа |
| а се могао прочитати очајан напор да се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управ |
| пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: |
| а табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често. |
| рати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је |
| колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухва |
| ту жену која је дисала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и теш |
| остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из његове, како је на |
| се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко вр |
| да почне". {S}Докле почињати?{S} Он се сети очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га в |
| и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж |
| длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опази |
| .. - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, вид |
| слушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни једна реч; т |
| обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући |
| {S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући и |
| Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- |
| Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам могао заборавити!{S} Њему м |
| е он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама остајао по ч |
| стио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближ |
| ико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен у |
| манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Кра |
| ног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних усана, пр |
| шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио |
| ји потсећа на нешто прохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђен |
| љног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се |
| ас слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да њего |
| а је седео непокретно и једва задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он |
| рим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног |
| вела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене у |
| опште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно н |
| .{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. |
| уда почиње наше познанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста мес |
| лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет п |
| сам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети в |
| планинама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, к |
| ко блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир нал |
| јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али |
| рема Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија ши |
| .{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са једном чулном |
| ше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на пра |
| е тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег ча |
| жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били предст |
| едала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопљеног села, и жене крај |
| гова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са |
| о је дошла на њен почетак?{S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атм |
| ово клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Кара |
| осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би так |
| је он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твој |
| зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теб |
| аро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када чове |
| ш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Је |
| {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку |
| н, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцк |
| осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си за |
| према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је |
| срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе |
| оју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт |
| ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мен |
| е се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам |
| сле краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да п |
| ко? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун |
| д земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, |
| ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним |
| ају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија |
| свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси |
| у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље... |
| и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једн |
| ројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ н |
| модрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек |
| Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам |
| у Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га в |
| си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - по |
| ражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, |
| круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљ |
| полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвик |
| ћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а |
| ди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није |
| го те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета н |
| твар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S |
| пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеш |
| ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично... |
| тоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити |
| земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он с |
| м ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата. |
| ..{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и |
| - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за |
| ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здра |
| слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не м |
| нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он |
| ам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љ |
| ећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он н |
| ћи се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред |
| S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у посл |
| оју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба |
| на, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимал |
| Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, |
| е некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе р |
| и ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко |
| рочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, |
| жње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младост |
| чју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су |
| уно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S |
| твари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и |
| рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш друго |
| рамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседл |
| ор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада |
| но: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код ко |
| е наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је јед |
| запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да запла |
| метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је |
| "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уж |
| } Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} |
| Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини пок |
| и, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тра |
| - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} |
| ристосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на тргов |
| Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она |
| е узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше |
| м хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на |
| извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљ |
| ило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет узд |
| т, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њ |
| ш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле |
| ли она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се госпо |
| њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба |
| јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{ |
| одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте госпо |
| ке љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности ( |
| само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, |
| распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S |
| а оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће према |
| је оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су |
| ади и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва |
| чита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о |
| се крв пење.{S} - Радмила...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом ко |
| прави.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - |
| S}- Карамарковић се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мисл |
| S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала |
| оре него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} |
| S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: т |
| S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, госп |
| - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема |
| ке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закри |
| а сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беш |
| жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезиј |
| цима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што г |
| очено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увуч |
| гаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необи |
| сници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен к |
| {S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој ш |
| иводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше п |
| завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а пр |
| {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Сл |
| S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је |
| амршеност описа.{S} Ја још ни сад нисам сигуран да куће немају по два крова, - један изнад друг |
| планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе |
| исмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, |
| не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела бе |
| .. тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако ви |
| дан светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем чо |
| ом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране ј |
| да љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожало |
| ачин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог рез |
| овање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као ос |
| је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била |
| к може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, и |
| а и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степен |
| во.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи почеше да иду различитим путев |
| едајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Ј |
| ити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горд |
| давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед в |
| би:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да |
| чине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој н |
| ола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву |
| објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, и |
| ате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жус |
| и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у р |
| у певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство освет |
| плављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново |
| } Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, |
| е, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили б |
| радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улиц |
| е до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се |
| S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелаза |
| дну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља р |
| беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све |
| дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним |
| } Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И посто |
| ца, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху |
| аћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора проб |
| , Остоја се нагло прекрсти и журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} |
| како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се обја |
| крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решење |
| ли у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и ко |
| Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем т |
| ?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим |
| ада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излет |
| оћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто ј |
| број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критич |
| до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спрем |
| собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао |
| ена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надв |
| S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог |
| ер, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без при |
| свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; |
| у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико |
| ме, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што |
| егових из породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудн |
| , за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио п |
| милу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога |
| највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, симп |
| {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али |
| тмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при |
| не осећајући неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово |
| о промени места.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква ј |
| {S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљд |
| собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче жур |
| ала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, |
| ком облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим зва |
| нуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како |
| ... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{ |
| е јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензио |
| то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут |
| ст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S} |
| фесор и подиже свој радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, |
| Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са |
| веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима ј |
| ене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за рев |
| зраз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још бој |
| а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако к |
| тан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... ле |
| ајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се |
| овоме преко лица, он се поново обеси о синовљев ревер на капуту, и дубоким, сасвим мирним и ти |
| аустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поче задихано, престижући сам себ |
| упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, |
| Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан. |
| уби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стисну |
| {S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најпо |
| } Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је пок |
| зива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље. |
| м ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, |
| се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник |
| ника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман |
| вљала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да |
| м мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је св |
| о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спом |
| и одједном Јеша и један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде |
| пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се вра |
| - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи... нек |
| идело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, једно лежиште препокривено овчијим кожама |
| а спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и О |
| о што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да ј |
| е изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведош |
| сати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек ос |
| виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни рата |
| ост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњ |
| а помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се |
| вилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност с |
| у на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу на |
| а), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, |
| укате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим о |
| знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога |
| ју, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у |
| моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али |
| рдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре |
| ли, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, за |
| ој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад нећ |
| од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју |
| згубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, између дрвећа |
| огледом док није замакао.{S} Корачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио |
| и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен |
| груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим ствар |
| о је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} |
| нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позл |
| ја се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао врем |
| речи поводом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - |
| А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} З |
| ајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим бл |
| т мени недостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Прого |
| поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом |
| вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат прод |
| релативно је.{S} Прегледајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али как |
| } И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао до округа, нико да ме погоди.{S} И |
| који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, и |
| е чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац, не познаје при |
| ако беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и у |
| м и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним пок |
| месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{ |
| поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му ј |
| ине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да ниј |
| а би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њ |
| само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све |
| када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, |
| је се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбаруш |
| азећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у |
| е Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њ |
| српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и |
| себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, м |
| да би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативш |
| спођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за ка |
| ености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да |
| је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, упл |
| говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то |
| на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели про |
| као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог ду |
| олако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до |
| узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која |
| } С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку |
| а цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала и |
| једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својствен |
| над манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелен |
| статака материала или допола разваљених скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чед |
| ира, каменоресце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубим |
| ића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав |
| ођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао |
| својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) |
| једног сапутника.{S} Радмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег |
| вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера ни |
| губљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би палио |
| атим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљиво, не журећи с |
| - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не |
| сно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем |
| оси исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута једним дивним |
| их из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и |
| ма по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто |
| : било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дозна |
| онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвов |
| вост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у |
| зом, плавим и непокретним.{S} Около њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело как |
| и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од зарудели |
| а нешто љути.{S} Постепено његов поглед склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала ч |
| далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била ње |
| о. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздраж |
| да, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за ужи |
| то исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете |
| ена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених гра |
| а није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјур |
| крепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних |
| подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним |
| и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S |
| се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице |
| живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих филозофски |
| купо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила п |
| упољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су |
| одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који понеки пут унесу у |
| их да окушам себе, свој карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када |
| ренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), док је код других, природа нежних и анђеоск |
| бро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек пре |
| је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа |
| - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи |
| тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује његово мучно |
| да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе |
| ком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и |
| један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљив |
| , по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја |
| е копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку |
| XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглушујућим тан |
| у му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опомињао онога |
| ам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен д |
| зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, о |
| сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи |
| ко можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по п |
| аздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође от |
| еће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од ког |
| ћ је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се обично за |
| г јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - |
| носио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и л |
| а једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплаше |
| срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да зад |
| а ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S |
| ше ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрачни као и завитлана свила доњег |
| ити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Ср |
| иким абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мириса, и |
| ст претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - |
| шивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде |
| в према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно шт |
| до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и |
| безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве ус |
| ај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално по |
| а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересованост.{S} Прекост његове природе дав |
| ему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку ж |
| {S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то сада дава |
| есне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за п |
| само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радми |
| аћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би п |
| и сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и бе |
| аре на леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... |
| те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **в |
| давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Рад |
| и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали |
| ико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред |
| Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико упл |
| , уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед |
| изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје |
| бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између дв |
| е могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, к |
| сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на т |
| а, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна све |
| ели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрхта.{S} Нешто као предосећање испуни је од |
| раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком мате |
| умео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али |
| уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Н |
| се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она за |
| о урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, ум |
| еки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарковића т |
| г света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Ов |
| поуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни д |
| кву муку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не же |
| а малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} З |
| а пример егоизам, пакост, завист; друге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} |
| бично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледа |
| , пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да по |
| нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне зб |
| ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружн |
| осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су ј |
| г живота који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрв |
| беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да и |
| ред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, р |
| није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти с |
| то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} |
| , нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема н |
| тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним с |
| Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и вара |
| чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер. |
| свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака ма |
| собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још не |
| ело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S |
| о неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на ме |
| маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли |
| ајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он додаде полако, подвлач |
| и Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро по |
| нији доживљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која |
| де давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и о |
| Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треп |
| и да ју је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Наш |
| из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да по |
| м о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је |
| по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} |
| би жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је |
| ише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве |
| {S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - |
| се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба так |
| собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дво |
| слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог |
| а имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички |
| ка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до в |
| * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свег |
| Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирск |
| је ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасв |
| ата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лаф |
| е само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (ма |
| , лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) мож |
| тари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му |
| јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је |
| д њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба крес |
| дозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у |
| амо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба |
| му томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево прег |
| о снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког |
| лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами ко |
| њи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила |
| S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време |
| видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи |
| ада се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све о |
| } Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему па |
| Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скоро сину од задовољства.{S} - Јесте, рекао је, кажи.. |
| он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и |
| амарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, |
| ајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} |
| оја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам |
| .. не мршти се. - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је за |
| а, како лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом просто |
| моција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш к |
| ете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој ужива |
| ба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу |
| зео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, |
| у је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забун |
| амог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насув |
| {S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у гл |
| свим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помр |
| енутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да |
| но викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онако сањива, не могаше да се нађе.{S} И |
| трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено |
| урну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукам |
| се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним |
| , хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш нап |
| озора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рука |
| е немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи један мали скакавац, издужен, зеленило његових ви |
| е, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упи |
| S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! |
| Најзад, један прави пролетњи дан!{S} Он скочи из кревета и притрча прозору.{S} И не мало да се |
| еше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остан |
| е, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо по |
| око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф |
| однику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је |
| виле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао |
| ај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча он |
| у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам. |
| спао, ја остао све до зоре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо |
| поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Ост |
| да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у ф |
| ње беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило |
| да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уостал |
| е бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешћ |
| ела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој |
| руга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да с |
| го што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{ |
| броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној та |
| давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванске ди |
| иже површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема в |
| е било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања |
| име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, |
| {S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је |
| асправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, от |
| р као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену под лањским листом који је одигнут тек толико, |
| распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што |
| мати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - |
| јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог в |
| {S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S} |
| врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године |
| свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, |
| ога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ни |
| нути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да |
| ш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, |
| , Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Ник |
| , једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога живота. |
| ка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасв |
| то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учини |
| Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има |
| ше поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части унифо |
| ис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S |
| Добра деца, паметна деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пиш |
| у вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван |
| чка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о |
| Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно ра |
| мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Вас |
| атство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објас |
| ајглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и довед |
| на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у |
| ње своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају |
| што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети |
| , и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} |
| аду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулни |
| уштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова пор |
| ех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани пр |
| - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро.. |
| ога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова п |
| је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, |
| беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет? |
| не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезу |
| ову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то ј |
| , убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него ку |
| тог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао |
| лелујава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљ |
| пи их.{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која |
| г ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и о |
| м изван себе; затим њен загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За с |
| , нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у |
| то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер јо |
| нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био |
| ?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S |
| а није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштв |
| ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног |
| пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у д |
| асне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја |
| у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обор |
| ши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније |
| упану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене |
| почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све |
| ом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, као да надвлада позив вечер |
| казивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости доп |
| д толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба |
| су на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, о |
| од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно |
| змеђу редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, и |
| ле "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио |
| ако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим може замислити до каквих је ду |
| е ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) пот |
| ао због своје невештине, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретн |
| у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да |
| енице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: |
| о зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се |
| калуђери...{S} И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игуман |
| , он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмених ман |
| збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, о |
| се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале |
| Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмех |
| а је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} |
| а животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он дод |
| да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам |
| е јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обичн |
| се ни на кога, ношен матицом или свога славољубља, или своје крви, или своје околине, пазећи с |
| аље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер ш |
| тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, |
| е објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек |
| олумрак, као да јој је нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско дво |
| м!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S} |
| оће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне и обичне, све ре |
| о имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не |
| ћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам п |
| а као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамаркови |
| дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни ст |
| Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што |
| жао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би мо |
| ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на кро |
| су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде ник |
| стао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњо |
| ђе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још |
| ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао |
| аку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора |
| дана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад |
| да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је б |
| лимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија |
| ав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када |
| из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен гл |
| ој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла усред реа |
| да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада |
| о (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди |
| ве и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био |
| времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним |
| добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу. {S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво |
| мео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека л |
| он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико |
| бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама |
| та подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од ње попева ус |
| е и извлачећи, са њему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се |
| ћи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни у |
| су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се из |
| {S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и |
| се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана преседео је крај леша, бе |
| едан узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошл |
| ер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, својим к |
| кав сиже решавате?{S} - Сиже... {S}- М. слеже раменима, жустро приђе картону, изману руком, нап |
| ризор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као један мали резигнирани осмех |
| ђе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у |
| е.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно |
| да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква |
| се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва д |
| , роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се |
| блуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долаз |
| о за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та п |
| већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брис |
| ра.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пу |
| н водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обал |
| ок му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наје |
| у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потрај |
| обновљена добити нов оловни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слаб |
| упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Т |
| нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{ |
| седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његов |
| и брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у ч |
| олако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено з |
| ири месеца, онда се отприлике има права слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога му |
| но, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђењ |
| али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме |
| }Пред њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може |
| цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упит |
| .{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, уз |
| цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да |
| ло из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао |
| о које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{ |
| а пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања: ј |
| тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није м |
| Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} |
| камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{ |
| S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могл |
| воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се |
| да, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране ј |
| еној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебд |
| те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема нико |
| је.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи |
| ку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости, полусном и полујавом, заглу |
| нини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака је |
| рвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча кој |
| н, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изу |
| зној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгубљено.{S} |
| да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погл |
| ћ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену |
| дине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да |
| ада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замо |
| ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног |
| ету и онако обучен прући се по њему.{S} Сликар М. остаде непомичан.{S} Најзад извади лулу из ус |
| но?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{ |
| илије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, госпо |
| вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене |
| ас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђавола.{S} - И ја се придружу |
| аустављајте кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне |
| е то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - З |
| томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други све |
| најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, |
| ницу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме кревету, и |
| ежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S |
| и.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што го |
| и он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио је на једном |
| дника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} |
| S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у дру |
| су.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са сво |
| вата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отпр |
| настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије |
| } Карамарковић се одједном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта |
| а касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствар |
| икар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сл |
| своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир са несклопљеним но |
| м се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врат |
| едео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора |
| мелодија је клизила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ |
| з свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се нарочито добро опоми |
| можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у тол |
| руји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колута |
| са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величи |
| преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и необ |
| су материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S |
| е осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам |
| а него при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па |
| рао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу п |
| бино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасније представи пред њен |
| тварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре н |
| ри из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше. |
| у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове "резиденције".{S} Јутро проводим код ва |
| и жубор потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржава |
| у њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је дод |
| у".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубав |
| окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да |
| гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника |
| варности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и говори, |
| уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гр |
| .{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се не се |
| ене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад г |
| новљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} При |
| викну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним кор |
| м сећању нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на дв |
| е могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није ни |
| ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је в |
| ледњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (како га је |
| е донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх |
| војник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова последња |
| сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љуб |
| узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том |
| . 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не од |
| , и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењ |
| Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ак |
| е овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тач |
| се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред со |
| о цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније; као да са сваком степеницо |
| о времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пут |
| ости притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без и |
| ба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{ |
| е ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове б |
| зултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њих |
| иним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више |
| {S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукав |
| бично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то мога |
| а којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се |
| ом листу из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца |
| Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невин |
| ављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нис |
| ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, |
| отом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Ка |
| .{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други |
| рвце, он поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мир |
| слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... { |
| збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући |
| а неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку заста |
| ли одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила |
| своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвлад |
| {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој ст |
| се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекиваности са ко |
| {S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен од напорног путовања по камењарима и разлоканим |
| уде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било про |
| оказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда |
| во једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склони |
| мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наје |
| роговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо т |
| о; или на некога који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утр |
| Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{ |
| упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и к |
| а придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вр |
| сну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непокретности и стајања изађет |
| ада сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међути |
| шао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, |
| .{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и сре |
| S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али с |
| чито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S} |
| зад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу неп |
| и:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам |
| гледа ми да се игуман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да м |
| епоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био једа |
| чно, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се дог |
| а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами |
| лободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа |
| Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо и за |
| азали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палира, каменоресц |
| на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала лити |
| морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље |
| едне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет |
| оз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе в |
| г врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавиц |
| м камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби |
| илије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, Срба додад |
| та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која к |
| зима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухва |
| от који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у |
| транство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних поједин |
| тан последица?{S} Радмила није могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше |
| а спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегре |
| једно другом наносе, искаљујући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим приг |
| ним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикив |
| бом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и т |
| он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагиња |
| ћем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карама |
| рестају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих отку |
| лазила крај њега, једва му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од |
| али и равномерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика кор |
| а најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Ма |
| ога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{ |
| мна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} |
| ење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке и могуће јат |
| у стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за |
| то сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођени |
| нам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, т |
| до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неуморно обилазио потере, сав сломљен |
| е беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао ј |
| то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице |
| ствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђ |
| не, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" ч |
| воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али |
| осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} |
| живања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једва му мало |
| је су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} |
| е него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цок |
| варно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, |
| паше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројниј |
| укобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беш |
| промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на в |
| аш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тр |
| у светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог апр |
| а није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали |
| војим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домо |
| га је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у пос |
| би су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољ |
| е био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсм |
| о њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све св |
| је себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра било к |
| ије истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами н |
| , који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он ос |
| нијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе |
| шта, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од |
| беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у свој |
| стаде непокретан. {S}Он се претварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, т |
| едајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то шт |
| све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без њег |
| не, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарков |
| и само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је на |
| Карамарковић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретнос |
| је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срб |
| е хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да м |
| очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када |
| себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напра |
| то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испит |
| горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карамарковић одгурну од се |
| и не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на |
| ене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћући јој ноте, мислећи пр |
| а ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да ни |
| } - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се уд |
| да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен |
| м у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пр |
| ичам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Т |
| јовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пр |
| за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том |
| о најмањих ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба |
| уди... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S |
| и више него све исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад |
| на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ј |
| казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. |
| , од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто л |
| ижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са |
| ју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у |
| зјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог |
| рзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главо |
| због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли бу |
| "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметал |
| етири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростиву слабост), онда се сасвим |
| унцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, о |
| рба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- |
| нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и |
| .{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну сто |
| е ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себ |
| е?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том ча |
| деју коју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико м |
| рсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. { |
| коро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осе |
| друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три оз |
| ачин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао испред накривље |
| ромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврш |
| жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецвет |
| ку о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И је |
| у, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, о |
| кама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговара |
| угу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; изл |
| ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па |
| песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном |
| м ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и пор |
| ме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима ње |
| ник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче паж |
| увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- |
| а зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико |
| Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је ц |
| свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи р |
| {S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S |
| све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му просто дозволити све, а не са |
| орио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири п |
| : смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пу |
| .{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала у |
| зирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешк |
| ан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остој |
| Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то т |
| Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрен |
| к, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дрем |
| и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срб |
| } - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан бр |
| говим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S |
| разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро н |
| Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја |
| ољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су |
| а собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван варош |
| еће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође из |
| а себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Дан |
| о трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало |
| и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} А |
| , права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним речима крије |
| бог тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме изб |
| стину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и мест |
| коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, |
| та који се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, н |
| псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже |
| о од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше до |
| е да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло чест |
| , и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кре |
| к поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим |
| ила ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба |
| тавише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа најрадозналије |
| мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава |
| ом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... |
| покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Н |
| има, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - нас |
| на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се |
| огу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша под |
| колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека т |
| обом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својствено |
| пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и |
| у, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - |
| сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, де |
| а од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{ |
| ости да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног с |
| еа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао св |
| главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина |
| чи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећа |
| у снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину |
| јника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих |
| памети.{S} - Затим после краће почивке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{ |
| ед шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - |
| одне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројни |
| а све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање |
| рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никод |
| Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично |
| а се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме не |
| макавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воде |
| ла о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} |
| амарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми н |
| епати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од с |
| његовом насмешеном изразу.{S} Зашто се смешкао?{S} - Још нисте отишли?{S} - Не.{S} - Зашто?{S} |
| занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћи, свирајући поново на "најта |
| онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S |
| њом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек |
| вим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда ће са промен |
| и му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен д |
| ехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати изв |
| еме, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срб |
| шена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтел |
| нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било |
| е жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоћ |
| ј стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њ |
| од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону |
| че је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја с |
| вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан.{S} Не знајући ни сам како, разговор с |
| који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. |
| испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она |
| ј ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, једа |
| кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублаж |
| јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој под |
| ије морфијума коју му лекар даде, он се смири и поврати.{S} Када остадоше сами, он положен на л |
| а светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог |
| је мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - |
| да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помисли на свој кукавичлук, а за |
| тица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуц |
| трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S} Јер ј |
| бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха ( |
| е кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, како сте се ви ма |
| афани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се |
| т најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним |
| тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем поставио"; и да узрок |
| еве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом не |
| сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање в |
| атим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити ј |
| ироде, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је |
| то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у ти |
| {S} Одговорићу: и подлост, и разврат, и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољк |
| и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срц |
| срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико ме |
| ном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њеним духом је непрестано лебдела слика |
| уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећи |
| } Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време профес |
| ојима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испашта |
| и љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Карамарковић и Радмил |
| сец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као му |
| утну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра м |
| но, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чин |
| брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, |
| Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, п |
| нутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речи |
| } Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати п |
| упости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни несмисла, жена је само жена (свеједно какву к |
| лиже својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, |
| {S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, необично много уживала у призору кој |
| ри главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодим |
| азумне, падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних м |
| чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због ч |
| к у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он с |
| ило је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он ј |
| у вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или с |
| к храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, и |
| дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која је повукла |
| много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} |
| немири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од |
| вно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто |
| несе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са сви |
| за њега један нов живот, пунији, лепши, смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Ок |
| Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у јед |
| не стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с |
| човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ћ |
| , било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја би |
| е, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само |
| мах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из |
| Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, ра |
| ашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бо |
| оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлачили прве дуванс |
| сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још |
| ш једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се |
| очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. {S}Ја мислим на тр |
| нанство, како?{S} Не сећам се.{S} Имали смо исте навике, посећивали иста места, имали исте потр |
| о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде ј |
| да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необично уман.{S |
| попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље |
| у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако |
| едном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто шт |
| венције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око |
| дника каквог жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам |
| и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво |
| из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезв |
| о је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} За |
| е, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачн |
| а, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и |
| ћамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понор |
| ичио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један знач |
| смо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир |
| су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А стра |
| бало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромн |
| не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали зај |
| иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, долази једна нова мис |
| Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног |
| обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи н |
| до разбацана и разбијена кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Б |
| рестано лебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове осл |
| ишта, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезн |
| } Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замис |
| кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, д |
| S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "посл |
| ин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је |
| падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго ( |
| нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад |
| ене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почет |
| о лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, и |
| само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једн |
| њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлук |
| умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} И |
| била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двог |
| , костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, х |
| се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}А |
| ајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се поједини делови |
| Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Н |
| када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања |
| S} - Попуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности |
| убљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш |
| би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност |
| е је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја ма |
| ам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, к |
| оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте п |
| едну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизирана, ов |
| Она је некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до ма |
| } То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом, не паз |
| ам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој |
| ен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тач |
| : како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа |
| ити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом вре |
| размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карамарковић не пре |
| ића, јер овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положај |
| ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р |
| адић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он преско |
| ерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба забор |
| ај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби |
| е су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Два дана |
| их слика, нешто налик на остатак једног сна, који још лебди пред нашим духом иако смо већ пробу |
| ти.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога ј |
| атима кабинета, када је једна неодољива снага задржа на месту, затим окрену и против њене воље |
| која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија о |
| S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга |
| и пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отв |
| ео клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол |
| часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак с |
| Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као о |
| да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако |
| устављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) |
| идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лак |
| ст и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, ипак постиже много потпунију сигурност ако живи |
| ној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се н |
| орда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца |
| ај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из поче |
| ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја |
| пустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти |
| ку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шет |
| ковић разумеде као признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону цел |
| тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учи |
| ру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје |
| због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више о |
| тку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном час |
| дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу |
| ја јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, |
| мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{ |
| на таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих |
| алаксалости, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била н |
| е жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђав |
| ше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом |
| дак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметн |
| се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће и |
| неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одмах затим још један пуцањ, овога пу |
| , ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, им |
| умпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабр |
| чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држ |
| ађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, в |
| у плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{ |
| у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем |
| како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, још |
| а (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидн |
| више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори он |
| и, није он кукавица.{S} Затим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и |
| м флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његов |
| о, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута |
| је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пр |
| огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, |
| љу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Бо |
| огом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод зат |
| оји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изуби |
| доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, |
| .{S} Он се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} |
| ији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био |
| Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осе |
| Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласи |
| азују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) |
| о дете, обавијала своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и з |
| а завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене ткани |
| и старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју ово је |
| ао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када |
| аш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и те |
| з тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину реч, са то |
| граду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров. |
| рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он |
| учајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означен |
| е у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући |
| а она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она ниј |
| атно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам |
| ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Поз |
| држећи се обема рукама за рану.{S} Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан |
| , романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: |
| је.{S} Он се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, п |
| од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тел |
| овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, |
| {S}Забуна због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и с |
| крет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши |
| леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поч |
| рности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор потока, и манастир |
| е само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је |
| ника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу |
| очека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опоро |
| ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чини |
| е упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је лич |
| пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, це |
| ао. {S}Она се сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност б |
| евојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само |
| стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном |
| пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над |
| му најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузи |
| тиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен. |
| ковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вече |
| узама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S} |
| ња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служи |
| прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони? |
| амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под с |
| у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са гор |
| тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манасти |
| едао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали с |
| у брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда т |
| ве врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да |
| његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивље |
| лени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, био као |
| } Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво |
| ири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу |
| толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно и |
| рвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је |
| но, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задрж |
| сли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чем |
| урном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим |
| без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је седела на кревету, |
| ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше с |
| а би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, проз |
| воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је |
| рвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се |
| отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", |
| оме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она сама, премештена |
| и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од с |
| акозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове |
| ћа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице бе |
| нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим со |
| у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у |
| ом несхватљив и немогућ; осећај празних соба и ненасељених места.{S} Идемо и савршено не познај |
| колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен кл |
| ни сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста с |
| лиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском пе |
| {S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, |
| има картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила |
| рчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, о |
| аву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да вол |
| а споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја зауз |
| а кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујов |
| ти сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвоз |
| рофесор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срб |
| врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарковићевог кревета. {S} |
| ше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима душе и вечног |
| мо ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје г |
| е.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{ |
| која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, п |
| осталим собама, намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се |
| та, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је |
| а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кр |
| и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} На |
| а се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на у |
| - и професор као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пре |
| задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у |
| одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он ј |
| ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети како је Радмила истргла руку из њег |
| Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвено |
| па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако иза |
| њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли би |
| скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том |
| то се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом по |
| Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, |
| кавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{ |
| им уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата |
| ете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се пој |
| S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже рам |
| да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и ск |
| оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у |
| аса, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем |
| у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред с |
| све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече |
| љен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе зв |
| тити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковић |
| са по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам |
| их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кро |
| бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Прими |
| а седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све умо |
| слушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пр |
| у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић |
| кну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се н |
| е. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали т |
| собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S |
| пусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме к |
| ила готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кора |
| свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Радио |
| буђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S |
| ао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и во |
| помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајућ |
| свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се |
| затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет уверава |
| уђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала је |
| а да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S |
| рника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију мал |
| но ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Млади |
| - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка оста |
| и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх д |
| ечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених ни |
| а ишчупа светла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа |
| м, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, пре |
| зе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче с |
| тлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку зна |
| мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S |
| .{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у |
| ајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар пре |
| флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је та |
| молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? |
| вих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај |
| десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила. |
| у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто о |
| треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја |
| х савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог с |
| ћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њ |
| шенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелиј |
| ами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем |
| ћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада о |
| {S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада је пред њим ста |
| жена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и кидан, живећи на један |
| а Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и з |
| S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Ка |
| место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егои |
| да око себе и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба нога |
| олико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе рук |
| у тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених |
| ку, своје немогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што |
| средсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад |
| Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмил |
| упних појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} |
| прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву ј |
| м иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипа |
| . {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли иск |
| још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жуто |
| ђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната. |
| се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крај |
| {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме б |
| р, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него |
| последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - в |
| када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти |
| себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полу |
| емонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажалио журбу, само неколик |
| већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова |
| ом у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} |
| .{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта |
| , него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лиц |
| ости, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још |
| ст... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за теб |
| особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли |
| ило тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и |
| неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао збо |
| плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} |
| о поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и једва нешто мало светлости допираше до кревета у |
| } Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био ско |
| та, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за канцеларију, оборио се на палир |
| на те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професо |
| ску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи |
| када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} |
| која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, |
| крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново н |
| Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да |
| де без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасн |
| фру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Дост |
| г у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - |
| убио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се п |
| ела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она д |
| оја је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај је |
| ђе на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила |
| {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, |
| врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до вра |
| ада се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} |
| мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и |
| , Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, |
| ретрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућен на се |
| овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S} Василиј |
| Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, Марушка. |
| еђутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба им |
| а се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред својом |
| лима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју б |
| е већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом |
| јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном |
| ћа, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} |
| на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До |
| је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила б |
| са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао |
| а целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То са |
| сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера в |
| бађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у друг |
| добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још |
| из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао |
| ико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући |
| зало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, |
| кивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дуг |
| ја је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, покушава да |
| Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру |
| јала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор н |
| S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше |
| људи при најочајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног |
| и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XX |
| је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше |
| р ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом гл |
| ти да је све око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало |
| послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још б |
| и не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болни |
| спод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисо |
| ући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - него ови наши |
| То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они с |
| .{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се |
| ија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао у |
| астрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађ |
| он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан ка |
| не јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба п |
| много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребит |
| много пило) изби једна жучна свађа, са сочним псовкама, он додаде:{S} - Место да нам сметаш, м |
| ела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа |
| а може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено викну: |
| рен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата |
| склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела |
| тегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог |
| а беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! |
| ога дана могао прелазити руком, док она спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толи |
| њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би |
| иче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очаја |
| себе, он додаде: она је здрава, њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се д |
| гла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је здрава, њ |
| прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић им |
| ња да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадн |
| ебао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу |
| воме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спушт |
| н да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро н |
| а дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице |
| ењарима и разлоканим сеоским друмовима, спавао по механама, испитивао путнике; сам је управљао |
| а Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држ |
| си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и гл |
| ка који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када служавка о |
| рос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{ |
| ен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново пој |
| етлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађ |
| Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која с |
| ест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, |
| доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спрема |
| гле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са |
| на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Кар |
| а.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена |
| и дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу. |
| када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и вод |
| осећањима, са својом љубомором која још спаваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче н |
| у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, ал |
| S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично |
| у, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{ |
| ала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром |
| старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{ |
| род... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене б |
| На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожало |
| на, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рука |
| м од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S} Нешто пркосно и по |
| и нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику |
| г.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како се оцртава на црвеном неб |
| врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је |
| едан изнад другог.{S} Ипак, највише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за |
| ражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, |
| нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене |
| ом гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не и |
| на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом к |
| а узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унута |
| ина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било ј |
| ило мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што |
| .{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, бил |
| И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} По |
| - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем поче |
| један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја би |
| наге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе једна зао |
| ита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{ |
| слих избеглица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу |
| гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија |
| ну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном С |
| а ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао селима, дошао |
| {S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} П |
| саломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите так |
| јаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на др |
| собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред |
| а наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима |
| лу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње саме. {S}Имала је јо |
| {S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се м |
| прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропа |
| иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о |
| ног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, кад |
| топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра. |
| упаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два п |
| она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и |
| на Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који |
| онкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, |
| е чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу |
| вајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића |
| као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је рет |
| мир, пун садржине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једни |
| Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и о |
| имног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где |
| Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра |
| љај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} |
| тку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на ње |
| беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, с |
| газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пље |
| ли да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питања, |
| и то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, |
| ена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Спољних Послова, - и онда (да се ово догађало само дан |
| стана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зел |
| те никад осетили?{S} Извесну промену на спољном свету када после службе, мало заморени од непок |
| дмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се |
| вио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарко |
| ника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини. |
| еног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али |
| а се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) |
| каквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш |
| његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необузданији, |
| , цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој закон |
| из очеве собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Н |
| жи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да бе |
| ладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за |
| ој улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог |
| а ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије... |
| чера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} С |
| пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе |
| М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи нова |
| инограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја са |
| ажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам.. |
| ења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шт |
| м своје неизмерности и неизвесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се |
| ба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака про |
| скрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, |
| ње српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете |
| то: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задата |
| ашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно |
| рковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве с |
| .{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, јед |
| {S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила |
| уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S |
| ом колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је к |
| би срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ћ |
| мумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му |
| кроз своје камење некако пригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и ка |
| се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица и |
| у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша.{S} Оценивши да је Јеша довољно загрејан |
| ћевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови живо |
| , почело наједном да се креће по једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијено |
| омешаним са једном необичном сензацијом спорости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Је |
| а. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхв |
| ли називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и заборављ |
| обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, преп |
| ко узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету н |
| ш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Ису |
| толице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцеп |
| ом Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао |
| ље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. |
| - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе. |
| убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напр |
| {S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као |
| у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху из |
| алан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, у |
| који је, због својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Он |
| него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада н |
| тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, сто |
| скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је |
| у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак |
| са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала |
| сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто с |
| Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављају |
| {S}Остали оставише карте и почеше да се спремају на смех.{S} Од свих, кафански момак показа нај |
| ане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пај |
| јање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе д |
| и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мис |
| крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место ст |
| ебе.{S} - Ја сам донео пасоше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом. |
| њом, обгрливши јој колена.{S} - Ја сам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{ |
| колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега |
| ћ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бес |
| аснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капи |
| обе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{ |
| је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - М |
| вано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат отк |
| Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што по |
| гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочит |
| оша, ја имам пријатеља, набавићу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{ |
| у и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које |
| ативши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би па |
| учај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу ко |
| Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - н |
| је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи се већ у |
| у у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци ј |
| како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у бок |
| ада "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{ |
| ма сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио |
| овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога час |
| м часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније дола |
| а варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта |
| свакодневно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из |
| један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум |
| поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покривах |
| S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, |
| има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа прим |
| је мисао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник |
| у ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до т |
| Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни |
| ила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио |
| ли поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, с |
| се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у |
| буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на во |
| птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту. |
| те си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напам |
| и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко |
| - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као о |
| а за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога |
| огуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега |
| и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он на |
| о не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретал |
| излаз, професор се окрете од прозора и спусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} |
| о диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том ч |
| љене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на |
| четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке |
| претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори посл |
| ела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да |
| ха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гла |
| држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденич |
| ући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Ода |
| окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, с |
| видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико |
| Знам, знам, - прекиде нервозно професор спустивши једним отсечним покретом руке - знам, и она м |
| ова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољуби је |
| ислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чу |
| ије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима |
| ајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улаз |
| имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учини |
| помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највиш |
| белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја |
| јући он дане слутња и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незн |
| ави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и |
| једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, |
| чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, - како могу сада овако да говорим са т |
| ога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собо |
| дељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радм |
| и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњ |
| унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без |
| јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника |
| ђу глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути г |
| ам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао с |
| и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону коју је под |
| из позоришта и крупним корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви ж |
| ишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата м |
| {S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S} |
| обличја и његовог израза.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразу |
| н провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто се увери д |
| истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене завесе је пролазила једна притајена рујава све |
| ) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све о |
| коле долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да |
| } У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли С |
| узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном несхватљивом брзином, али |
| ом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не |
| ико минута, леђима ослоњена о њих, руку спуштених низа се.{S} Када се добро промисли, није имал |
| вном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и груб |
| овеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без ну |
| ти ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том т |
| једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, |
| ђеним очима, са њеним као недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све |
| смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја |
| нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се може имати када вас неко |
| испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту |
| амо да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, |
| је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекају |
| {S} Ни најмање!{S} Одједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету с |
| а која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачу |
| ложење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њег |
| као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се |
| Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, који |
| за поплављене.{S} Помозите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - И |
| е!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срба подиже поглед на примаша; један изгубљен и сетан п |
| у јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци как |
| а чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени |
| а, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врл |
| ући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено д |
| као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог |
| да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S |
| едном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да с |
| еобазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је јед |
| и сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опрост |
| м, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрливши је, зари |
| {S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмехнут.{S} О |
| икање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блис |
| , страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да све мање и мање располаже својом вољом. |
| сметано остао насамо са својим мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе |
| гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким |
| револвера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамар |
| ажи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и т |
| ега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју дугу кошуљу и онда, |
| змеђу светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што ј |
| у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбац |
| духа.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чиј |
| зивање састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одг |
| руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више ма |
| унчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог ма |
| са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он |
| је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он |
| рео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, с |
| скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам издаје.{S} Он се надвлада колико |
| , не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је |
| судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће л |
| срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришн |
| а Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му ј |
| , док се Марјановић још држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут |
| Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах кр |
| ања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али нед |
| боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађ |
| ју нарав, и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко об |
| ви пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио |
| рамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, |
| ебе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенциј |
| извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба је седео непокретно и једва задржавао сету и нерас |
| - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Ј |
| када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе н |
| веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољ |
| и су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василиј |
| еног изгледа Радмилиног.{S} И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту ж |
| ут приђе и доста неукусно поче о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме остав |
| . {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{ |
| ротече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али |
| е покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану |
| ош несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. {S}Он је оч |
| ма тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све т |
| ћи нешто необично и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се по |
| В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу |
| дало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешин |
| игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препаст |
| протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, |
| оће да добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно |
| а.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше пр |
| ошћу зоре, са својим куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сас |
| {S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - |
| н у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би |
| ши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасв |
| идејом да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у ј |
| ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се |
| када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на |
| .. од прстена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламт |
| рекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином |
| грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S |
| опалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом |
| ем!{S} И откуда могу да испитујем!{S} - Срба се придиже на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато |
| {S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се по |
| која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно на Карамарковића, па он |
| споливано, пуно простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Мари |
| је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако из |
| оред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Д |
| само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога б |
| цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се по |
| репрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} |
| ћи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага |
| и их полако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређен |
| и Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} |
| е чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у паме |
| есигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили ср |
| ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамарковићу као да му је хте |
| будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај г |
| ма једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у |
| стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S |
| били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блис |
| помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви б |
| гледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физи |
| назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље, кроз башти |
| ти, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, ос |
| ч не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и |
| иче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно |
| роговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је д |
| ам или нисам?{S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно |
| ако је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртавала између д |
| ити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са себе своје испрљано и изгужвано одело и п |
| бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би |
| агињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те оч |
| ућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге н |
| о о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут |
| ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сад |
| е сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго затим остаде н |
| {S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слу |
| }Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође кр |
| дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше |
| ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он ј |
| пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, |
| гао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стол |
| у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али |
| ред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за |
| тоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када опази пред собом |
| дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, вра |
| не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је би |
| почео пецкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То |
| плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена коле |
| ам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако обучен прући се по њем |
| хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке ку |
| ан:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не. |
| њега?{S} - Не... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} О |
| дошло ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је л |
| је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мном! - помис |
| пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај |
| тресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао од |
| а до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску |
| и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да са |
| авити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Кара |
| ца.{S} - Не, не.{S} Овде, крај мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход |
| аглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба седе на обалу, одупрт леђима о једно дрво и дуго п |
| ним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије на |
| сле запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S |
| ала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је ма |
| .{S} - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се |
| а ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши до |
| - Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи |
| ате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, |
| са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили |
| аше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту не |
| S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања ла |
| улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} - Зашто си се одједном онерасполо |
| сташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до |
| чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беш |
| аху промукло и лено манастирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен |
| сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S |
| риметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа |
| та сасвим под зидовима манастирским.{S} Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна |
| им и расклиматаним коњичким кораком.{S} Срба остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу рак |
| знатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у не |
| а кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче |
| о недовршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} |
| Он је само мој кузен... даљњи кузен.{S} Срба се пожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да има |
| ма које се наслањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише р |
| младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробуд |
| је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њ |
| како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишље |
| Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и |
| ри главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је |
| опао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи |
| - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - |
| ни, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван |
| роговорили реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пре |
| на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он поми |
| ити подсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разум |
| вог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на |
| ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пролећног јутра, када је, исто овак |
| Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега ка |
| ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад за |
| ећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна |
| то Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже и |
| човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да ј |
| аже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да поми |
| {S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче на кревету |
| ош у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја |
| уским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба понов |
| мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно м |
| , зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде |
| у коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замоли |
| од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за |
| те ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже |
| - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја |
| Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли д |
| } Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је све речено и да тре |
| Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже глав |
| И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. |
| , - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим ре |
| а његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не |
| тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... |
| о.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М |
| S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још |
| исли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из |
| је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга |
| то и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше |
| тном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених |
| ину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, |
| , емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изр |
| наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} |
| а тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује њего |
| ихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, пр |
| идела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало. |
| Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и са |
| ји до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срб |
| ресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, с |
| ахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла |
| но напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути цркви |
| милог и занимљивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали све |
| никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који |
| ам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир м |
| {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити |
| е би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{ |
| е човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је по |
| од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ов |
| е ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то т |
| дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одгов |
| остом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор с |
| е. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када сам ја с |
| о велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чег |
| .{S} Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније т |
| сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема н |
| свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало |
| хо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове |
| на дужност.{S} - Ја, - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потреб |
| у јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорнос |
| ај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном |
| свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужн |
| ом тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајућ |
| у.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и |
| х.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се |
| ки бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне погле |
| на беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара |
| у.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав |
| а помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себ |
| е.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила пот |
| ито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех тол |
| поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао |
| неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, р |
| што рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S |
| што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој с |
| ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око |
| м.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву |
| ића збуни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској |
| не прекиде све.{S} Жустрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је суд |
| сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она |
| вно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам н |
| - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових ру |
| Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перл |
| га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговор |
| их мангупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да ра |
| рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах |
| зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед |
| ате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На стран |
| здану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукам |
| га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој |
| жи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин да се задов |
| запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, |
| шта, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S |
| егов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о |
| љања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху пре |
| на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се |
| на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачн |
| ење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе пола |
| онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво |
| ду шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Неподношљива сета прелаз |
| се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, з |
| станак двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут |
| очети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али |
| изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јасно и л |
| ек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор. {S}Отац његов, професор, како |
| о је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе |
| им обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са |
| о појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} |
| осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећ |
| и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, он |
| ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио она |
| га. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква |
| мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две- |
| не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није т |
| ица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце |
| S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беш |
| рам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је сед |
| екао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, ка |
| о да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер |
| {S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се по кревету, - никако |
| - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче |
| ежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, |
| два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полаз |
| емогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је зау |
| будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли |
| с увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То отк |
| е Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спус |
| ше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво је |
| у карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 1 |
| мишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнут |
| ања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погле |
| S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко |
| о касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, |
| дна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на |
| то накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у |
| е и Карамарковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све |
| е од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре |
| ршавао.{S} - Дајте ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити с |
| смехнут.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није п |
| а има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жур |
| би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако о |
| томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у |
| ао ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила д |
| часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам |
| лити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути к |
| са.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, |
| S}- Како не изгуби равнотежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском |
| И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад п |
| не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу |
| ашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Н |
| нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се с |
| ошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запев |
| рад?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други |
| } - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам о |
| лашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је |
| и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао приј |
| поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - |
| је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, по |
| и.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уоби |
| на!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студе |
| е ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне. |
| рви пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате д |
| говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личнос |
| о Илија, носећи на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и с |
| окаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлуч |
| више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је би |
| рата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и пр |
| о је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одгово |
| ди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завла |
| е.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Пос |
| зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, з |
| Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не сх |
| ија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић |
| ско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме кревету, после рђаво проспа |
| ком славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ниш |
| му мало дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, |
| р? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}По |
| ила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао |
| ве провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како |
| датке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотр |
| ред себе.{S} - Јесам, - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагл |
| воту?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. { |
| ца.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, бра |
| првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редов |
| арио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. |
| ве дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он |
| , са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... { |
| То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично |
| {S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S |
| вића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљ |
| о бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} С |
| не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је |
| је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше сам |
| - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишље |
| дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био |
| ан туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро на |
| ше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно |
| алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, |
| ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, т |
| не мале коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпор |
| све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у др |
| ..архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван с |
| рема манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљ |
| ла.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да |
| S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много ми |
| е дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти |
| је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помис |
| ти чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до |
| ом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут |
| јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да поб |
| Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} Излаза н |
| Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је |
| вању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни |
| овори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен |
| ш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то шт |
| се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда замишљен појаха |
| ђу кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, |
| већица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној |
| Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину |
| поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за |
| и човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S |
| ино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире сме |
| но и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, |
| а, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, о |
| овићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше неви |
| ура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то оби |
| а неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пил |
| један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу з |
| ени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врст |
| заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живо |
| е ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребач |
| ало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S |
| е то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто |
| на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се оп |
| стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи састанак са матером, после оне разу |
| шном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се не |
| ишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када га после не |
| вета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађа |
| а и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог. |
| } Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде |
| жности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била |
| {S} Друге, дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се ви |
| на кваци, он се окрете још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе |
| е него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе |
| ласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да ј |
| вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва некол |
| усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да је питао само да забашури с |
| S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до т |
| само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, |
| им унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и т |
| професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи на |
| ставља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби своје пуно и озбиљно лице.{S} - Зар није јасно?{S} |
| розорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је ка |
| што седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађ |
| ом сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан |
| у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности |
| осле читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све о |
| приметно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. { |
| а ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Осто |
| ва час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људ |
| болети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са по |
| S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкат |
| губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беш |
| и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај ра |
| дскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опр |
| и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што с |
| о јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало |
| ило оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, о |
| е. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше с |
| Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он под |
| Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштуј |
| ш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао да је јачи, он је ос |
| да је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по св |
| чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухва |
| а, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћени |
| ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало |
| полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала |
| онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и с |
| гледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицам |
| {S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, |
| емљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с |
| ко? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постане |
| сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив? |
| и неред поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младић |
| ше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе |
| до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} На |
| ђе до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто |
| његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је све |
| осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срба поче ру |
| а до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на пита |
| а свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која с |
| ознанства) сасвим несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети |
| у.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она наста |
| имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач по њеним плећима и њена неп |
| ећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, ка |
| не из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да по |
| } Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, |
| .. {S}Они се поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га |
| вирало из свега, из неба, из литица, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта н |
| пе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и поново приђе прозору.{S} Он наслони |
| ајзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он по |
| све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непоми |
| р потока, и манастирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у се |
| се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковиће |
| е се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направит |
| одушевљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио |
| (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост |
| од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S |
| , са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} Карамарковић остаде непокретан. |
| м носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем |
| осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какв |
| на у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то |
| ао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном она поче осећати страх.{S |
| објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она |
| кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изг |
| једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова |
| {S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањој жици" и "само за њега" и |
| ојом мршавом руком, зауставивши се пред Србом.{S} Онда, приметивши једва приметну сенку нелагод |
| к.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар и осамдесет |
| .{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осе |
| мисли; затим:{S} - Он можда све зна.{S} Србу прођоше жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у ис |
| а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} |
| вић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он пом |
| Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових очајних ломљењ |
| м другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, к |
| ају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијам |
| да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој |
| бацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија |
| ост.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га са |
| нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, из |
| алеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше на |
| ји признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и ње |
| ора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметн |
| Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљ |
| , оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирн |
| узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пре |
| фоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у се |
| - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Мо |
| (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном |
| ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни потребно напоменути да од доласка из Беог |
| ктера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у живот |
| да, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог к |
| ви.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске |
| зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можд |
| м.{S} - Карамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте.. |
| еност) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неколико недеља уж |
| е дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само |
| та од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг.{S} Даске исп |
| } Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- |
| а: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, л |
| ризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{ |
| Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу |
| ре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париском начину, меко, рско.{S |
| Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} |
| агао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђе |
| калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, св |
| војим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше нова |
| ти крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се пов |
| .{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти ма |
| ерујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах прене |
| г објашњења, које некако необично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут ( |
| помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, |
| о напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у го |
| егове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варв |
| ница није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће н |
| те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније |
| великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи |
| на, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат |
| у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бе |
| мијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак |
| ко звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су |
| барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, п |
| рана вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи |
| рске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад невидљиве Ср |
| у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер |
| лу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисл |
| е ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако пригушениј |
| остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У к |
| }Он пође даље погледом, изнад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну |
| S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуц |
| да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, |
| а и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} На |
| к, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од кој |
| та.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих и |
| {S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - |
| опета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниж |
| астави да иде.{S} Иза окуке, полегла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - |
| који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огр |
| ека.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма |
| аху ниско клисуром, између дрвећа и над Сребрницом. {S}Радмила не напушташе Карамарковићеву соб |
| уку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи ј |
| ра и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, кој |
| раног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих на |
| амором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро за |
| баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веро |
| а неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у ис |
| ВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако ус |
| се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао о |
| Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Проговорише једва неколико речи о радовима ко |
| , тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпун |
| у према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А |
| лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глат |
| бријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и п |
| Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, |
| па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем вод |
| да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотвор |
| а његовог карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запост |
| , писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, С |
| дном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њен |
| ође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Кара |
| са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села б |
| ликим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори не |
| ло је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуру |
| штен.{S} Он је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она н |
| и покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао своје ст |
| после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату |
| , планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли о |
| равно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, ваг |
| , одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохол |
| и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 |
| Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче прет |
| ма, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, |
| резу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можд |
| {S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на чети |
| ном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаш |
| редавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - |
| Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Ј |
| е, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S} |
| {S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав ч |
| и иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игума |
| ју расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан |
| е трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине |
| ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећ |
| ша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, |
| у.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронаш |
| мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли |
| овић, - можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Ра |
| донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдраж |
| поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испо |
| рављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали заједно.{S |
| скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога п |
| највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{ |
| ачио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак б |
| о јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога |
| се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим |
| ра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео с |
| се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру |
| гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена ње |
| ио ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао |
| ним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти љу |
| ту.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина дв |
| постаде све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, |
| навала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила |
| ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о |
| ог једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због |
| ао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју о |
| ве.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; н |
| једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић |
| р и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на |
| зећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као пор |
| гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то пи |
| а, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она б |
| це.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}М |
| Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, ле |
| Срба се збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једн |
| ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да |
| у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретал |
| ико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег |
| премити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{S} - Једног |
| али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да |
| о што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} О |
| ки у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено |
| асилије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пред |
| ек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар! |
| узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Ка |
| ивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свире |
| постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и д |
| о прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презир |
| а за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао |
| ш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S |
| ва своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ва |
| осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми |
| ом је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто? |
| а.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него |
| не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино |
| ледњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуно |
| е степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској |
| се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једно |
| епомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирс |
| и Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врхо |
| овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли да са |
| си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у |
| умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Н |
| жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи к |
| а је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут с |
| будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак ни |
| е ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој |
| врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак н |
| ти, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} |
| ујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и |
| нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако бе |
| срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и |
| малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, ње |
| х тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух |
| ја!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она с |
| па да има, једно за другим, све могуће среће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење њего |
| страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића |
| препреку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било реше |
| овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима с |
| S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упор |
| - Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим |
| сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово м |
| и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он |
| цу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професо |
| них таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би |
| ко себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива с |
| тивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не ум |
| ијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - |
| што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радми |
| ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несре |
| читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свирање и преврћу |
| наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, осветљени јарко |
| узе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и њег |
| рбу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба |
| се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом |
| ада шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам |
| итала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостиж |
| ложајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да |
| ића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим но |
| их нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти мла |
| ала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само |
| м столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, бого |
| ако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну п |
| и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици". |
| беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у ово |
| пољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да на |
| аном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго |
| едник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати |
| алим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шт |
| тво једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, |
| р нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и миром.{S} Лампа је осветљавала само књигу и је |
| ним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу |
| изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута налазио на тако врт |
| ске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан |
| нде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћ |
| ива сета прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су |
| те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претв |
| ло на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело в |
| римети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика |
| .{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирис |
| .{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да п |
| , оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} |
| добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до краја?" - |
| сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и |
| волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио вла |
| х књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих: испод печата и |
| м и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} И |
| а људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни! |
| S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној мирн |
| ости, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да |
| S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити после онога |
| реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирал |
| о ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељста |
| е је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не зан |
| то туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарковић и |
| уно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онера |
| а, изазивајућа; личила је на растопљену срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње т |
| ао да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећерено |
| манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - |
| елазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми п |
| је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада |
| морен напором, пребледе и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавш |
| н загрљај поче да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарков |
| , он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ј |
| ио наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, држећи се обем |
| Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: р |
| жи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда напуст |
| {S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви с |
| како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати т |
| топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра |
| да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... |
| једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, сврш |
| наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљу |
| је и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Св |
| еном задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан |
| би равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и |
| ог хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беш |
| у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фре |
| на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше и |
| т, Карамарковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе ње |
| се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} О |
| ен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као |
| мао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и стра |
| рчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније |
| се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују |
| жу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та |
| рба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која |
| мо чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може |
| способном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу |
| ним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверен |
| би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам |
| , да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лак |
| ице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена вра |
| гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољст |
| ко, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном ча |
| или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за |
| да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претер |
| по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарко |
| орим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше мож |
| жељи, када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и |
| кну несрећна професорка и онако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један |
| вао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пре |
| ици, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна |
| губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који |
| ћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао |
| понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељ |
| прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш. |
| је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечера |
| на један други начин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да |
| и!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И |
| уре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; срце јој се задржавало и причињавало огроман бол у цело |
| и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања |
| реко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало неједнако и јако.{S} Ипак, она се не |
| адало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, из Србиног |
| S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и о |
| ше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} По |
| резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед и настави да иде.{S} Иза |
| е исповести и сви савети: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} И |
| .{S} Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на оба |
| пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило, дуб |
| м од изненадне полициске преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним времени |
| сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шт |
| ић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и в |
| ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да |
| аву на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и п |
| ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим игра |
| утака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није |
| и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница см |
| људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олак |
| ине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде срод |
| епријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто с |
| праскавим и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина |
| олесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу д |
| агриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био |
| смом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих |
| ли, зауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S |
| м. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то зна |
| им вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као |
| едала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на из |
| {S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, ве |
| а бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши сам, он се, дакле, са једним немим бе |
| као, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза з |
| утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} |
| и би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно в |
| то му није сметало да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, |
| а она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашћ |
| {S} Са оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - |
| еко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? |
| се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе |
| една врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S |
| ше јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - п |
| цање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједном осети стра |
| ... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на |
| иђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче |
| са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако |
| и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налаз |
| ам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова |
| учног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је прос |
| } У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површин |
| урских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. |
| докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касниј |
| самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба кад |
| ада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и |
| Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну |
| а сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, |
| кретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала |
| зети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после ов |
| количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; дов |
| та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се п |
| се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађа |
| еле једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности |
| сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се |
| тајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно т |
| озјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило. |
| е према кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњав |
| еду јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут в |
| ји није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и грот |
| ка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чек |
| и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно |
| .{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на малом турск |
| и дувана крио његов мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети |
| спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозна |
| од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Бил |
| то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва |
| презањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у ком |
| а отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у |
| и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је с |
| . {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао речен |
| о јека меденица, јека кратка и крта, на стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у |
| ола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, |
| е, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогуће личности, и као |
| а њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја н |
| ратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге |
| жа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољив |
| сти и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуд |
| з краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге ос |
| од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непознатог, пред дубином бескрај |
| крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнуто |
| је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи све клизио даље иако је |
| нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао и |
| } Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи на рам |
| ку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та м |
| усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сла |
| то добро опомињао онога дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце |
| о и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том |
| загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам |
| а.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену |
| да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Бил |
| г плода, савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посмат |
| S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њен |
| ем према разбукталој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. { |
| немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљав |
| и као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је би |
| одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој |
| очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, о |
| у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то треб |
| да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на с |
| ни се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ни |
| сечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, |
| ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим ј |
| дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и не |
| ли учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао |
| зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни пред ку |
| сова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у л |
| е и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то ос |
| а баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена |
| ена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недос |
| лужбе, мало заморени од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као |
| чекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући |
| ада је, исто овако на обали једне реке, стајао и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило св |
| ом, окружен другим људима, ко зна...{S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско |
| им револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном к |
| везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што вод |
| Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља |
| о свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати |
| тлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем п |
| те са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} |
| цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије |
| наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толик |
| ата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав изгубљен, руку спуштених низа се, не разумев |
| ...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти |
| са Радмилом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби |
| агновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим го |
| их очи.{S} Када их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло |
| тајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман |
| о си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у вид |
| ше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати од |
| су заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред служавком која даваше неке знакове мршавом |
| ти љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољств |
| њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше оста |
| иром отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори |
| а: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Ј |
| че беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњ |
| је, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуш |
| Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више |
| о тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, јо |
| еде са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном у |
| м блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би ис |
| е једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Ва |
| послу, журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети |
| о се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао |
| це стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пр |
| и ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стај |
| г ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и к |
| бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из |
| боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - |
| својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; |
| } Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње |
| Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише зв |
| } Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише з |
| м, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светло |
| и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затв |
| и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Ру |
| дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, к |
| птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви л |
| ван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске у |
| идало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је би |
| блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шт |
| о тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћ |
| било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његов |
| итивати на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком |
| шнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и непомућеним умом разв |
| ешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у |
| икад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну испо |
| то одговора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна |
| прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у б |
| о повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним м |
| урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и |
| друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га ви |
| } И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно истоветно чувство сада |
| расположење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама |
| ћ мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао п |
| у осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та не |
| ађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који ж |
| S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не пост |
| исти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна |
| рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га |
| и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} Он све зна, он је све разумео - помис |
| тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на и |
| Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он б |
| ну:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разу |
| од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, ци |
| жње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која н |
| аличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и мана |
| дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан |
| же подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше |
| и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} |
| азбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жен |
| тане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда с |
| што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у |
| мати и отац, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И |
| трет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба |
| XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се један фијакер и |
| S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом п |
| одигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго |
| дим девојчицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манас |
| ести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику |
| ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - |
| цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрив |
| орао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустав |
| {S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба не помисли ни једанпут на |
| ног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад ниј |
| ла ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служ |
| ве Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка |
| ај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пу |
| човека и жене постоје само два нормална стања: љубав или равнодушност. {S}Све остало је болест, |
| ве то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... мож |
| је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Би |
| ога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи површно преко њега значи касније не разу |
| ила од његове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он |
| изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је |
| ен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и по |
| тпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дај |
| в светлости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже |
| охватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе |
| ти око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} |
| од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно |
| ошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере. |
| на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када речи |
| ро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем |
| нас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Ср |
| и усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког тр |
| ом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нисам |
| ично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са |
| да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред |
| том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равно |
| - Јоване сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да ст |
| ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли |
| онда када сам ишао на ручак.{S} Кућа је стара, једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} |
| а је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренут |
| етој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужују св |
| оје је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити |
| на манастирски је игуман Пајсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S |
| S} Одговори, одговори!{S} Срба осети да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од п |
| се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И |
| ија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то б |
| ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана |
| врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и |
| акшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако |
| а нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вију |
| очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута на |
| је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Е |
| осветљавао поцрнеле, и као немилосрдне, старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су |
| ан од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, |
| соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због |
| на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљи |
| луђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је игуман Пајсије Недић, старац о |
| {S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где |
| већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић |
| а на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у двор |
| чком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели д |
| еме. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, М |
| Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо |
| оцењивачком одбору седео као председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић о |
| идео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - |
| тира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично |
| тала је скоро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш |
| ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако |
| стале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. {S}Остали оставише карте |
| љ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{ |
| та једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви |
| ави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстра |
| орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, јед |
| о његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхо |
| на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја |
| шког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога д |
| арчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она |
| њеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен |
| а Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно |
| носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је п |
| а друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све |
| икама и жељом, полако је заузимао своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да |
| и старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја с |
| ену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена |
| знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини с |
| са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског радника, необријаног, ногу |
| додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако |
| се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да поз |
| есе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђаво |
| а Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те ст |
| ла је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху п |
| ек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{ |
| са када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико је њих, к |
| желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у ново |
| је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру |
| о време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњ |
| а по округу, од села до села, са једном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном |
| познатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овак |
| ам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу. |
| наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену |
| била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити пушио).{S} Његово Пр |
| ден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у |
| ада се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи |
| жем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се в |
| ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{ |
| њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! |
| е би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у р |
| није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, ж |
| а све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на св |
| Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог х |
| а да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опет пали.{S |
| јанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано |
| ажити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, |
| ас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамар |
| .{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт с |
| ли у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потра |
| вића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан ула |
| ном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, |
| Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, ш |
| се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни з |
| потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна |
| воје откриће.{S} Јер, постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Д |
| Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарков |
| едати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, у |
| овољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушени |
| и он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводил |
| но "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубист |
| Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - |
| стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Гово |
| авам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам сли |
| д све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше |
| е тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да с |
| ах и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло м |
| ешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} На |
| изичке спекулације, није ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другој |
| (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов моралн |
| а "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у пр |
| ао човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба |
| ренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, ал |
| ћ тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило примит |
| лом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на к |
| арошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клису |
| ко се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је владао још |
| згледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним |
| је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки |
| у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности |
| кањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био |
| им да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај д |
| поверава никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} |
| Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Т |
| живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао к |
| ост. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она |
| ображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета и варош |
| док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути пес |
| тавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није ос |
| празне собе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који |
| ањи покрет, светлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спа |
| а идејом о опасности којој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне з |
| {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско пре |
| упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се |
| и!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута! |
| е је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да д |
| рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше шт |
| много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар |
| устрина са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око |
| ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од тога речи |
| јао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба о |
| очети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог |
| годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану непознате.{S} Не само оне из интимног жив |
| овић је са Радмилом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако |
| оји, добило одједном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислит |
| стави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} Радмила на прстима напусти мужевљев кабинет. |
| Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када дов |
| запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били прину |
| {S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} |
| м ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице. |
| падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загрљаја и |
| и прибегну рукама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвла |
| и досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{ |
| тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике |
| чекиванији, потпуно другојачији изгледи ствари.{S} Потребно је мало присебности, мало непристра |
| ш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да р |
| је пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било ч |
| и непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када М |
| е, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос све |
| Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, |
| , ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S |
| вај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; |
| Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овог |
| оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је у |
| у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије |
| , овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна д |
| али можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у п |
| ање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло заврш |
| евљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађ |
| само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, дру |
| ада све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па |
| то, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мис |
| где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си прос |
| волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим |
| себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она се |
| дошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости К |
| ао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да |
| зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а |
| , извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхва |
| инама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више |
| , његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блес |
| али кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, ко |
| во говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и |
| догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да |
| сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два свет |
| вољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе |
| о?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало |
| ијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики |
| а не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде |
| иза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам каже |
| аље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, |
| оју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница ј |
| ц!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега |
| о што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти |
| ли боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, |
| ада је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутк |
| ћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега ј |
| ак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам иза |
| им одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету харт |
| ом тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетрпе |
| да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, |
| исли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећал |
| рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто прити |
| ) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), је |
| дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не само св |
| е дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињени |
| могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму д |
| и, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, |
| и да задрема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки |
| то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак ниса |
| на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, кар |
| адало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоц |
| глица, згужваних између својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза стани |
| тоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба |
| и душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и јед |
| г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; |
| би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о мошти |
| разливеном мутном светлошћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више |
| једна притајена рујава светлост и свима стварима давала извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро у |
| мора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} |
| поново наћи пред њему познатим лицима и стварима.{S} Он осети нарочито нежност за своју малу и |
| био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак |
| поче претурати по меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чис |
| ављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била д |
| и да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строг |
| и пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то ч |
| а је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, |
| дање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: |
| : осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати |
| угог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најз |
| мештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним дек |
| цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба |
| омало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - |
| то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, ма |
| уљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и |
| правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романти |
| има, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избега |
| и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала |
| устављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике срећ |
| анови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу |
| ца је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, је |
| читија од сваке речи, реалнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и ње |
| тизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она пр |
| успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, бе |
| преке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење што се од |
| ај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је о |
| рема.{S} Затим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да о |
| ером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} |
| затворен клавир са несклопљеним нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору |
| а по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један старински бр |
| и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утиса |
| Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њ |
| ише сваки покрет срца: онај други Срба, створен средином, навикама и жељом, полако је заузимао |
| инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да машта и да мисли унапр |
| обине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости |
| шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по как |
| еликатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео |
| мани толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, према склоностима и жељама.{S} И о |
| ости, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по кој |
| из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љуба |
| тња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, а |
| коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочар |
| рве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, о |
| ном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушности. |
| оја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру |
| да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - З |
| ав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше |
| ци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђ |
| завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природ |
| о.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али прис |
| пено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држ |
| е у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхоли |
| говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни нед |
| ом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено |
| ије буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал као и све друго око нас, |
| лоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мањ |
| уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околности |
| у срму која косо пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Ка |
| и под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пе |
| ај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромнош |
| Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} |
| једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срб |
| е љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооо |
| ајчиним разлозима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад т |
| .{S} Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено |
| ла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помисл |
| шног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмеј |
| S} Сећате ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, |
| изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са |
| и кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања |
| вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам ва |
| прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико за |
| ије могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала |
| рима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори г |
| себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се |
| S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} |
| е...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да на |
| , уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, ост |
| граду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе краје |
| почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао да ћ |
| о, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува з |
| весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи |
| ај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - |
| беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали госп |
| узе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као д |
| ознатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессиеурс |
| оси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Ка |
| и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао што |
| : не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уостало |
| ју, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најза |
| опчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} Он |
| а, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. |
| Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у л |
| подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и |
| ог реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један ода |
| , он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку |
| рварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скор |
| љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од со |
| чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она |
| да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли |
| до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То ва |
| - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - |
| ва своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - на |
| {S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о т |
| ог села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте |
| срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и нас |
| ојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже |
| не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у |
| и манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! |
| Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет |
| ер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да |
| ?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја |
| } Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху |
| живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли д |
| лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свег |
| уше у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, |
| оја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "наче |
| знајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како с |
| а две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја |
| ка.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код м |
| е вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да и |
| ојурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је п |
| а.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред см |
| је или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у |
| рите, починити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мис |
| - Неколико.{S} - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} С |
| гство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог |
| - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам чита |
| } - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави |
| часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта ст |
| и строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радми |
| едео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то т |
| , меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S |
| е Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте ошамарили оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе д |
| и сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама |
| мисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној фило |
| о блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не зн |
| је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје воло |
| би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{ |
| на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо |
| тпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло у |
| би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: |
| ма.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ј |
| коже, како је обузима све јаче, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како |
| шљеном плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притиски |
| Дошавши дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, б |
| неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, |
| ић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести п |
| ојом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам стра |
| му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржњ |
| ве дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{ |
| Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: |
| огло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саст |
| аву, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Врати |
| ће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше пос |
| алном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну на |
| клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво уп |
| рећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде |
| до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како |
| мајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то ист |
| рима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају пранги |
| влачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врст |
| {S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} |
| априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је |
| ни којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једи |
| схићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се с |
| ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са соб |
| ма Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и не примети у почетку д |
| њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једн |
| ади у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се окрену.{S} - Србо, испратите ме.{S} К |
| амака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли |
| изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и суза |
| в Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног мл |
| на, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустави |
| ебност.{S} Не рекавши ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради |
| апрепашћење, он се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућ |
| рту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два |
| праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са |
| да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осети да па |
| пери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она |
| асилије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колим |
| није, све прозрачније; као да са сваком степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача |
| чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено |
| **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кре |
| да се навикава на свој нов положај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комб |
| ш увек била романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто пи |
| мирноћу, светлу мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је умор |
| :{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да |
| {S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изре |
| и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села |
| овој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на ко |
| аје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ п |
| огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав ј |
| S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тр |
| и.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отво |
| добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се |
| да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли |
| ен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да |
| постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела |
| чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. { |
| оро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам |
| е нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва |
| е из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљ |
| анастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље д |
| ност ради положаја који сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе. |
| окрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто |
| не; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} Свеједно, дакле, којим начином Радмила оправда |
| помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том трену |
| ох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене |
| управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истица |
| о месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у |
| градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које се мож |
| познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао |
| роби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{ |
| нерасположење због прстена - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недосто |
| старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће |
| прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бо |
| но тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, |
| гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковиће |
| груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако |
| е знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да правим паузе у виђ |
| те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, |
| х осећања, непризнате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог |
| понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да |
| а већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајућ |
| ју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што |
| пе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак |
| м уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{ |
| љни недостатак, појачан још и нарочитом стидљивошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари |
| надно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радми |
| та, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се в |
| ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му м |
| Наследник појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S |
| Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сасвим плавом небу сијало је н |
| и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фот |
| увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена згра |
| сле те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време |
| м измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само |
| аше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када |
| ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узима |
| осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S |
| ури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде бе |
| рилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трч |
| ер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба мож |
| гиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и п |
| е увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог |
| (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писм |
| руку?{S} Она помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ов |
| меј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи; или да у њих прен |
| а помисли: одговорити му на стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошл |
| морао да се држим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем |
| елики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, ко |
| узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборавље |
| Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство п |
| ти болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати |
| јогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствар |
| е руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, о |
| ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет |
| та свечано, из Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем |
| оту, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот р |
| } Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида |
| је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако о |
| сећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарл |
| ушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појм |
| шта.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана |
| ез престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благос |
| . {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети л |
| с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наш |
| од њих и, намигујући на остале, седе за сто крај Јеше.{S} Други, старији, посади се према њима. |
| и, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почета |
| е сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. { |
| ених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху |
| ом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топл |
| фском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имањ |
| ком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треб |
| } - Миљковић се диже, и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу: |
| е погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да |
| варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и р |
| нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту |
| похе и културе и под стаклом стављен на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међути |
| пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, |
| рилике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, поч |
| ља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду о |
| је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не пр |
| тман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним |
| о да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио, премести у други |
| да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове дв |
| о су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо |
| а ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм |
| рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених |
| е главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S |
| ара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". |
| иже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} |
| Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S |
| шино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико |
| дом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва |
| е с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигн |
| рамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допушт |
| е... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац смејао на сав глас, |
| у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај ист |
| овод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно |
| би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, |
| еби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок |
| ј мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{ |
| иваде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила |
| у званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре н |
| : извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и |
| Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} |
| оро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима |
| оново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себ |
| о имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{S} Он је неумор |
| елика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због |
| ромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излази |
| , и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Зав |
| и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нече |
| ише није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну од |
| сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрај |
| дубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматрао најразноврсније шешире |
| апрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао |
| осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он |
| рва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почет |
| Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и преб |
| ухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који откриј |
| отицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, |
| звестан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у на |
| ињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на који начин |
| сетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} Т |
| м: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га п |
| би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... |
| ајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетниц |
| - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале |
| одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикир |
| ла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме |
| ја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - |
| одине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлач |
| ка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах па |
| ана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, изв |
| буну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и |
| Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог д |
| ељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше на |
| прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним ут |
| ти у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, пра |
| лицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти пола |
| авих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Мари |
| ости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошалице их је лудо забављала и са нес |
| аспали само!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он |
| обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу да завршим овај наш разговор, ми ће |
| атим се једним снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајућ |
| а је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себ |
| р иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док |
| роменило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и |
| ико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом час |
| косе, оборила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на |
| У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову |
| , иди, може неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новц |
| н и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али |
| о загрејан, они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и |
| ло да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је |
| неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он |
| ово се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво неће ни п |
| су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи један рам, који до тог тренут |
| вој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим у |
| еурс...{S} - Зашто да не седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила д |
| ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет |
| оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао п |
| га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно |
| тово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за |
| а одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али св |
| Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски ка |
| имађаху прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју |
| лин крзнени капут, пребачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође |
| врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мати Србина, "професорка", намрштена |
| ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кош |
| вога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком. |
| У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себи, видео |
| ећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све његове одлуке, цела |
| ет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке на крилу поче да ослушкује |
| Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} Овде, |
| етно насмешен, Карамарковић понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О |
| вно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане беле |
| ешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубок |
| учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег стола за кој |
| коло стоји, кад има места.{S} И одмакох столицу.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том гос |
| ред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу |
| тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под |
| иче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему доврш |
| је знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако |
| еда сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамарковић је пажљиво посматрао Радмилу, труд |
| весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај то |
| а је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, јед |
| на деца!...{S} - Он се скупи над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на бел |
| у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Б |
| поноћних пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, офици |
| своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, |
| вој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала њег |
| {S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из цркве |
| је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до пола испражњен |
| сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Р |
| ати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигур |
| и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на |
| Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Е |
| ама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по сви |
| оба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауста |
| а спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после мало |
| тим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} |
| ао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљ |
| пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одел |
| о кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да |
| е.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, |
| уо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је о |
| ења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мр |
| в мир!{S} Он дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у о |
| жао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да |
| а, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није |
| а столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала ј |
| а мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице |
| , она са муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да |
| ни људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са свој |
| вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем |
| ињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенк |
| ћ не одговори.{S} Он остаде непомичан и стопљен са помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо ш |
| арци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и ч |
| о бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се |
| ине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које има |
| о је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног све |
| уту (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући |
| е носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантимета |
| савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спу |
| ола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто. |
| улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па ча |
| ирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у ог |
| има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У |
| осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да ка |
| и показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио |
| ари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном поче да се пробија кроз свет |
| а је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што |
| им породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод |
| свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна |
| се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, с |
| дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог |
| икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак |
| одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове л |
| ћа које спава, опет осећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати |
| изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, |
| а нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; |
| данској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, |
| ити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за |
| но. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као |
| даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дот |
| лониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу |
| ли нити је разумевала смисао реченица и страна које је прелетала оком, нити је имала довољно па |
| е расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он |
| јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се |
| то, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи |
| мљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али д |
| ио узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега на неколико мест |
| а је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само |
| на малом парчету земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век прове |
| а дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини ство |
| асу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, поми |
| су би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници |
| неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна кол |
| покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне ко |
| еше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљкови |
| изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва |
| путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у |
| тром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно пре |
| о после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од мн |
| едне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{ |
| з последњим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим вит |
| нудило неслућене сладости.{S} Са друге стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветље |
| шица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} И |
| пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је б |
| отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један наро |
| пирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блиста |
| бог тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако за |
| ног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста |
| ћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било ј |
| нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и пре |
| (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанст |
| прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати с |
| рво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао. |
| оре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се јо |
| ико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се |
| Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човек |
| и обле, нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се пок |
| м Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њив |
| онденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на изглед позитивнији, |
| разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, па један призва |
| зузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стр |
| диш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, |
| ој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрањена, није могао ни замислити |
| } Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из соб |
| ним и неуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали |
| руча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није ра |
| гло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле ви |
| уби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла |
| и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљени |
| рски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарк |
| вне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотови |
| ренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како с |
| ђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, |
| огао са поуздањем мислити. {S}На једној страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ј |
| ве очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту |
| виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако л |
| пак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака |
| беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове ја |
| ек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама д |
| ра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" |
| у жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је |
| е тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да с |
| ма.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не б |
| ано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено и... што ниса |
| ме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у своји |
| је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него |
| на на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} |
| природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себ |
| сти у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој б |
| к не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође к |
| ше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог |
| аро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још |
| } У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један погл |
| о га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној |
| не на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако прицизир |
| але?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, виде |
| х пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не |
| ружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом |
| га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним пут |
| з мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и доброг, |
| већа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут |
| еде крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете пог |
| ло да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} |
| ријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случ |
| ће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, ко |
| чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Кар |
| се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, |
| два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и |
| ићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке пород |
| сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За |
| .{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учини д |
| S} Она прође крај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити |
| мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, како?{S} Не |
| и један други Срба Мијушковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила посл |
| ено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем м |
| у у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само код једне невине и нежне душе, как |
| убо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворил |
| јасни сам пред собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ств |
| е, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих присутних и само часак до |
| оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи |
| ајна и несхватљива, друга са Србом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било ка |
| њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неб |
| релазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она |
| рло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузима |
| све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност |
| звесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цив |
| поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак |
| на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх стр |
| и носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу |
| м часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код јед |
| машни као и он.{S} Младост, занесеност, страсност са којом је проводио дане, није му дала да ос |
| обуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишч |
| од њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног озбиљног посла.{ |
| њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само |
| е у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на ств |
| м за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - |
| ћу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{ |
| на, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако н |
| убав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, |
| томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти с |
| е у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много |
| } Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш н |
| једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" |
| е, између зидова од платна!{S} И све од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко д |
| нда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима поче се |
| опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и |
| право.{S} По логичности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хла |
| лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око с |
| кивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чин |
| ичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били |
| лучају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чин |
| из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то ј |
| д што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из н |
| рах пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; |
| .{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер није било никога ко |
| еме страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви |
| ње од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од казне није мог |
| И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} От |
| е прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учи |
| што си се одједном онерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли доб |
| - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче |
| као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош |
| жда изложен; и његове добре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлу |
| о својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за н |
| дати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он |
| реко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала језу.{S} Између њеног погледа |
| је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса |
| се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о к |
| а више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{ |
| ек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И |
| м, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против |
| вестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S |
| {S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онд |
| о, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно прол |
| сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас |
| ство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа не желим.{S} Реци, једну |
| ете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љуб |
| и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим к |
| м стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарим |
| есном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом млад |
| примера, јер није постојао лажан стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који с |
| жног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим тел |
| оз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тр |
| Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карам |
| страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири. |
| свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: п |
| а испосници и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се |
| о прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S} Не, - помисли, - он није луд, он је паметнији |
| . {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И са |
| Добро дело...{S} Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико |
| вету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И |
| а, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} |
| цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је |
| Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И |
| рве свађе код Карамарковића превлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек |
| стајао непомично.{S} Он је збиља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Ч |
| какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још н |
| нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међ |
| чима?{S} Он није знао.{S} Он осети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да |
| љени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, |
| го страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од погледа, други пут од нечег лепог што в |
| х да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес про |
| аболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те т |
| ) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Кар |
| (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку бе |
| ?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће среће, не кријем |
| ма, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот мога |
| } Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам |
| ком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивањ |
| им погледом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше |
| часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог С |
| о друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена |
| једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Ко |
| храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код |
| узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти х |
| шташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарков |
| ти његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: |
| ава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и |
| , између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је зн |
| изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба с |
| S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без |
| пуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија уж |
| мени моје жалости и моје срамоте.{S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И |
| све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове |
| ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери кру |
| љковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто г |
| ог, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притискивала |
| већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изненадне полициске преметачине, и срце је м |
| у...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног чела и |
| нама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пр |
| разнину која је пуцала испред њега свом страхотом своје неизмерности и неизвесности.{S} Спомену |
| ног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној нег |
| штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, што Карамар |
| дан други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој |
| у код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Ос |
| понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна |
| у; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, б |
| и... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не |
| буђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту раз |
| {S} Он осети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуште |
| шевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна |
| Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и |
| уку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећала страх, сада није осећала |
| ећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да ј |
| Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. |
| ознавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два поступка |
| ша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису |
| а, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него ј |
| ко, он је све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратн |
| емогуће мисли, признати пред собом свој страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило |
| та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повратку, потпунија него под сликом |
| изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме |
| а не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срб |
| ари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх осетиш од по |
| {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријеро |
| а тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер збиља, Срба осећаше да с |
| ог и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма ко |
| S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. ( |
| за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање смат |
| еговог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сло |
| силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништ |
| тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S |
| о као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што пр |
| ам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огр |
| доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва прес |
| мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од не |
| рца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда не могу да погледам у |
| едајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке |
| д чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, |
| о је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што с |
| да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осм |
| она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало |
| ов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих |
| гом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или |
| умевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за |
| њега.{S} Он поче осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде |
| ица је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходни |
| видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро |
| Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и ослушкујући кроз затворене п |
| јући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више н |
| е се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље. |
| тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, це |
| у на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, т |
| мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући с |
| пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути |
| пусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која лит |
| не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша равница |
| са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је стра |
| у тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима |
| дну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером ( |
| асвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху |
| мати Србина, "професорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи кра |
| ожда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Ср |
| или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} |
| то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што |
| ава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- За |
| наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ов |
| вши најзад према своме мужу, Радмила се стропошта на под, обгрли његова колена и поче их жарко |
| тање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно пост |
| обро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ст |
| осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази ба |
| м борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна нем |
| не и извесна немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се п |
| ања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано по |
| ... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... једном речју...{S} - Када је све то |
| арац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - пролете Срб |
| са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и в |
| ака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: |
| , лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и |
| цео није ништа друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било т |
| вари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајет |
| вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно н |
| дњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, з |
| ене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови н |
| Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да т |
| , са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је зд |
| да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на |
| а оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вам |
| ба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новинар који се по |
| је" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог мл |
| ке је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу з |
| ије његове личности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, |
| их принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаес |
| руго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дан |
| е.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}К |
| игне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Данас је човек остав |
| о полако се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S |
| сумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчеп |
| о са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, дру |
| ше мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из |
| милином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изре |
| дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, све |
| век огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три п |
| е чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је м |
| дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали као |
| хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прили |
| цима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључ |
| е видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је |
| часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим у |
| ку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, друг |
| } Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у |
| је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза м |
| }Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољ |
| да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ов |
| ретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је |
| решли на месец, на звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стостру |
| себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене |
| у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег |
| бог тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је |
| окрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} |
| а чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају |
| нутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "К |
| ли ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, т |
| једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кр |
| о је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да ј |
| црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју криви |
| } И онда?{S} Откуда овде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили |
| седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољ |
| а би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стр |
| и козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на поји |
| Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском обл |
| .{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и д |
| одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом ко |
| ећ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи |
| .{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским водениц |
| реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику |
| вати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривш |
| покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена |
| ла разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полак |
| е тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове крви, од његовог душевног стања.{ |
| ише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, кр |
| утем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и креч за обнову цркве) н |
| рен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину с |
| им?{S} Сва задиркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако оп |
| ом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки |
| муком покреташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од |
| е тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и правилнија. {S}Јер се Карамарковић мењ |
| је владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљи |
| в заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати |
| ично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, би |
| мо то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој |
| ик а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда остад |
| ван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било |
| љен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циган |
| аки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошиц |
| веће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. { |
| дости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијал |
| несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да м |
| За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престај |
| ху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венц |
| олица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни бл |
| - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила |
| ући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао |
| оницу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у је |
| ву; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли л |
| вено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чуд |
| велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све |
| само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} О |
| ом почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово |
| ни речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Од |
| дсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{ |
| та си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе |
| њу да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и ј |
| а прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене |
| а..."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљут |
| , пловке застадоше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада јед |
| S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао ками |
| док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, н |
| свим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би |
| нице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим |
| оји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живе |
| ној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и |
| јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је сво |
| ст.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. {S}А |
| поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S}- Ни |
| хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} С |
| м да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, кл |
| вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом |
| ао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се |
| и један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S |
| упним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим |
| балом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале |
| нке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особи |
| једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом. |
| , пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов ру |
| ољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше |
| } Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до сво |
| ом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили |
| апала са свих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирск |
| е слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значењ |
| {S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек би |
| андал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, б |
| ао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори јед |
| ов, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало ј |
| го посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубо |
| дан други свет.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем |
| ћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Ал |
| као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први |
| црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске сл |
| чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављена места "преко путева, |
| иди макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је |
| је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраха |
| говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и в |
| ком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог см |
| и руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренута |
| лако, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За у |
| иско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су |
| држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у кан |
| ово поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на истом месту; кроз прозрачну вод |
| признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његово |
| на отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калд |
| о коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода доп |
| {S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој |
| е захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - |
| о на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се није покретао. {S} |
| том.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су м |
| тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило |
| укама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест |
| покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ни |
| радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро осл |
| полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао |
| су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не |
| потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{S} Данас или с |
| овима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, ма |
| истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покре |
| ом.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по |
| а мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са к |
| у најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како му се |
| неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила |
| Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долаз |
| ог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте |
| } Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} Дође и Карамарковић.{S} Крај св |
| о и лако напудерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са |
| змеђу њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ш |
| танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је С |
| асположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са својих прозора махале рукама, држећи у наручју бо |
| аптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле т |
| } Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним сл |
| } Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и пр |
| рне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени |
| су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чул |
| ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нем |
| поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Ј |
| и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај п |
| ! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос ма |
| ше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха |
| Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се п |
| ене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у |
| - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио и |
| зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће |
| .{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба и |
| е искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то |
| је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непоз |
| од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим |
| јући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то де |
| вет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега |
| рочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако |
| Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног д |
| је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у |
| и тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља се не в |
| е је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - пи |
| вало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S |
| девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се |
| о, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после ка |
| сва сави над њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} |
| ва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у |
| старим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љу |
| истало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по плани |
| све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- |
| а његовим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блеск |
| иво се осмехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ход |
| ића.{S} С друге стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да м |
| олину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који је доскора био |
| нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили |
| е, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ни |
| са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим летом слепих мишев |
| ивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, |
| о планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би зав |
| стајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и кваше |
| анастира.{S} Имали сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно |
| во у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она нај |
| журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX |
| у који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у |
| ападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово место.{S} Али Миљков |
| и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од о |
| вде присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Кој |
| одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкивали Остојину |
| а се полако спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете |
| ије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је |
| крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресе |
| ба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види |
| златне нити светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као |
| дмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је |
| е очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он слеже раменима; нешто као |
| апуштен, све јаче нападан од нових који су долазили и који су свакако желели да заузму његово м |
| прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собни |
| на од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем жив |
| ио представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изр |
| штање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећањем помешаним са једн |
| ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човек |
| јави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи вла |
| ц, заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини |
| су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по ј |
| ода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретни |
| само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском |
| утра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и г |
| ци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, б |
| етале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова н |
| атима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а н |
| шки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали |
| она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши |
| е, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим |
| у, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S |
| са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржа |
| ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред |
| ок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран |
| .{S} Потпуно осамљени и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да г |
| н на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су с |
| {S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да |
| сиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са своји |
| мном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бед |
| мер највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христо |
| створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S |
| жњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта |
| ли су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, јед |
| еност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и |
| у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, дост |
| рлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на површини. |
| {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у п |
| тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештава |
| ником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са |
| једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро бе |
| .{S} Све намере и сви потхвати полазили су му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођ |
| а Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лиц |
| светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на зво |
| били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном пос |
| њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута с |
| ју да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како |
| {S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољиво |
| ема другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огро |
| водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се ос |
| S} Догађаји који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лута |
| гоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће се |
| у и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, кој |
| вори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело |
| а другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек о |
| беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, |
| мим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која |
| расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за |
| је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодит |
| ан нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је ц |
| први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што т |
| ом облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез ј |
| ица, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја? |
| са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Д |
| и одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S |
| Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао |
| че пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, |
| не можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи јед |
| его ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели јед |
| смо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље. |
| земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети ст |
| е, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски |
| а две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио |
| што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредн |
| е за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху |
| тово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније |
| тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако |
| г мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења, праћени с времена на вр |
| влачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада |
| оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час |
| {S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; |
| узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у в |
| стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је њего |
| аду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена с |
| гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе. |
| издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цел |
| , прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споме |
| избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови бе |
| ала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се диже, ви |
| зана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам ј |
| ек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним |
| е око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили н |
| ок јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљц |
| а и случајно набасали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута о |
| асјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образе, друге су се појављивале; а |
| аку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се обра |
| ио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет |
| ивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао ј |
| е са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума по |
| још далеко од оне дивљачности са којом су се само неколико недеља касније појавиле.{S} Не очек |
| у озбиљност и достојанственост са којом су домаћини спуштали, после ручка своје дарове на икону |
| да скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом |
| га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстр |
| ка, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Уч |
| буче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радника (како је била недеља то |
| М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити |
| ена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном ча |
| ило још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под н |
| вом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова |
| чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после |
| артоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он и |
| о призор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и ж |
| ло зарумени и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећ |
| Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на ум |
| еша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{ |
| оденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања л |
| стане сасвим његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежа |
| читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није |
| су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они га још ист |
| о да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Каме |
| а би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чин |
| , али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са |
| напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварност |
| нтазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера |
| Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила |
| еред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са |
| јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута вел |
| у, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна |
| (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уостал |
| } Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, је |
| кве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S |
| више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору |
| е нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по |
| ностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем муж |
| текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један |
| је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе. |
| оквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Прв |
| е него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све изјаве љубави сиромашне |
| {S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрво не |
| тир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност. |
| м познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, |
| оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што са |
| а била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто ш |
| ски начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом пр |
| асова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он |
| сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ био мр |
| У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави ка |
| Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јам |
| исао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлост |
| ву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и |
| и су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство ос |
| у.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између не |
| пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Доста |
| оше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летел |
| на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врл |
| решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало и |
| е хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби |
| месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све |
| д те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак ос |
| или су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је |
| у се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S} |
| и се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кр |
| о одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике.{S} |
| рској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов |
| кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба у |
| - рече он, прелазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго |
| ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и са |
| о помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна |
| страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу |
| о сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да |
| ај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на сле |
| рошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавст |
| ло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} Нагнут над столом, Карамаркови |
| уством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију п |
| и оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао н |
| била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубив |
| о (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен ж |
| увише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би била она |
| снама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засе |
| им гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часа |
| екост његове природе давала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а |
| ом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу по |
| г доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу би |
| ир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје уз |
| ада би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и да |
| е, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мен |
| двући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се звало "култур |
| кус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} |
| етни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он у |
| а би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио ман |
| вари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске ки |
| м очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; |
| е ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервозно изађе из своје неп |
| и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена мла |
| еби.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све т |
| ном и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро палана |
| гледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капут |
| еки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом кој |
| S}- Опростите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомичн |
| страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са |
| ост.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћ |
| едина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После пр |
| ости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче капут, мл |
| рамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{S} Он мало нервоз |
| ти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих |
| сти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину |
| пота и сувише подвучена, њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је неч |
| даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату |
| екадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе расп |
| .{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и |
| о.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на из |
| р био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на |
| жња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} Јер |
| он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити ње |
| не.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по |
| едра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени |
| све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Мног |
| ладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где |
| бавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је стало до њега.{S} |
| } Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног. |
| као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са љ |
| аки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} |
| разован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести и |
| ер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи |
| пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, и |
| ример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њему препуш |
| оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беш |
| кога, још много њих, посечене и оборене судбином.{S} Сам не, сам не!{S} Са још многим другим, с |
| ро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} |
| кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То ки |
| ба јој прво доказати да сваки има своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} |
| и мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да |
| веку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не вид |
| - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није вла |
| ићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, |
| арамарковићева колена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, |
| журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно бо |
| зиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мо |
| ени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овд |
| ао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, са којом је доносио одлук |
| .{S} Он није познавао Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу |
| а као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одл |
| био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је буч |
| праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и т |
| ним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него |
| точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да се осипа дотле невидљивим р |
| а, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо |
| сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један прос |
| ао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва напудерисаног об |
| сав његов живот, један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него |
| волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и |
| од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она |
| ежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекидан |
| жива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, кад |
| и она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита |
| ом. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су једне клизиле низ образ |
| оји је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повра |
| мтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - |
| слонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, круниле су се његовим лицем.{S} |
| дерисане обрашчиће круниле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радос |
| етила како ме прожимају жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције к |
| лони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише мл |
| сети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на |
| наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом |
| неком неодољивом, и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али |
| су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџастог дима, који је сна |
| } Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцим |
| ала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, је |
| им одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато |
| а поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је знао и то да |
| ко највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, ал |
| и ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили |
| овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре њега и овај се с |
| изма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са својим незадовољни |
| ле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набас |
| ша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто, Карамарковић |
| дост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то |
| ило и заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност тол |
| часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши с |
| ајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га вр |
| врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред брато |
| аво кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке |
| лазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} И пишем ове странице (можда једино зато и пи |
| ем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, д |
| у открије опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из стра |
| да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{ |
| ти прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим |
| шавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, |
| зити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе |
| аквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по кам |
| сани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике криј |
| ј ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је о |
| баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У пр |
| уће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио |
| зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори |
| тавку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафа |
| и изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немо |
| ло.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Д |
| ну" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише |
| у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да |
| одрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако ни |
| непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у ј |
| ај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од ко |
| :{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен |
| крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само једним нелагодним осећање |
| х страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Ра |
| вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на |
| бо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у |
| реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и повучене.{S} Срба се |
| е, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да с |
| епом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом кој |
| беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокрим зи |
| очињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрни |
| у, немогућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да |
| ој соби на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} |
| ерчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега н |
| е крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли п |
| изи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашт |
| азио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа |
| се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније не |
| целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломље |
| а, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, |
| урног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S |
| и од непокретности и стајања изађете на сунце?{S} Опомените се када сте као мали излазили, реци |
| дмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекр |
| , крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није вид |
| има груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим то |
| јало је најјасније, најтоплије пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - п |
| ве то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену маглицу, и Сава к |
| и и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаш |
| е: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њихово |
| ијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом |
| магљена неприметно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, |
| гог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, пре |
| ама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почн |
| кривено и непојмљиво радоваше се свему, сунцу које је поново сијало на подневном небу, гласовим |
| младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави. |
| беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацима крстови на кубетима и окна на конацима |
| тала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже |
| паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S |
| ховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао по |
| да само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести |
| а дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа ук |
| ним језиком који се једва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подста |
| ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, изгледа побеђен |
| најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у пита |
| дотле доста равнодушне према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан |
| {S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету |
| огуће задржати да се између два облака, супротно наелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек |
| док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у |
| Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не бе |
| својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајси |
| у клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сада правило круг, све у |
| о пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух |
| слутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном т |
| едала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S |
| еше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на Остоју.{S} Док су |
| ене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеника и калуђера. { |
| тића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала |
| један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке |
| кање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљ |
| нови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све ј |
| да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазећи крај каквог излога са женск |
| то хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута |
| коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахо |
| , непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, св |
| емиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околи |
| о неки пут неочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и |
| Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи за нешто.{S} - |
| но трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она та |
| у, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком |
| беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, |
| ће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело |
| чици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по једа |
| у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из њ |
| ко ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк |
| а ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке.. |
| ада полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, |
| ана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке не |
| атовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{ |
| о и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле |
| а дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће |
| азили су јарко румени облаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша |
| тави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - проговори |
| је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете |
| га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако |
| S}Прва није значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је коч |
| едан повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, п |
| а, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе |
| а и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја |
| је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине |
| исак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, |
| о лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, |
| ла испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог то |
| зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка испосници и одједном о |
| ила увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић излазећи из Министарства Грађе |
| о уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одсл |
| у, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{ |
| ма помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сце |
| Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о пр |
| еђених мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвес |
| - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бо |
| . {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мал |
| едао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се б |
| ојима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер С |
| е увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{ |
| понови Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на |
| но овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била јед |
| какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио |
| XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде |
| форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понав |
| анем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих не |
| ашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S |
| човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није п |
| ворио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми |
| поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимниј |
| во, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откриј |
| и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његов |
| онор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасн |
| а је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, |
| седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једн |
| д би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да с |
| евог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и прави |
| по жељи да се наметне друштву са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек слава |
| {S} Он се ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше. |
| S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад |
| .{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски |
| било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот некако опште, некако сувише једнолико: с |
| немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно |
| леко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав н |
| дан дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше зане |
| азумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши ј |
| јим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никак |
| неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно ист |
| ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч |
| а најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шт |
| ожине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од |
| жио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га |
| тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потп |
| рцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} Она је здрава, она је м |
| би један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности т |
| злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао |
| Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гл |
| љена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног пар |
| дноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и до |
| ко су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја с |
| је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још посто |
| најнежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш он |
| кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ва |
| тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу |
| оћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него |
| удна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокла |
| авно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и |
| се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом |
| и?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља |
| ом папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, а |
| удили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајн |
| у тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти мах бог |
| во!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А |
| ињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај |
| необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се |
| то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна с |
| а необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекривена сада вод |
| а није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба |
| S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне паш |
| а, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да ж |
| нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да ј |
| о открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био |
| ; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало ј |
| ако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини м |
| вљава пролећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један |
| лити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, |
| жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к |
| арамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота |
| могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река кој |
| страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових нежељених пост |
| у судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмеш |
| } Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није и |
| дем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је д |
| и највећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и |
| имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - насмеја се најзад Срба забављен Радмилиним упо |
| ебно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба |
| о њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препре |
| у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љ |
| ић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место одговора, она спусти главу. |
| позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато |
| овима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вер |
| д недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} |
| нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да |
| одбија молбу своје жене на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут |
| остији начин да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да |
| да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја имам срце које м |
| достижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само |
| ијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још пост |
| задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности да се среди. {S}Прогов |
| јих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тр |
| рви пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стран |
| и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку |
| за његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, н |
| ног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде зат |
| си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, б |
| природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за |
| а ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив и |
| оким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој није дала да размишља ( |
| Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на |
| трану све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама д |
| а све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смр |
| арао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слапов |
| о те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је почињао да се плави. |
| ери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, |
| т, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла |
| у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао да јој се сети лика, јо |
| необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и м |
| , као некада, спустити руку на косу?{S} Та неизвесност потраја највише једну секунду, али се Ра |
| очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамаркови |
| и неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и н |
| једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје |
| рења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазил |
| громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана ј |
| ђе целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S |
| орити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношен |
| онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни од других, ни од њ |
| аше одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црв |
| тио или наслутио нарочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} |
| е познавао себе, он је знао из искуства та страшна ломљења између два осећања, између два посту |
| нога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва само лако мрштење обрва и место |
| изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти шт |
| бе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Р |
| било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју г |
| ивог.{S} Од првог погледа Срба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена |
| вео ни једну ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једн |
| рму, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомоби |
| сао.{S} Нелагодност, сажаљење, љубав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер |
| срећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, каж |
| о на лице и јасно се из мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и з |
| кривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је но |
| виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само једа |
| око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом. |
| ог дана стићи до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имат |
| рце превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он н |
| ра и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорени |
| S} И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра м |
| Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, је |
| д једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко д |
| друга снага, једна друга јачина и да је та друга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, |
| х ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{ |
| ући да настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико ве |
| открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као мн |
| питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и |
| дино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа к |
| имизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са |
| орених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис кр |
| се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и б |
| је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} Зашто је досад ниса |
| з духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монстру |
| ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају! |
| то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једн |
| тњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него |
| госиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љу |
| тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши несрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, |
| ај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На |
| дим.{S} Сат је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. |
| е такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике з |
| брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране р |
| чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, ст |
| чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је |
| ју за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испа |
| ове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она п |
| мом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском д |
| : да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивост њег |
| у и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко о |
| то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико ја |
| лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се тала |
| цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, к |
| о проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог трен |
| етарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише |
| , лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег јунака.{S} |
| је све разумео - помисли Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јо |
| даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његови |
| из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку |
| нако сањива, не могаше да се нађе.{S} И та ме је жена, - помисли даље Карамарковић, - некада во |
| ли поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно |
| твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и |
| тву неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу |
| да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом об |
| а манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна по |
| у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај за |
| више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбуша |
| анкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те бо |
| реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља заузима једно велико |
| Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећат |
| меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она постане |
| .{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који |
| ћи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљење) |
| а "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, његов |
| духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији |
| јмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена на |
| спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она |
| на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се |
| како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освај |
| имећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} О |
| е кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме |
| ле, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорчета, |
| е и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљивању тих |
| е сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је |
| убав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} |
| вора пред њеним је духом лебдела стално та слика, пуна нечег мутног и недореченог, пуна обећања |
| вога рођака малог Марјановића.{S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, б |
| оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће |
| а свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али |
| уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем |
| им, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да с |
| осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и д |
| Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој ж |
| да дође и са њене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као о |
| због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!) |
| к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини |
| , тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то знач |
| неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејз |
| звесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва |
| да ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном с |
| Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова |
| ет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а онд |
| ај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке.{S} Његову пажњу привуче нарочито један лист, на |
| сручи на своје место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "са |
| Остоја се спусти крај Јеше и извадивши табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто |
| а, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се кас |
| тија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати карте.{S} У том т |
| ћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у је |
| Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио једа |
| ла и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирс |
| ске које су покривале зидове од пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега |
| е.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекл |
| кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, зас |
| мисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горч |
| ог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак |
| S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали |
| пирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усп |
| пили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био ј |
| жљиво њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ |
| се сан, она створена слика поврати.{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, сам |
| ећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непо |
| даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним вели |
| е маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врл |
| простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборавља |
| а!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} |
| вљај, најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спреч |
| прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутр |
| их генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. |
| аљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам могао досада ж |
| иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите |
| на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шип |
| а ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица бил |
| сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он |
| да имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да |
| дмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено румен |
| радост.{S} Она настави да се пење.{S} И тада, из мрака пред њу изађоше две распете руке, прикуц |
| Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Правосла |
| да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену |
| ше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која но |
| то би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољств |
| би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи н |
| , Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стој |
| страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна |
| аницу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гом |
| и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} М |
| итог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још ј |
| су, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није кон |
| зумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} |
| ме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада |
| лом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, Карам |
| релаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није |
| блине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једн |
| } Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто та |
| твори то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак, појачан још и нарочитом стидљиво |
| о тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у ов |
| , угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом |
| ашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним |
| ће жилавости његовог подсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио ку |
| о би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та с |
| с понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђе |
| е исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирисала.{S} |
| г његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило њего |
| не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли т |
| а надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који |
| ор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног да |
| у пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задовољи тиме шт |
| ана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било |
| (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И т |
| а изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и луди младић од двадесет и три године, игра |
| љ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путева.{S} И не ј |
| га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији на |
| ођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у ње |
| клопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без х |
| мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако |
| други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са св |
| м.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И о |
| овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ства |
| на не затвори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S |
| остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад по |
| али осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја б |
| фесор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небе |
| Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари |
| освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на |
| и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и кој |
| кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, о |
| могао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} |
| се полако поче спуштати степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале |
| дано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизв |
| нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се с |
| однесу.{S} Јеша искапи и стресе се.{S} Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијањ |
| ио са ње на њега, на његове покрете.{S} Тај мир, пун садржине и значаја, полако је споља продир |
| н стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личио јој је по својој груб |
| траха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено. |
| привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине |
| русом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, иза |
| оја као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако ве |
| арамарковић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент |
| дан једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карама |
| иким и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао у |
| оже прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли |
| иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда |
| рема столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је п |
| сак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојник, |
| а поново појављује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, запове |
| е.{S} Она покуша још једном да надвлада тај ненадно пробуђен осећај, тај осећај који је тако ду |
| е и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и туж |
| гом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је |
| покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним јединим покретом он у њој беше |
| и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S |
| S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На ст |
| прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност к |
| ивот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој з |
| о вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као на спасење!{S} И зар то ниј |
| на Срба после малог размишљања.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен |
| } Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом ле |
| неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се п |
| } - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На излет? и онда иако није знао о какво |
| а једно допуњавало друго одржавајући на тај начин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та рав |
| ојуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С т |
| и узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту |
| своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место |
| , његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај и |
| зити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радост |
| ојна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобођене земље, остављао |
| ом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако п |
| очито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то бил |
| а не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стол |
| ти?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други |
| рба осети да та млада жена није као сав тај остали свет око ње; њена отмена и проста хаљина дав |
| ве више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, који није могао проћи.{S} Он д |
| ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја |
| би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она с |
| она се можда пребацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збу |
| а Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња |
| јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је |
| ноге реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муко |
| њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починил |
| есте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Или |
| лим да се зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То |
| ега дирљиво очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искрен |
| али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је |
| , па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени надн |
| ке зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољаш |
| Нешто ми ипак остаје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизо |
| етио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура своју егзис |
| ио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи њ |
| ма испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} |
| осу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим |
| тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али |
| но што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, и |
| о што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се |
| долазила од неочекиваности са којом се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само |
| над ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све |
| као много старијем од себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употр |
| ш себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда м |
| з", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Г |
| сли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и |
| , једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са |
| Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало о |
| о око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и рум |
| румену маглицу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца |
| улним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико |
| вате? {S}Плаветнило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тад |
| етан поглед.{S} Примаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на |
| само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо ст |
| часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маско |
| у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле |
| же главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање |
| натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} |
| су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицат |
| су они још сабајле. - одговори Илија и тај одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега пр |
| га пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је |
| једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би с |
| а ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карам |
| па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу т |
| где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори наше |
| га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он с |
| већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} |
| га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија |
| га што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико п |
| } Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну н |
| томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ј |
| , то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових ру |
| траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа |
| је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог ж |
| м.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао за |
| ић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} |
| е да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само поч |
| хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Как |
| и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризнате наде, не |
| ржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, ни |
| ном човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са |
| до извора истине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који |
| м покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и |
| тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, по |
| S} - Срба се сети Миљковића: {S}- Затим тај стари са његовом понудом, како је све то наједном л |
| а; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од |
| и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим пробо |
| аборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Са |
| ио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се н |
| лни и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет |
| у, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог п |
| (па само је због малаксалости и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да по |
| што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, |
| вих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, вла |
| икодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варош |
| ео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више ист |
| она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом изм |
| више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав н |
| опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен |
| неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касније Мусорског |
| је познавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тог |
| дан чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов к |
| своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренут |
| ра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} С |
| чињала је друга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног гроз |
| ијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и свој |
| деала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњ |
| го. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да |
| жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам |
| от; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срб |
| {S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не при |
| свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Т |
| осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о |
| се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - д |
| питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио с |
| и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља |
| сле тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би |
| То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срел |
| зно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред цркв |
| с, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем с |
| вим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног муж |
| и причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја знам и још једн |
| х.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; |
| и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Ње |
| какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и |
| ретан и несташан, пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колен |
| р злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећ |
| оловина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише |
| сталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао од |
| (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, свакидашњег живота?{S} Замисли |
| аким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне |
| о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчез |
| да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке. |
| } Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била |
| цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од ме |
| завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло |
| еку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо |
| , која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови задати болови враћени с |
| о се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном |
| погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у |
| то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он ника |
| за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави |
| е, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљив |
| осуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут" |
| тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у т |
| ри тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том |
| н, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем |
| ту...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замисли |
| ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст мења природу. {S}- Не |
| ршиоци наших несвесних нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија |
| них малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек |
| S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што. |
| х љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав ј |
| ајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога |
| ћу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту р |
| или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт к |
| у успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав |
| узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} |
| Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Беогр |
| исли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног |
| ине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох ко |
| ознаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки |
| м, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три п |
| поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут. |
| S}И нисам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том трен |
| еку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко к |
| ли је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тог |
| ек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав за |
| асен.{S} Оставите на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необја |
| збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба |
| сеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S |
| д свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је би |
| ена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала |
| чно мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, по |
| И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Јед |
| шевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када |
| да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати |
| лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} О |
| у куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је |
| дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све ј |
| ли та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и зав |
| панке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота |
| рочито, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку о |
| личина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла |
| а мужа, не знајући зашто је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, |
| тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом |
| румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било поз |
| роста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхоли |
| од срца и природно да ју је та особина, тако ретка код лаких жена, стављала на једну ретку виси |
| е разумем његове речи, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим т |
| чи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, ко |
| и свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше сласти обичног живо |
| ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, |
| {S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права д |
| Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе. |
| ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} М |
| плог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, |
| {S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју |
| ам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну |
| ности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила |
| шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог мало |
| та за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узб |
| бог своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог. |
| о живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржа |
| ину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворе |
| ога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно располо |
| е то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} |
| лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш сти |
| слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које |
| } Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати |
| кора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циг |
| И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој |
| армонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је |
| овог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдит |
| и, отпоче:{S} - Па како Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} |
| зак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам |
| аздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи хо |
| о крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка н |
| одине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао па погинуо...{S} Младић пребледи.{S} - Погину |
| ло необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би љу |
| а?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и он |
| одговори Карамарковић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један с |
| не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - |
| о љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} |
| S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Чест |
| упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је најлакше поређење.{S} Она је стајала с |
| ог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне же |
| поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} |
| вао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од |
| ло логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање нечега... |
| {S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао |
| оложају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу ум |
| читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред |
| нове реакције, па и нове последице.{S} Тако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, д |
| ше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који бе |
| .{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радм |
| силије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, н |
| адић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште ниј |
| је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што |
| а, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На овом м |
| аво запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покв |
| она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, ал |
| веједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита бр |
| } - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Р |
| коро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра са |
| а га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа нек |
| а хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу д |
| шири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег |
| им сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, ал |
| ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само |
| према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвор |
| добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде |
| , ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом саве |
| ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и |
| асне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше |
| да мислим на све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све |
| ресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, |
| {S}Он се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најч |
| но изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, |
| да ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденс |
| ер, којој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, но |
| .{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се |
| другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{ |
| кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које |
| рива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{ |
| док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики |
| адмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и настави путем ка |
| реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било мог |
| крипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих |
| них асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча |
| ко је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камењ |
| не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила |
| арамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га вид |
| онесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће могуће |
| могућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњ |
| т проговорио, па као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све мет |
| и смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео |
| по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја |
| ли флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, тако ретка |
| Радмила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, ру |
| вака лено је клизило.{S} Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнин |
| евет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али |
| .{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било |
| ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелу |
| ру.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један ду |
| и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је |
| им речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пр |
| жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлад |
| вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њ |
| та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећ |
| овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него ш |
| ина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширил |
| и се са њом, његова колена на којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је он |
| енутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или х |
| метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доб |
| дно пробуђен осећај, тај осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут |
| му чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та |
| те се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљ |
| а би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он н |
| провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно о |
| веровање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни покрете својих вили |
| ковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и могућнија и |
| ао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да к |
| очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у |
| сно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће |
| оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потр |
| еље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе |
| амоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несре |
| ати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела завршан |
| отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку |
| то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од ње |
| к је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, гл |
| труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом Василије, |
| змеђу две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело |
| само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није значила много.{ |
| S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети б |
| {S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и |
| о да на крају осети немогућност да даље тако остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стад |
| иче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је |
| о било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдск |
| пада са неба.{S} Он се створио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он прив |
| понуди да промени са њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, |
| ене стране мало нежности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти с |
| г невидљивог струјања симпатије која се тако неки пут неочекивано појави при првом сусрету два |
| њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Ча |
| опште, некако сувише једнолико: само се тако до краја може појмити његово детињско бацање према |
| ени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, осети то |
| бесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у на |
| он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе |
| који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он |
| ељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део |
| д ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прође |
| негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу п |
| ко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Ја |
| S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о вра |
| тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него сре |
| о попе на свој кревет, онако обучена, и тако остаде, ослоњена на једну руку, све док Карамарков |
| нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећ |
| м.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очиј |
| јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Р |
| е сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S |
| а та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба |
| опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Ка |
| е чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види |
| би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, |
| ао богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{ |
| знајући како, она му се ослони о руку и тако дођоше до манастира.{S} Један мали и незначајан по |
| рофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се. |
| авао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необузда |
| огунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална |
| Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није има |
| стране, има детаља који су се сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додир |
| ју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе са |
| да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не при |
| којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родитељске к |
| а ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а о |
| рва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком |
| стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати ок |
| тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прав |
| а има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног прос |
| како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвес |
| уктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су |
| ибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у м |
| зговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа |
| аде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао да је онај страшни трену |
| ило, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би по |
| тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и ж |
| ), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим |
| хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, п |
| олимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у |
| идела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска у |
| жим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га |
| и ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњ |
| м, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осе |
| , убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто |
| збуни.{S} - Добро.{S} Простије: сретнем тако извесну личност.{S} И сав протрнем од једног новог |
| ао на покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљењ |
| - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могл |
| у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, када сам и сувише срећан, за неком тужбал |
| ако и Радмилу повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, н |
| шио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корачаји, прође метак кроз шуба |
| уга, нико да ме погоди.{S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу х |
| рхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних |
| Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак |
| S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за спав |
| тир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је |
| гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек |
| би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Зн |
| аздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном неверова |
| {S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Влади |
| о.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живо |
| преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што с |
| "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осети |
| жда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, |
| Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успорав |
| багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са при |
| и за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: |
| уји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касниј |
| олике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није мог |
| Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче |
| но зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче. |
| ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S |
| говара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - |
| а.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким т |
| S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново |
| мо.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - |
| ја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи |
| да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључи |
| смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... |
| у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам |
| зад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна |
| ити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, |
| рковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бо |
| стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари ср |
| би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде. |
| о положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S} |
| у то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, |
| кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће са |
| ети, Радмила, из свег срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мр |
| о њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред сви |
| ма, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него шт |
| јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, као и самилост; и рат и бога |
| па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између |
| а звезде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земљ |
| е, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварим |
| Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, |
| а нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене кој |
| ух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да ник |
| нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега о |
| рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га |
| вршину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро да загуши плач од с |
| еди у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира броја |
| то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрс |
| не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља |
| Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све пре |
| еци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас бр |
| пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти уск |
| отов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да |
| м скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дотаћи руком, захвати |
| омних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Ка |
| } - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И |
| де какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда |
| авици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада |
| овић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радм |
| коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавина пешака, кола, коњаник |
| е, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срб |
| ругих, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које |
| а. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође извини:{S} - Ја морам сутра рано, опростите.{S} |
| е приђе капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог |
| драстао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} Пошто седе за свој сто |
| адмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и |
| одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о |
| исам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвор |
| од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као б |
| аки, после једног дела које је противно такозваном моралу, или правди, или је просто нечовечно, |
| С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гв |
| јџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је жив |
| ему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већ |
| слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се т |
| даљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе |
| {S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и в |
| почетку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас |
| рку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша |
| е песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ј |
| а гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвоје |
| ко мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када |
| , само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собн |
| и реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из све |
| } Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде |
| води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим ти |
| ом. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са др |
| ужје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим трен |
| ло да се осипа дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивал |
| сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа |
| кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај неумитни напре |
| заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика леншти |
| а имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држ |
| чки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопх |
| дите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као |
| е тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по н |
| {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а |
| атковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - Т |
| све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се |
| лобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се н |
| је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава све |
| зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, |
| ије долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа |
| који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - |
| стим мрамором и крвавим редовима опеке, тамним сребром свога новог оловног крова.{S} Рад беше с |
| био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренут |
| плављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сас |
| се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене к |
| рила равнотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприр |
| Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба |
| ла готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облач |
| а, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки |
| рпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он |
| х цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јерет |
| ашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} А |
| - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада |
| са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, канди |
| Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, б |
| ву, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, |
| ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, |
| дати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, једно, без св |
| а пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радми |
| омишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пр |
| ле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане |
| Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је бил |
| но, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта |
| н један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваш |
| Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему н |
| злету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказива |
| зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци про |
| ет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде.. |
| етка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и пост |
| ћари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну б |
| а седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам ви |
| које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном д |
| сти, полусном и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време зауст |
| Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отвор |
| је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише |
| ли резигнирани осмех затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према |
| ни личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниск |
| уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} К |
| ико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем |
| хом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после сваког примера који је она наводила, пона |
| очи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти |
| ости уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архите |
| није добар и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке |
| очима почеше да колају кругови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да |
| етом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падају |
| вима (наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице в |
| икаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да |
| цкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у ц |
| ам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пу |
| е уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађа |
| и.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{ |
| "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, вели |
| са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво |
| јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрв |
| е са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако св |
| лавно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} Ја познаје |
| аишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао |
| за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може |
| знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храбр |
| де над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави |
| греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп зако |
| час о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу см |
| отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутал |
| емице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива н |
| ро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарк |
| јасна?{S} Јесте ли прошли који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настал |
| што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи к |
| ли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нар |
| едан лојалан и миран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим |
| Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у |
| разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсе |
| и и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати |
| х од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао |
| сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада му се та |
| н је просто заведен друштвом, средином, таштином.{S} Радмила као да живахну.{S} Она не примети |
| до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обич |
| доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха н |
| могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он |
| е то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли, потражи.{S} Јеси ли |
| ић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај |
| е? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се |
| тија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти |
| оме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најр |
| у да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесем ни саму мисао да |
| а, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је о |
| гла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, н |
| Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав жив |
| се открије.{S} Одједном, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "ниј |
| на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{ |
| - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништ |
| штени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлост |
| жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би |
| } - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, к |
| сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, исц |
| ледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са |
| ова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се см |
| је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим |
| јом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то |
| ављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам |
| у где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Вас |
| {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе пор |
| у.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подиг |
| н.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближње |
| е би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, доба |
| а: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ |
| жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да |
| т:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет |
| е она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Ал |
| ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, |
| то ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} |
| о зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али |
| ђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, |
| , ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто г |
| р којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантимета |
| нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђе |
| рог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} |
| ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом |
| ко пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али свак |
| чански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренут |
| еобичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођа |
| - Остоја му пружи парче сланине и једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Ост |
| ајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његов |
| ледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, он |
| ервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он и |
| успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у мет |
| обеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом |
| ше велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, смушеност свих његових поступака.{S} Али |
| ров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако за |
| кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и ма |
| тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, |
| ио сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је |
| азумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупну |
| ога "копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама на |
| ашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим |
| вор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непо |
| и жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи д |
| остварим једну давнашњу материну жељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправ |
| олико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се тол |
| уге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао вид |
| ету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, та |
| мо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - профе |
| - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И |
| а?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ва |
| а те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} |
| ли ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да |
| врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; |
| ћу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро |
| , ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим |
| еобучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не |
| туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не мог |
| {S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме глас |
| е својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари гл |
| пео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да д |
| али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што д |
| раздавао, обузе ме, јако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш стр |
| че?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Зн |
| а разговор злим језицима. {S}Ја нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S |
| тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, |
| својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те во |
| ања, између два поступка, он је знао за те страховите сукобе између замишљеног и реалног, он је |
| нећу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш сме |
| ли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, |
| м до земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... |
| евету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада |
| {S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не зна |
| бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више |
| рив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да р |
| илу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он |
| Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те можда |
| - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не г |
| на те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном трен |
| да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су се |
| ах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелоди |
| љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да |
| оговори најзад.{S} - Па наравно!{S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се да |
| говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро није осећао ни пок |
| ака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљ |
| стирски пси.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карам |
| иве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карамарковић се нарочито зад |
| читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се са |
| ан очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, п |
| први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми |
| си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта о |
| д појату искрсла патрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења |
| нског дима и јаких мириса, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућ |
| м видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни |
| у, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарко |
| а који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на |
| суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала ок |
| сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато |
| о звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са п |
| рши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећао како му се п |
| игли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове.{S} Затим се |
| вог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободн |
| реклањам"; он осети извесно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући г |
| самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је |
| а. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те породице примам.{S} - Моју породицу остави на миру! |
| {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог |
| етијим кутевима моралног живота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сен |
| се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мисли |
| ратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину |
| га.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до к |
| оново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно ја |
| S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; |
| е то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеј |
| , са необузданом страсношћу, правио све те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако |
| } - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају неког значаја? {S}И најзад, где је неб |
| јкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{S} Створен да |
| Ево једног писма, драга моја Маро, које те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у тво |
| ријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то са |
| итајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за |
| о у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одре |
| застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После те одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште д |
| мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна.{S} Слушај, не љути се на мене. { |
| ткако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину |
| вона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж |
| ређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је о |
| м уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Васил |
| ан себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, |
| рамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић |
| а колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знај |
| ла у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, увер |
| сребрну табакеру и понуди.{S} И ето, из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло |
| непријатно, морам признати да ме је из те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посет |
| идео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, причињавале су му необичан |
| твари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах |
| ећ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас |
| ли времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, измеђ |
| . и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. { |
| несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, гл |
| слепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмил |
| } На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним пот |
| ко сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово писмо, |
| оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш |
| Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву линију која се оцртав |
| ед њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам кој |
| ама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претресао све кафанице по Београ |
| е.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разгово |
| времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, |
| ом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је пра |
| да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ову ненадну исповест, - зашто сте |
| да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја с |
| ростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена |
| а, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, |
| тео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Че |
| звали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} Сва питањ |
| а прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам |
| е - знам, и она мисли да сам луд (молим те, сирће ми је јутрос донела, место да саслуша узрок м |
| су му долазиле пред дух све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}А |
| Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног све |
| медбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на |
| клињем, не излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Ш |
| ћу непознате и немогуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја д |
| траху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} |
| е достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положа |
| и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стене. {S}Рекао са |
| иликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и |
| ум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао страх и пор |
| же у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. |
| S} Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црн |
| а тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ћ |
| имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S |
| читељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном |
| извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко б |
| .{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што |
| и, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, |
| Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и фран |
| ан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све |
| пке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне |
| ли да је за њу смрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} |
| едну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом пр |
| н пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три час |
| атреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, а |
| тан опасности која му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, |
| ожда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на стид.{S} |
| дело. (Нико није мислио на немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко уми |
| а издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника к |
| .{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, око |
| ада си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може п |
| ћи преко огромног камења.{S} На догледу те слике, она осети наједном како је обузима дубока и н |
| Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наши |
| разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебед |
| не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем т |
| му понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Амери |
| ења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био |
| нату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да |
| тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је при |
| рва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да |
| вено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабо |
| ку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез |
| е, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} |
| рецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљиво |
| о на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле пред дух све по |
| сти, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, |
| снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи младости и необузданости.{S} Размис |
| сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S |
| ицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би зани |
| гађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спушт |
| окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид |
| , већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао с |
| добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без |
| елове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматр |
| на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} |
| диш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се |
| и:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- |
| р: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш др |
| има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога |
| екну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са |
| тоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија м |
| шта, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам |
| ја:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И он |
| Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе.{S} Они се снажно руковаше, затим пољубише.{S} - А |
| ега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се |
| ек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор поново оживе.{S} При |
| ро као по дужности, - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - Т |
| акључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као да не могу д |
| гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад |
| лим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се |
| преман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Ј |
| као, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чу |
| опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месе |
| волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе рук |
| земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мисл |
| из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер |
| це, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши |
| мео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Остоја се нагло прекрсти и журно |
| , Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - |
| ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, М |
| и.{S} Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе во |
| ко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш |
| им, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шт |
| е издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да |
| ћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти в |
| идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, |
| ти препреке које су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини |
| уђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} |
| - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Не |
| еда то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиж |
| - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не |
| - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ст |
| аш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог велик |
| ва љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртв |
| старовремску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна ста |
| ве другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газд |
| е јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно |
| најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{ |
| м, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући |
| љно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље |
| револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да до |
| о морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не разу |
| то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслу |
| о икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слуша |
| је дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} - Он подиже очи и за |
| Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако ску |
| им кораком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као |
| се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да с |
| е био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом о |
| Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... |
| е недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, |
| и, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, |
| се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен зем |
| ребало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица с |
| ној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких мир |
| и калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у п |
| ца се није покретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} З |
| а окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама и појатама |
| S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сл |
| е све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који про |
| офира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампи |
| новог живота, живота коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди |
| и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од груб |
| баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина же |
| нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; |
| отину других, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више з |
| ног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зград |
| ечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у ј |
| штар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то н |
| атим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био |
| једном искриви, ожалости лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за |
| о Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари сва |
| шћу која свима стварима одузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурба |
| ена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, ко |
| ема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив профес |
| да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно |
| ма.{S} Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог пе |
| једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он т |
| у се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S |
| њи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија ст |
| весни живот, све наше нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на по |
| да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајућ |
| змеђу његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њ |
| ед оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и н |
| прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни |
| боко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ств |
| ло мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала |
| ти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да с |
| ме:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степе |
| чини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе к |
| чењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и |
| ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да с |
| следњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је м |
| е разумно и схватајући сагледао до дна; тек тада му је постало јасно оно: и Радмила, и Радмила! |
| д њиме се открио сав понор његове душе; тек тада је разумно и схватајући сагледао до дна; тек т |
| чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене гла |
| Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први |
| шлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех |
| је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у |
| и која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по други пут приђе и доста неукус |
| чајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}О |
| таде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, |
| сјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на |
| ла престрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око |
| ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуко |
| а малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обасја собу, К |
| ивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више прав |
| рна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се румен |
| е, одмерено и пажљиво, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо мо |
| Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично у |
| спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она друга љубав, пуна олуја, тамна, |
| ом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дугме и спусти |
| а би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен с |
| , у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то зна |
| обични нервни напад са загушивањем.{S} Тек после ињекције морфијума коју му лекар даде, он се |
| ину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој на |
| о изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред |
| гој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нес |
| н.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколик |
| ројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. { |
| прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени |
| ао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о там |
| мислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, |
| заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли ( |
| илије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршав |
| ко било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао б |
| у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота |
| иког открића које ме је определило. (Ја тек сада разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас ј |
| ха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласалог жита, та светлост која као да живи са њ |
| на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећи |
| у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног |
| уђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Ра |
| војој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек чет |
| S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљени |
| ало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хар |
| рајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. |
| излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манаст |
| он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се |
| тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршетак рад |
| ео ивицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало прост |
| Несигурна жута светлост осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Ни |
| ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И |
| могуће... - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни од |
| плоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. { |
| квених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна |
| е опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао као седећи, мало заваљен, др |
| чно види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио |
| нут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окрете око |
| сао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле |
| све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се з |
| бе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у |
| ко се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Ср |
| тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S |
| ић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се |
| Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо н |
| ра што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, он примети да и сувише далеко залази. |
| завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: |
| и планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, пото |
| Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два слабо осветљена прозорче |
| паради очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанствен |
| одлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да про |
| јој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити се ја понизих |
| вни кров, лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скоро |
| који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. |
| то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати |
| лу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за с |
| изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по све |
| У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је умора |
| да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тих |
| ао сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме к |
| врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и |
| киме) молећи да му се известе родитељи тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије |
| да праву нежност испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више н |
| тајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, примети |
| да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао |
| арен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши |
| твори очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака |
| ео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са својим опасним и топлим |
| ако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зи |
| било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, |
| ра гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S |
| {S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио |
| е није тачно.{S} Можда сам све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашње |
| лази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече не |
| асип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна |
| а беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је |
| м ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис баби |
| о париском начину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе кри |
| Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи коли |
| вену под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба |
| н се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила |
| весни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да м |
| мислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у |
| оново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цок |
| ивот), тако и Карамарковић осети да се "тек тако" не може дати, и некако нагонски зажеле да са |
| лагано, корак по корак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било |
| е ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, |
| чи су јој пламтеле, низ зајапурено лице текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног и |
| а се тачно опоменем реда како су ствари текле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо б |
| се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера |
| ин.{S} Професор положи прст на изабрани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читал |
| умеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим т |
| ве лепо, радосно, духовито, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана д |
| ући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком |
| ше није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином |
| покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама у |
| е нејасне жеље, све тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се и |
| кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у |
| уна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху |
| који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци д |
| ом тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза |
| ами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој п |
| сна количина отрова потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количин |
| ић је осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основно |
| ад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати кри |
| а.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући за |
| а стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Н |
| љених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли прозори, све с |
| мешавина пешака, кола, коњаника, оваца, телади, коза, јарића...{S} Заједно са појавом првих при |
| потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројур |
| лашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиља |
| а, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, б |
| ао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затр |
| би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} На |
| буђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има људи |
| је ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Как |
| , како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно шт |
| био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовно, сем разума све је било противно само |
| нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, он |
| во, необјашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невид |
| војих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је в |
| "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији |
| степеницом отпадаше по један део њеног телесног огртача; и као да свака степеница даље открива |
| чај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Је |
| а која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуд |
| љковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац! |
| ића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кра |
| и ни она, ни Срба.{S} Лађа је ишла крај телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба |
| а је над збијеним људским и животињским телима.{S} Први се редови најзад стопише са литијом.{S} |
| ице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима |
| се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покре |
| м рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке заста |
| .{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је |
| ве до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на |
| е, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим |
| астављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него позн |
| дним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јако |
| зивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{ |
| ва, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није гово |
| чајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из ко |
| обом.{S} Са страхом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она з |
| текло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непознат |
| времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно |
| осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапао са реком, са том мал |
| лу се провуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би |
| И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловитим небом, |
| оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, п |
| се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махов |
| му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога |
| не, са оштрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом к |
| бична празнина и пустош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заг |
| њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он ви |
| не како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу |
| од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистер |
| ан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откри |
| даљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S} |
| реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у њ |
| тако, као да сам за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Врат |
| тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он ј |
| о нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, |
| }Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу, поми |
| зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мис |
| тирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав |
| да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} |
| искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови п |
| снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у |
| ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осетимо према женама |
| авало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, а |
| казао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, зашти |
| ела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне ко |
| срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузе |
| S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их |
| м грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површан, н |
| аведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унут |
| адог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "л |
| ожаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S} Као много пута досада, и овог п |
| убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан. |
| онај од јуче и овај од данас има своје теорије које се сукобљавају са животом; као и онај пре |
| а себи и на личностима око себе извесне теорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потреб |
| епрека, и тада сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S |
| ји... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Кара |
| да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад о |
| закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са |
| S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од кога не тражим |
| авапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће доб |
| авао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато сам отимао, сил |
| зре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Је |
| оз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо освет |
| ебе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет може бити п |
| , све једна те иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. { |
| у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече |
| да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим жив |
| ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти |
| и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечин |
| а.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте |
| њем запаљених свећа.{S} Сребрница, која тече одмах испод манастирских зидова, пресеца нов пут н |
| е, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: |
| етар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим вр |
| рен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову к |
| ка, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику |
| а је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, о |
| Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{S} Она |
| ту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз за |
| одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и |
| му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, о |
| ивене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела је над збијеним људским |
| вим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто ш |
| вежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном |
| а.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхват |
| беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, с |
| аше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мал |
| уђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не сам |
| ћ чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штић |
| ао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала ј |
| Око манастира су се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и ди |
| мље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше |
| к појури за њим.{S} Затим када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић |
| идљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени |
| S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је з |
| сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се |
| ожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врат |
| влада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић М |
| ног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брз |
| болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, не |
| црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} |
| у, све док Карамарковић поново не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало д |
| и његово мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озб |
| овић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на |
| у, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и |
| дбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног у |
| ажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У т |
| необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} |
| шњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што и |
| вори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворе |
| скушења она окрете манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан п |
| кретан. {S}Најзад, када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листа |
| и.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака. |
| од једне реалности до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од |
| викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, а |
| ас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угаси |
| његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и |
| остао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од св |
| трашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за својим унутра |
| се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало |
| анем сам са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када |
| гледаше као затворена кутија: дисало се тешко, са муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мал |
| и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату же |
| . јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже м |
| к његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа право и п |
| е ишла све даље и даље.{S} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{ |
| ово стаде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам т |
| ај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањ |
| , он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко дисање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ |
| да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове намере, све њ |
| својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на св |
| ог стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима |
| пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвор |
| либи где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је своју матер слеђену од мраза. {S}Д |
| нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито замишљеног изгле |
| ругом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сре |
| скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново кра |
| у неочекивану драж њеном светлом лицу и тешкој коси која се, подељена на средини широком белом |
| на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навл |
| {S} Она те је и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радм |
| о до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, бе |
| Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Срби |
| ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и сит |
| бог тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружа |
| } Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он је |
| ње му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му |
| меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дис |
| утао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак |
| који је пијан.{S} Када служавка отвори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засв |
| ала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Ал |
| ила по крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су |
| ; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих муч |
| реноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где жив |
| ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи д |
| стави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар |
| есрећно, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", о |
| ајући се да одједном рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао п |
| : {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у п |
| а, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам п |
| своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Ср |
| ко њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Н |
| али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, м |
| стина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није зани |
| {S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} |
| - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти |
| или молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само ма |
| на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, |
| опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу б |
| } - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од се |
| Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је доб |
| мбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за н |
| .. а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја |
| на, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има поро |
| воје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, теб |
| од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{ |
| раво, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да иза |
| и?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља знач |
| зглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", |
| ла да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће знати, сем ње.{S} Зашто је |
| ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, д |
| али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако дале |
| ић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим з |
| нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на крев |
| тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никакво |
| у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, раз |
| чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жесток, напрасит, тебе распињу ђаволи млад |
| руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао д |
| че шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати |
| миљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какв |
| викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта |
| речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари |
| рни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем |
| лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У нај |
| узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти |
| пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не б |
| рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те |
| отпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима |
| у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам така |
| ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешт |
| еће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, о |
| у ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циљ |
| о желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотач |
| ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} |
| ишта не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хт |
| а сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало п |
| асу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шт |
| , просуди.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим с |
| тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, |
| о није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умр |
| за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти си ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш др |
| а у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико |
| не.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишљања, - да ја |
| репашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S} |
| онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на н |
| Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да ос |
| риђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти зна |
| ма, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивањ |
| фесор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и с |
| }- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као ис |
| јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код |
| стоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! |
| аших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... с |
| ћ се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је |
| - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да за |
| ре:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још |
| им уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Ми |
| све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме |
| , скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама |
| м мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј |
| лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: споља |
| есорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је онако споља много мир |
| крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив сам ја јер сам знао из какве те |
| Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су и |
| нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или дв |
| рактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узим |
| онвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љ |
| {S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан |
| ко и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још уве |
| е да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милој |
| формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме ј |
| да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна |
| :{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику. |
| и ме... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{ |
| м речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, |
| } - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини |
| т Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде |
| и способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (п |
| довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај д |
| } У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{ |
| - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи |
| да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само бли |
| м, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{ |
| вукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша |
| Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате |
| оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Св |
| закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Вел |
| тева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда н |
| а, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику |
| а, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља |
| уша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све досад |
| иће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тр |
| е прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шт |
| на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно ни |
| ада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва |
| тана се сави пред игуманом.{S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности. |
| на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и мелодија је клизила, проста као дечије |
| } Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И |
| ате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву |
| } - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манас |
| би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико бо |
| дања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се з |
| о.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави |
| оцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарко |
| - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она |
| своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - И |
| зрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Пр |
| у Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ј |
| сти поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, |
| из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не |
| ро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве с |
| р, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Ка |
| S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S |
| }- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срб |
| нопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Нег |
| гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене |
| а му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - Де, де! |
| макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се т |
| ли Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала |
| ном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или ниса |
| јство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Вас |
| Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно |
| уће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа |
| довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које |
| ла у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, |
| е да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене.{S} - Он се осмехну, па |
| физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично...{S} Има људи који спус |
| ни за рад.{S} - Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Дост |
| је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потр |
| ицу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где С |
| ва поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, |
| S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се и |
| шљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, |
| Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења про |
| си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - |
| човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! |
| т", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, |
| и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, к |
| хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја в |
| а јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} |
| Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главн |
| не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја нећ |
| та! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али |
| - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се ок |
| узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, јо |
| ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша |
| Међутим, долази једна нова мисао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S |
| оја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она ни |
| ол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају |
| вом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова та мала т |
| елник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командом прижељкив |
| еда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манаст |
| рају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхт |
| надланицом нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... { |
| још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се |
| - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још кад |
| и је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други |
| Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та |
| оту, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако |
| једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља о |
| во што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немо |
| и? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута. |
| рео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S |
| ио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту |
| те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најб |
| човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љуба |
| ма се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S |
| сам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} |
| овори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господин |
| љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та |
| спитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - |
| ? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од п |
| е ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, |
| Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још |
| дједном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне дин |
| м уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој о |
| ио затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу |
| е волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до |
| ут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, |
| ом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ј |
| Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S |
| рете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом |
| од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пусти |
| - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па |
| , брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од |
| стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Ми |
| анастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до пред |
| заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба. |
| Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у |
| биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао. |
| ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да т |
| поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - |
| ажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хва |
| о стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај га, о |
| леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је ме |
| , видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост... |
| , поче поново:{S} - Немој, Остоја, тако ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, д |
| и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад.{S} - Него зашта?{S} Јо |
| о, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не зн |
| едном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Дана |
| када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је ц |
| S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} |
| стави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мисл |
| газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жен |
| уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Остоја не закла прошлог лета најбољега ов |
| остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче да се смеје.{S} Њу је лудо |
| оје књиге и пише своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав |
| куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када |
| ић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе |
| сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: |
| неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прља |
| ни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш т |
| ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и |
| о.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и вели |
| вог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Размисли |
| ој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки |
| и да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: |
| , Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на тр |
| S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, о |
| а се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) гре |
| е нисам могао да се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са |
| ма.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S |
| његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од |
| а рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују |
| си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S |
| туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је |
| љи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх |
| о живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то вр |
| ј њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато ш |
| ј Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опр |
| .. - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Карам |
| ћ не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази |
| те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, ти с |
| ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не т |
| ..{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спуст |
| ађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувал |
| пусти се на диван:{S} - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оц |
| страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љуба |
| то не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и |
| ом, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну |
| Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да п |
| таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разуме |
| говарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па беж |
| шку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, |
| да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се |
| ве што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који нема своји |
| а, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубок |
| олим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да показујем насмејано лице.{ |
| еница или не понела, код њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих |
| рбу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео |
| скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених о |
| јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он |
| те?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управље |
| времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран ра |
| вући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем т |
| S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у |
| "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} |
| ност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима с |
| ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једв |
| } - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који с |
| {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико дана испитујући с |
| ...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је пос |
| оде, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гм |
| о ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из |
| и како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом природе, са благим сјај |
| ао и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него |
| ледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, он седе крај њ |
| S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош ста |
| ли сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући не |
| му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? { |
| Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице |
| егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршити са тим неситим животом једним јединим замахом?{S} Карамарк |
| и од њих мале снопиће.{S} Када сврши са тим послом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и л |
| беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим |
| својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам про |
| ајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, |
| и, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и су |
| ој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} О |
| када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност |
| и мрзости, она дане спутаности, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} По |
| е богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена н |
| да живахну.{S} Она не примети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго |
| у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим таласима.{S} На крову завлада не |
| онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и |
| осле његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, |
| е за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао пол |
| челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплаш |
| њим и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођ |
| дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих с |
| пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен п |
| , - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба о |
| чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали с |
| крено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Ре |
| ма беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабри |
| ила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија |
| љубомора на Радмилу која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасн |
| се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су |
| S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио т |
| } - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић |
| са разним мирисима, лебдела је над свим тим светом који се дизао са својих места.{S} Притеран у |
| да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, она постаде скоро симбол његовог будуће |
| {S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од |
| лупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуреч |
| ењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г |
| зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речим |
| етпоставци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеж |
| .{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све речено; и остадоше тако дуго, непо |
| ајанственим путем откривена.{S} И самим тим открићем сав нам наш дотадањи живот постане одједно |
| ижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем |
| о кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога мес |
| еље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}С |
| стите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисли да се опре њено |
| о, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један по |
| зирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их траж |
| то дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени |
| тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{ |
| еби силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у |
| едећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви |
| - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав трепер |
| адаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем ч |
| м слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је владао око |
| г озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је |
| м.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што ј |
| иверситету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као |
| и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, кака |
| јбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да с |
| у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} |
| а пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и |
| овој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Ра |
| авна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од про |
| ваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у све |
| е говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како је |
| окрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу |
| , да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, |
| н је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко |
| вљала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја |
| .{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирко |
| закључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражи |
| ђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао |
| беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то ј |
| кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} |
| још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она друга осећања за Србу, - ја га волим |
| рима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољен |
| у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занима |
| да са необично лаким срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала |
| ивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот |
| м миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - |
| стајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изб |
| да у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је мо |
| дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испри |
| била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између д |
| кост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим |
| едном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, В |
| осао није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се |
| S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова |
| обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних наго |
| Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о њему), када |
| } Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свећ |
| сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не с |
| њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле д |
| и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падина |
| ја од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S |
| то се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Г |
| е у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и |
| } Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи ( |
| сну одговорност... јер ја се нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај |
| аље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} |
| лава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за |
| везда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стојећи тако |
| уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће |
| , дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да |
| пода до таванице; и као да први пут са тих зидова допре до њега живот, живот притајен и необја |
| одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те в |
| а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним |
| самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштањ |
| поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и |
| } Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, п |
| ло је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда д |
| исао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самог |
| ом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље д |
| : ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} После |
| уги.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{ |
| дан нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти |
| атеринским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и пок |
| ти низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и |
| ислу те речи, обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема |
| питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично |
| како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и страх од др |
| ој души још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је н |
| ело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу |
| их четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармониј |
| клоност према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беш |
| м и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, заједно са свим оним срећницима рођ |
| навља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе |
| знавао овога) као и на последицама свих тих догађаја.{S} Карамарковића збуни мало лакоћа и мир |
| и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео мла |
| су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{ |
| ма никога, и скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{ |
| огућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Оп |
| оје је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Ми |
| у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве сва |
| а ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек прокласал |
| њак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниск |
| од сунца, и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато |
| Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех осветли његово сићушно лице.{S} - Никад, н |
| указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутр |
| пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме тр |
| ећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S |
| ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је оди |
| нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, п |
| ер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врис |
| заклоњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више н |
| аја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца но |
| кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S |
| Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте |
| ем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасим |
| оговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! |
| р на капуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев |
| еспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, |
| вирајући поново на "најтањој" жици сам, тихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе |
| ом светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је |
| е брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори о |
| ојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут |
| нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ ни |
| дном руком откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се |
| и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја.. |
| уго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се најзад Срба на себе. |
| и ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{S} И склопивши руке н |
| у се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја |
| ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви зна |
| После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се круниле воден |
| Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до половине неба долазили су јарко румени |
| упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учин |
| ете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећ |
| е.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље за |
| сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој ј |
| да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за |
| То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се н |
| опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му |
| ади, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега са |
| рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али |
| сти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели о |
| Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без прес |
| ави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и б |
| ађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бић |
| у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила |
| д часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у свој |
| својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова најосновниј |
| од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, он д |
| Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш |
| но мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји пов |
| о је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти ме нећеш разумети.{S |
| ена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{ |
| треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе св |
| истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине |
| о враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно досадно. |
| на радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра |
| омичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, подбоч |
| сле кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано по |
| , јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се н |
| ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су мног |
| ош увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју |
| пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објасни |
| ма сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девоја |
| олико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећ |
| кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те опоменем.{ |
| стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због ва |
| о што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно ш |
| рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна |
| у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, потчињенија.{S} Ти потмули потреси меса |
| од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао |
| м улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће уск |
| олегнувши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од |
| лу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још.. |
| ја!{S} - Он се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме непр |
| !{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Срб |
| изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између то |
| ела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачиј |
| у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде |
| ти Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа |
| м које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лак |
| - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали тешки снопови месечин |
| малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила п |
| да после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, осло |
| шујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S |
| о звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и |
| лажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек |
| стави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно |
| ?{S} Он није могао довољно да се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело г |
| , он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чу |
| им небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један листић се ниј |
| решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може не |
| одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе који |
| е од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима д |
| ну, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, |
| амарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећат |
| е.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова изви |
| и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћење, он се полако поче спуштати степе |
| пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошап |
| ен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говори |
| орио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С теш |
| ци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} |
| и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој |
| у има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рука |
| авом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) |
| видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини |
| еме она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се задржи ни на чему што н |
| опљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он п |
| а кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба настаде за њ, праћено тим очајним кидањем, |
| јунака из романа који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету |
| урно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је зала |
| они на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњив |
| } Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма кога било управи сво |
| еме дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклиз |
| а личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство |
| непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикн |
| на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито С |
| тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Ис |
| осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогуће м |
| ост ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на |
| {S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам ч |
| о?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи соб |
| х парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кр |
| није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштан |
| еверном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та ду |
| у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то није он |
| е њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут |
| ид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пр |
| том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати сву страхоту пакла.{S} Карамарковић ј |
| S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо јед |
| ота. {S}Не промашеног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме посл |
| етака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну м |
| ве више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме |
| асак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нист |
| о оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а велич |
| цима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешки |
| :{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то |
| онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је пот |
| ежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га |
| , он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, о |
| .{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, |
| то је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе м |
| е речи су падале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче |
| .{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокре |
| е боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато н |
| његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који к |
| који није мој, који не долази од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да |
| едао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији ко |
| в, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити? |
| и.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи з |
| гу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је р |
| цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе |
| у, - призна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са сви |
| ш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - |
| S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи између Никодима |
| а слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S |
| прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и |
| та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или |
| - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног |
| било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар |
| ло више места ни на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по проз |
| е свеједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Рецит |
| ли и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (збо |
| , а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више з |
| препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао |
| како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам мог |
| ам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим |
| .. као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранст |
| сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше пре |
| рижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиљ |
| тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не м |
| о?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - О |
| носна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - |
| ј, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за ч |
| е једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом |
| чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опир |
| ајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S |
| овић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одг |
| ам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи од свих путе |
| дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо д |
| их", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је |
| ажио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, |
| е оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дугу поворку, под звуц |
| ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - |
| .{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи с |
| вић смешећи се.{S} - Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покр |
| о што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и |
| узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бе |
| се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном. |
| , не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манас |
| дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} |
| и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И на |
| који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која ви |
| Тај исти кратки и испрекидани разговор, то исто испијање на крају, настави се још за неко време |
| рстом по земљи.{S} И тај прости покрет, то ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло |
| стине.{S} Сама та жеља, сам тај покрет, то је оно најглавније. {S}Имате људи, који одједном и б |
| пски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њен |
| ини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је њег |
| што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији |
| ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати ј |
| што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један пут страх |
| дале на њену косу.{S} - Не, то о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних р |
| Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја |
| ор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ јед |
| часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши посл |
| лом, - настави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја с |
| ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га |
| Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим |
| воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она |
| Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то? |
| ученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Мишка.{S} Затим је понудих да седне |
| дете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је на |
| е сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви с |
| - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам |
| баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам |
| ба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили д |
| и.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - проговори он сасвим тихо.{S} Једно п |
| икну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном ско |
| тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти |
| ни рукама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси |
| за Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновито Срба.{S} Њему се |
| од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, как |
| а да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше |
| Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S |
| му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се расп |
| ско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ного |
| а него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} |
| } - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о |
| у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну т |
| етварао да слуша пажљиво препирку.{S} - То није парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то вод |
| илине од његовог повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси к |
| ић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеје |
| га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ос |
| н плану и пришавши сасвим Радмили:{S} - То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ј |
| е умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задрж |
| куша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је |
| ши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и |
| ткуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на |
| као глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто гото |
| х руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам р |
| стина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месе |
| да одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то в |
| неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! |
| нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила св |
| ар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали |
| адзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је |
| поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном оцу са в |
| ржати овако закључаног? {S}- Не знам... то зависи од тебе.{S} - И зашто сам се затворио?{S} Као |
| ама образе који су пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разуме |
| он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе ф |
| фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он см |
| тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S} Он се окрете сасвим прозору и онда, и |
| ство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас |
| е од природе дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити ж |
| ало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљ |
| у се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и |
| Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не |
| о да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујиц |
| тим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мири |
| мање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога |
| дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празни |
| е) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али |
| оге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затв |
| гућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем |
| ам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је срео?{S} И заш |
| ивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да доби |
| у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокоја која нас испуни.{ |
| њега и Радмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је |
| то, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да пр |
| ене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате |
| :{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, т |
| му место љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али |
| а човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њем |
| S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у |
| еровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, глав |
| ли сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права |
| на није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек |
| помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дођ |
| а стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{ |
| S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уз |
| осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира и спокој |
| и циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа не тиче!{S} Не, - прекиде се он, - ти |
| ог круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у |
| ата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, |
| ко игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из св |
| звесности.{S} Споменух реч: одбрана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек о |
| н једном огромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Д |
| е дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се |
| ило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот њег |
| рума, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се |
| те?{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један |
| тно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих о |
| еја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је данас.{S} Зашто кварити себи срећу? - и он полако |
| ћи план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат б |
| ем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја са |
| у и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи ко |
| спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је |
| лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарс |
| она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само нек |
| је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још дечко, разуздан и покварен, једва да му је дв |
| ару средину и њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гл |
| стане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико |
| гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је пр |
| танује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... з |
| о да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви по |
| ди који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан |
| ноћ када Јеша стиже до сеоске крчме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена |
| ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи је |
| то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном |
| беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима по |
| е се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усхићења изазван |
| поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једн |
| молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, за муке наш |
| атимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} |
| о себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори |
| ла је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршид |
| оју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мисле |
| зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је |
| га који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво ј |
| ута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети неприј |
| , свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатељ |
| мислио, добро размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју миса |
| и враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало догодити - помисли он.{S} И одмах, ос |
| обуде, ја не могу ни да их замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском |
| м подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити о |
| а задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да |
| надјачавана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змиј |
| кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Д |
| S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба осети да се и сам изда |
| ашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општ |
| могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд најви |
| није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Пита |
| з осмех.{S} - Питаш ме за оно друго.{S} То је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који в |
| нете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће |
| {S}Рекао сам: он још није знао како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S |
| вим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је не |
| а часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још |
| чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе |
| их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, мени непознатог и неразу |
| савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се |
| осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{ |
| ој страни метак, на другој манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућно |
| воје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је |
| олико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Кара |
| и, даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ив |
| рала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти т |
| .{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да јед |
| е поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} |
| јало је недохватљиво његовом разуму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино шт |
| ну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, ш |
| то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која |
| рен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, ш |
| вет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и |
| пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте к |
| аветујете озбиљно?{S} - Зашто да не?{S} То је најпростији начин да избегнете објашњења.{S} Та п |
| узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за |
| живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се ка |
| објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се са |
| ошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби п |
| а не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} |
| , ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{S} То о сломљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије |
| н је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најтежи |
| и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све т |
| ји су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су |
| као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо к |
| и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да б |
| ти његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и ум |
| никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си има |
| поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро |
| Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да |
| ају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може |
| тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи дово |
| о, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он ни |
| це ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тре |
| о различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног ист |
| ати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, |
| ну и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви |
| Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље ти |
| асова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. |
| ута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби |
| толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то неја |
| а Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који |
| пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи |
| ано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изг |
| ети да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и |
| о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео |
| ажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општ |
| ајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више не |
| тина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природе која се бу |
| свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Карамарковићево п |
| еобичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око |
| удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. |
| лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него |
| ај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао чет |
| ао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он |
| ригушеном светлошћу, он осети поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам |
| и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташ |
| као додирнути један непознати свет (да то није оно право?), то је као променити чула... {S}- Ј |
| дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ дого |
| редовала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S |
| а.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом куп |
| о стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му |
| смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, при |
| ежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледе |
| е рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљив |
| ола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, прол |
| ретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући |
| ујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање та |
| е испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S |
| ку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, |
| и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку, лак као |
| воју јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површ |
| зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Ва |
| и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта |
| Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам |
| оли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, |
| .{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се п |
| један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник |
| оној страни која му је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он |
| сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте с |
| а жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, |
| Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни ба |
| и, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карама |
| и.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{ |
| што одговара његовим склоностима.{S} На то се може приметити: једина несрећа његова лежала је у |
| и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошиш |
| Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} |
| једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} - Није Јеша кукавица, Милој |
| рба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тре |
| а?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекива |
| {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{ |
| и истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и св |
| .{S} ИИИ Идући тако обалом и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође |
| } - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, на крају стрпљења, |
| о. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то |
| ле и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала се његова стра |
| ше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то мож |
| а најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и до |
| вићевом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ств |
| ту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} |
| речи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло освр |
| ете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија можда пријатељица мога пријатеља и да г |
| ед самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људска приро |
| може друго да значи него дрво!{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је |
| онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, |
| - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте го |
| да када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти ј |
| ?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић ост |
| ном", претеравши преко обичног, примора то друштво на поштовање његове личности.{S} Он је мисли |
| же да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу |
| су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру |
| е. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме тол |
| Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи |
| еже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, по |
| шта. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар |
| } Међутим, овога пута код Карамарковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се пр |
| бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мањ |
| адак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, под ниским и магловити |
| ди, који није могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама |
| рамарковића по неким радовима он доживе то задовољство да на другоме открије оно што представља |
| Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могл |
| , виђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих |
| а, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини |
| , то тако снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола ве |
| , свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти |
| реном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша |
| с самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју |
| вим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету |
| емој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој де |
| етао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима |
| ва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат |
| ребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни |
| заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и не |
| ени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао |
| ј да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно он |
| гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времен |
| га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у мана |
| или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено пла |
| па макар је ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошл |
| о је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и |
| растршене косе, оборених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија пон |
| увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што |
| је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије |
| један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често |
| колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене |
| д стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у н |
| затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно шт |
| шта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео |
| бити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За |
| јвећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд |
| да цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде н |
| ако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он в |
| а.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих пон |
| ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Би |
| то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази |
| убиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла н |
| То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није св |
| поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али о |
| .{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се о |
| и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази |
| ега... једном речју...{S} - Када је све то престало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, |
| овора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соб |
| {S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим |
| онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скром |
| вољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, предано, а |
| више велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срб |
| безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{ |
| а бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних |
| само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази |
| Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} О |
| ј стари са његовом понудом, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат отку |
| оведе над столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - наста |
| гледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} |
| Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим нео |
| зам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије |
| о се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност |
| и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у |
| свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног детаљног описа п |
| у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно |
| .{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба. |
| разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врл |
| може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарков |
| штар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од ос |
| у, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп з |
| ког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да |
| а се пробија кроз провидно лишће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња |
| краја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клиз |
| то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, збо |
| више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако |
| и, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени |
| рат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије |
| што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу |
| дрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то |
| било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег жив |
| и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженс |
| рце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја д |
| е текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она б |
| - Како се зове?{S} Како сте назвали све то?{S} - О самоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би |
| ца вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објасни |
| ену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Ка |
| ву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног |
| вот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше |
| г и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - |
| избегавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он има |
| S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те појединости?{S |
| Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена |
| не да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово |
| м, заборавила на своје принципе. {S}Све то доведе до једног објашњења, које некако необично дир |
| арламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, п |
| она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редо |
| догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испо |
| сто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са |
| ије могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим о |
| резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направ |
| је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је |
| грали све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју |
| алог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} - Так |
| шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на немогућност те п |
| узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам |
| човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осе |
| јмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење |
| вима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на с |
| убав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за |
| и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недостојно?{S} Он није зна |
| значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - |
| да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су |
| {S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у |
| .{S} - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, тре |
| штинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S |
| као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искљ |
| што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног |
| бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поно |
| ница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да у |
| р зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањ |
| му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, н |
| есен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не пост |
| ... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило с |
| } Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочи |
| ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неоств |
| свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. {S}Рукоп |
| к, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, |
| а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична |
| почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су |
| догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та |
| ако је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подло |
| су. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} |
| вога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то ј |
| ико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења и смрти |
| ким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и наго |
| а гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} О |
| тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности н |
| питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак прек |
| . {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Од |
| у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом |
| што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крв |
| ем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уостало |
| ебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја сам |
| } Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, |
| у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по |
| да нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, али ник |
| јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег |
| корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то онда живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, н |
| добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам дон |
| т, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} |
| ствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један ве |
| кућа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једн |
| вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све на |
| тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, к |
| догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога шт |
| чиње, - помисли Срба, - па ипак, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових |
| може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Дост |
| живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то |
| хов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију |
| ази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје |
| од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то раз |
| у, на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јак |
| , и смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве с |
| и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, |
| једном спором, омађијаном ритму; све је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чин |
| у дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила н |
| и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест |
| бљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је то само игра.{S} - То није истина!{S} - Јесте, истина ј |
| до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против |
| што у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не зн |
| врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S |
| е Јеша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крст |
| младић са свим тим причањем?{S} Све је то смушено и... {S}Карамарковић ипак настави.{S} Он пре |
| ек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли Карамарковић |
| ене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од пла |
| на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, |
| им најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари усред многих |
| тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин |
| јан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после к |
| воје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је |
| Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обитељ свету |
| ећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то дволичност, страх од казне?{S} Не, Марушка, страх од |
| мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И ј |
| и ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене |
| а ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео заједно са неким...{S} Мислим да се зове Ка |
| воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете |
| злет? и онда иако није знао о каквом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се |
| да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини |
| је осећао да је решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, |
| ај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један јед |
| ако прилази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - |
| оси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на |
| као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје м |
| шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније |
| и по први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" |
| срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изне |
| где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледат |
| спитујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искре |
| ему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи |
| то пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њег |
| одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали с |
| Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Је |
| рба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је |
| говора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачнос |
| ваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, п |
| ике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било как |
| а се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати г |
| својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да |
| ружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потр |
| е, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила н |
| играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђима о зид.{S} Непод |
| ачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог |
| на му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грл |
| ! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном |
| алочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу |
| мо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било за |
| пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - |
| влачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге |
| , облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само ј |
| ро непокретност, несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са св |
| .{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао |
| је понављала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, оста |
| је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препр |
| е све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мут |
| живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни |
| тале ломљењем камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пу |
| дмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа |
| сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} |
| адихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: |
| ало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашт |
| Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са још навученим капуто |
| аше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, међутим, о |
| к онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: |
| ј карактер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са с |
| ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати |
| ну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? { |
| S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, није разум |
| лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, ос |
| уштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата ш |
| , криви зидови, напукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се |
| , дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откри |
| рво... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој р |
| а.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше |
| је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш изр |
| што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са |
| дљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није п |
| {S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поче да гл |
| ба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једн |
| н унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он узео у |
| S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватро |
| овека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два но |
| ти да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника. |
| вог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Ник |
| е обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно шт |
| дућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говори |
| чуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онда не |
| аја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мис |
| мати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну |
| исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу нед |
| и дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. |
| бог чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио н |
| } Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим |
| примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он бе |
| и тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом. |
| р често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочекиван, пре изазове мргођење обрва (неки |
| амоћу (пустиња је само симбол самоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуниј |
| едања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потмула и не |
| он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S |
| у се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далек |
| сним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код |
| у жмарци, како ми сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњава |
| е храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу |
| же, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштањ |
| то је "све свршено".{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече с |
| вијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако с |
| ој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и та |
| еко мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да б |
| ахвалан, Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде |
| иривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ |
| уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једн |
| цимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, једа |
| рочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова |
| ног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} |
| тавити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Добро |
| етрну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћут |
| напусти тај несносни посао и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три и |
| тампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи |
| га, страх затим да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један но |
| пљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред све |
| валијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао з |
| е у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очи |
| јући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у т |
| мртоносно и за његовог противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много веров |
| војим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни |
| ип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници |
| њој се спава, она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не |
| твореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а |
| ко хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те рома |
| о Радмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим |
| ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отер |
| уна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да м |
| истане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи |
| узетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигурава |
| крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости његовог подсвесног живота, та |
| им, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојат |
| ј последњи он изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјаја |
| еке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили |
| амарковић мењаше са данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би |
| мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и |
| чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно да ју је та особина, так |
| као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари |
| асја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против т |
| та.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба |
| е светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове |
| највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамар |
| о пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Мари |
| није могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трб |
| ном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам н |
| међу замишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком п |
| би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се поново понављала.{S} И ово |
| сова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био н |
| А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, |
| са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S |
| да.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Радмилине речи, |
| че осећати да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослања |
| због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - |
| му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђ |
| лико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физич |
| по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе ц |
| одан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам |
| објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би |
| о беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећа |
| да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако о |
| најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и |
| . {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и даље. |
| м слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ |
| тар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи д |
| лушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољном с |
| али свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидат |
| S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа м |
| ајзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да п |
| олако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту |
| је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше |
| д велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном |
| прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчеп |
| ом?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... код своје глав |
| који не скидаше очију са ње.{S} - Је ли то дефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела |
| ази на једну особу која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, т |
| човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо а |
| ом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! |
| кост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарков |
| забрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велик |
| том, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развије |
| волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег н |
| постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја жив |
| Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - О |
| под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, н |
| код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек кој |
| } Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појми |
| е само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми н |
| кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само с |
| стао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та |
| другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција |
| ло је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{ |
| раз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остаја |
| вих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго знач |
| трасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати д |
| хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је дол |
| дређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух |
| било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што ни |
| морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја п |
| к.{S} Сада, прелазећи двориште, паде ми то на памет.{S} Карамарковић не одговори.{S} Он остаде |
| у, себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равно |
| е да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак |
| без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, |
| ченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, |
| је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси |
| брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. |
| у реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Тај спољни недостатак |
| авати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву н |
| а дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и |
| ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је клечао пред њом, обгрливши јој коле |
| ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај |
| ња сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам с |
| њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манаст |
| лади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - |
| јући неком да има право, него допустити то признање пред самим собом за себе сама, макар се у с |
| {S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то је решити питање жи |
| четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулно |
| сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе н |
| да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада по |
| А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања о |
| шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим осећањима, са св |
| вић, са свим својим звањима.{S} Рекавши то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?.. |
| рво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И можда |
| еђу Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи са |
| уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га с |
| тим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћу |
| сам пропалица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз пог |
| ти човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на |
| сли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скрив |
| реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњава |
| им ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио |
| у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе ж |
| мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суш |
| ?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је |
| амора, промене места, простора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута о |
| рити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао |
| лећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у |
| {S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, њег |
| ва.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љубави жели да оде |
| ритискао осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу |
| ц, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хи |
| нимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, |
| жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше обја |
| ладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, и |
| ек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, немајући никако појма шта Ра |
| још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра |
| а, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа пр |
| ћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са |
| има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек |
| оте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је с |
| лучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је от |
| јединости?{S} - Дознала сам их.{S} Него то је свеједно. {S}Највише ме занима зашто сте му прво |
| фесор.{S} Он наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може |
| живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају |
| гову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уз |
| прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозни |
| и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће!) он није знао.{S} Тек неколико м |
| и Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за |
| састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не |
| бу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црве |
| де удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарков |
| вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, ов |
| а тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном облик јед |
| одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у |
| његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило.{S} Ја нећу да |
| ом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за |
| све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изго |
| луђивала и свирепо мучила.{S} И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне |
| арамарковићевих пројеката.{S} И не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа |
| а извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно према другом |
| у Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шере |
| а вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, зб |
| вори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га |
| је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На руку јој скочи |
| S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст ка |
| сти.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи оби |
| анастир мислио као на спасење!{S} И зар то није страшно, - сети се одједном Срба, - тражити пом |
| ију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим |
| свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, нен |
| чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту |
| ам да знам.{S} - Зашто морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је |
| дмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју |
| сове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног бр |
| S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште |
| ва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам |
| јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решетке |
| се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S |
| утање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна |
| ри његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} |
| у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и п |
| а бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. |
| ад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била |
| ла у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Срб |
| ом нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипак, |
| морана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре за |
| ког друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога ве |
| ко је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и |
| народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквен |
| иви тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први п |
| скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претеранос |
| асилија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, С |
| дличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној |
| .{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори |
| са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала |
| у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће уз |
| м кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, |
| ом, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири ј |
| бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама исп |
| и Радмила осетише немогућност да искажу то све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она |
| се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, о |
| раснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је зау |
| покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и остаде на ме |
| а, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић осећаше да је с |
| чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није и |
| тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, ко |
| ова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвр |
| употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и ослонивши с |
| више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао |
| о радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могл |
| надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најза |
| несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други д |
| се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови с |
| тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи нег |
| ."{S} "И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{ |
| соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и ни |
| кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста о |
| почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и |
| а још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он ј |
| хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да |
| ругима, као ово сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не ост |
| елике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежност |
| сте обесне људе који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек рад |
| после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске |
| што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се |
| трже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Н |
| подне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у |
| у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када |
| на прозорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, |
| ставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко зам |
| ст без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отров |
| де, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од |
| а нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{ |
| видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Т |
| свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: |
| увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната |
| ју, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Пот |
| вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да го |
| шковић, понесен, страсан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за вре |
| мила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови кој |
| азвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било ј |
| није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљањ |
| са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говор |
| - Једну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жрт |
| кавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, п |
| е, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам как |
| ао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а за |
| подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмила.{S} - Добр |
| некако нарочито Срба.{S} - Она је пред тобом, ти си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати |
| {S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{ |
| а до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још н |
| м само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна |
| порство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе нег |
| ра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која д |
| а је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мрт |
| истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим |
| ар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ћ |
| S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног |
| још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би |
| ак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} |
| ва: нешто налик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог. |
| к укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није п |
| о није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње б |
| изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше |
| то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он се осећао лак и радостан.{S} Два дана |
| ог" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива |
| ема склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њ |
| ма од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на неш |
| те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима |
| и олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пре |
| ећаше срам од нискости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и |
| реће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромно |
| изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Бор |
| исао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде |
| воју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{ |
| етно испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам о |
| у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запаж |
| ећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше |
| е задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после |
| е неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у св |
| ша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егоистичког страха (препала сам се краткоће мо |
| стеже песнице.{S} Затим, престрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{ |
| ћи једно тако обично извињење.{S} Он од тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, |
| ено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су пев |
| као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазити кроз догађаје очију |
| од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све необуздан |
| како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамар |
| је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна др |
| , ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсо |
| ви?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није осећао ништа друго до ми |
| Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као |
| смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светло |
| одстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокре |
| дисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Ал |
| теже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на мн |
| {S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресај |
| цкати због његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није би |
| олумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачка |
| на, његов револвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине |
| ик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена |
| ети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S} - Имати о |
| овно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, |
| и?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на о |
| бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче жу |
| али бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрби |
| оживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, заносног, срећног... |
| да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему њего |
| и дете које крсти Никодим.{S} Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше до |
| рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности) |
| као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док сам, пробуђен и |
| ње снове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневал |
| је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмил |
| томаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим теле |
| љкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, |
| затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, |
| ивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види |
| чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са му |
| крило (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде |
| био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбин |
| : његов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видет |
| S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говор |
| љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се и |
| њеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} А |
| све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бој |
| а. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му п |
| у Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгл |
| - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда |
| другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је |
| ти нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S |
| ађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, д |
| ске капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по |
| гог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог тела и оставили овде- онде по њему св |
| сти, све под тим пригушеним речима, око тог незнатног разлога.{S} Понесена својом ненадном храб |
| Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претвори |
| {S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену ст |
| ебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и |
| иног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом |
| и он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и сла |
| л.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, |
| а плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}При |
| биљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што ј |
| разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} - Кој |
| аху нестале, ишчезле, погинуле... * * * Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној |
| могући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те благотворне |
| еху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махо |
| су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{ |
| н осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чу |
| то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смир |
| веће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство ј |
| } Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} |
| на - и он осети стид и срамоту од свега тога; он осети да је то недостојно њега.{S} Зашто недос |
| } Радмила одједном осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара |
| вавоме занату...{S} Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу |
| {S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други н |
| згледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, остављајући на страну мишљење света које нисам ни |
| ству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, једна малена светлост, н |
| миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жељ |
| ој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учи |
| су да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љу |
| ста.{S} Он осети неодољиву симпатију за тога младића: каква интелигенција, каква једноставност |
| а излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду |
| де живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, |
| им питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надо |
| а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све |
| ини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све |
| ве то што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио |
| арудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и о |
| рском животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осиг |
| због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то питање, - настави професор, - то ј |
| Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необи |
| у тога пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или |
| а.{S} - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што ј |
| Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, |
| гледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер т |
| лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. {S}- Решити то |
| о важности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо |
| лико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби |
| ао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: {S}Радми |
| S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карам |
| шавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, б |
| исто као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала ј |
| штала једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причиња |
| и, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ т |
| то што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених оч |
| ла све јаче осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто др |
| он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала понижено |
| во: несрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих |
| адмила, сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у с |
| хао преграду која ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младош |
| м: такав сам.{S} Промена је зависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад |
| и открива претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија ј |
| ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} Та и ја сам од крви и од меса.{S} И ја |
| њему, ма колику непријатност осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима |
| ивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког со |
| длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S |
| леда, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у |
| е, очекивање нечега необичног, страх од тога, страх затим да то може и не доћи: и то је очекива |
| о:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, |
| х кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Радмила п |
| , ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} |
| ито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} |
| } - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојин |
| S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карама |
| стан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће н |
| нао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочит |
| о манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стиза |
| ш по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поч |
| упујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он |
| еше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсечним покретом ц |
| ила чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда он |
| е.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више н |
| и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себ |
| ају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да |
| ић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео |
| ости.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеле |
| {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, б |
| је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада ча |
| Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у сво |
| рагедија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући с |
| решњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и |
| огађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, и прећи |
| а због противности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} |
| покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да |
| из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао |
| мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога |
| омешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се мог |
| помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор укла |
| монденског и лаког, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од |
| , да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви об |
| S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напо |
| ва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на дом |
| жно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и |
| лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног а |
| да више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главно |
| ва", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да |
| ила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомиња |
| сти, ради којих је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флаш |
| атити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастир |
| ну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов о |
| јној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила |
| о осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју |
| је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржа |
| иже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче какви |
| риметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости |
| а последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и још јаче) потребу да стиша у |
| а За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе |
| оде, која се није могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би л |
| ј живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, његов карактер, и онако склон настраностима, беше |
| , зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно друго питање: где |
| дмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и неж |
| мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да |
| ање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", |
| вљена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да |
| Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубист |
| ада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: то је данас...{S |
| пусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стуб |
| чинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је пр |
| сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно доба када све |
| човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом |
| у у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се |
| ом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали |
| се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да |
| дмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала јасно: |
| подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, т |
| тресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајно |
| а се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да ј |
| ајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, |
| лазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да т |
| огодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напусти сасвим мисао писма.{S} Много в |
| о оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, зат |
| ито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се ч |
| ог часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочи |
| ност, огромност ломљења, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега д |
| која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, р |
| д самим собом и непристојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогу |
| де.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он остао због тога што је у ман |
| е тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри |
| скела.{S} Карамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених |
| зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан о |
| а.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био за |
| .{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе из |
| у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла из |
| ог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, |
| интимних и скривених мисли, сазидана на тој нетачној претпоставци, лежала је срушена.{S} Самим |
| три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у |
| ђу двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим чове |
| отиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, |
| а би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, |
| едан мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог и занимљивог.{S} Од прво |
| а у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за попл |
| можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му с |
| и нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} |
| просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, им |
| изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{ |
| ла право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов кар |
| за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратк |
| ивота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се наметне друштву са свој |
| по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пл |
| тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма? |
| м Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим за седиште и д |
| ла је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама |
| ењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али о |
| Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше |
| авна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, м |
| {S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па |
| и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која бе |
| ве непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућ |
| бог тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се |
| ћ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, |
| андала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен |
| једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој с |
| је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада |
| аног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине |
| увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли ниј |
| м басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучно |
| његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} |
| ише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} П |
| осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Н |
| ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет |
| нашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сум |
| ђало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младос |
| о; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном О |
| гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, пре |
| ру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе ва |
| оњена сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља |
| у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поно |
| егов положај изван конвенција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несре |
| у; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време гов |
| ла се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додир |
| часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, преда |
| доше.{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже висо |
| није ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Ж |
| ј доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ват |
| ша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пут |
| ам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да |
| рност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило тако ненадно, |
| и лажних пријатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се |
| епознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је |
| очекујући нешто. {S}И тога јутра, као и толиких других, она сеђаше крај свога прозора, са везом |
| оља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита |
| рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би с |
| а развије ни пред самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по по |
| {S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатко |
| алом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекива |
| у је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те мог |
| {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање своји |
| ј очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{ |
| од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неин |
| вори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први |
| јажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празн |
| толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртеж |
| Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрет |
| е њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази |
| ништа друго до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим ми |
| чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да |
| дало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, |
| тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} |
| м часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и |
| е познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредно |
| рковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пу |
| и о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Ост |
| кар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је посто |
| толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећ |
| ло толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; јо |
| се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једв |
| р и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег ра |
| сли да сам луд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној варош |
| у из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног изра |
| е и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану то поподне |
| његово крто здравље, које је Радмила са толико муке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било до |
| место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре нек |
| ратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим |
| се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње |
| једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу сли |
| јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и по дру |
| а љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном прис |
| један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била |
| рет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од оног доба и ниједном се нисам задрж |
| за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање да се са |
| еривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Он |
| падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све чешће бац |
| - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што |
| се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осет |
| е, добре су скривеније и дубље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа |
| њу те странкиње.{S} То испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на |
| о њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, д |
| ам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опро |
| {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог п |
| - смешио се Срба, - није потребно да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г- |
| рођака стара и ружна као ђаво, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај са |
| S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш л |
| чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи самом, како је он жртва нечија |
| у свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колик |
| ојој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује |
| е:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда |
| по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто онако прозрач |
| а... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда за себе, он додаде: она је зд |
| не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео м |
| о не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окрећу иако ј |
| м доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све |
| м? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао пок |
| ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега о |
| шке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду |
| а о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење п |
| е нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпун |
| да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне ре |
| бе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом би са |
| није: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте з |
| ри озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла |
| .{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека |
| ти слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он |
| рими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила о |
| сова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за |
| е можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сад |
| је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи поново сретоше.{S} |
| идех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степе |
| манима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слика створена произвољно, |
| - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Ми |
| него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други пут што |
| ), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљења, лебдењ |
| Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се изди |
| а открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крај |
| под лањским листом који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у к |
| од мене, то сада јасно осећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пр |
| пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да |
| то "срећно" свршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да |
| ом блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, колико их ни за два сата зрелог разми |
| кали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Ти се |
| зи пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо |
| уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу вазд |
| зим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не помисл |
| одина, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику |
| никад неће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се мож |
| S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне |
| ши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу препирку.{S |
| тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стој |
| ти.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада |
| , несане ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним |
| , ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи |
| и Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио к |
| ају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Ср |
| ило мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико од недостатка једне ј |
| амо прави новац.{S} Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво |
| Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да т |
| S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о истоветности могла проћи кроз |
| ом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неум |
| .{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци (па само је |
| нска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Ок |
| ри својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствености и њеног духа, а све натоп |
| у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно д |
| јим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим |
| иташе: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељ |
| о, толико мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубист |
| ћност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам н |
| у, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично |
| е природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личнос |
| мен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, беху |
| ја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да |
| обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, с |
| ише приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и |
| S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући |
| {S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се б |
| и ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То |
| свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - |
| да да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, |
| ч.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче |
| е у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтел |
| мула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били |
| , он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онд |
| {S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила |
| савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способно |
| једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе |
| ожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње вр |
| шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико туге, да |
| ћ, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се |
| о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности |
| ао што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам во |
| , одбранити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељ |
| на у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упи |
| а врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним мукама, да чак и |
| его сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки и |
| орени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то |
| заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити |
| н човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, |
| ен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта |
| учљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног |
| скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, |
| човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна!{S} И |
| репак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала т |
| коро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као д |
| , он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Сто |
| удући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, онако стар и малаксао, |
| и се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о руку са тим старим господином, |
| није покретао. {S}Остоја остаде дуго на том месту, непокретан, леђима ослоњен на камен; Јеша за |
| се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само шт |
| им заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и |
| иваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачал |
| ка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане |
| ремена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беш |
| за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладн |
| је прелазио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледели |
| и је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{S} То му је дон |
| чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се |
| неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам |
| во, не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростит |
| и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетреми |
| Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић у |
| о љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се |
| и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, |
| дан; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих ти |
| лопљене: то је Марија.{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком д |
| арске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског |
| зовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга |
| , дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и та |
| то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен |
| постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свестан својих поступака, и да је "отац свих људи", |
| м све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицат |
| а главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са о |
| ирање и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, |
| у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не об |
| час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без зак |
| бре особине.{S} Страх за њега даде свом том њеном замишљању нечега одлучног и јасног.{S} Јесте, |
| ка и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и |
| ност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била |
| к над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светлошћу која се пробија кроз провидно |
| ош постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не в |
| мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред по |
| направљеним осмехом, настави:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљ |
| Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема |
| нција и обичног тока живота?{S} Ето, по том свом положају, по тој несређености, по жељи да се н |
| непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично |
| вори.{S} Стајала је непомично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао ре |
| час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{ |
| његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до послед |
| бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када |
| чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог |
| а мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, глас |
| небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, пре |
| снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну |
| хујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја |
| ог нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим т |
| дна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак |
| Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарк |
| разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамаркови |
| Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су |
| оче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед |
| апију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на |
| замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасв |
| м, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не п |
| ни роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која |
| е по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако |
| и се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} А |
| пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми |
| вао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јак |
| , као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра |
| на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, ј |
| ња части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пук |
| .{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - По |
| нину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само њего |
| учи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, обј |
| ажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није |
| чило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било |
| га живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без при |
| на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим р |
| S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећи, |
| мо Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство, |
| е око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило св |
| као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир!{ |
| азу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова |
| аше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} |
| Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? |
| у воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, румен |
| престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) св |
| смехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стај |
| д дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против |
| налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима |
| есвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушива |
| ?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, преб |
| ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто |
| ити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и уко |
| а му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он |
| између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, збо |
| е недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога чове |
| је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део |
| бровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно ниј |
| у у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро н |
| т! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређ |
| страшено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: ј |
| је не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен |
| ојачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само је |
| Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махо |
| нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим |
| лаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се |
| те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у је |
| јег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана |
| лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не зн |
| кање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање |
| ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} О |
| S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што |
| дило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем |
| тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, п |
| сада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене ни |
| знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја м |
| м није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега сам |
| еби; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболе |
| два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди В |
| а није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра би |
| , било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са с |
| дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ |
| да већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете |
| јно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, н |
| осле онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је |
| а, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказ |
| видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене гл |
| дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ко |
| догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна но |
| {S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога |
| зо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој пра |
| бледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога пос |
| ливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутр |
| ј, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед |
| о их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност |
| ала им рука мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове |
| ете Срби:{S} - Има два могућа завршетка томе. {S}Први је када жена, занесена том лажном ватром, |
| м остаје иста и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Кар |
| и веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, |
| абирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би |
| зарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, се |
| ава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље поглед |
| мог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше Србу као доброг и у ствар |
| S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није |
| а је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, |
| } Он није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде д |
| е ослобођење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је |
| овек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Вел |
| а? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она тако ретк |
| и.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надала, Срба се спусти крај ње на колена, и обгрли |
| , у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што је учин |
| м крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним л |
| ене, роман очајања, роман поштења.{S} И томе роману он се слепо подао, ради њега жртвовао најле |
| дносима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки |
| омисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Те |
| реба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би треба |
| је ипак прокљувио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S |
| и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати поте |
| прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Радмиле и да то прегарање ишче |
| је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, |
| а све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мисл |
| ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, неп |
| сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије |
| оме, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно је |
| питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто |
| г новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - |
| задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, |
| ећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне усп |
| аше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог живота.{S} Од свега о |
| рана мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво |
| S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи |
| блацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то |
| е подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасуш |
| кше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти т |
| е без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипак, |
| а једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у с |
| све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио |
| {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о ме |
| И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај је |
| ом страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи т |
| Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли |
| тити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио |
| ело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни т |
| асаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказ |
| јапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихов |
| } - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толи |
| сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недо |
| азивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа сав |
| и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаг |
| у (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним му |
| и поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бл |
| хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} З |
| разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у сво |
| био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гл |
| лас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губ |
| о биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху п |
| је битисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утоп |
| значај једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црн |
| ојма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребн |
| Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавн |
| је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, |
| Радмила никоме не рече ни речи о свему томе, иако ни она сама не одреди ни за себе саму цео та |
| и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, |
| нутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сад |
| , после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - |
| по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{ |
| - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно |
| .{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о |
| ећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{ |
| га што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{ |
| и на столу ни на полици, то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету |
| е благо; и скупоценије наследство, него томови књига, него дани проповеди.{S}" Овде се лист зав |
| ако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтересо |
| ц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, с |
| твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон:{S} - Ја то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас ша |
| ваки од тих догађаја носи свој нарочити тон, своју нову драж, и најзад изазива нове мисли, нове |
| о главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу |
| дине, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвик |
| ме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да ј |
| лазећи одједном на један сув и званичан тон, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви мог |
| а касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које |
| росрбијанском селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори |
| је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земљ |
| ицама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по гл |
| љанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је не |
| је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процвет |
| ико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас ј |
| . - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну неср |
| прост.{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Т |
| прамен косе на слепом оку, лак као дах, топал и румен од сунца, и та поза, тако мекана, тако ти |
| ослобођења.{S} Замисли, Марушка, један топал пролећни дан, са небом покривеним прозрачним бели |
| ве; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи |
| ли; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, з |
| чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило ство |
| ој калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" и |
| е у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја Маро, које те ј |
| ри врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, леб |
| се није могао предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио о |
| му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На њег |
| , давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мис |
| ећ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пијанки.{S} Друштво за |
| ше загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; |
| - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може нау |
| четим девојаштвима, са својим опасним и топлим сновима, несвесним жељама, слутњама...{S} Та тре |
| браз уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, настави питалицу:{S} - И ово?{S} Како |
| е, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске б |
| се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! |
| једно какву косу има и какве очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено |
| мати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку руке, те среће која долази само |
| Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву |
| ему дотле непознатом слашћу, руке испод топлог јоргана, он помисли: и она се можда сада буди... |
| која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и |
| затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз |
| је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе |
| о остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћу, он осети поново да то ни |
| рано пробуђеном, овако опруженом, овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, н |
| , окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фиј |
| ћа и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, |
| вић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану глав |
| ијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часо |
| огодити - помисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто |
| , под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваки |
| личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од |
| који се полако стишавао; мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала |
| им дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађ |
| и.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам позн |
| дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао |
| је. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на |
| је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену |
| прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код к |
| .{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен уз |
| малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Неб |
| ди за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи |
| рану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каме |
| ишта, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} |
| се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шу |
| ом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према |
| д влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогућ |
| спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то |
| секата који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним у |
| } - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Ш |
| више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз пос |
| Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се |
| све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S |
| им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи су као јаје из кога није прокљувило пиле: |
| тела и оставили овде- онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним |
| зио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада вез |
| зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и сем тога, осећао је и даље (и ј |
| S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то ј |
| г унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он је после сам по себи |
| ме њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева излазила је из тога што он ви |
| био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног социалног |
| {S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се говори |
| звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њеним очима.{S} Само |
| осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом |
| остајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамаркови |
| ену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичних догађаја који прохујаше, њена младост не подл |
| уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, нара |
| ала је нечега и сувише озбиљног и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијал |
| која је већ живела, која је имала своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не |
| , када нам све мисли, сви откуцаји срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи |
| ве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни вазду |
| ут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у д |
| зу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба |
| си, сва та мала разочарења, ова та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља гр |
| оступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) |
| иза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да п |
| ко се тако може назвати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мал |
| авичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да до |
| женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше о |
| ва, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он |
| е природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео м |
| колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у изв |
| хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам з |
| ног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену половину, човека ко |
| ми деснице Краљеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко це |
| е Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо п |
| а утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу која је љупка: је ли т |
| ко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му ј |
| разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све г |
| има) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим врат |
| гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дош |
| .{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се |
| ристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празни |
| ртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима |
| ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећ |
| е, који су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имал |
| крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пе |
| ј надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила т |
| кажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећањ |
| ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви |
| у.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} Једин |
| сам и остало ја продао... ни од кога не тражим да ми их поклања поново!{S} И најзад, - рекох, - |
| е, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао |
| ј.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се рукова и затим |
| и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском м |
| едате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и |
| де.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег |
| Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар |
| авала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не поми |
| према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у |
| је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога д |
| лупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и осл |
| пре тога на коленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може |
| осмесима и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети |
| варао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се наро |
| е: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Т |
| потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пута "да иде до кра |
| шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спусти се |
| , колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што |
| е љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поподне? {S}То је Радмила понављала |
| ним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито место и сцена се пон |
| часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу ли |
| ом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погин |
| знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{S} Он је збиља ос |
| ије страшно, - сети се одједном Срба, - тражити помоћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви не |
| а крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они по |
| жним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузро |
| Срби какав прекор) и сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је |
| ује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна |
| мах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у |
| оме непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто притисну дуг |
| ја се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не на |
| и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, |
| блем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је |
| то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак. |
| има, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или к |
| оје би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу |
| да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три сто |
| , ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљнос |
| да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је помагао да обуче |
| а светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи |
| љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађ |
| ишта друго до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до једа |
| азговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали |
| бину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче |
| Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени |
| Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} Стојећи на обали он је, са рука |
| и напомињати) Карамарковићево прегарање трајаше само толико док је о томе размишљао далеко од Р |
| то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један дан, једну ноћ, још један дан, још је |
| елике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један матер |
| у гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише |
| хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романти |
| хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту |
| е нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат |
| узама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: |
| S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - у |
| је куцкајући пратио како се та лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра |
| сме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разго |
| роси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су м |
| ратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље |
| тричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи |
| део, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на |
| алма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала на |
| а шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кнез-Милетином дођосмо до једне од оних м |
| воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучен |
| з те равнодушности према Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и о |
| ј?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба д |
| меју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром |
| Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао за вас. {S} |
| еће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пешт |
| ном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га прок |
| и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прили |
| улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, изме |
| не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју судбину; зат |
| наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - И то тако?....{S} - Све д |
| } - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и |
| ш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је в |
| ло кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када |
| } Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је јо |
| ао сам право, - мислио је сав очајан, - треба кроз свет ићи са лажју, са маском.{S} Тмурно доба |
| да колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрен |
| ? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба поч |
| а бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела тр |
| Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новац |
| лед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што |
| свело на једно једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још |
| гове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини |
| .{S} Једно једино, и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво |
| то бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застаја |
| објашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи зл |
| ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво дока |
| итање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или не?{S} Више није пита |
| ништа; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје отк |
| потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, |
| и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити о |
| к живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: уве |
| ачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајућ |
| пролетње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена |
| о је најстрашније.{S} То је пропаст.{S} Треба само неколико недеља, неколико месеци, и све се о |
| асвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога |
| је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} |
| овог. {S}Он тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко с |
| .{S} Он је осећао да је све речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се |
| чно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} |
| нало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде |
| а није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети све "из почетка"; он се осећао немоћним |
| аке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако ми деснице Краљеве!{S} Ост |
| Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам зна |
| ма, несвесним жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, |
| ло отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост |
| ост да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не |
| сла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, |
| детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се з |
| ново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлос |
| ка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послал |
| } Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да гов |
| разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе |
| нутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег |
| пита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да о |
| з мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на нер |
| ба, не треба одговора!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не |
| је стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећања и да признати једн |
| опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да |
| еност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивањ |
| упрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па |
| ности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама п |
| се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} |
| а није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се |
| м облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивља |
| човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла |
| и молећи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало |
| смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду п |
| дговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био до |
| ло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и |
| Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упит |
| говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас |
| ј пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, д |
| е цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, |
| ву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу |
| смирити мало своју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на |
| - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "оп |
| воје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) |
| онда?{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто |
| ти узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја с |
| једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S |
| ја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном |
| из њеног друштва, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од |
| чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву |
| еног нашим старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижно |
| S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што ј |
| дна девојка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како го |
| и? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, |
| говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде |
| - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, |
| } И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, |
| чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да об |
| имо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волели бо |
| ушење. {S}Седела је на самом рубу јаза, требало је само пустити да тело клизи.{S} Одједном, узн |
| на узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузет |
| ци понора; она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му са |
| ога, мени непознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост |
| а је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годин |
| етке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промр |
| ди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примет |
| занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном |
| и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће |
| еленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чеж |
| и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у на |
| љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда на |
| средсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке с |
| да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао сваког |
| обро промислим, све се догађало како је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа |
| о решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога |
| Срба се задржа само толико колико му је требало да помисли: како ме пажљиво слуша, како не веру |
| било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право |
| рудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене места, простора...{S} |
| се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}У |
| И то по свему: прво, Карамарковићу није требало осигуравати материалну страну, јер је излазио и |
| сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да |
| вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клис |
| S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навикнут |
| облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун ом |
| ила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити.{S} Треба ми још један дан времена, |
| е.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он ча |
| а комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло |
| ође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, |
| бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађ |
| са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној о |
| } И одједном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зел |
| .{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале ло |
| од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако слом |
| није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не |
| свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињен |
| мом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично извињење.{S} Он од тог за |
| у која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и срећан живот, а место тога |
| ебало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаш |
| , - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Ч |
| ..{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и сво |
| о окрете.{S} Он помисли да је тим путем требао проћи, кад-тад, раније или доцније, и та му миса |
| ћи у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} |
| .{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет |
| цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам |
| ао један тип људи (поред оних обичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је об |
| разном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисур |
| гарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно и љутито промумла |
| сочно и зелено.{S} Радмила прође преко трема, разгледа свуда око себе.{S} Срце јој је куцало н |
| ве лозе, која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се п |
| свим напустише кафану и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвезда |
| било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о |
| одимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због |
| ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло чест |
| ву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; бо |
| радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети |
| удбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нем |
| , свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се |
| е некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов жи |
| лико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухва |
| м празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисл |
| му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смир |
| ха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још у |
| мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих свак |
| у? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло |
| згледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, |
| ам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој г |
| .{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наст |
| ном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде непокретна духа.{S} Прозор се све више |
| је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онд |
| И мушкараца, наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се п |
| ао мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба |
| тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподн |
| размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао |
| ко отвори очи.{S} Он пажљиво посматраше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних |
| во пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или д |
| извадивши једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је мо |
| е све јасније осећао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао |
| ковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе на |
| - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших |
| више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неиз |
| а, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда кренуше сваки својим путем.{S} После |
| сети огромну празнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S |
| је уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па |
| одом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га |
| бе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несигурним и савијеним коленима, лелујајућ |
| Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, С |
| ане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољив |
| и; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је |
| Радмила остаде тако непомична, неколико тренутака.{S} Необична празнина и пустош плавила је њен |
| ивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај себе, он није тражи |
| ли је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - |
| ми, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад |
| проживео несвесно неколико најчистијих тренутака, додирнуо мистерију највеће среће где престај |
| јеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељ |
| ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде пом |
| дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са отвореним картама.{S} Т |
| испарењем, прашином, сунцем.{S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно ч |
| гово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати |
| ће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје |
| па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих прохтева и склоности), до |
| тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; |
| ао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разу |
| м се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живо |
| у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, ба |
| гов рукав закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети сл |
| цељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, |
| био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да им |
| ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамар |
| ласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у |
| од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша п |
| вади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! |
| {S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковићевом, Срба н |
| обар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, |
| оће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно снаге да |
| лед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило |
| прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи |
| е у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми до |
| вући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче страни која је |
| непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај |
| ом потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је |
| м.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било в |
| се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до |
| сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У план н |
| ише није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, к |
| ио само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његов |
| уће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месе |
| жно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S |
| , варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти разми |
| а нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа чо |
| уч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих стра |
| без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да |
| , њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проба сврши н |
| тала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не зн |
| ? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже |
| жњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} |
| , формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствар |
| ајстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или снагом, из |
| ", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живота, са |
| доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла.{S} Ј |
| онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду |
| је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његовог жив |
| ло, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једн |
| ао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковић |
| н од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то д |
| у, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид. |
| атељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се |
| горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уз |
| итање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер С |
| асти и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, к |
| стице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загушивањем. |
| власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и укочено |
| скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог |
| ољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни |
| узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пређе ру |
| шено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један |
| ан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један |
| нство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми се прс |
| те!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је |
| ? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да |
| сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене нико н |
| ло праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом |
| онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радм |
| ко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђа |
| та ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг поглед би и |
| ћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Кад |
| - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца |
| лика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господ |
| нази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на |
| лоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамаркови |
| носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнес |
| тру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" |
| је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све ч |
| у равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да р |
| м са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао |
| менух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Кара |
| видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па једно |
| и спокоја која нас испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених м |
| Радмила.{S} И та последња мисао, после тренутне малаксалости, даде јој одједном потребну снагу |
| њеним духом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је |
| а.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, ма |
| и из света, не постоји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и ци |
| не, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да то |
| мулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је с |
| апред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока |
| обуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека и чов |
| на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{ |
| те, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, ти |
| крета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о |
| ети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше две сузе, па онда још две, и док су |
| кри ништа на том лицу, на тим спуштеним трепавицама.{S} - Тебе као да не занима све ово.{S} - З |
| ка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Марија.{S} Осећам да по |
| и полако обори очи.{S} Како су јој дуге трепавице! - закључи за себе Срба не примећујући да је |
| , објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети |
| мила поче осећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало. |
| ила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарковић је могао пратити читав п |
| S} Са страхом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи пре |
| елика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала |
| како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа ж |
| олико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Ср |
| голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће приметит |
| главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дота |
| авања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи гл |
| ош јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу |
| има.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешто необично и њему непријатељско, |
| хвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове |
| ј тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на све, на златне степенице, н |
| десет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако ниј |
| е очи!) маса топлог и меког ткива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (с |
| следњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнут |
| хом сам посматрао како јој на трепавици трепери крупна суза, која најзад, клизећи преко једва н |
| и у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се |
| срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дис |
| плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више ни |
| него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очиј |
| им тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човека ко |
| ка честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила се скоро тој празнини која је била ок |
| ветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао д |
| ак.{S} Као загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви ни |
| језу.{S} Између њеног погледа и кандила трепериле су златне нити светлости, дуги зраци који су |
| јкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном |
| , која је покривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако с |
| ари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели |
| ог увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену |
| ено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог п |
| оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} |
| штрим летом слепих мишева; њено тело је треперило тим истим једва докучљивим покретом који је в |
| му?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу |
| ако спусти на траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} |
| стоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ |
| } Она му допусти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед |
| лед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови уса |
| свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покр |
| ије осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и |
| оћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тог |
| биља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица |
| или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се |
| ином. {S}Земља као да је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, |
| је се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док се отац |
| и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - |
| им и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску д |
| три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није игра |
| к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и окренувши се у фотељ |
| тогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш |
| и непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не |
| } - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те во |
| ек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Ал |
| ћа.{S} Рећићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукус |
| ођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ сврш |
| њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас св |
| е руку на себе, на противника, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву р |
| сле другог спрата.{S} Заустависмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала |
| о чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдил |
| пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји ј |
| на људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, |
| ма, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју су му први пут отпевали |
| наједном, пошто је поновио то питање и трећи пут, подиже поглед на сина:{S} - Може, може!{S} К |
| и незначајан покрет повлачи други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, поче |
| ље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео |
| а катастрофа која је повукла другу, ова трећу и тако даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви |
| путем, крај пута плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, |
| е.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза |
| Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог |
| ам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, |
| чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човек |
| рабрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", тре |
| трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа ч |
| о даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукн |
| дмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку |
| а?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим дође к себи и |
| стена.{S} Проговоривши ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он |
| ене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да д |
| {S} - Дај да ти пољубим...{S} Игуман се трже из своје непокретности.{S} Он не даде руке.{S} - Н |
| } При помену тога имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S |
| и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на обалу Саве.{S} Он се окр |
| а пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- Извините, једно питањ |
| ко летеле ласте.{S} Радмила се одједном трже. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. |
| а, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморе |
| на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; овога пута једв |
| о, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовник |
| .{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме бол |
| S} Он сам остаде на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања у |
| ње његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматра |
| ри Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна ду |
| е глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - попр |
| дне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави |
| } Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сам |
| мачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична ваг |
| а хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио |
| ба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио далеко од ње, било због њене |
| {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну. |
| баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да |
| , али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} У |
| проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требал |
| змеђу "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићић |
| тај снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред |
| и младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, |
| ви после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним и ц |
| еже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са свих страна, Остоја се морао наћи у |
| ло да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Беог |
| е враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба ј |
| отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије |
| јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} |
| ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито тресну карте о |
| И твој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао |
| хопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу и |
| реног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио |
| до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотин |
| нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам |
| ог ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, |
| и Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокр |
| огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута |
| е та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није з |
| ишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог дима, пењући се |
| риђе картону, изману руком, направи два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће д |
| аљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене п |
| е седнем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици сед |
| ши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољство да јој је пре |
| јима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, пре |
| сли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих неколико месеци, не |
| ца није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је п |
| шао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова |
| је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљковић изла |
| еду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као м |
| као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место л |
| атим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Радмилино |
| и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесност |
| ажења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредељења.{S} Њој б |
| када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обру |
| м, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супр |
| }Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајс |
| к.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се к |
| пала на прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: та |
| са својим прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? { |
| је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, |
| те није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека ид |
| Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан пог |
| ента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зато необично строго, у "страху го |
| гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - уп |
| окрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти ја све зн |
| оже да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови |
| них мистерија путовања Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим п |
| евни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радн |
| } Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве. |
| {S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у говорену ре |
| м са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врх |
| е и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о том |
| ом поподневног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, в |
| да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звез |
| ној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; ле |
| непотребних триумфалних капија сместио трошарине.{S} Около, место луксузних кола, дремају мазг |
| пипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. |
| е је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} |
| ише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила |
| ло и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан" |
| ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да до |
| њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марј |
| .{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља бил |
| где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S} |
| рати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна |
| дница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или правичности.{S} Да |
| амарковић је пажљиво посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвал |
| их разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако пос |
| како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}С |
| асак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за |
| осле помирења, ма колико да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отвор |
| ра циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за р |
| острожности и мала лукавства, којима се трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго |
| он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством, да од |
| ук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење |
| Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који наста |
| материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног корис |
| ке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног иди |
| та наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина |
| е кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са пр |
| кола, по који смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - пр |
| а она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност |
| га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док |
| еопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледат |
| то препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Гото |
| иво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одје |
| ши из собе, Радмила још дуго настави да трчи.{S} Она тако изађе изван манастирских зидова и нас |
| .{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се |
| Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - |
| а заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире |
| д тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до крај |
| - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... |
| } Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив заплет!{S} А |
| цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то |
| то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} |
| м пејсажу, равном међутим, свуда истом, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и но |
| ранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега; он се сети свега |
| ње личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство |
| ни се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - т |
| и онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора |
| раво и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} |
| стина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на |
| сети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге |
| у свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Пр |
| тимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Ва |
| ћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели |
| е си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си |
| а пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и те |
| то не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда, дигнувши по |
| рни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стак |
| а дотле невидљивим руменим таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштр |
| и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима к |
| Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, о |
| их, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну врелу и груб |
| ао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо се срели, застали, проговорили реч-две и остали |
| ".{S} Срба поче прелиставати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то ј |
| разник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је |
| ез логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за |
| чему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{ |
| ења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене ч |
| остирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када |
| ко није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, нев |
| упарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на |
| емао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је |
| ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никаквог спољњ |
| ен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћу |
| ре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну |
| није падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада с |
| касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутрос.{S} До данас сам се лом |
| без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она |
| савијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тих |
| лића...{S} Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За |
| о.{S} Она није знала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, б |
| но и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутн |
| озници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то ј |
| ћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на |
| азну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, |
| ијемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу |
| недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарк |
| ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од |
| ед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан |
| очета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутрадан док се пела са Србом ка |
| тешко и љуто негодовање, скоро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол |
| оји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов покрет; њој се учин |
| а ми испуни жељу, нити она сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила |
| ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то предузео зајед |
| ам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "пр |
| емој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече мрачно:{S} - Почињеш и т |
| ћ не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би |
| ордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} |
| никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези је |
| воје жене.{S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, |
| едно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажних пријатељ |
| осматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху |
| а што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини |
| ма беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси |
| ирине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерство.{S} Срба је осећао да |
| овог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела ид |
| мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на домаку руке, је ли?{S} Ни најмање!{S} Одједном о |
| рство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срб |
| огла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касниј |
| одајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кретен да се не сетим раније!{S} И како сам |
| м столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један |
| е благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато |
| е ниједном не изрекли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван на |
| саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и сада |
| ика, на неког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да |
| ћ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче гов |
| ући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са рук |
| каза да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и друго.{S} Једно за другим, Срба је ви |
| } Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом |
| ре, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не |
| атко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство!{S} |
| а. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} |
| то пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки про |
| истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео некол |
| директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим логична Србина идеја: уклонит |
| тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам. |
| у је и проузроковала то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и суви |
| ви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана |
| Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него |
| е погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше п |
| дели су се отисци козјих папака, остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, |
| {S} Ја мислим да су и они обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као |
| ашно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као |
| ва и место одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад б |
| дај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без т |
| ћинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи |
| блику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је би |
| у, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испре |
| јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу и |
| е његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у сис |
| , то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учи |
| Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази п |
| да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пр |
| и ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! |
| а Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту ненадну срећу или је одбити?{S} Може ли је примити п |
| све равнодушно: остати или ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је |
| сечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се |
| дим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим капији, зовну:{S} - Еј, |
| кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тр |
| ко они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има |
| {S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свог |
| ше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за |
| воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је |
| љу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врат |
| ? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се |
| ља осећао страх, он збиља није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно у |
| Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не з |
| ам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Св |
| и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала |
| било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као |
| пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одма |
| о између редова, дизало се и испуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор |
| родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту сла |
| елог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S |
| исли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чи |
| ; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парчету даске, између зидова од платна |
| едном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на |
| , велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склап |
| авитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомил |
| ешка и ковитлава прашина пратила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињ |
| узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним |
| ав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која н |
| другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем и |
| е.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био |
| вори хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} А |
| разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то дого |
| ом како је обузима дубока и необјашњива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа ниј |
| једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је |
| ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса |
| стој страни којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају! |
| ћом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик |
| ађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек |
| ази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати сам |
| вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, сав |
| ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја |
| гледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице б |
| покорности, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И |
| , то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман који је замишљао у |
| ећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени |
| ану тронутост и задовољство помешано са тугом мислећи о томе делу свога живота, које ми, иако б |
| езоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно пот |
| ољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, |
| покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зач |
| шње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати |
| крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред свих трагичн |
| ер поред свега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је |
| Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалиц |
| о је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, |
| навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода |
| оравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопст |
| непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији н |
| толици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се |
| и се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били с |
| туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - |
| ног живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S |
| илије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није да |
| .{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба с |
| аст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго п |
| за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарењ |
| ебу, када сам и сувише срећан, за неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о прола |
| ебу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, |
| ог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пурпурних у |
| и на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех да |
| анастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потре |
| зила, проста као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у ме |
| као дечије слике, наивна и тужна, тако тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чи |
| е трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било је |
| коло бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и |
| не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срб |
| , грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не |
| са својом савешћу. {S}Нешто ме тешко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећа |
| да старац сав дрхти.{S} Нешто ледено и тужно струјаше од професора.{S} Луд је, луд је! - проле |
| {S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степениц |
| ајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он зау |
| а га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар д |
| и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - пи |
| један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповед |
| повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео |
| док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држао дуге говоре, п |
| ом, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се гу |
| замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао |
| њем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осе |
| говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та че |
| ај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи.{S} К |
| перило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше од |
| онаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Ч |
| а помрчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ће |
| аљивати свећу која се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и н |
| ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он по |
| одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико бољ |
| разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} |
| претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први у |
| руге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: ш |
| рковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дис |
| (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји потече крв низ образ |
| усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то бил |
| вић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друшт |
| у се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буд |
| његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду кас |
| дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом |
| равио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда игра |
| извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој |
| хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, уздрхт |
| , Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу једног |
| износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем т |
| жују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записат |
| ску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од но |
| ољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута |
| арковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је зам |
| ед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Срби такав бе |
| еној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спасти, заштитити, одбранити од ње |
| отежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи |
| марковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана б |
| бом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све |
| оја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који |
| ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж |
| е успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и |
| да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их в |
| а вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смир |
| - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измис |
| дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противни |
| задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тре |
| скоро да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и ст |
| ети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за |
| џије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, б |
| ва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле оној средини из које беш |
| че мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, |
| ико распитује?{S} И она поново осети да ће она нежељена мисао из њене подсвести изаћи на видело |
| ли имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из ц |
| но иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала |
| } Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пуш |
| S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења |
| у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, |
| стане његова жена. {S}Он је очекивао да ће Радмила то примити радосно.{S} Јер разводом, и затим |
| им тачно.{S} Ја сам се донекле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да |
| о по српски... опили?{S} Он се надао да ће ова примедба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори гл |
| тоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прек |
| ерећи од неке неодређене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њ |
| ује онолико и онако како је замишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејас |
| кло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} Он се сматрао |
| амишљеног и реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природо |
| {S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле |
| амети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говор |
| атим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Ва |
| е као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао |
| ежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци. |
| гловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана (име би му дал |
| мали осмех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно |
| хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} |
| ечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини п |
| шно... затим да се променим.{S} И можда ће са променом места, променом начина живота, ишчезнути |
| он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ст |
| је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} |
| тају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; зами |
| браз", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S |
| А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч! |
| ка? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{ |
| је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; он |
| } Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да г |
| ја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када |
| настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће |
| оси између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим ж |
| , појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја |
| } - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења |
| а мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви уву |
| аше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да |
| .{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леде |
| давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио с |
| а читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја вечер |
| се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Из |
| амо за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љ |
| , Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тра |
| ш увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - |
| S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Ка |
| ја је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београд |
| - ја сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то ни |
| себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} |
| е и њу.{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? |
| и, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци |
| де су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити дог |
| ги, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{ |
| но.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, к |
| вести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да |
| ања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежно |
| змеђу пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак |
| е неопходан један одан помоћник... који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгле |
| а која је она наслоњена, седи онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно дод |
| рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а |
| а тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он то јо |
| јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} С |
| о он искочи. {S}- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Н |
| "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијуш |
| е значила много.{S} Данас или сутра они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умрт |
| ризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући нек |
| љуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто |
| ожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је ја |
| игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нека се, |
| марковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам помоћи да се крстови натоваре на леђа.{S} Ја нећ |
| изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срб |
| Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарко |
| S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - |
| говог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срб |
| ти чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВ |
| ше није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче у себи развија |
| о и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А он |
| да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи при прављењу крста, он ће сам |
| .{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију |
| заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од јачих и паметнијих људи.{S |
| ј заустави пред њим.{S} - Па онда... ко ће оправљати те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шт |
| корој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав т |
| писа, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас |
| у да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} А |
| сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупа |
| данас тај лик јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некада |
| {S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити.{S} Је ли желела |
| анови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није ра |
| забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Ј |
| дим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S |
| ује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због |
| - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља |
| риличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у |
| , - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате н |
| еосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој |
| шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније ср |
| врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива |
| е чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врат |
| угог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропад |
| , ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шета |
| знад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приме |
| н јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сн |
| попе на таван стаје, носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чул |
| оји је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад |
| е и кроз њих извири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која |
| - одговори девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата п |
| рски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба шир |
| изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном влади |
| клизиле по супротном зиду.{S} Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоно |
| иво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу (није ни п |
| {S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да |
| обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од про |
| ода на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на столу, он |
| и срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајније |
| дара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала з |
| ов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ев |
| овића низ степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саст |
| S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отвор |
| ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана стићи до извора истине.{S} Сама та жељ |
| прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту |
| ходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то |
| обудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он по |
| енесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја м |
| а нећу да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се н |
| града, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из плани |
| боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... свињарију, как |
| лепи сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти |
| љан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - |
| беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао видела |
| дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, |
| о озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после |
| елигија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је ј |
| ју, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети с |
| ити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S |
| о. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми |
| та.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти се. - и |
| г да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето |
| е дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба осло |
| затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти ј |
| {S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} |
| чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} |
| си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он ј |
| ова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево |
| Она је полако малаксавала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по |
| тигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене |
| оразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па |
| ново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- Не знам... то зави |
| траниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек нас |
| S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи у |
| ку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да т |
| ћи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хте |
| елиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче С |
| Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрп |
| еш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им б |
| , јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и тако нес |
| себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити коме немаш. |
| Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплак |
| Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - |
| би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да н |
| са.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чек |
| } Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја |
| - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. {S}О |
| шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи к |
| нице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављ |
| и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију широко отвор |
| , па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном |
| ако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужн |
| S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видел |
| м фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављ |
| ан призор: катанац одваљен, поклопац на ћивоту разбијен, десница, која се дотле могла видети кр |
| да међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страшила, и сада није осећа |
| екох о моштима Светог Краља и о његовом ћивоту.{S} Ето једне ствари коју никад нећу разумети!{S |
| ему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стак |
| Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала |
| ејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{ |
| њем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мен |
| .. зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмехну се Срба.{S} |
| и се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути преко стола, загрлити га и |
| о у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам |
| х руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби при |
| а би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била не |
| тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не |
| ан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од послова... - и онда, пошто онај |
| азумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карама |
| крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зат |
| амој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић б |
| оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}В |
| беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога дола |
| тиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, лично, отворити ка |
| евинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом |
| мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми |
| ре... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завика она када је Ка |
| ратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву |
| вим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осе |
| , он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је та |
| ! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренута |
| ко ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S |
| шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не беш |
| овић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не изл |
| ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од почетка... до краја, ти слушаш, т |
| те, рекао је, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из |
| уне", или да пробудим Илију?{S} - Пешке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како |
| к ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као |
| ну реч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) |
| прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не |
| , као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам та |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Наро |
| бијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би |
| прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S |
| ицу сам Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме |
| астави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необичан погле |
| од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ств |
| ровлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и у |
| !{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на |
| жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивало изнад манастирских |
| а све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте че |
| видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Рад |
| е пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - Све му то неће помоћи! {S}Нека м |
| по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и тиме му даде прилике |
| иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања.{S} Он се журно окрете:{S} Радмила је стајала на |
| е ми наставак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек |
| асака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може на |
| - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S |
| раће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - Он је слабе памети, гос |
| придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра |
| Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле |
| д кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном испр |
| .{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - можда си и мога новог секретара |
| не, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, д |
| ..{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло |
| смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мисл |
| нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше |
| раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Ра |
| им је понудих да седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она |
| м дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало несносно.{S} Карамарковић се врати |
| лабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почн |
| и тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, |
| леда.{S} И сам Карамарковић осети да је ћутање постало и сувише дуго, дакле и сувише значајно.{ |
| била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокота |
| мршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајућ |
| , не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она |
| та који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи сам |
| ли?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, д |
| мично и Срба по том самом ставу, по том ћутању, осети да није требао рећи једно тако обично изв |
| нцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да у |
| Сребрница. {S}Срба није налазио речи и ћутао је.{S} Јер поред свега, он осећаше тешку и љуту т |
| љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је ц |
| да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја нисам крива. - проговори замишљено Радм |
| уна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то |
| ли Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и |
| јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крило зграде, окренуто мрачним |
| шта више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру |
| у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачн |
| ећ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на врем |
| рба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S} Као по неком договору они пређо |
| порношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно о |
| да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљев |
| рну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао |
| г кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осе |
| мила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет прем |
| т.{S} Радмила наједном заплака:{S} - Он ћути, он ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини по |
| остиво.{S} Зашто је нерасположен, зашто ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти |
| а успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку ос |
| о ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ет |
| и...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он је знао |
| зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није журило.{S} Он |
| е, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја |
| а повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узви |
| је и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га наш |
| имну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и |
| највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос в |
| жне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи |
| о што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарков |
| а жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намешт |
| е свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја потпуно ни |
| а (која није ипак искључивала сажаљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини |
| о час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, од смисла |
| он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о ш |
| н, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до посл |
| амониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише |
| рао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега свом страхото |
| ма на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосно, духовито, и када реч |
| } И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, |
| е глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног сунца, маглиле се планине, модре и пов |
| лико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег см |
| варен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја б |
| у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријат |
| уцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне б |
| е него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине |
| и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, кад |
| ао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску |
| кићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је |
| и и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, ка |
| оја се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Радмила престрашено скочи са |
| је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, стра |
| пша него икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S |
| и са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбиј |
| о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку док он о томе мисли, решава питање његов |
| најбољи део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да |
| е горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би бр |
| чега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она полете према њему, ш |
| шан поглед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стаја |
| испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће |
| ше жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седа |
| госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа; у меки |
| и крут.{S} Један тренутак његова рука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Ц |
| своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} |
| би нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомоб |
| мљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али |
| зи крај мене.{S} Ја се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом |
| А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - уп |
| падамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, ко |
| Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану!{S} Опазивши свој |
| } Он сам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледа |
| за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су |
| ориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} |
| главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, |
| хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да |
| стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мислим да су и они обоје о |
| ше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: |
| е, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових шт |
| о!{S} И онда, колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њи |
| воту он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ниш |
| о, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној великим абаж |
| ину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ра |
| е место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S} Првих неколико тренута |
| ђутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, од светлости, од |
| асније ништа.{S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко |
| очија нађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један |
| вић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ревноснија у обављању сво |
| гућност да се дочепа светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам |
| тио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицам |
| и понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећ |
| ти тог непознатог и изгубљеног свирача, у каквом старосрбијанском селу, када је извео оваке тон |
| ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сув |
| ик, ишчупан из срца, још топао и крвав, у ствари не иде као молитва за мило створење што умире. |
| а у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S |
| између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одр |
| целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што збо |
| во: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непозна |
| него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, заго |
| у: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темперам |
| раће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога |
| дстављала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној |
| у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личност по своме карактеру тиша, кроткија, |
| ме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да задрема.{S} |
| м!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој |
| са слашћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је он |
| а ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, |
| а срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која ка |
| аласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја |
| ико непотребних питања!{S} Тек касније, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину кој |
| да до тога открића дође много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У с |
| кам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} |
| је то једна од оних страсних жеља које, у колики су неостварљивије, заузимају све више места у |
| дне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но как |
| огу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необич |
| оје природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико је личн |
| о.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, |
| с паљевине.{S} Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав |
| ан Карамарковић изађе, пред само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блист |
| Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котлина и манастирске стране, бе |
| лазе поседнуте, јатачке куће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само беск |
| жаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, д |
| асвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног м |
| као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: пра |
| , који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништав |
| моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно |
| љен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњ |
| атње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се ум |
| Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загу |
| ри починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долаз |
| чно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} А |
| бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвеслу од плача и пренеражења |
| е беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ипак" моћи спаст |
| ога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, |
| Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је госп |
| иставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађ |
| у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштв |
| алио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Кр |
| и и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која |
| } "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се опра |
| д праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између св |
| , велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да одеш, људима си се замерио, пркосити ком |
| една тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ства |
| Та проклета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијок |
| сове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову к |
| у обављању својих монденских дужности, у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, |
| угу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да о |
| {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неки |
| снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда |
| склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарко |
| е кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично |
| ити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајни |
| због тога он сада седи на тој столици, у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба |
| се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједно |
| више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање |
| бог вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по |
| шћу, па је дошао један страшан догађај, у интимном смислу, наравно...{S} Једна катастрофа која |
| ам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше |
| решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен |
| а се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом |
| .{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну |
| ке ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, |
| {S} Мада много не разумем задивљен сам, у пуном смислу те речи, обиљем, истином и животом тих с |
| часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног |
| ам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим месечину и благ |
| ст претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја |
| Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колен |
| а пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Св |
| цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи с |
| а, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{ |
| } Она је стајала непомична.{S} Међутим, у себи, она је преживљавала један од најтежих својих ча |
| ири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ват |
| {S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} |
| - одговори полако Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S |
| ветло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, |
| што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осу |
| евета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе р |
| старца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукам |
| замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. { |
| .{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће он |
| .{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао изву |
| овај, ма колико да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе |
| у чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш |
| нуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на |
| муком савлађивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у други |
| м.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се |
| дао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба. |
| арте за новац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ниш |
| јицу; држао их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим |
| е.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испред њега |
| ву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје |
| ја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S |
| глед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у пр |
| ех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} |
| ну или праву ствар, он је са њом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у |
| оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао...{S} Почиње, - помисли Срба, - па ипа |
| ге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то |
| ријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што ви |
| , што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу све док, сломљен |
| ов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, |
| ан, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он |
| S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изједначио си ту љубав своју са тим |
| аха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S} |
| онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдо |
| у жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати |
| нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео би |
| ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "зл |
| ста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује |
| кав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које |
| више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице в |
| њу: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећућ |
| кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се нал |
| на.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, севале су ретке муње.{S} Ни један ли |
| скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепље |
| ста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе д |
| џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид |
| он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше |
| зница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа |
| трану, не осећа изгледа ништа за земљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "посло |
| ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њ |
| то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} |
| азио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и тужну.{S} Лака језа прође |
| сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је |
| води дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је |
| тије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је |
| е једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој |
| говом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази |
| узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - мана |
| вог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он |
| би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се так |
| руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и ми |
| да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гл |
| за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у |
| о неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неки |
| о небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, п |
| тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, клепећући својом |
| ила од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена |
| цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове к |
| ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се |
| } Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он одједном промени тон |
| се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично |
| их жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али |
| другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега на |
| полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи |
| ме сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој распуштености рата, побеђивао злочинац (јер да и |
| } Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре ов |
| } Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узим |
| се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријате |
| а оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је |
| им, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, не |
| ли он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за |
| А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василиј |
| зад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би. |
| Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један |
| упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - |
| ори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - |
| о манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} Ја сам их такође пратио.{S} Извезли су се |
| е свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} |
| еднога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или слабије, са видљивим п |
| леда да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит |
| к, све је то јасно; и прецизно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: побед |
| Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - |
| рсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину ћу ја њу! - изјави одједном Јеша и један необ |
| а буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Как |
| веску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећ |
| н глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори |
| и тако они дођоше до једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих |
| плану обруч је имао полако да се стеже: у једном тренутку, за дан, два или три, притискиван са |
| ли, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она није коштала Србу онолико колико би једна |
| очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих у |
| им, не потресајући се.{S} Ја не кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно |
| овић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно. |
| ли снагом, изгледа побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лаж |
| прави изглед.{S} Писанија је иначе ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом |
| вожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окр |
| а као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротност |
| .{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориш |
| е нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе |
| сукненим оделима, доста обична изгледа; у меким опанцима прављеним од свињске коже и упртене ку |
| док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите погледом тај талас што се п |
| е, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље за животом што пролеће |
| ку која се пречила између њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} |
| мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у |
| им часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о ономе о че |
| : {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о |
| о њега сељаци називају "духовником".{S} У овом тренутку путује по околини и купи писанију. {S}У |
| им ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање пој |
| веж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бум |
| ужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не зн |
| рохујало, на нешто сетно, поштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуј |
| мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунц |
| , Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у |
| еље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада тишина.{S} Кроз прозоре су падали |
| едног догађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај |
| мом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везив |
| свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и иде |
| иђе једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала |
| одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише с |
| лази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цве |
| због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим |
| њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на |
| није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јован |
| атрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог |
| наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидале; затим почеле да мирно кл |
| лежиште препокривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S |
| има пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и жене, човека |
| ња, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше |
| и почеше да иду различитим путевима.{S} У почетку несигурно са обе стране, са застајкивањима, с |
| млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу бр |
| јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, ча |
| н крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у ис |
| аде толико да се могло проћи колима.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и |
| , њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне м |
| е кроз неколико скадарлиских кафана.{S} У ниским и задимљеним собама, међу тим светом што се ве |
| брани текст и подиже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли |
| } Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карама |
| али су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распев |
| ишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручи |
| авање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло зав |
| о још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину |
| приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице тр |
| ку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Васил |
| твари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осе |
| е, разумевајући све, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарко |
| !{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говор |
| ила му пољуби руку и полако се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{ |
| у Краљеву донео?{S} - Јесам Пајсије.{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи |
| вале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Чо |
| еговој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, |
| , јер је новац стизао тек око подне.{S} У то на једном прозору старог конака, кроз дрвене решет |
| бала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзн |
| која је љупка: је ли то? - пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на кра |
| ас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Васил |
| } Један од сељака поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били с |
| и од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктит |
| блесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода ум |
| арковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, са свима се овде сродио... {S} |
| таклом о сто. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитск |
| поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Погле |
| шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах пос |
| последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, |
| да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у то |
| потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музика је пролазила крај њега, једв |
| тије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложеније.{S} Један |
| а часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планин |
| ушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, дог |
| у стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; јед |
| била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшањ |
| и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да |
| ло од кафане, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у то |
| а.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обичне собе и као не |
| а је све то могао слутити, пакосник.{S} У тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завла |
| ом, све страснијим, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог |
| е:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} М |
| кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена |
| м прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али к |
| ругом крају са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плави |
| браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже трајао, у толико Јеша стицаше |
| ескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада |
| Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је |
| јом један луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београд |
| е собу.{S} Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса. |
| и само за површне посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, д |
| минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он |
| } Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или |
| е ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S |
| ила издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника |
| ли се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам". |
| ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају јед |
| ше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на неред и узбуђењ |
| вари његов живот ништа није изменио.{S} У то му приђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{ |
| едном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револверо |
| х, недостижних ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} |
| а толико потресле, остало је празно.{S} У свести је постојала једна празнина. {S}То узалудно на |
| је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радил |
| је продао манастирска дрва или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би |
| стиру, крете на најугроженије место.{S} У манастиру остадоше само жене са Пајсијем и Карамарков |
| а бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети Достану, |
| Тога јутра, Радмила очекиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куца |
| напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао полеђушке на своме |
| н носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најн |
| капију, па иди.{S} Прођи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи н |
| мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Как |
| ључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуч |
| зити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, ба |
| а није тим начином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено о |
| у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{S} Једном |
| омљену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} |
| он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе са |
| нокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тренутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп |
| Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у к |
| био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S |
| цу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси с |
| била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим ко |
| једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише |
| до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ј |
| ео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пред његовим ногарима.{S} Ради |
| разнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено острво, које само још в |
| е руку, у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{ |
| када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (п |
| а у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и |
| , и то кратко и јасно: треба ли ићи?{S} У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовић |
| па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша |
| ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала |
| љив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му |
| } Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би |
| ла, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Ра |
| о леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је слам |
| силију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и |
| а је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све |
| ешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну м |
| муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, прек |
| , где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си пр |
| ко да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, незатворен клавир |
| беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, |
| овршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још |
| зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи. |
| лим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не |
| упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност. |
| ржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао воле |
| трено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души врло до |
| Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страховита провала |
| то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба |
| е проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутро |
| век престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну особу ко |
| ба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим п |
| ан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко блистал |
| у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак |
| м, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика |
| другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју је толик |
| зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао немилостиво паде н |
| чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на |
| анастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се |
| траног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празни |
| ор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан |
| рете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде врем |
| че ово: у манастиру постоји једна књига у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жел |
| , са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери при |
| е волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у тим жутим и леп |
| извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала.{S} То се дешавало онда када |
| } Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло окрену и тада |
| брости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она можда |
| љени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу ко |
| алуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: мест |
| ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је и |
| сли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи |
| х увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли н |
| чају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузим |
| ије по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и она |
| Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло п |
| икад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је би |
| из тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овој |
| аше их као да жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, |
| ањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се повуче ст |
| под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што је на п |
| и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој |
| једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решава |
| оји се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} |
| јано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубље |
| за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном тренутку посумња и "опроба", и када се та проб |
| но, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све |
| љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубо |
| на необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање |
| е под њеним ногама и онда осети да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто |
| тужна.{S} - Зашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упит |
| бом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његов |
| стави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не разумеш ти ништа! - одсече одједном С |
| чим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је и |
| као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадаш |
| човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она н |
| } И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај |
| ло помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја |
| и му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S |
| а, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштро:{S} - Нек је луд, мора се. {S}Распу |
| које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрача |
| ар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим. |
| слањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он из |
| пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука |
| лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Вас |
| о намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он ј |
| и сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Осваја |
| те калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, слеже раменима и журно пође за осталим светом, |
| .{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средств |
| н би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржав |
| ња, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће би |
| одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: |
| ани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија ка |
| ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} Додајте томе шес |
| још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек |
| Када остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај |
| и врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радми |
| за њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсмани |
| на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{ |
| {S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} |
| а пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све |
| свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ни |
| - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{ |
| откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се са |
| воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном п |
| жавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче ш |
| та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скр |
| ајте историју (сиц!) обичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у |
| х глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, ли |
| колико је Радмила постајала ревноснија у обављању својих монденских дужности, у толико је одва |
| оме шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидови |
| ривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху ј |
| а она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега |
| живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обично |
| ошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади с |
| узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку наб |
| тског, у једном од оних кратких затишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} О |
| сложено од љубави наших омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дира |
| шљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што |
| {S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипид |
| но заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим |
| еном страху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи |
| ма ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је препрека у томе човек |
| рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљај |
| една велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред соб |
| о онда када је одвратност преовлађивала у мени.{S} Одвратност ради положаја који сам заузимао.{ |
| исла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута ш |
| са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. |
| ина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она |
| стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли, и опет |
| ету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу |
| , високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на |
| ах од најневинијих мисли, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог апри |
| срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђ |
| тајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих |
| претурала по кутији и пажљиво загледала у сваку стварчицу.{S} Нарочито јој се допаде један стар |
| са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га |
| деја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак ка |
| тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на л |
| је!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема. |
| то поподне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној |
| онако као и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у нару |
| узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по ко |
| а Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњи |
| у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је л |
| , али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, |
| се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала го |
| и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафан |
| а и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај |
| воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица |
| несе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против |
| месечина и попци.{S} Котлина се њихала у прозрачној маглици, некако преображена и без дубине.{ |
| дговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога |
| линије зграда, кубета која су се мешала у светлом и тамном са литицама, зидови, крстови, били с |
| са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај сто |
| ена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани са пла |
| , кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимн |
| беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже револвер... {S}Ја скочим и лупим.. |
| ољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљено |
| и се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти на столицу.{ |
| S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - |
| једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њ |
| ла беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње д |
| е птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорска окна, |
| мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и |
| њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у |
| сталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој образе |
| окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у њ |
| говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњи |
| није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле с |
| и себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она |
| ладошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да опрости |
| познатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тра |
| очекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток њ |
| S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко |
| ази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши |
| ост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави у |
| ивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим д |
| о рђаво друштво, - понављала је Радмила у себи, - он није рђав, он је нежан, пун обзира, он се |
| есте, и ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она прове |
| је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним тоном.{ |
| рућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било |
| оград, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи р |
| а и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S |
| истоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у ман |
| тичијег мозга, ма колико доброте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом |
| ло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све и |
| ерена и заплашена стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је нед |
| ветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија има |
| раћаше раздраганост која је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен |
| ог дана се ослободио повереног му посла у Министарству.{S} Место три дана, како је рачунао, он |
| назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом. |
| дала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на С |
| из мрака неке особине, друге потиснула у страну, једном речју покварила равнотежу злог и добро |
| е хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од о |
| ропски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, как |
| да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба д |
| љено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипело млеко, на нер |
| мождани напор, може лудо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је то |
| ок би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје место и онда крадом, као к |
| } Као сила која нас се дотиче и оставља у пролазу?{S} И постоји ли лек од љубави?{S} Сумњам.{S} |
| недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанском манастиру.{S} Имам приј |
| у и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мрт |
| шља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш |
| ..{S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалско |
| ти. {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити |
| чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, ни |
| добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа ни |
| азда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у |
| лоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, конач |
| оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви |
| узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} |
| ирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, с |
| и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забав |
| оју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе |
| ла о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско клисуром, |
| ачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камил |
| шао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетк |
| а коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут пра |
| Јуначки погледати догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта и |
| љства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мисле да су |
| вена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја |
| , флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда можете имати отприлике слику моје нове |
| тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пр |
| ала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и о |
| силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли у |
| развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пр |
| о пуна духа и слободе, скоро необуздана у својој дрској простоти, тачности и лепоти, да су оста |
| црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале ружице; |
| асак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију |
| учна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом, све страсни |
| глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју |
| епрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвор |
| Јеша пред манастиром, његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини |
| лима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила в |
| својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше но |
| но видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. зв. моравској шко |
| огођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаге (толико је све то з |
| ети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилазили на одговарајућу слику, |
| оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жуст |
| ија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају само једно обичн |
| њеном руком, него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност не |
| њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправда |
| тече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих |
| а. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбукталој планини.{S} Она је |
| ди онај који ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке к |
| упа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати пажњу на то, и окренувши се према з |
| итости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, загл |
| да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла |
| ју, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посмат |
| , на питање поводом прстена. {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, |
| дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати |
| лном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао случај. {S}Ипа |
| S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} |
| ћао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, |
| а.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све |
| еба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са самим собом, те бла |
| ио и оглупљавао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се п |
| њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је |
| мила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила к |
| ри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - О |
| х зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, |
| заустављало одушевљење, нешто као сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике ср |
| до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земун |
| р се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки |
| мања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, п |
| еше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и ларма у дворишту.{S} Она у почетку не обрати |
| ивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је |
| да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно шт |
| врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, не |
| казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки д |
| ора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је он "ип |
| Тога дана, Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи |
| и побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз |
| а "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{ |
| е поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Вас |
| и ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S |
| ња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје |
| ешто мало светлости допираше до кревета у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и суза |
| на обарачу, може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је т |
| оји доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само то |
| а и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; затим живот тешког неба, отворених гробова, |
| у Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за кафанским столом улоге не |
| разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико никад неће зна |
| е што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи |
| бе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све |
| дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Ка |
| еостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и на |
| одо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га |
| разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Тв |
| ој пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Је |
| тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову |
| д њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један п |
| ?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек са |
| осле другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који на |
| противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање |
| ојности, које му тога пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: |
| уздањем Пајсије и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаш |
| е као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи |
| е крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним ос |
| рочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? { |
| ђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, та земља створена за сочне пашњаке, прекриве |
| не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном У |
| а више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су с |
| опећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у |
| но друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Професор спусти кажипрст и понов |
| ен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност |
| врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало наљућ |
| пазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши се пред |
| шку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што вод |
| иљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Б |
| главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од п |
| је и даље (и још јаче) потребу да стиша у себи пролеће.{S} Он прође кроз неколико скадарлиских |
| о је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот |
| ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране ко |
| не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађ |
| с који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Марији |
| о тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S |
| лачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} |
| ега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум до |
| овратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, |
| извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тих |
| ше.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојином поступку, - призна Карамарковић.{S} - П |
| он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он је просто заведен друштвом, среди |
| им изгледом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна опера |
| века, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; |
| трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, от |
| свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочи |
| , у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених |
| а је седела на кревету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагл |
| ла романтична и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Је |
| и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ј |
| чи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осећало се да његова душа пролази кр |
| внотежу злог и доброг, светлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног к |
| неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свем |
| Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - |
| то догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као д |
| ући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљ |
| е мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћеб |
| Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велик |
| било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, |
| олако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} |
| и после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам |
| ма женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до |
| х: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежњ |
| да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, пос |
| после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пуша |
| не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викн |
| човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице |
| се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламт |
| игавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја је дужност да те о |
| следњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсман |
| н поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али |
| ко једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела |
| само пажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред о |
| а другој; оно је сада правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову |
| читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има своју поступност па и ово казивање.) Умора |
| ше изглед ничега око нас, толико је све у једном магновењу променило своје вредности, оно што н |
| ијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, |
| мила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха |
| куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карам |
| ђутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у жив |
| ковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том |
| ада и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала прав |
| S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи |
| и, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испр |
| ј осећај који је тако дуго спавао негде у њој и који се сада наједанпут поново појавио.{S} Радм |
| рким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на |
| понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све |
| едстављен. {S}Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није зн |
| предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, |
| з собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори |
| Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се |
| .{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном |
| XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устад |
| више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило |
| ег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, |
| рајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је ж |
| ком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила с |
| уменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је прек |
| {S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу бил |
| гледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указ |
| свим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пређе х |
| улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплаше |
| јан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије г |
| најмање ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи п |
| асом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и дуго |
| отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. {S}Људи ко |
| ш држао за образ, Срба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајућ |
| ебало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међ |
| и.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води |
| јног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркв |
| и је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремљене снопиће луча и |
| шли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину з |
| у још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника је |
| је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак |
| ести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "немин |
| аљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је б |
| требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијуга |
| вши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{S} У манасти |
| еси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више |
| у, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собо |
| ом постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим |
| ћи слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовано |
| м, свега дан-два касније, Миљковић дође у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него ика |
| ла решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста, иди, може |
| азнину.{S} Један страшан тренутак прође у том осећању празнине и напуштености.{S} Можда само ње |
| звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша |
| дмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на |
| фесор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља |
| е премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S |
| могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гле |
| м не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућур |
| хтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је не |
| ока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на сре |
| ће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S |
| ку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудим |
| а су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила сво |
| иђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су некако |
| разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним |
| и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново |
| есен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала |
| је разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и о |
| о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, |
| ази Србу.{S} Он је обави рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, |
| могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши с |
| одлуке он се осети лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до ме |
| ер, своје склоности; кажу да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} |
| стана се отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је бос |
| примети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу нарав |
| томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чиј |
| у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек п |
| мог себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, н |
| на.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсн |
| ако, задовољан и насмешен.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштић |
| би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење |
| ем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несх |
| турајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог уз |
| Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда |
| ешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти |
| његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и с |
| кључи за себе Срба не примећујући да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, о |
| ије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то |
| ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље |
| еђутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квар |
| пажљиво све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет ни |
| испитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Св |
| са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни пада |
| вичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је бил |
| а, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме |
| тра.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака ј |
| коро мржња на ту непознату жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепше |
| оми; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, по |
| ени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја |
| метити: једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, прави |
| бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни |
| и појури да нађе Радмилу.{S} Седела је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она преб |
| а Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши |
| подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног |
| фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, док |
| риморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре |
| зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њих |
| данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у |
| потребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим |
| лена светлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, незави |
| вога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без п |
| својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до к |
| до његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута о |
| једном окрете према сликару М., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему о |
| е на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено на |
| а је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене снове.{S} Радмила постоја још један |
| одинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још ви |
| донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живот |
| Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша |
| ије Срба задржа домаћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} |
| њен једним другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ј |
| ор, његов прозор, она примети да јој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој бл |
| ступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у сасвим дру |
| ло је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залутао у о |
| г јачине нашег љубавног осећања, док је у питању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S |
| мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочеком.) И његов покрет руком, |
| ари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне руку на себе, на противника, на неког |
| глед различан, потпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и |
| га пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ног |
| е и љубави, место покајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се посте |
| ај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би г |
| овић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје зна |
| офесор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сиј |
| S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашен |
| ових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармон |
| риваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у с |
| само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче |
| неопходност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, п |
| осетљивом Карамарковићу.{S} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да |
| го до приказа, његов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} |
| , код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично, изузетно, нарочит |
| лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које |
| то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фантастичног |
| о испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада воле |
| подин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословни |
| ним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлуч |
| је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало се како |
| ин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим |
| {S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, то |
| одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако о |
| то сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног, али не |
| ћањем: познанство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео |
| руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрај |
| питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због тога ш |
| рио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи |
| , па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога му |
| ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, |
| м својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учи |
| пршао њеном косом и оделом; манастир је у замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица |
| је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх |
| када, у сличном случају, долазила му је у помоћ таштина, страх од подсмеха, нова лица.{S} Сада |
| пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се св |
| нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чи |
| том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У |
| ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него ш |
| ипа.{S} Свему томе треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година |
| које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности развоја његов |
| з Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би |
| забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се |
| оубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "ка |
| т догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је д |
| довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно |
| . {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не мислиш на особу к |
| ви, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило |
| би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и |
| ама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је била заден |
| друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства |
| а желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у но |
| се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и |
| елом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи осећао да више |
| акар и непосредно да потсети на прилике у којима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива |
| могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико ја |
| аручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} С |
| кну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царст |
| ло Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (као да покида нити које су је до тог часа вези |
| о се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" |
| треним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном бра |
| руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају стола: његов рукав закачи |
| ан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рукама, рапавим од кућевног рада.{S} Са оном ла |
| т повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно не |
| вих страна, са планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, |
| да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и пред |
| ви и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу |
| , она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, |
| омени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном вр |
| не пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима доч |
| ије осећао да лебди око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одв |
| увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непот |
| и у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на који Јеша об |
| а што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила и |
| ледње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од п |
| о свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више је |
| ?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи на овом: патећ |
| ну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у ва |
| а тога, он се још никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срц |
| дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карам |
| колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући |
| је мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, та |
| звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот |
| ајзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу н |
| отмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајком бил |
| о што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ до |
| далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних испаша. |
| , да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећни. { |
| и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два св |
| са случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалош |
| само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда почиње наше познанство |
| дно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју.{S} Колико девојака...{S} И то све од реда, и |
| и наместише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, шт |
| дркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасвим у д |
| ве то! - насмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају зас |
| шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима питање |
| три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи ис |
| рају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле на |
| осветљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под ве |
| арећи наполеонима које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кр |
| о тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево је |
| рај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата |
| дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Ку |
| винама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај ст |
| беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелаза |
| оје се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када |
| твари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сет |
| ах од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златн |
| није, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је в |
| снажно оружје једне жене, све то потоне у тешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У |
| рстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са собом нешто из |
| анчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по је |
| е и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део л |
| ем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико |
| кићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и |
| сумња у стварност, нешто као неверовање у могућност толике среће.{S} Најзад, све се догодило та |
| го до једно зрно проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт б |
| ама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочи |
| све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило |
| бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било |
| прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове |
| би, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И о |
| .{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни један ни други не почеше о обичном.{S |
| скост осталих.{S} Када се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Кр |
| изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа с |
| м и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих п |
| је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом |
| Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцим |
| спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која л |
| оже заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, д |
| затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, |
| иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, п |
| у много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променило; али треба само |
| манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у то |
| га као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира и дувана крио његов мир |
| лна чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртл |
| ло је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелектуалног живота пали једна лелујава с |
| довољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа није изменио.{S} У то му при |
| где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}С |
| али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвести једна друга мисао, коју је она свом с |
| нијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; |
| ..{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од ро |
| Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда |
| убиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, дода |
| арковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико да се могло |
| ла тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у ис |
| купи спремљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. |
| , вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води п |
| вај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитством.{S} |
| од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати |
| тем.{S} После неколико корачаји, они се у исти мах окренуше, осмехнуше и поздравише још по једн |
| Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шт |
| није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот н |
| бу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице |
| више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које м |
| у у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико ј |
| - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говор |
| о:{S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{ |
| од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамаркови |
| тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску |
| увише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмил |
| вом силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма |
| и луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не |
| ан од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из пр |
| да сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је кра |
| један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће је треперил |
| тву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико м |
| (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата.. |
| месту.{S} - Ово је непотребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али |
| то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињал |
| , купили просуто жито и зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерај |
| Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је |
| По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, |
| , чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пред врати |
| е овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те ви |
| у, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не бе |
| стиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре нег |
| топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајк |
| да, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - |
| ао да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које б |
| р она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у |
| пред самим собом за себе сама, макар се у савести оптуживао за лицемерство.{S} Најчешће пак, об |
| а се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад не понављају у истоветном о |
| првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата |
| илијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише вели |
| а Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачни |
| зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препад |
| изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина сре |
| песмом и свирком, Срба осети како му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њи |
| } Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "ј |
| уђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разазнавао.{S} Она клече поред санд |
| јнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да нисам опазио ње |
| ту да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од |
| а и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога |
| уго жуто, па и кад њега отворите нађете у његовој средини треће плаво, и тако, задовољство са ч |
| де...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Гд |
| олазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махов |
| } Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не поричите, видела |
| се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који поста |
| ли ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један повољан посао |
| Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми |
| ебдела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало т |
| могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша п |
| ој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај |
| ндији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима |
| - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - |
| д олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо |
| та, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њо |
| ико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је ипак лепо овако |
| броти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. ( |
| крају лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше как |
| одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпос |
| ене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, снова, |
| азочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се ист |
| у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз о |
| упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одгово |
| еодлучност му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било виш |
| е разумети! - помисли она и поново поче у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врат |
| Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још владао |
| мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} |
| } Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у |
| уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узб |
| роз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о |
| од Радмиле и да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен г |
| догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних |
| S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим р |
| рба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло виде |
| уће затворене, у неколико махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскош |
| узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Он |
| јати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се п |
| акле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и заху |
| смехну се.{S} И она и Никодим погледаше у исти мах на игумана. {S}Затим се њихове очи поново са |
| што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно неодољиво ос |
| ме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше в |
| бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувств |
| не тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} На догле |
| еби и стварности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешт |
| ђица (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећ |
| ено од неких западњачких писаца) носаше у маломе сазнање о злу. {S}Док је код једних, у свој ра |
| ње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не осећаше довољно сн |
| оњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да ди |
| ађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства |
| е.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмил |
| она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова она препознаде у непознатим пролазниц |
| сти: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несве |
| ер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да |
| и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих |
| брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбу |
| ећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и блиско.{ |
| лом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{ |
| умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до |
| ивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило |
| ћ, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо |
| дског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога |
| ња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у по |
| ким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну н |
| цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренутка Ра |
| је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико не б |
| ветињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега н |
| ете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не |
| мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још бо |
| сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху о |
| ети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све ниј |
| спеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очима у систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равн |
| м, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима.{S} Међутим, још нико није знао колик |
| риште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер |
| него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки |
| а велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на сви |
| м одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте обесне људе кој |
| , двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште од |
| у стадоше златне лествице од малочас) и у једном неодољивом налету осећања, страха, кајања, љуб |
| рамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познај |
| аву (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања свима својим моралним |
| , стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја |
| осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, ма |
| но и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду коре од поморанџи.{S} |
| вог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за |
| е жмарци.{S} До ђавола, нека и зна! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично |
| да бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешко и љуто него |
| е мислили да сам способан и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен |
| - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василиј |
| ба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобича |
| криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам ка |
| ешљивост свога и Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, н |
| промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живо |
| ичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, рум |
| којој и капија.{S} Њу обузе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој |
| з престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) |
| дајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из двор |
| а за меру и овог пута све поквари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско ве |
| ој је у ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, стра |
| ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, |
| ми, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним п |
| осмехнух:{S} "И тихо". - додадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном ст |
| а: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђе |
| како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму |
| ше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фи |
| е догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро |
| но да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбун |
| спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S} Он пажљ |
| дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом, небу.{S} Мир бе |
| м, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, ку |
| , добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумев |
| беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пу |
| Даље стране показаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштв |
| оде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под |
| неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, |
| } Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети д |
| паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и неја |
| рних снова.{S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и |
| о да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја |
| пљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је ди |
| варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под пог |
| покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маг |
| ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да |
| ред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете прот |
| ле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежности би |
| а.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слик |
| ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ја сам понеки пут осетим тако потребу, к |
| ља; и осетих страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачун |
| животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он |
| сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га |
| ислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити је |
| не, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени |
| лији, у потпуној осами, исто тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случај |
| амњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку полож |
| се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе пос |
| клони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била |
| {S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у О |
| а љупкост њених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од кам |
| ати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај морао везати његово |
| .{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очајан напор |
| мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту с |
| слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао о |
| ч, само једну једину реч, са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни је |
| ених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двоји |
| што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не мог |
| тара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених |
| уче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблемима |
| едног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлиј |
| тара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов |
| тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко узд |
| на хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} |
| врдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако |
| е јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици по |
| у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи јасне кестењаве боје |
| пости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном м |
| времску жену.{S} И можда сам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовре |
| ујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро |
| је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег |
| о на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија |
| ран, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме мест |
| обар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они и |
| Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескра |
| има, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене |
| цима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} Он пажљив |
| који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасим |
| век може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи помоћу новца и снаге, |
| нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, једном речју |
| не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да уб |
| ју, од часа када поново настави да живи у својој старој околини, са старим навикама.{S} Колико |
| уштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много му |
| писан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и |
| ака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
| степено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је |
| је сваки пут, када нам се нешто понови у животу (н. пр. љубав, пријатељство, мржња) само с пољ |
| жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју |
| гуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на |
| у, Срба се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрц |
| а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене |
| }Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одједном, са дно степеница, она се о |
| Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две |
| ачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако стакленица на |
| ије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! { |
| не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никоди |
| о да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што с |
| сећај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S |
| у на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима |
| да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је једно извесно |
| да разлог његовој ненадној мирноћи лежи у томе.{S} У тим мислима он заспа.{S} Затворивши се у с |
| да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био |
| ма, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом |
| ено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, |
| о у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху |
| за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у |
| је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И та лагана, једв |
| што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље д |
| зите!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престр |
| е тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њихо |
| лину:{S} - Девојка, девојка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био ра |
| о: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објашњења: остављен, како кажете, од свих, |
| у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамаркови |
| софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина...{S} До |
| а, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка приро |
| ног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај ње.{S} |
| а ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази у другој соби призор који су пружале жена и кћи.{S} Он |
| м.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} |
| посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање |
| {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напуштајући св |
| тео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци |
| ећања, нада, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који г |
| своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, ситница |
| ципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од муче |
| ких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају |
| њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од ни |
| го до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако |
| а или жито.{S} У манастир стигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачек |
| Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса п |
| ст и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, |
| несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са загуши |
| ти?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пр |
| !) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{ |
| по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на чо |
| луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он об |
| ај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе цркв |
| тац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њег |
| ије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је |
| а архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом |
| крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачи |
| ало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другојачиј |
| "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о с |
| стајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и преду |
| убити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало и у |
| да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да о |
| ако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако |
| е буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Јер та |
| у како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађ |
| о између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, з |
| одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Упла |
| живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новц |
| равно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена погледа на своје дуге и неговане бел |
| а коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим |
| вету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз спуштене заве |
| било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале звезде; једино шт |
| силије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, |
| еви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у праз |
| Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове грађеви |
| дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а см |
| ети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у |
| у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, |
| им његова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{ |
| а; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а ни |
| да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} |
| је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и |
| очајнијим криковима једног сопрана; или у њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најд |
| ио, срнуо са криком на оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним |
| живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на први |
| сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћи |
| рестрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест час |
| лушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, г |
| и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два ма |
| м приметио да су ми се прсти претворили у зраке.{S} Задржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - уп |
| странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, |
| ата: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен |
| ио на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за |
| тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после |
| је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се "преклањам"; он осети извесно олакша |
| справити је, доцкан је.{S} - Он помисли у себи: ово је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум м |
| м колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли |
| и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у в |
| је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да је био још |
| њене навике и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око с |
| ек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све п |
| варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, |
| S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Срб |
| лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлозима; она је пре |
| а Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се мож |
| ату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, |
| Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због догађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас |
| ти алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не жел |
| длуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем је |
| траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места |
| ци, пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле жив |
| начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигнацију.{S} Код Ка |
| г карактера који се није свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; |
| зи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута бил |
| јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у |
| ни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало д |
| н човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било об |
| Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, и које потоци |
| били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радм |
| шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Ка |
| оја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пр |
| уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Рани |
| енити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и опроштене (од мене самог и од он |
| у га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} |
| тремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Неодољива |
| а он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго неће ићи на концерте д |
| згубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се |
| из те сарадње, која се касније претвори у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касни |
| врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и |
| врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} Она поче преувеличава |
| хе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, |
| снаћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њ |
| у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} Под орахом су стајали сви, десетак радни |
| } Затим са још навученим капутом изјури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду. |
| љи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава из тебе никне.{S} - Он спус |
| два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су са |
| То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, т |
| и и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И мо |
| да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јест, у наивности својој, изј |
| и весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало гово |
| И тада, једно за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да с |
| а не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши мес |
| забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађа |
| и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његови |
| мо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - ре |
| мати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један з |
| покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, у |
| S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Ме |
| о му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све |
| се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка |
| S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро с |
| живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} То се |
| удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала |
| слов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - |
| Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва с |
| еше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да |
| онела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она |
| амарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револ |
| олако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантур |
| умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с но |
| е прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још |
| ишта, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запа |
| ривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте л |
| ли покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као |
| о други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао |
| увише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} |
| и збуњени: како сам могао досада живети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срб |
| , кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да је јачи од друг |
| би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - |
| Радмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи |
| есте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} Међути |
| Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољ |
| еника, ритмично и лако, он и не примети у почетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, воле |
| па другу.{S} У том се тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго ис |
| оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, |
| ћао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рукама и овога пута помисли: ја се н |
| је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога чо |
| ст празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да |
| Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је |
| {S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се |
| не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште.{S} |
| , ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај. |
| не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или не.{S} Срба после овог закљу |
| тавио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамар |
| овићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршеним мислима.{S} Ја мисли |
| амисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав тај свет са којим се |
| по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурнош |
| због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећањ |
| ада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чем |
| ајусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно |
| трашним решењем, када ће се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек и |
| лели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: неизвесност, огромност ломљењ |
| ије падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа.{S} На страну све споредно |
| да. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је |
| о је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак |
| коме досада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се ви |
| величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба |
| Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{ |
| цем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и порок, једнога јутра не прекиде све.{S |
| к себи и да је истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти рук |
| ене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу.{S} Тај степен прохтева који осет |
| вађа као свађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазва |
| тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе и најнежније љубазнице.{S} |
| и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила |
| ан са свих страна, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села |
| са својих прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима п |
| лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку п |
| и мислећи на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не |
| ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спр |
| ли у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на |
| ала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта |
| а.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је |
| , са том мишљу да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ак |
| скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изг |
| о једино и стварно питање: треба ли ићи у позориште или не? треба ли је срести још једном или н |
| тву), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околин |
| руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни |
| не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја ва |
| S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Р |
| лазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада в |
| ивот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у С |
| ... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обрес |
| а вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци по |
| лнија од сваке стварности, садржавајући у себи и Радмилине снове, и њене несвесне жеље, и жубор |
| н?{S} Срба корачаше, све дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не п |
| им остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у ку |
| ом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неи |
| олако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерено и пажљив |
| дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак својих светлих и блист |
| а је он и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни д |
| ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћете: и подлост и р |
| то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише |
| месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и ре |
| звор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвратнос |
| ену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су примора |
| његов поглед као да поче да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, |
| од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, |
| ео сам ту недалеко, - зујале су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, у |
| стигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући рев |
| истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој п |
| ољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ |
| је био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих неприј |
| - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посе |
| а јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмил |
| ало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и лар |
| }То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи расп |
| ао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се осмехну и заустави.{S} Затим појаха |
| осаду, таштину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бес |
| део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кол |
| која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и овај ј |
| како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Кора |
| нанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу.{S} Шта |
| ковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуштрану гл |
| Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све прекоре које је до тог тренутка упућива |
| више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за |
| часника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене |
| ао када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног об |
| {S} Дешавало се да се Радмила, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прв |
| ама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, |
| бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана |
| смаче своју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У |
| .{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да |
| у и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено |
| великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори |
| ла, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да с |
| а гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће от |
| дино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек |
| а су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарков |
| ом, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својо |
| добровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно н |
| ао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немогуће |
| ране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово дог |
| нтелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико за |
| и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну претеран |
| ; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао ка |
| ајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - Јесам |
| етири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро онесвесл |
| уку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро |
| ост! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасвим себи. {S}Он пр |
| рестрашено скочи са свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: |
| врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке се руменила |
| лије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђ |
| појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само |
| } Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико ма |
| вицом једне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространс |
| у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И сам |
| , него се решавати. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари |
| је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, |
| идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији је иако ће нек |
| х") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу |
| јатељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити |
| се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка дво |
| кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се |
| а, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очајник.{S} |
| мерио, пркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погл |
| и покварен, и онда не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, ј |
| је опасност која му прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да ј |
| сце, раднике.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. |
| ашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ј |
| Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједно |
| блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном приметио да су ми |
| о се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и пригушеном светлошћ |
| ња, пуна крви и нагона, и држати се сам у својим рукама, и поступати као да неко други, недости |
| затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да пр |
| чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност |
| је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, там |
| м кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. |
| од свих, од свега заједно!{S} Како сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је |
| узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала. |
| викну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А ка |
| ти? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, |
| мешан, немогућ.{S} Сав треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да н |
| елим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чу |
| а, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква |
| станем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од многих |
| е да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба је |
| ко шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изг |
| говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у ру |
| ајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогу |
| рљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и н |
| ри часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{ |
| нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић |
| га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на њего |
| ве почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{S} Сама црква ни |
| ирање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника ко |
| ковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином док |
| рукама, подиже у наручја и онда, лицем у лице:{S} - Ја одлазим сутра, ти знаш, његовим послом. |
| а из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај д |
| з то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. { |
| ад невидљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут. |
| уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се одмах даде на посао са два |
| рела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила опази манастир са |
| у једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета |
| огледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи ред партера, у полутами, иза једног стуба.{S |
| } За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једну металну дуванску кути |
| е да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамаркови |
| воришту, пролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђ |
| најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бе |
| а, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећу |
| кријем: у почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-ц |
| вовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се |
| ?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако |
| ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, прип |
| } У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит |
| авкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да до |
| замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим својим осећајима.{S} Имао с |
| алеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: он је прелазио, он се стапа |
| у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да |
| вијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и |
| а.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{ |
| а свога секретара.{S} И да морам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} |
| Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи |
| а без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како |
| да је могу насупрот ставити оном рђавом у себи, то не треба доказивати; довољна је прилика као |
| шчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште.{S} Из сена покупи спремље |
| али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме који мрзи или мене, или моју породицу.{S |
| ст и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се нал |
| ики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што д |
| толу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо |
| које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једн |
| она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; |
| њу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним хо |
| воју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника обја |
| воту: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, је |
| ке.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра им |
| знину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим о |
| огодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчи |
| И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се Радмила најмање томе надал |
| је значила ништа, он се осећао играчком у нечијим огромним рукама.{S} Онај стари Срба му се сме |
| шем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ств |
| сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, предано и изгу |
| о се свет радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, |
| љам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја |
| ивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једно |
| том у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обича |
| авао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пр |
| се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојни Миљковић, заустави се је |
| -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извучем. {S}Малочас т |
| сто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, довела до ових неж |
| се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгуб |
| Можда сам тако дрхтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, |
| место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим м |
| гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} |
| Завлада тишина.{S} На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: |
| је стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако мора уздић |
| о по свему томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жу |
| еру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња. |
| дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама мање вре |
| а, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом у другом.{S} Једва |
| е налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је пот |
| ачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негован |
| јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако |
| , жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без мил |
| еним шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Н |
| Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срб |
| е службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} |
| ање.{S} Срба остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда доне |
| - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због |
| и се дизао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледо |
| им више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец ју |
| це које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у ра |
| да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у |
| нијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записан |
| е бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у потпуној осами |
| њим одело и да се тако провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зат |
| има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави |
| ћно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината |
| мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме |
| ан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - м |
| нијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само з |
| е ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му |
| Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, |
| речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. с |
| е лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједном ја осетих (како? не |
| храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не |
| брва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење к |
| интиман, драг, давно знан, давно љубљен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно воље |
| илом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме |
| ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он |
| или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауст |
| } Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомичност.{S} |
| слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао оно и онолико, |
| часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепта |
| ли, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика. |
| столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избријан, држећи у једној руци |
| падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у њ |
| визима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитива |
| еном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варош |
| судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он н |
| када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом трену |
| ускање таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмањ |
| , ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} |
| муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узв |
| а замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и реч |
| га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да учини до д |
| је нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била |
| ошћу, није дао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега |
| .{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, шт |
| та почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} - Нисам ради тога дошао овамо.{S} - Како |
| други живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од т |
| бог чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну |
| звезде, звезде над нама и морални закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} М |
| очито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, |
| ве што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог спољашњег неспоразума!) новог, занос |
| и и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што |
| годило? {S}Он није знао, није разумевао у том тренутку ништа.{S} Осећао је само свим својим бић |
| одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једно |
| Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале не |
| да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је па |
| Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава саз |
| се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадес |
| , он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему |
| реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни |
| вао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао реша |
| је тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, |
| мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главн |
| (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} О |
| његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда оде |
| често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} Није бил |
| ветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{ |
| лог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу |
| и у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила постајала ре |
| ронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не с |
| ом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти |
| ао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кроз прозо |
| а кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, з |
| ренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и правилн |
| е крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетн |
| о према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанс |
| који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, |
| з престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Ал |
| ти да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манаст |
| на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, как |
| отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по столу, завика:{S} - |
| д обичних људи.{S} Свет који је огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фам |
| тиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђи |
| толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, |
| рукама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо |
| мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, р |
| подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења |
| е толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у сну, он се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно |
| ијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленил |
| све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S} |
| мрвицу наде и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: |
| е ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити |
| ажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногама, не могући да се зад |
| а глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се к |
| он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{ |
| "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут |
| дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико добро |
| омислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то |
| мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о ч |
| ј радознали поглед на сина. {S}Мало као у неприлици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом.. |
| S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио |
| {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - за |
| ћом, један тешки роман који је замишљао у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одб |
| рану мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем |
| и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којима сам провео младост.{S} То ме ипак н |
| оравио сам.{S} Почели да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, |
| олазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха д |
| ња унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни уч |
| да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку св |
| склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, |
| сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши кола и познавши у њима лица, он се |
| Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни мене |
| и јогунлук, који се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих з |
| ине и значаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племе |
| наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по падинама, |
| омост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то миш |
| е Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на п |
| и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње |
| е са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на |
| {S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Р |
| нци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју |
| тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међу |
| све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се |
| о!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му пл |
| о и један млад поп, ко зна како залутао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али ј |
| ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто се |
| сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{ |
| ио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу, он |
| нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - |
| се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим |
| {S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образе који су пламтели.{S} - |
| шу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбоч |
| е толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он ј |
| Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварности и најмање може да вам и |
| мрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да жив |
| S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури |
| тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у |
| арчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну |
| и недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, |
| о је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу. |
| а чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не зад |
| разнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импрови |
| знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје п |
| четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, |
| ти.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говор |
| ет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, о |
| о мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - ст |
| кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, с |
| препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето одакле долази пропаст, |
| трахоту пакла.{S} Карамарковић је живео у потпуној негацији свега и свачега; не могући да живи |
| ава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности |
| се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то ниј |
| мешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек |
| кодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује п |
| ски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Зн |
| ично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до крај |
| м са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадал |
| п старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}С |
| {S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа мој |
| смех.{S} - Не смеј се!{S} Сав помодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави д |
| ооовници... - промуца Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или |
| ити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом ист |
| дједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S |
| не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места закр |
| ај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, |
| тојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као обич |
| на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али |
| обом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер нис |
| и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, |
| део онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето |
| е очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да јед |
| сти, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна |
| оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају нес |
| празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила |
| ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те |
| .{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака |
| навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, |
| нских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло ду |
| крајње одбране.{S} Зашто ју је доводио у искушење?{S} Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и у |
| S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, збо |
| се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто врем |
| бности да је прими.{S} Доказ је налазио у смеху извесних људи при најочајнијим криковима једног |
| ера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и бр |
| ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу |
| због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то |
| мало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар да |
| е је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва ос |
| о сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем н |
| бом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером.{S} У пећини је |
| зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} |
| н сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S |
| ио на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се преч |
| сазвучја он је познавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме |
| е, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ух |
| ијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго |
| (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пипајући п |
| {S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само је |
| том. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностра |
| , знам, - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја |
| воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред с |
| окретање његове руке претвори се полако у један одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу |
| је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена |
| ком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше по |
| ршило.{S} Ја нећу да идем толико далеко у овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је |
| вориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и про |
| и мах.{S} Још је знала за себе у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно |
| а музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да |
| Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, д |
| ило јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и зауставља |
| , већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у тами која је настајала иза пламена ватре, |
| една врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карам |
| сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено и непојмљиво радоваше се свему, |
| е у толико у колико јој је негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам прис |
| з, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће |
| ру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, |
| ивот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће |
| јавља несрећнији је иако ће неко тешко у данашњем његовом обличју познати некадашњег сањалицу |
| било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може преживети ту катастрофу, |
| сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То је једно од многих |
| а у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој коч |
| чано, то се ништа нарочито није опажало у почетку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама т |
| поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све требало да буде створено о |
| овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта |
| у њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто |
| радници, Станојка је, пред кујном, мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбро |
| На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај |
| екат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па.. |
| очетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је остајао при своме, она при своме. |
| га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само |
| очетку сметало, постепено се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили сам |
| ите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше |
| а погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више |
| о је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон |
| ена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом није ништа друго до једно зрно прос |
| преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд |
| ађаше добро срце и у исти мах нешто зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпу |
| жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се тол |
| главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учин |
| м када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рукама о |
| дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи |
| и да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим ж |
| , Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало |
| ет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах нек |
| како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога објашњења и напуст |
| од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећао да је решење пало, |
| ану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или нас |
| барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; |
| ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко ње |
| покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његов |
| крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пред њима |
| че у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће |
| сти.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам по |
| је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу преувеличаваше с |
| правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је приву |
| би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он |
| ајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађ |
| ба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже очи и спази |
| "савршена музика" одговара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способ |
| до на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје слабије непријатеље, децу, ( |
| што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као он |
| ему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођак |
| ком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оло |
| глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све г |
| даље: сви ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једн |
| је и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва разазна |
| уне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је |
| Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један појам.{S} Она се |
| ацима сећања као нешто далеко, завијено у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају к |
| мањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленкасту измаглицу и оивичено планинама које с |
| колути плавкастог дима, пењући се лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање |
| кива, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво оде |
| ка, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, |
| рамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без |
| пред њу и да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, о |
| ом маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и |
| што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не о |
| о пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. |
| ожење очево, осмех који је носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисао |
| ивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређен |
| S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, колико |
| њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држал |
| Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да |
| S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао |
| морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Никодим.{S} |
| и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S |
| наравно, иза плотова су куће).{S} Тачно у средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, в |
| овине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} Писма пренесох |
| д себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је опазио она се журно ок |
| тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се о |
| дао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека |
| сто обема рукама, и онда, журно и скоро у дрхтавици: {S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође бе |
| ој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут ов |
| ебе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се |
| ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и |
| тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету ха |
| ином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крајности нетр |
| е интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста с |
| смисао за добро и племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве скло |
| са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!) |
| општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне |
| рам са њим у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја прод |
| ља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашње |
| у великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздиг |
| о и могућност да проведе пролеће и лето у једном здравом и лепом планинском крају, што би му не |
| лу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које мирује и које је наједном напао ненадни вет |
| вршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погледу Карамарковићевог душевног живота. {S}А само ј |
| да Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанск |
| , носећи само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи |
| , моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одговара, пред собом имам будућност, |
| у, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} |
| а нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, |
| да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада |
| робова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што прол |
| ене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше уз |
| боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше |
| !{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те ј |
| сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега с |
| д и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко увер |
| живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а шт |
| енутку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох |
| .{S} Ти си имао рђав живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој са |
| имер:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам |
| тор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, |
| Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, |
| горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми |
| за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су |
| има: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Рад |
| себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разбо |
| ђу два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди |
| ила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да игра |
| но што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположен, з |
| , док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, осва |
| ј сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Је |
| тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гле |
| ол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са |
| ма на изглед далеким:{S} - Сва је ствар у овоме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим ва |
| икакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... |
| том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како ј |
| а мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окин |
| к са патетиком и реториком логично, јер у нашој историји та племенита домаћа животиња збиља зау |
| ање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза културе" пре него што се забас |
| нило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео према југу, светлост је бивала с |
| омисли, није имала разлога за плач, јер у ствари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећ |
| , дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: но |
| ерисан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, |
| его икога досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слу |
| ење, за муке наше.{S} Доказ је томе мир у који падамо, олакшање које осетимо, када је смрт учин |
| : један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звон |
| јстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се затим задиви св |
| од страсти и крви!{S} Један мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о |
| } Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не |
| злета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално |
| када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако ћет |
| це које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета |
| м.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав |
| он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхт |
| р га није могла срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догод |
| и да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној соби на који је пао један мршав зрак сунца |
| среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје књиге и метафизичке спекулације, није ипак прок |
| им тишинама, почео је свакодневни живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и су |
| профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочит |
| поменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Ка |
| ти свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала |
| оци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. |
| о три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, |
| пријатних ствари, на пример претераност у пићу код извесних и једна туча на крају, али то није |
| ивота могао подвући извесну претераност у мишљењима и сувише страсно примање свега онога што се |
| ли, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи |
| гађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена млад |
| тола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже преко стола (при том обори стакле |
| ава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки уд |
| сада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори очи над нечим непознатим: |
| ети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног чо |
| пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају последњег чина, у пес |
| чајно догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, |
| ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у |
| том тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих |
| се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Кара |
| бало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно шт |
| дости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варо |
| лико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће бе |
| е му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да |
| је, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коле |
| после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да ј |
| на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г |
| е самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред ч |
| иста скала, испуни неком тескобом собу у којој су седели професор и његов син. {S}Професор се |
| S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та |
| оје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони св |
| е на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зрелог м |
| а се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуго му ј |
| ве и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, |
| ашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах.{S} Јо |
| сор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Ср |
| а ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Ср |
| о објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет |
| и скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса необич |
| , по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му подне |
| Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе |
| оштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се |
| сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часо |
| ости и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешн |
| адоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друшт |
| у која обузима мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је с |
| у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S |
| што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, |
| шараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих |
| га видели како његови планови пропадају у тренутку када дотакну стварност.{S} Рећиће се: па јед |
| у, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из |
| нашем животу ствари никад не понављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није и |
| што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Ни |
| меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S |
| чава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети |
| уршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} |
| емо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додир |
| на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ |
| раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у тренут |
| араца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Кара |
| м охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{ |
| цу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Же |
| ут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га зад |
| сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), |
| ка поче мешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа |
| тек пошто притисну дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба при |
| в цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се наднесе и дуго ослушкиваше њено тешко д |
| главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По из |
| страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у свој полумрак, као да јој је нудило неслућене сладост |
| пастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгледало јој је лакше него задати онај други уд |
| замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и с |
| ога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити док |
| мрзак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже пе |
| он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек пошто при |
| м видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене |
| и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је |
| жу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више ниј |
| лом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала н |
| S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он п |
| следњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес |
| лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, после дуже |
| уди Јеша који има за жену најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног зао |
| городичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василиј |
| чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом расположењу, на питање поводом прстена. {S}Је |
| ум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. који је лежао пол |
| задовољства.{S} Описујући малочас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у мана |
| {S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила спом |
| е врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он |
| .... самоодрицање... љубав... - одјекну у Радмилином срцу.{S} - Добро дело...{S} Радмила одједн |
| а је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај |
| ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беше добило |
| Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта |
| се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван |
| и да искористи нагло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха |
| пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, опећи прсте.{S} - |
| м косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из ро |
| дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пу |
| о догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна |
| у једну од оних моралних криза, које су у толико јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се то |
| изантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којо |
| тале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила |
| заједно са млађом сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини слу |
| пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, ско |
| дговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много пило |
| бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега самог.{S |
| и само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа с |
| крију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, |
| а извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стар |
| г бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја |
| ба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије ј |
| краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу |
| ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игу |
| та прелазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један |
| пава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја сам се задржао на спољашњим |
| азум доведен до крајности нетрпељивошћу у којој се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пу |
| еху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао |
| , Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још |
| ења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намер |
| назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спор |
| сица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала |
| уче капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет |
| , што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче рев |
| поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се |
| да наиђе талас захвалности.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што б |
| узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покрет (није ни потребно напомињати да има љу |
| } Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још |
| о у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на приме |
| узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необич |
| ад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за у |
| да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих |
| у у девојчици непознате сласти од којих у њеној души још и сада тиња носталгија, јер тих уживањ |
| осада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одл |
| ког радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и |
| биљних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских шт |
| у.{S} - Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са сво |
| дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањари |
| мање у разлозима; она је пре свега дух у коме се, под нарочитом светлошћу, откривају најнеочек |
| кију расправе о томе ко ће однети новац у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрач |
| ије играо "како треба". {S}Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите ти |
| е ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Ма |
| последњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог |
| ули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним б |
| настави даље сањарију, као да је та реч у себи садржавала највећу сласт, нешто толико велико, с |
| {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или сна |
| жим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он |
| брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој п |
| а памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу живо |
| побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога п |
| долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и зл |
| поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело ју |
| си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба прво да исп |
| еда, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена д |
| да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, т |
| ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравит |
| ао тек сутрадан док сам, пробуђен и још у кревету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нет |
| } Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби |
| Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањали |
| не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам г |
| чито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закач |
| дничких облика, ипак нису сви прављени "у серији" и једнако? {S}Сањалачке и нежне природе, срам |
| решњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки има своју с |
| М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), |
| едалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом |
| ногама; она осети да је он јачи од ње (у дубини душе она се са слашћу подавала тој несаломљиво |
| олеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што |
| мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та а |
| е жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да о |
| учао - понови он после малог ћутања. {S}У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и |
| поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамни |
| укотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка в |
| о сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S |
| а их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге |
| ћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама |
| едео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се вр |
| дном, зауставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири |
| и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали |
| срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} |
| у путује по околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на |
| глед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више н |
| њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и један дуг погле |
| шњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, |
| нализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Радмила као да се слабо опираше; то и није |
| а скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање |
| сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарко |
| пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Не |
| способни и свој живот да приложимо.{S} Убија се из напраситости, животињске жеље за поседовање |
| еса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напомене к |
| војом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу |
| онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо. |
| е љубав - страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој |
| } И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али |
| :{S} - Зато сам отимао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв |
| и осуђивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крв |
| Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тренутак, са несиг |
| S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Гос |
| ма коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенств |
| нате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то сав |
| лог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он није о |
| био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја |
| око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро ви |
| , рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња |
| рим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он пост |
| самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно |
| стоја је остајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре нег |
| манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као |
| о уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после но |
| доцкан.{S} И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препр |
| јзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна пре |
| на више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од он |
| Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог државног новца, па допустити свет |
| ци седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Прок |
| бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}С |
| значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећа |
| рали у тихе и смирене људе после каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... упл |
| оћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрес |
| е је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео п |
| страст она ради које се одмах убија, и убиство никако не значи да смо способни и свој живот да |
| вој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања оног |
| марковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својев |
| , а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служи |
| та, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он |
| нити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд п |
| себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он |
| арковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не |
| е разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро |
| е носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те убија |
| о?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: им |
| и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} |
| стојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивиј |
| -тад, раније или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са с |
| која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} |
| али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као једа |
| Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за с |
| твор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дисању он је управљао револ |
| им новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову празнину и ништавност.{S} Било |
| строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала |
| гова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - |
| екао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак мате |
| осподине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, оружја у руци немаш |
| и Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, |
| } Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте |
| спео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малак |
| о, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изнен |
| оци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, сваки јарак у трену би и |
| ањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред својих отмени |
| ослобођење, ја сам остао овде.{S} Срба, увек скептичан, постави му тога пута питање, је ли он о |
| осподе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, права и мало |
| {S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Живети!{S} Живети!{S} Како |
| ока, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало вру |
| о вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је крајња, а он |
| радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празни |
| упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу ил |
| аљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје једна нада, увек остаје једна срећа.{S} Жив |
| за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, он |
| онако необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S |
| ажљиво пратити догађаје и типове у нас: увек је код нас постојао један тип људи (поред оних оби |
| е на страну нелогичност таквог суда.{S} Увек остаје у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмим |
| потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или тројицу; држао их је зат |
| ретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не ч |
| у.{S} - Је ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} |
| план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то |
| антични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађаје и т |
| аше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Радмиле и живота.{S} Он одбаци, да |
| за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са |
| о тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчм |
| ника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод |
| ом је то излету реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скор |
| нем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у |
| сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не ве |
| његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али |
| акон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Ч |
| раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад нај |
| покрету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од он |
| чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, обл |
| да све ипак није свршено.{S} Остајао је увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре ср |
| ће, на прозоре.{S} Па ипак, мирисало је увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, мом |
| рекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је проповед |
| када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{ |
| ом дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око по |
| своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће пор |
| е ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала ид |
| знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан |
| ајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, |
| аће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, у случају да зажели да ту прен |
| ло је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, |
| рке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново западао у непокретност.{S} Би |
| ући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача |
| ", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длак |
| столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим |
| и говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме, јако, тако јако д |
| оначност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не во |
| дан брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсја |
| ша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имал |
| да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само п |
| о ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још јед |
| са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, која се непрестано отвар |
| срећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све те планове |
| ако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе |
| тресали Србин предлог. {S}И увек, скоро увек, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њен |
| а извесну нереалност и мекоту.{S} Скоро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и |
| ку или одрицање, док се до рђавог скоро увек долази кроз извесно задовољство. (Овим не желим да |
| о лагано прелази преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, он |
| да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву |
| те ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушковић, |
| ланове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И баш у |
| е у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавали у истој соби, кревет до кревета).{S} Кроз |
| човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића |
| повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро |
| у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином. |
| транити. {S}Професор рашири руке и, још увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онд |
| е далеко једно ненадно задовољство, још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - на |
| н покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али |
| визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је м |
| ио редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва пр |
| То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после |
| он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаром ноћ, румена, пуна ћутања. |
| , у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видел |
| е ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок г |
| својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, свак |
| и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него п |
| и изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на о |
| азано да није напуштен и да Радмила још увек припада само и једино њему.{S} Све то би као сунче |
| пште и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} |
| а је то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у послед |
| све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако т |
| што вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему |
| поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека ш |
| оном тренутку када је мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S |
| {S} Она се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене м |
| крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиже до сеоске |
| е већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговор |
| се поново окрену према њој (она је још увек стојала на средини собе, не знајући шта да учини о |
| } Он отвори очи.{S} Крај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на р |
| немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа |
| прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли |
| рити?{S} Он то још није знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог заврше |
| .{S} Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они |
| Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свог |
| угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, |
| пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом пра |
| мљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} - Једну реч, само једну једину |
| прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори |
| дика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти |
| ао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да |
| вши се неодлучно на прагу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне |
| и на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по |
| ог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш |
| брнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радм |
| све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покрет све јасније пона |
| његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или онде какву било утеху |
| рима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва.... самоодрицање |
| елазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухва |
| штво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића |
| аш довољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам пре |
| } - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега?{S} - Не... мислим на нас све. |
| .{S} - Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} |
| а је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није д |
| шћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осм |
| апуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испред себе.{S} - |
| је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме оправдава она |
| , ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете од прозора и спус |
| Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша д |
| едино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који |
| пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам с |
| ом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле ј |
| степенице.{S} - Мислите ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила пре |
| , па за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао |
| не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила |
| ој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један ја |
| као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} |
| ујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим н |
| или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака, скоро оне |
| и остадоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред |
| з тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању |
| .{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, |
| пуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим |
| да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо толико снажно позив порока, толик |
| г и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, пакост, |
| га. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само ш |
| поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њег |
| ко је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у души |
| је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тог |
| и грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји она, |
| а, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недорече |
| ратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном |
| ло дражећи слух и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да с |
| а емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлен |
| прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прст |
| ом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазила с |
| "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек н |
| роизвољног и противуречног.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, ба |
| ам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - |
| обротом, убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у длан |
| кривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне |
| ати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна |
| да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да |
| остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стр |
| шће пак, оба противника до краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то јо |
| ше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који об |
| Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно |
| ности, изглед једног озбиљног посла.{S} Уверење да ће само тим путем доћи до среће давало је Ср |
| ралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачких писаца) носаше у |
| а њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: |
| у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим д |
| ца (која опет са своје стране живљаше у уверењу да никад не треба показивати своја права осећањ |
| ост према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: |
| дао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме лицу.{S} Нео |
| завесе на свима прозорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче |
| равдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јад |
| шити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није тачно.{S} Можда с |
| ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не остаде ни један.{S} Оно у |
| ..{S} И све то тако просто речено, тако уверљиво, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганско |
| ље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило од жеље |
| у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабине |
| свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, стари Миљ |
| ом или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радм |
| " Он ми објасни да ме је пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S |
| уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред исп |
| пун звукова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, |
| умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би ст |
| д првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћност Карамарковићевих пројеката.{ |
| ј љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јо |
| да сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има не |
| је, у најкритичнијем делу свога живота, увидех празнину која ме је у том погледу окружавала. {S |
| која ме је у том погледу окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред |
| вети ту катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у ово |
| чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не и |
| ј манастир.{S} То је просто.{S} Ја сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других м |
| еликим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно јасно да му је потребна општа "ревизија" |
| ности развоја његове "страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (д |
| рачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да целим путем |
| резујемо оловку коју непрестано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би |
| Из своје ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; |
| ајзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом. |
| ног обалског радника, необријаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, б |
| ло даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут |
| тима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у кућу!) лупи свом снагом ногом о њих.{S} Он пи |
| каш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане |
| о мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му |
| дњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори в |
| ји другови данас кући приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно |
| ада (носећи у себи стално побуну против увреда) и његов потуљен изглед, и савијена леђа, и погл |
| пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Ов |
| адном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера |
| дном, свађа.{S} На страну све споредно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што о |
| несе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, |
| " седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена. |
| Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} |
| илије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби |
| сор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учин |
| он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на |
| на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе |
| они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има та |
| слио да је, он није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао св |
| и ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карам |
| што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и |
| у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца!...{S} |
| се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица |
| С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у своме достојанству), он осети да се некако |
| човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да с |
| тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говори |
| Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опојено |
| ала су Јешу. * * * Када се те ноћи Срба увуче у Радмилину собу (искористивши метеж који је још |
| јури у мрак.{S} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Но |
| ено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњу |
| олико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кроз отвор.{S} Спуштајући се на сухо лишће, он од |
| и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодиц |
| а дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на угао полице са књигама.{S} У почетку су се речи откидал |
| сада скоро није радио, премести у други угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар |
| , пред извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле живот |
| жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милос |
| поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је |
| } С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог п |
| рет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он и |
| ј је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен румен |
| тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог |
| е.{S} Сликар М. се одмаче од постеље. - Угасите свећу, - замоли Срба.{S} У соби поново завлада |
| метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се |
| и црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, зејтина, охлађеног мириса тамњана који |
| пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још н |
| својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио свој посао, |
| викама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прекоре или |
| сака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, по |
| кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предсобља у друго.{S} У кући се осећало на покипел |
| свим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак кра |
| уђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауст |
| пражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. {S}- Престани с |
| мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела |
| нену јаку.{S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у |
| да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срб |
| може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се исто и Карамарковић устремља |
| } Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој |
| и.{S} Срба заобиђе конак и са те стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев. |
| с иде по свету не признајући никога, не угледајући се ни на кога, ношен матицом или свога славо |
| угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све дон |
| пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, |
| путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљи |
| , па тек изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији д |
| е овај начин зидања увео кнез Милош, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан |
| чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном. |
| , то су поједини томови лежали по свима угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледа |
| е увучене, и сувише непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав |
| ва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско и наивно узбуђење кој |
| клета кутија се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би из |
| {S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сл |
| само своје ћебе; и заузе место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу свој |
| у, замишљену, изгубљену у своме мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао |
| а, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и бруј |
| е капут и све спусти на једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет ц |
| кривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праће |
| првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће дочека |
| у на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у |
| во поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог тела, тај исти кревет м |
| арства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши |
| овори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - |
| непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он |
| и најтамнијих покрета душе, обелодањен, угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је т |
| јим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, |
| тежње једног младог тела, избију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа свет |
| сле те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или |
| а напусти потпуно Карамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче |
| ну да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чин |
| затим после малог ломљења настави да се удаљава. * * * После запрепашћења, наиђе талас љутње.{S |
| еговог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије о |
| дник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше ст |
| ем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се |
| о.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац |
| о поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звиждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Ср |
| о један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} |
| оденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од манастира) она |
| стадима која силазе својим појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} О |
| ица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на стоци.{S} Пајсије одједном |
| де је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима |
| ојим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Ј |
| надни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је п |
| еше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху про |
| .{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Ме |
| на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни ј |
| ела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Касније ништа.{S} Једва неколи |
| {S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без штапова |
| {S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, ко |
| крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном |
| мо њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжа |
| надно питање, Јешино, нарочито на његов удар песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним |
| сумњи, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцка |
| и усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако јак да му се реч прекиде: кроз за |
| ?{S} - Срба Мијушковић.{S} Један снажан удар задржа Радмили срце.{S} Она помисли да ће изгубити |
| зе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам ишла на тај излет |
| а њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао: |
| ауставивши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Све |
| има се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају начин живота, неки људи би |
| осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време |
| где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видел |
| весношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, не ш |
| из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен сламом.{S} Испр |
| ин светло и обасјано, срце му је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини |
| прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде је |
| а кревету и онда, нагло разјарен, стаде ударати.{S} Престао је тући тек када се од кукњаве проб |
| , пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за дру |
| кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мај |
| је мршав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је нај |
| ало јој је лакше него задати онај други ударац Карамарковићу.{S} Јер да му је неверна он није м |
| и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та се |
| главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његов |
| а усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више |
| ум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од којих су подрхтавала окна на прозорима.{ |
| на који му је помагао да тмурно подноси ударе, дотле овај од данас иде по свету не признајући н |
| дједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно |
| себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и заклони рукама образ |
| стану, отресе са прстију ишчупану косу, удари је још једном ногом у слабину и изађе у двориште. |
| а добије један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насме |
| апрепашћења, наиђе талас љутње.{S} Срба удари другим путем, и дуго луташе око манастира.{S} Бил |
| већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од ту |
| о имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Ј |
| ћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се п |
| ађе између тог поцрнелог дрвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједнач |
| за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да изву |
| што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај свој |
| и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... - примети Срба, једним мало прекорним |
| и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игр |
| о грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} А |
| ного пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац |
| , он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи |
| поделио на двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам к |
| и; једино преокупљен идејом да не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине |
| стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да |
| њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа маг |
| х руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем |
| з сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати т |
| су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно камење шт |
| али материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле |
| беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и |
| {S}Одједном затрешта капија под снажним ударцима.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху |
| оглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од |
| расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је т |
| тек после тог увода он запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на у |
| ћ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост |
| речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на о |
| обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - С |
| деног моста, тресак и прасак точкова се удвостручавао.{S} Долина се сужавала.{S} Небо почело да |
| едно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који ника |
| у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био |
| бијанском манастиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује |
| тивши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што са |
| шњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим |
| у јаку електричну лампу, нарочито за то удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини |
| свим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не |
| мири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он з |
| м припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу тих нових принципа, зај |
| и да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и |
| е, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са муком |
| једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа н |
| ку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што |
| лади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек ш |
| крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Васил |
| е је звиждук долазио.{S} Затим, полако, уђе у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Ј |
| етињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконост |
| е Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, рук |
| професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из једног угла предс |
| није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа ди |
| р је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} |
| о вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћ |
| , дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста ј |
| потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на |
| говом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни ре |
| свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струк |
| есорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на гр |
| ко да су се обоје трудили да понова све уђе у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила |
| , наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Повратили су нек |
| из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином д |
| да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са ра |
| ницу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се по |
| понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мири |
| орен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишт |
| али део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толик |
| о није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди |
| одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну пр |
| да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рук |
| з свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну при |
| Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће к |
| обиљем, истином и животом тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скор |
| њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта је в |
| да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам од мн |
| да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само у моју собу, сада ћу ја.{S} Професор подиже оч |
| ајбољега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Ц |
| ј капут који је личио на Радмилин.{S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић понов |
| асне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} Ствари су се једва |
| сама дође на ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је с |
| ешати карте.{S} У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у |
| умарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви поток, бистар као |
| м природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналаз |
| се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он |
| рај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осв |
| знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео с |
| а да је проматра овако део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико |
| са, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази на једну ос |
| ња, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било са |
| оја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама.{S} И ј |
| адовољан собом, могао са пријатношћу да ужива у непокретности и пуној светлости која је јарко б |
| х пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тр |
| појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство д |
| да му је неверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одјед |
| Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су |
| аква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не |
| пуно смисла за природу, необично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високо |
| да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога |
| да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци... као очај |
| вности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S} Та м |
| живот, ти си тонуо у најчистија телесна уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још |
| емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највише случајева музи |
| јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана.{S} Осећамо тол |
| ву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (које ће му најза |
| између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живе |
| уши још и сада тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетре |
| и нерве.{S} И дуго Срба увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да р |
| степеница даље откриваше по једно ново уживање, по једну нову непознату радост.{S} Она настави |
| аштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отп |
| својих одличних лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше |
| сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на једном лицу он н |
| ема мајци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пен |
| ији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су некако без његове воље доби |
| све топлији и све мелодичнији.{S} Он је уживао да се слуша; он је уживао у тим речима које су н |
| управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сентименталности, пожртвовања, кајања, неће |
| ебао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је треб |
| оти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац |
| алог и домалог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и |
| човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим |
| осету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацил |
| ли, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапури |
| де мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било |
| днем када је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео о |
| гљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и преплашена нега Радмилина само још више разд |
| затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у |
| н журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Кру |
| како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата ко |
| равске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше |
| крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну табакеру и понуди.{S} И е |
| и ову реч, Срба се трже.{S} Он је дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем |
| амисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ћ |
| их пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је скоро с |
| и.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} |
| и Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). { |
| анастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} |
| им студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је и |
| ним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и сток |
| скочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, мно |
| а остави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у ср |
| у кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста лагано, то он искочи. {S}- Т |
| мили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајући његово мужанство под крутим |
| {S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид |
| лене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, |
| м дочеком, она све јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да ос |
| атајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог сте |
| врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлос |
| ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши нен |
| S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим. |
| Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала колена, он пригушено, топло, изгубљено, на |
| оново развлачио дубоке и сетне тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој вод |
| е живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд си ти, ето ти.{S} Зар ми Ос |
| им њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала |
| узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ј |
| ижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија |
| , имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узви |
| акше поређење.{S} Она је стајала сасвим уз њега.{S} Његове речи су падале на њену косу.{S} - Не |
| и у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу да |
| Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети на |
| зоб.{S} Неко се у кафани звонко смејао уз звецкање стаклади на келнерају.{S} Са прецветалог ба |
| мо падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би ва |
| о моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је лежала на његовим |
| стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку уз себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху при |
| у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једном часу |
| већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко уверење добијено од неких западњачки |
| набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику |
| а нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у наче |
| .{S} Тада долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} |
| еси ли разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе ж |
| као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала нежност према своме м |
| {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада.{S} Све јасније он је в |
| напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и бук |
| како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" б |
| нина, туга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта ј |
| }- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... а |
| } Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало своје ми |
| овог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S |
| но чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог |
| ашти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пре |
| , после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазо |
| }Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спаз |
| и у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао к |
| а се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуњени: како сам мога |
| са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих п |
| болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Звукови имена у његовом сећању нису наилаз |
| о тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних |
| ести је постојала једна празнина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чи |
| лака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неба, једва неприметно зарумењен.{S} |
| нежне и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује п |
| ученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица |
| евљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она подиже на њега очи и је |
| {S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети оста |
| тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само подне |
| е одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни било |
| овикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио најпотребниј |
| враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} До |
| ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали |
| и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у |
| Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лис |
| ти под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више д |
| одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би д |
| Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове мисли, извуче журно руку из његове. |
| та, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале |
| тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за свој |
| Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна срећа, а та је |
| та светлост која као да живи са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он |
| знемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљин |
| шкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, |
| еобично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим |
| страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено Срба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвал |
| - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које |
| више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, овако опруженом, овак |
| оштено...{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена |
| S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} |
| рос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... |
| ом јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истин |
| ета и напора последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Р |
| чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила тачно и јасно, он потпу |
| .{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав поче журно корачати |
| е око ње само огледало неког сопственог узбуђења.{S} Оно се међутим пело, постајало несношљиво, |
| у се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који п |
| клопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када в |
| а.{S} После првог дана, пуног покрета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изг |
| е један мали несвесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковић |
| потражи.{S} Јеси ли икад осетио оволико узбуђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опас |
| еће овога света за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву |
| еколико почетака и онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком му |
| а собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх треба прво да мислим |
| ености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био јед |
| иких покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва раза |
| е осећало на покипело млеко, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљен |
| свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призо |
| асу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повлачи.{S} Када се нађе пред њим, њено је лиц |
| шег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одмах у телесни покре |
| овима очију) него ово детињско и наивно узбуђење које је показивао Срба, преврћући се по своме |
| се да изгледам као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове кој |
| а је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштр |
| дило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У |
| она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је |
| у коме је лежала Радмила.{S} Преморена узбуђењем и сузама, она спаваше сада дубоким и тихим сн |
| еше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир |
| ек потпуно развијен и лепљив?{S} Или је узбуђивала идеја необичности, та катастрофа у природи, |
| ђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да пр |
| није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, д |
| ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крају присуство Р |
| одлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно |
| та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она |
| У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство |
| тање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што |
| ној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још нек |
| ности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала |
| х је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је вета |
| Додир њене руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са с |
| изашла на манастирску капију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћен |
| ромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под с |
| , профилом окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешир |
| д свега он јасно разумеде само последњи узвик Радмилин, и нагло му севну у свести питање: је ли |
| он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесош |
| сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Поле |
| што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти ј |
| и ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога узвика, као исцрпен, он се поново приви уз Остојине ног |
| великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим де |
| сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да с |
| ...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајни |
| ало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илиј |
| ва да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи |
| леда у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе ј |
| о.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Беог |
| а будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и |
| ом.{S} - Ето, сада сам опет ја крива! - узвикну несрећна професорка и онако на крај срца; очи ј |
| - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје дол |
| потрча према манастиру.{S} - Радмила! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после ма |
| ила није лепа.{S} Она је скоро ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, |
| а састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би сва |
| дсмешљиво испуни кафану.{S} - Ене де! - узвикну један од њих и, намигујући на остале, седе за с |
| и.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило... да чуј |
| ну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће с |
| ављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила |
| езнуо...{S} - Их, калуђере, калуђере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезну |
| одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{S} - Ти |
| остима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са |
| S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише |
| цу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на о |
| }- То је страшно!{S} Они ће изгорети! - узвикну Радмила сва престрављена. {S}- Неће, - одговори |
| да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се |
| ља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну у одговор Карамарковић, код кога поново све беш |
| ашто није дошла када је требала доћи! - узвикну Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и |
| и би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да д |
| Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, |
| срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти |
| каз!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, појмивши све.{S} - То је исто!{ |
| - Случајност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић |
| моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај |
| стиру. - прогунђа Никодим.{S} - Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да |
| х вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} |
| је држао у рукама.{S} - Ту је све... - узвикну он, - ко сам, какав сам...{S} Прочитајте, ја же |
| променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно и тачно сети свога јутарњег |
| уђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну Карамарковић.{S} - Зар њега остављате да изгори |
| ђе шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одј |
| {S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! |
| у умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говори |
| тар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада |
| - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он се некако журио |
| ре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба је погледа искоса: он у |
| ико му је допуштала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погође |
| и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је лаж!{S} То није |
| еду пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави |
| Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, т |
| младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} Ето, ја не м |
| ве то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S |
| ашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у покрету, Радмила једва нађе снаг |
| он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Св |
| жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутњ |
| : победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, ташти |
| е више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, то значи дотицати св |
| се уз њега, - они којима је дано да се узвисују до тог степена среће (јер ти си био можда први |
| } Не, не, после свега тога један такав "узвишен" покрет душе... ја то не могу да замислим. {S}- |
| ко мали и ништаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, ово |
| . Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећ |
| а необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже раменима и онд |
| оро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега п |
| остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше |
| у разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, |
| знати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављ |
| ом, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближи и дуго ост |
| ту, по лишћу, са тим дубоким светлосним уздасима који су се откидали из планине, са оштрим лето |
| од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори |
| S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је живот партија пикника.{S} Не, |
| роз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - |
| појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљав |
| мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех кој |
| че савлађивати, спусти поглед са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на к |
| тани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Ниј |
| ва, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не проговори ни речи ни она, ни Срба |
| тку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их |
| Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у зам |
| рио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинч |
| ја осетих неизмерну празнину и тугу.{S} Уздахнух и седох.{S} У даљини открих једно потопљено ос |
| аког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео жив |
| S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{ |
| е признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога преми |
| ипак мисао, то је ипак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарков |
| живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња добро |
| ху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало |
| је.{S} Мало даље од другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокре |
| ла све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро |
| стојанству), он осети да се некако мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала |
| ћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога ис |
| тање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим |
| у одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече нико га н |
| агом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? |
| одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила про |
| } Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ус |
| латим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} - Стој ту! - и игуман, пришавши сасвим ка |
| и радознало придошлицу, он се не могаде уздржати од лаког мрштења обрва: нешто налик на нераспо |
| ану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву (к |
| више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са |
| вај дан. - проговори на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! { |
| сећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испад |
| , већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећ |
| ростора...{S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на сво |
| дном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још |
| дблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен д |
| Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радм |
| се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цеду |
| реко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи. |
| стоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам. |
| } - Седи. {S}Рећићу ти реч две.{S} Срба узе столицу и седе преко пута од оца.{S} - Не, не.{S} О |
| лије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју плаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цеду |
| Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Кара |
| ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и |
| да у томе крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе |
| цио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; т |
| доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови дланови падоше на њена плећа. |
| го га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме |
| ђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, |
| оже неко наићи.{S} - Она оде до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде |
| покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко неколико редова, а |
| руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукам |
| , када изађе из својих тешких мисли, он узе ону плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то |
| прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Зат |
| намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и преместивши је сасвим до писаћег |
| рба се окрену, изађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку т |
| дуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само сту |
| Зар није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим |
| творивши се у своју собу, Радмила одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карам |
| реме за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрп |
| мо због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мију |
| ко и никако друкчије; као ствар која је узела завршан облик и скаменила се.{S} Нарочито у погле |
| говори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чи |
| .{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност ( |
| Прочитајте, ја желим да знате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено глед |
| били, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} За |
| ути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, |
| ма колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па се скотрља у једн |
| часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов широ |
| тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их поломи |
| , и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, |
| шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} |
| дједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам узео себи секретара. {S}Радмила подиже на њ свој кротки |
| м: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после |
| да побегнете и да сам те са том идејом узео.{S} То није сасвим тачно.{S} Ја сам се донекле над |
| ло обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потпуно до |
| талом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право |
| код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим |
| да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајн |
| откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у мирису |
| магновењу његов дух окупи друга идеја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него |
| у смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у прис |
| е могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене игре?{S} То му је тим бол |
| о се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом светлошћу, па ипа |
| како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово |
| је, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урад |
| узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у коли |
| ок се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије с |
| азим сутра, ти знаш, његовим послом.{S} Узећу два пасоша, ја имам пријатеља, набавићу новац, сп |
| м као да нисам опазио њено узбуђење.{S} Узех неку књигу и загледах се у редове које нисам разаз |
| етлост као да се промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту го |
| И не само то: извесни облици реалности узеше над њим моћ потпуне напасти, половина његовог жив |
| е дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њим у тај ма |
| његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин н |
| рјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су |
| гово сићушно лице.{S} - Никад, никад не узимај жену у првом одушевљењу и због очију... - затим, |
| ј њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирск |
| потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај исп |
| потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано мес |
| јатељстава.{S} Епикур, кога толики људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означ |
| разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, због страсности и преданости, изглед једног оз |
| Карамарковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} |
| сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жутокљунца. {S}Овако.. |
| то бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе |
| ка и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење о |
| {S} Међутим, од све те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није |
| и на страну мишљење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот с |
| ао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је моје?{S} |
| непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас |
| м женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрнавећи на |
| у и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И |
| е улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговор |
| ицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торбом око врата у |
| а.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао |
| је било то обично монденско познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али тре |
| а сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ниш |
| тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јој каже:{S} Радмила, ми смо несрећ |
| време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S |
| би мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да жив |
| - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако.{S} |
| адају на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупа |
| е у једној мисли нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и о |
| } Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{ |
| {S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је са |
| ле духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће |
| то баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог |
| је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{ |
| гле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која с |
| амо пустити да тело клизи.{S} Одједном, узнемирене нечим, пловке застадоше.{S} Њине румене ноге |
| не мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и |
| иво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно.{S} Оно као да је звало Радмилу у |
| од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море стабљика које се таласа, узбуђено, дрхт |
| даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Ц |
| .{S} Почело је са једном малом душевном узнемиреношћу, па је дошао један страшан догађај, у инт |
| ирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; н |
| да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и п |
| узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном смислу речи н |
| ржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљањ |
| , да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био н |
| пољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемирено |
| S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме с |
| а дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака |
| груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и |
| ћу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замеша |
| риметише да се "проблем поставио"; и да узрок није требало тражити у спољном неспоразуму, већ у |
| ну и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици |
| ћи разумети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образ |
| е ми је јутрос донела, место да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... св |
| била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} С |
| том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} То је најстрашније.{S} То је |
| арварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче |
| чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то открић |
| ом на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конве |
| је то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном страху од скандала, та је |
| твар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој |
| каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао |
| ом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила му |
| сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да шт |
| страха од конвенција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на |
| да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до |
| он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он је само видео ј |
| а и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учини |
| бро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на у |
| нолог.{S} И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, л |
| ира, он се ради својих рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, пост |
| више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се зн |
| ура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо |
| {S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме |
| мео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива |
| подношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши |
| .{S} И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много го |
| и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити легенда о једном сатански храбром и |
| редмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десет.{S} Срби изађе пред очи сас |
| еумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смис |
| било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дак |
| .{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, в |
| могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има врем |
| пис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним кров |
| ча, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на |
| ечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према др |
| егла по Сребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - |
| атру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} Како је сунце још увек сијало, то се плам |
| } На друму се одједном у облаку прашине указа коњаник.{S} Радмила сва задрхта: њима у сусрет је |
| вићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - |
| уге скоро ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа |
| }Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, кр |
| аш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге |
| згубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; |
| арковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и |
| престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући |
| свим изведри.{S} У првој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гло |
| х предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству необично поласка овоме; али, иак |
| , на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Ср |
| а.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, непомичне. |
| а заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капутом.{S} Испод астраханске ш |
| етар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена |
| пособност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог |
| он је откривао како се иза једне завесе указује дужност (он као да осети колика одговорност леж |
| ром и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, с |
| овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} |
| се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено |
| он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречила између њега и среће; у |
| апреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад пође за |
| о, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућ |
| толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, |
| г његовог неуспеха.{S} Срба се тог пута уклонио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов о |
| могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша |
| се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га |
| лазила она сасвим логична Србина идеја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа. |
| ати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле између тебе и он |
| штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први |
| ла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да ниса |
| сле неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сељачку ч |
| ше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То з |
| То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; |
| је ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да гово |
| ву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да ова |
| Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, њего |
| вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све срушити у м |
| не румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу из |
| цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткос |
| примети да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{ |
| ше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остајало је у несразмерно крупним сивим очима и |
| д на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што се |
| , како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог погледа.{S} И сам Карамаркови |
| неред ослобођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај |
| "лепе смрти", остављају тај израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео д |
| ме.{S} То је ниска и накривљена зграда, украј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћај |
| чицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, |
| тска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он |
| е омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни |
| .{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем |
| , живе.{S} Прелазе своје стазе, путање, укрштавају се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, |
| варчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног д |
| ожај, јер стече навику замишљања и доби укус да прави разне "комбинације".{S} Празнина његовог |
| од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвуче |
| евине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, |
| е - и здружили се.{S} Одакле ко долази, укуси, прошлост?{S} Колико непотребних питања!{S} Тек к |
| е собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној р |
| - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју бу |
| е на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала стотину начина д |
| да је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га |
| већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две собе са лица, једна је бил |
| одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али |
| ана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучн |
| рио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је би |
| во, када ме толико моли, - помисли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћи |
| према софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази.{S} Тишина... |
| пред собом отворен прозор и сунце које улази кроза њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више |
| година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка |
| агњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба седе крај њ |
| ош само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} З |
| д и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођену капију, радници са ви |
| ко би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вра |
| але према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из дворишта.{S} Од две соб |
| ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубов |
| ругим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око |
| другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је доби |
| слово, ја не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам реч |
| ани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у цело |
| новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа |
| у, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "д |
| који је добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије. |
| а, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветље |
| да их поново отворих, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло |
| огледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да |
| једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поп |
| његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикал |
| мисли на њега. {S}Јадна људска природо, уланчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш |
| во у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобам |
| с је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и изл |
| можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, бил |
| же више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић |
| } Свеједно.{S} Раздражен, са нејасним и улепшаним сећањем на заносе подељене са Маријом, са јед |
| врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она са запрепашћењем примети да све оно јас |
| и једне молитве.{S} Кроз отворен прозор улете звук звона: оглашавала су Јешу. * * * Када се те |
| Замислите птичицу која је на неки начин улетела у затворену собу и сада, лупајући се о прозорск |
| о је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и |
| ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до |
| барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође даље погледом, изнад неви |
| до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем жур |
| а мокрим зидовима кућа од ноћашње кише, улица изгледаше као затворена кутија: дисало се тешко, |
| време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазила на реку.{S} Дошавши до ње они настави |
| улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом јед |
| смо до једне од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном к |
| ом детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени би |
| елодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисл |
| у, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и д |
| иста прозрачна и плавкаста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{ |
| ом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се ви |
| ем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим чов |
| одневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неко |
| средишту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања у |
| зници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавк |
| ане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (нар |
| ни мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фија |
| ле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Бе |
| ма на крилу, не радећи ништа.{S} Живост улице којом је пролазио свет, окићен заставицама и цвећ |
| у.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са шт |
| ур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог |
| а који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, у цил |
| кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он по |
| ми је страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем гла |
| да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у салону код твоје рођаке.{S} - Он |
| ош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју неодлучност |
| вему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и с |
| лу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријатељи бише н |
| да прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прође један просјак.{S} Какао је улица била пуст |
| жен и треперећи сав поче журно корачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{ |
| беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; да гледа, |
| нао.{S} Он просто осуђиваше, корачајући улицом, своју осетљивост, своју сентименталност, своју |
| лици Срба призна:{S} - Јутрос, ишао сам улицом...{S} - Па? - Нисам осећао да идем, нисам мислио |
| не прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сла |
| тати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што |
| им корацима поче се спуштати Позоришном улицом.{S} - Најзад, зашто је сви жале?{S} Зашто понављ |
| ња.{S} Он плати непопијену кафу и крену улицом. {S}До доласка поште остајало му је још читав ча |
| кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом к |
| говора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре тога.{S} Неодлучност му најзад |
| , овакав какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаж |
| ориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не в |
| ојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник п |
| кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетал |
| монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокретност. {S}Једва ако |
| у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врс |
| м капијом изађоше у једну малу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота |
| о они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач |
| Србију, после тога за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је |
| тај тип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Срб |
| аштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем још даље: |
| .{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто т |
| ање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, н |
| {S} Јесте, Срба њему препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га |
| пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. |
| ршљају по средини реке између светлих и уљем измашћених таласа, Срба поче да мисли о својој сре |
| је тачно.{S} - Теби никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S |
| што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно |
| са слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи он |
| о стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са осталима, и изложен опасности.{S |
| ла крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карама |
| ј једна друга мисао немилостиво паде на ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успе |
| и дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам |
| роје под његовом лобањом; њему паде на ум да у свету има још смешнијих људи од њега, као што ј |
| очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора д |
| о да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окре |
| авила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући ј |
| уђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} |
| лим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваз |
| е на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тад |
| ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се кру |
| .{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав |
| хова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да ј |
| илије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у ман |
| поводом свега и налазим да је необично уман.{S} Ипак, све се свршило добро и сутрадан свет се |
| азе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку зеленка |
| смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпунос |
| , али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је |
| жељама, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са |
| ло му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће |
| гађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило |
| аједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећа |
| пита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це |
| је свет лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од |
| а оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног |
| повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у |
| да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји |
| а ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, ви |
| оложењу, у свирци... као очајник.{S} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Би |
| шнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{ |
| ла да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Ти још увек мислиш само на њега? |
| се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто м |
| ог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћу, што је |
| ака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са свирком и у сузама |
| ђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај к |
| је наишао на то право сада?{S} Он није умео тачно да одговори на то питање.{S} Једино што је о |
| ио сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спо |
| а хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам с |
| нам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и з |
| е меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спасоја, |
| показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али до |
| оласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на |
| да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада стајала пред њим и питала |
| варати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије |
| инимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. {S}И морал ка |
| едња нада угаси испред његових очију, и уместо свега другог, он имаде само један мали горак осм |
| г самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамарковић ос |
| е би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, се |
| вим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име, на њего |
| а, колико их имам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас им |
| раха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постој |
| тврди да познаје народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће |
| ре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њи |
| да боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не |
| жан и скоро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озби |
| пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архите |
| вако уметничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у и |
| у Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се јед |
| н на сто међу последња издања књижарске уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском |
| ористи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о с |
| едну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају |
| ћ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, мало у раско |
| но и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{ |
| јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радмила се одјед |
| ити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче поче да с |
| вој набурени израз и сва очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, т |
| али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би |
| о, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје дуго, један д |
| не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођење, з |
| е су лађе покривене.{S} Купивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Кал |
| су се одједном одрицали свега и тражили умирење душе у тишини каквог манастира.{S} Имали сте об |
| еспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала т |
| е умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвоструч |
| у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, глед |
| рковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молити, заборавивши у магновењу све |
| очајна поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ћ |
| е сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и |
| изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у |
| S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати |
| у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ниш |
| вке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколико метака у чију главу |
| Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао.{S} |
| о ивицу прозора.{S} Он пропрати живим и умним очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и ј |
| ти.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Са |
| бог њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то |
| тло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена ос |
| пратити, међутим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све |
| поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест |
| тати у каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџини |
| отпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он потеже рево |
| у руке једној патроли.{S} Полумртав од умора и страха докотурао се тог истог јутра до манастир |
| у.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор |
| ма своју поступност па и ово казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би с |
| ом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовн |
| дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку с |
| омак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и д |
| ека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа |
| ог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{ |
| Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје д |
| одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на ди |
| ала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, к |
| ој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у |
| личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када с |
| уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши се у клупче |
| е скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим идеју да се тога дана одмакне од |
| и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у |
| о чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у |
| балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни |
| ком она осећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да свак |
| им туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се поново осети у нечијим огромним рука |
| међу обрва.{S} Његово лице доби тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним пог |
| питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном постаде све равнодушно: ост |
| у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаше о свему другом само не о о |
| аскозорје, пламен свеће светљаше некако уморно и замишљено.{S} И онда, тренут доцније, он је ве |
| е понављао ту реченицу све док, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој |
| ти.{S} Рецимо, неко нам је од драгих на умору, и то умирање, тако свирепо само по себи, траје д |
| не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том т |
| и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у |
| ашно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај из |
| фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осме |
| умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати то питање.{S} Он је |
| е толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радмила као да не схвати |
| а живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? {S}Радми |
| анимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - |
| мео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарко |
| беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што |
| лађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озби |
| и манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано на један други |
| ле.{S} Разумљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све л |
| великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, та |
| ановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из др |
| е?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак |
| исала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блис |
| мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне преле |
| ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није з |
| Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на мале слободе, налазећи с |
| та је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он ос |
| ван живота, навиком да машта и да мисли унапред.{S} Он никако није могао у таквим тренуцима да |
| пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} |
| ење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обичн |
| ако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред одговор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечи |
| када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају пр |
| чију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све |
| м "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је |
| ене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако да се стеж |
| Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, кре |
| за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљивао речи, јер и |
| не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} Никодим пок |
| ркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затекла у стајама. |
| песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним |
| капута и да му се, због кратковидости, унесе у лице.{S} И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата |
| ве - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{ |
| а се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, сам |
| е тренутку примети у огледалу.{S} Он се унесе сасвим себи у лице и дуго испитиваше своје очи ја |
| ти, открију жеље, преци који понеки пут унесу у наш сиви живот ону најпотребнију количину храбр |
| не проводи по кафанама и дансинзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим у |
| и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још ст |
| , њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављеним у најинтимнијим и најлепшим свој |
| м тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чин |
| светљавала је тек неколицину, одевене у униформе и под оружјем.{S} Никодим их пресрете под вели |
| дна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности |
| собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакован |
| Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме обичном грађанском |
| не, или због своје слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништит |
| едне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} |
| трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан к |
| некако инстинктивно осећала дах смрти и уништења који је са димом лебдео над том, до малочас ве |
| и; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, д |
| па живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења |
| чигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје |
| } Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина у |
| за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против светлос |
| тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је |
| ред њима последња могућност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њ |
| нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругал |
| ни обоје осећали ту замагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се ок |
| још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега јед |
| у ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнин |
| го мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ств |
| лија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - |
| необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа бо |
| увило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да |
| ена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{ |
| к.{S} - Дајте му ово, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Рад |
| господина, пушећи и претресајући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и на |
| е, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осетивши да је најјачи |
| е била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он |
| , та неодређеност, променљивост његовог унутрашњег живота.{S} Замислите птичицу која је на неки |
| лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер је |
| ала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што ј |
| ту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - к |
| Он дакле и овога пута, идући за својим унутрашњим монологом, постави питање Срби, без обзира ш |
| есној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S} Та иста новост осећања која јој |
| ма сигурне доказе.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучн |
| дела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је |
| чаја, полако је споља продирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осе |
| а и даље према манастиру, то јест према унутрашњости круга, није се могло знати јер манастир бе |
| се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио наро |
| ена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, па и кад њега отворите |
| тељство, мржња) само с поља исто, док у унутрашњости сваки од тих догађаја носи свој нарочити т |
| да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} С |
| ао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Кара |
| цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни једног тренутка |
| S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква пита |
| адмилу. {S}Затим се то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфе |
| та, када смо одбијени или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незад |
| на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због својих одличних лопта |
| увераваше да је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тог |
| {S} - У ствари ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше к |
| себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло из руку.{S} Он зажел |
| Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љу |
| дгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече он, прелазећи одједном на је |
| ене.{S} - Он се осмехну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Ос |
| часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело |
| о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један део и он га пр |
| о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја з |
| да, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговор |
| Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је |
| ам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме |
| осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дела сопственог живота.{S |
| лазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} |
| раду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који почиње с |
| ству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао спавати те ноћи!{S} Срба погледа на плаву |
| радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро |
| а од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и сиви облаци прекривали су |
| шеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се смирите, починити какву... |
| нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом |
| м, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек чекала д |
| твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде јо |
| је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он |
| пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су р |
| Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} П |
| и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало |
| ве те друге начине ја нисам мислио, јер уопште нисам мислио, не само на начине, него, чини ми с |
| еченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамаркови |
| адмила је полако скидала рукавице.{S} - Уосталом, - настави после краћег ћутања Карамарковић, - |
| слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то ш |
| ке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој двојици Срба није много ни водио рачун |
| и ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на |
| обу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} |
| Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Рад |
| ом часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао д |
| евину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле би |
| ојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваш |
| невиним да сам морао да оборим очи.{S} Уосталом, - настави Срба после мале паузе, - то није би |
| ако нарочито, као да даје неки знак.{S} Уосталом, до тог сам закључка дошао тек сутрадан док са |
| е са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на в |
| дну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, тај му посао није ишао од руке и он се задово |
| да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопаж |
| их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не изменише ни у колико због д |
| своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавш |
| мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, д |
| , шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање |
| и да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искор |
| ођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа |
| ла необичну срећу.{S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсв |
| но волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомично.{ |
| ебо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи |
| еколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се |
| је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри кој |
| отребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја ве |
| и да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се нам |
| игенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајси |
| дашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенција и обичног тока живо |
| усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узр |
| - које смо једва некада, као малишани, уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - |
| са Србом, његову прошлост, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, |
| у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градск |
| .{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и предузећа, у колико је Радмила поста |
| ору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђерско, |
| Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљив |
| просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху д |
| а кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић |
| се морала ту крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} С |
| ном поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од |
| ебе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог првог уклањања.{S} Он ств |
| сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уж |
| покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мисли |
| уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удовима топлоту меког |
| лађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћи |
| емља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку њене потплате.{S} Дланови јој |
| му Срба и на крају, њихова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха |
| и ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, |
| , и да је никад неће променити, Срба се упињао да "својим начином", претеравши преко обичног, п |
| ни, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред то |
| стуба наранџастог дима, који је снажно упирао у мирно небо.{S} Са једне и друге стране, по пад |
| исли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда |
| га у коју народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} |
| адржах се.{S} "Како је депо, зар не?" - упита старац. {S}Ја се осмехнух:{S} "И тихо". - додадох |
| г пута осети и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у њ |
| дноставност карактера!{S} - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будет |
| зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један бр |
| а која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагло понесе |
| ја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} |
| помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав ог |
| !{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз про |
| ему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, прикованог |
| кшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верује |
| лико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Н |
| варате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се пре |
| ашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се св |
| ра.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} |
| ово осмехну.{S} - Зашто се збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да м |
| могућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у |
| таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и ост |
| сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си просто жртва с |
| само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - |
| њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, као да то није знао од првог ча |
| а ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био спо |
| аестог...{S} Је ли данас седамнаести? - упита он наједном, зауставивши се пред служавком. {S}У |
| ји начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одго |
| ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један други, који се није видео у мра |
| том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој екстази.{S} Проф |
| буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље п |
| на... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... забора |
| ади тога дошао овамо.{S} - Како како? - упита професор уклањајући руку са Србине главе да би га |
| Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срба, после краћег размишљања.{S} - У свем |
| илази и отвара прозор.{S} - Ко је то? - упита тихо Карамарковић, нагињући се у мрак.{S} - То са |
| шу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, јо |
| S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упита наједном Карамарковић; није се могло оценити подс |
| крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упита дрхтећи Радмила.{S} - Не знам... тако.{S} Крст је |
| ла...{S} - Зашто си ме остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурн |
| ју чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да |
| тимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - Зар и онда када са |
| {S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег објашњавања Остоја.{S} - М-могу.{S} - |
| а остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не скидаше очију са |
| вера...{S} После малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић |
| е састанка.{S} Када непозната оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговори |
| Држећи новац у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Са |
| вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{S} - Отишли су они још сабајле. - одгово |
| е то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али |
| е помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај изл |
| есну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко |
| је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спр |
| у је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све окол |
| мисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не |
| } Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом час |
| и ослонивши се на сто обема рукама, он упита, нагнут према Карамарковићу:{S} - Јесте ли мислил |
| вета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је нена |
| јсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да |
| попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије прин |
| и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас п |
| ег ћутања он се поново заустави и јетко упита:{S} - Докле ћеш ме држати овако закључаног? {S}- |
| S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прили |
| ње испуни је одједном. {S}Она несигурно упита:{S} - Како се зове?{S} - Срба Мијушковић.{S} Једа |
| ју.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физ |
| .{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радознали поглед на сина. |
| ?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питат |
| аше најтеже на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у |
| аћицу и повукавши је у један кут, одмах упита:{S} - Ко је та млада жена?{S} Одакле долази?{S} З |
| ја се нећу уклонити.{S} Затим се одмах упита: зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи по |
| бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтал |
| ка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, које су звецкале у њеним рук |
| вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа |
| ум: он се можда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице |
| аде нико и не примети Достану, која сва уплакана и унезверена покушаваше да задржи ма кога.{S} |
| раше тренутак Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто |
| мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калим |
| усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и журно поче ударати крилима.{S} У киши ра |
| лио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро ж |
| о пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исп |
| у она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она најед |
| ју, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} |
| но за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш сам |
| а тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је тој жени нечега нарочито милог |
| орнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне, из страха д |
| апију, уз општу узбуну звона, прангија, уплашених птица и стоке, праћена димом са кадионица, ле |
| ако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уп |
| и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од и |
| рно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило. |
| то ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унап |
| ље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво |
| манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, |
| астрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим гром |
| очињеш и то да ми забрањујеш.{S} Она се уплаши од прекора.{S} - Не, не, не забрањујем ти, то ми |
| ку набаса на манастирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео |
| е текле обилне сузе.{S} Карамарковић се уплаши од њеног изгледа.{S} - Умири се, - поче је молит |
| ина. {S}То узалудно напрезање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више мо |
| ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи |
| ква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу одједном поче да мучи једно д |
| ом једно, у питању је он, његов морални уплив, његова личност) у том страшном часу када се чове |
| необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радовима он доживе то зад |
| ико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манасти |
| ви беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омладине.{S} Карам |
| Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим |
| ршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавал |
| вори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - прекиде |
| где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочара |
| - мислио је Срба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле дола |
| им намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а |
| чки. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де |
| и, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пре |
| се осмехну и заустави.{S} Затим појаха упоредо крај кочије.{S} Ни он, ни нико из кола не прого |
| пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане ј |
| м шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео |
| нем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на синовљевој глави |
| хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колико су препреке његовим сновима биле веће |
| трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је |
| знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више нег |
| екиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовано |
| ао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет |
| ми се иначе необично допада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мал |
| скора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра и зла?{S} То ме питање необич |
| себи, затим каснијих дана, Карамарковић упорно, иако несвесно, поче изводити тај паклени план к |
| оца обема рукама (нагнувши се он избеже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеј |
| догађајима и стварима у дно, са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S |
| ари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио |
| о је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи |
| едино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини |
| ајања, изазивао је у мени само још јаче упорство и јогунлук, који се постепено претварао у најо |
| че да се смеје.{S} Њу је лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси |
| меја се најзад Срба забављен Радмилиним упорством.{S} Онда, пошто мало промисли:{S} - Можда има |
| ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, |
| , ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јест |
| илу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стига |
| и израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излаз |
| им нотама, стварчице које она сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орма |
| га је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај шт |
| ика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из црк |
| тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви |
| ене или не.{S} Срба после овог закључка управи сву своју пажњу на Карамарковића и његов укочен |
| права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега.{S} Он издржа тај поглед не трепн |
| обро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И |
| зашто сам се и први пут уклонио?{S} Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек уко |
| дање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти |
| једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благ |
| а.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издваја |
| сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са друге стране |
| ви су његови назори.{S} Нека се, дакле, управља!{S} Срба истрча из собе, пројури кроз предсобље |
| оступати као да неко други, недостижни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, зат |
| ез погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је св |
| {S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај |
| жни, управља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је дово |
| по механама, испитивао путнике; сам је управљао овима покретима.{S} Одмах првог дана, један од |
| брзано дисање и према томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао приву |
| их и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, уживати.{S} Сент |
| шнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, |
| одим се попе са друге стране капије, са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао |
| скоро осетим страх од свих тих погледа управљених на мене, толико је све то живо.{S} - Калуђер |
| свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо к |
| Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, и |
| љер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је так |
| нда само од јачих и паметнијих људи.{S} Управо, они ће управљати друштвом, извлачити користи, у |
| мена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и |
| се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи о |
| на, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, к |
| на који је пао један мршав зрак сунца, упреден кроз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли |
| {S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да р |
| ио, једно за другим дотрчаше задувани и упрепашћени једна жена, један свињар, један овчар, још |
| {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се |
| сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и ка |
| оље и правичније решење него развод.{S} Упропастити себе, предати се потпуно ђаволу у руке изгл |
| озници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у греш |
| ћао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од неочекив |
| им опанцима прављеним од свињске коже и упртене кудељом.{S} Спазивши Јешу они као да живнуше.{S |
| алицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас се он појављује као члан златне |
| него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" б |
| онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништ |
| роговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - |
| ивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ |
| .{S} Он изађе полако из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна |
| пор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дворишта.{S} Са сваким кораком она осе |
| е, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он за |
| не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече б |
| {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тренутку помисли да је овај |
| ењу све прекоре које је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том ч |
| } И у том монологу (који као да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{ |
| ут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео др |
| амљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква ј |
| четка"; он се осећао немоћним да поново уравнотежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пуст |
| када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју н |
| ир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим плано |
| беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни лич |
| етник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S |
| бројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} |
| улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лиц |
| мове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, када осетим мирис нове |
| ица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са две мале |
| аброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све |
| тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европс |
| догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало |
| ах код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну п |
| ађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни по |
| ослушкивала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца |
| , предући.{S} Радмила се одједном осети усамљеном и остављеном. {S}На њеним трепавицама засјаше |
| ени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену |
| вљати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио св |
| , сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Дан |
| } Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично ус |
| ава, крупних уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му |
| у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, нап |
| који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави |
| на махове, преко њених малих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсни |
| {S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину |
| , пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телегр |
| са својим схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и пор |
| н дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите |
| опљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро |
| о последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно све |
| у, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био позн |
| је имао светло лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S |
| сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава н |
| који је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред |
| ије.{S} Корачали су један за другим, по уској стази, пречицом.{S} Напред је ишао Илија, носећи |
| м. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањом између зеленог жита које му се плело око |
| ајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао у Срби тога вечера, |
| а да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је дав |
| смех осветли његово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало |
| да осети дрхтавицу при помисли да ће се ускоро поново наћи пред њему познатим лицима и стварима |
| бља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се другом све |
| но, - упита она једнога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковић |
| ити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењ |
| е већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * |
| рба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у последњем тренутку, уз опште весељ |
| ни, нико никад неће моћи да му одузме и ускрати. {S}Кључ! - узвикну професор дижући кажипрст де |
| видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим при |
| узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, |
| м живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје зад |
| е.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказа |
| S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајаж |
| да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, |
| да зауставе тај неумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови д |
| нављају у истоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам |
| друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Чит |
| лон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамаркови |
| о досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђав |
| м случају, није крив.{S} Кафански момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила |
| је зовну по имену, и то име, на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је |
| есразмерно крупним сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокре |
| он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бој |
| {S} И то све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне ш |
| х затитра на његовим танким и нервозним уснама. {S}Он се окрете и пође према соби.{S} - Пожури, |
| Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час |
| вало, тражило, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, о |
| коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице полу склопљене: то је Мар |
| пне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслу |
| на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило ј |
| но стрпљење и доброта, мало подсмешљиве усне и извесна немарност према себи, него стрпљењем вел |
| у јамицом на средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала |
| тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Д |
| {S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, |
| ала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту р |
| крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, суви |
| села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, о |
| е; ново сено је испуштало један оштар и успављујући мирис, пуцкајући под тежином његова тела.{S |
| то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво о |
| крајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{S} Срба ј |
| и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отвори шир |
| ке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворен прозо |
| која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када гр |
| о у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, пов |
| неки камичак, забатрга и једва на крају успе да се задржи на ногама.{S} После такве згоде, о до |
| сам потпуно занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од то |
| и свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} |
| несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако не |
| ваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог т |
| од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да доведе до краја ни једну.{S} Несносна месеч |
| више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже своје мисли које су му се све брже и |
| оје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, како, ш |
| тни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срц |
| Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравск |
| , ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из његових руку и |
| гама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који об |
| и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, него и у окру |
| бјашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише у његовим очим |
| же задовољства и смисао живота у таштим успесима у друштву.{S} Колико међутим има људи који мис |
| у свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и |
| ожда игра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва у |
| ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}О |
| понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се |
| гри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда |
| иво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Ср |
| сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а сада о |
| та, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек осно |
| . {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост пр |
| рба од ње тражи савете за своје љубавне успехе, и како јој тихо поверава своје највеће тајне.{S |
| њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нече |
| би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и талента.{S} Увек их је имао по двојицу или т |
| каквих назора, не тежи ничему сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у велик |
| Она, дакле, скочи, нагло зајапурена; и успламтела погледа. {S}Забуна због противности између њ |
| знине и тишине како се спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у хра |
| јих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та |
| ја имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стигли до једне мислећи да је кр |
| ћу меће на језик.{S} Језгро је, у мојим успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и |
| свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим други |
| остија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке славољубивог и сиромашн |
| у успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, с |
| требао!{S} - И онда, скрнавећи најдражу успомену, и своју и Радмилину:{S} - Девојка, девојка ко |
| то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, најдражу успомену своју, н |
| у да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могл |
| ако надаше да ће та свеска моћи донекле успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити |
| што проплака мало због изгубљене опере, усправи нагло, и одмах затим запита: ради кога? због че |
| под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама савијена колена.{S} О |
| здиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један уплашен крик и |
| н покрет.{S} Она је села, она једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, |
| ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали Карамарк |
| ће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што |
| с испуни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди ви |
| . {S}После овога, она се одједном нашла усред реалности, пробуђена, свесна, још осамљенија него |
| Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, |
| само заблуда, само један изглед ствари усред многих других изгледа!) он је у стању да дигне ру |
| оком, нити је имала довољно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести. |
| не.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам све мисли, |
| и све своје силе и сву своју искреност усредсредио на то да се објасни сам пред собом; осећала |
| Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођење плана и испитивање својих незад |
| не треба ударити десно; са свом пажњом усресређеном на неравнине пута како се не би заплео и с |
| едва разабирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гње |
| суђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разу |
| несе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{S} На његовом з |
| ) нагињао пажљиво над њена полуотворена уста и ослушкивао дуго и пажљиво њено одмерено и лагано |
| се цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети се наједанпут. {S}Лице му скор |
| ртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним нагоре, са нечим крвн |
| аде непомичан.{S} Најзад извади лулу из уста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван м |
| - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, мирно:{S} - Ништ |
| а се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може нес |
| смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте |
| о!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{ |
| ље на месту, сва упрепашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до |
| ако слепо копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се са |
| мену, и он, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се по |
| иметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава жена држала му је главу н |
| раљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно рум |
| ро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Ш |
| дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу А |
| гру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, и онда |
| , по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирско |
| , тако ми је необично на срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се з |
| .{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} |
| уна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и брзим покрети |
| ом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца |
| очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у |
| S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа право у очи Карамарковићу и |
| ед собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се в |
| и последњи залогај окореле проје.{S} - Устај.{S} Лагано, они изађоше из заклона.{S} После крат |
| м скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бо |
| ала Радмила.{S} - Добро, није то ништа, устани.{S} - Ја сам заборављала на тебе, остављала те с |
| , али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да ј |
| суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упи |
| све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно |
| да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, вол |
| - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - и |
| Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одби |
| ћи одговор, остављајући је са отвореним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месец |
| у површину, тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмил |
| х, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зидови, напукли пр |
| ву не помислити како је ипак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде ожени |
| што ћути?{S} Она се најзад, после дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи |
| илу из њене клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је |
| То је све?{S} Она се осети несигурном и устукну. {S}- Ја не могу... изађите.{S} - Сам не излази |
| ласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли он, - ја би |
| се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић осети да се " |
| к двоје заљубљених. {S}Први пут се Срба усуди да јој помене озвездано небо.{S} И први пут га гл |
| ло неједнако и јако.{S} Ипак, она се не усуди да пита. {S}Као кријући се оде до стаја: ту нађе |
| да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар ј |
| .{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, |
| после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који |
| абија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међути |
| м "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И |
| рже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то б |
| игао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђиваше да погледа у њу.{S} Игуман му је узе и журно |
| еме дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптал |
| к.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - |
| То је оно средње стање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање к |
| есор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је сав сијао |
| реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици. |
| е ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цел |
| е раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви |
| а, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман д |
| и у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да чов |
| ло је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је |
| ји било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним |
| ини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек |
| роблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети ов |
| сти", Срба је за једну длаку ишао изнад утврђеног и признатог.{S} Његови испади, ма колико били |
| о, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он от |
| о сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића ј |
| .{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се обратно: све ши |
| али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необ |
| неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упознајући се са неким, |
| еразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењ |
| посматрао Радмилу, трудећи се да докучи утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорно |
| е он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред једном неизмерном провалијом, |
| је те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до |
| а, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S} Наилази |
| уле, повлачили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још |
| о млад, и та претераност имаде огромног утицаја на његов живот, када се после седам година врат |
| чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како |
| S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки |
| ј средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, д |
| речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије по |
| а ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим |
| мице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно забор |
| и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле станов |
| у беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам о |
| Краљу Миропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајс |
| немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прилазила |
| твори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S} Прелазећи праг, он помисли, мало |
| у је опазио она се журно окрете и скоро утрча у своју собу.{S} Она је сва дрхтала.{S} Нашавши с |
| ори тешку капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата ш |
| на, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обличја и његовог израза. |
| озрачној јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући |
| али и смешан отвор кроз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} |
| , она ми зачуђено рече:{S} - Зар нећете ући?{S} Ја ни једном не помислих на то да је Марија мож |
| уо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{ |
| о одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ та |
| д капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише пор |
| ки живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес који се одигравао |
| подо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише о |
| се сасвим разјари.{S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу |
| ши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спусти за њим. |
| иђе домаћица и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S |
| S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покрет.{S} Она је села, он |
| душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} |
| } Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што је |
| Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша искапи и с |
| врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и |
| да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли! |
| е на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости његовог обли |
| о врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од |
| о око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и журно отрже руку.{S} Н |
| .{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он |
| Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се ослони на његову р |
| ј старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у св |
| авест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена. {S}- Ти си размислио, добро разм |
| који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и треперећи сав |
| кве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу |
| у пролазу каквог пријатеља, при причању ухвати овога за дугме од капута и да му се, због кратко |
| иску кафану!{S} Опазивши своју заблуду, ухвативши се на делу, Срба се сасвим разјари.{S} Онај п |
| } Спазивши сина, професор се заустави и ухвативши се рукама за ревере синовљевог капута, он поч |
| спремајући се за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава сво |
| Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умало ш |
| :{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицо |
| је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S |
| сније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно сам одмицао од за |
| себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да надвлада ту непомич |
| ва трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може |
| , момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су |
| а да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је јасно убрзано дисање и према томе дис |
| Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора |
| свога места.{S} Тек у том тренутку њено ухо поче да разазнаје живот око ње: један удаљен звижду |
| а песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање к |
| {S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, зачуђен. {S}- Ћивот, мошти Светог Краља. - узвикну |
| ни заплашене сељаке и могуће јатаке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на ст |
| дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он на |
| пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; |
| кола. {S}Једина личност која није ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радм |
| тлост, нешто недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по |
| и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се повуче сасвим у крај.{S} |
| Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то с |
| пре догађаја који описујем Карамарковић учествоваше са извесним плановима на једном конкурсу у |
| а успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави п |
| алази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су |
| бе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једно |
| лику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала |
| а девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порок |
| непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац ст |
| слимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са злобом помис |
| е ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беш |
| оја се преливала првим одсјајима сунца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку |
| ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав поклон, какву позајмицу к |
| т око себе, са којом је доносио одлуке, учини да за неколико дана потпуно заборави на Марију.{S |
| Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задр |
| средњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше |
| н није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог последњег виђења са Ма |
| S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гв |
| како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истов |
| ном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје |
| н ћути!{S} Све је дакле истина!{S} Срба учини покрет према њој.{S} - Не, све је доцкан, оставит |
| ек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он |
| сти пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чи |
| ио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртавала |
| рба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор |
| јала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Два |
| будише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни п |
| вих неколико секунада он се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све оста |
| Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игр |
| а грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо ка |
| е жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер тиме показа Срби да је непрестано мислила о |
| самим собом до краја, толико му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнес |
| а; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је |
| Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиств |
| ма не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу |
| рану ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, к |
| то пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак |
| дила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настав |
| н тим ненадним узвиком, Карамарковић не учини ни један покрет.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам до |
| сти.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња на |
| , Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: долазили су жандари и сељаци, носећи Јешу |
| а, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини |
| еху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да познаде Радмилин крзнени капут, пребачен преко |
| дадох.{S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, рук |
| приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њ |
| н дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити ту |
| S} Радмила примети његов покрет; њој се учини да разуме страховит израз његовог лица.{S} Њој се |
| деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрко |
| иђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице |
| ицира до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју |
| и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и сувише кратко.{S} Док јој је |
| овори некако дурновито Срба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он пом |
| испод његових ногу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала |
| } У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Нај |
| је у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздр |
| азбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десети део онога ш |
| ла покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су једно п |
| нама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и к |
| ића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учини лепша него икада, привлачнија него икада, у својо |
| вању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откр |
| би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то није само други п |
| е јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свез |
| наредбу да се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одлик |
| лете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љу |
| ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и п |
| је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манасти |
| више једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарков |
| било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој лепоти |
| ишја у којима се, после одрицања, живот учини тако леп.{S} Оженио се заносно, одвевши из родите |
| м да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пут, после читавих месец да |
| имате толико талента...{S} Карамарковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за |
| ебати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Пост |
| {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претвори се домало у одлучност.{S} Он је |
| е Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема ру |
| да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњем тренутку промени одлуку.{S} Он се |
| могло да ублажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у |
| он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван |
| а, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, п |
| би потиснута другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по дру |
| угојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново поче испитиват |
| оме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махнит испред гонил |
| је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ |
| нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капи |
| ти да се одмори и оде, не трепнувши, не учинивши ни најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново вра |
| заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа |
| та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мај |
| тварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеш |
| еђашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих они |
| ог, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, |
| асан, необуздан. {S}То откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Беог |
| мо, олакшање које осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (приро |
| реће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, други да с |
| .{S} После је дошла још једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, |
| м без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих би |
| их својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике љуба |
| ње симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ов |
| на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најз |
| о сам се затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Васили |
| нција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих |
| е да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у |
| о је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} Од тог тренутка он је могао да игра са от |
| ст.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је понуду |
| } Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и |
| ервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или она |
| о што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и највеће, |
| ву која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај ред |
| Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на с |
| , откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S} |
| ав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Осто |
| таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не б |
| ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да се промени, |
| где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и п |
| одило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни |
| помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд из |
| човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам да сам т |
| мене самог и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на п |
| не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није |
| :{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, нешто скривено |
| то се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше н |
| ст, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} |
| е.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора |
| изгледа страшно досадно... ла паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и |
| у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његов |
| ним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, крај пута плот, над пло |
| огодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је мога |
| та је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{S} Ј |
| у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, ил |
| а да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, кој |
| узети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове откривене |
| нити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две з |
| било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којо |
| расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је са |
| али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко уздахну:{S} - Не, немам п |
| ја.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Срба.{S} - Један једини човек |
| нило и пекло то признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} П |
| ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада |
| ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити. {S}Ка |
| сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} |
| ош ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је ос |
| и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини |
| бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он |
| о у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нереални, нематериални, скоро исто |
| е се.{S} Ни Радмила, ни Карамарковић не учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се |
| ашње патње, мале и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина |
| м као други свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би |
| ризна Карамарковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих стра |
| це.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и |
| овек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - |
| закони изиграни) он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је |
| о? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са |
| е у посету Карамарковићу, намрштенији и учтивији него икад.{S} Он узе понуђену столицу и премес |
| са он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха п |
| ветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кр |
| побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у собу, Радмила пожеле добар дан Карамарковићу и |
| срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. |
| чно познанство са старим Миљковићем. {S}Ушавши у своју собу, он са страхом погледа према столу. |
| ум да је то он можда нарочито, због ње, ушао код Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи. |
| езује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако необично к мени, затражио помоћ, увек био |
| век (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, изувен.{S} Једна мршава |
| : она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стиде |
| лавну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа доста ватрено |
| вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придошлицу |
| атно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што сада |
| а.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини |
| јала мирна, сем младе жене нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хл |
| идео једног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није |
| ини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те |
| нови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али о |
| о свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек |
| ем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости.{S} Једно непријатно ч |
| орио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао главу на ње |
| ни широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напушт |
| ни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, п |
| ок је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном речју, он |
| ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, т |
| и баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, оба |
| лако, поуздано, као са мало заглухнутим ушима.{S} Тај мир и то олакшање падају обично после вел |
| ину и пустош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одс |
| мехну на њега.{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и зап |
| {S}- Престани са плачем.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије |
| је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим про |
| рета, насмејану под перјаницама дима из фабричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућ |
| ић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младо |
| цу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и полит |
| о, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на њ |
| због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у колико су виђења пос |
| пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом |
| свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешк |
| ићи, срести ту жену, коју је због једне фантазије избегавао, или је не срести.{S} Јер све то шт |
| мети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жена, лупнувши |
| има оног истог необичног, натприродног, фантастичног. {S}Сва тежина и материалност као да бише |
| богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, |
| ово врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закон |
| еби и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену |
| рда његове претпоставке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жу |
| ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваља |
| је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, к |
| обично зовемо случајношћу, судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она |
| пна псовка оте се Никодиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушен |
| лу споредну уличицу.{S} Један општински фењер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога. |
| се сети нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из |
| друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају |
| Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осв |
| ила једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "По |
| осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче добијати крут и укочен израз.{S} Он гл |
| рковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која је најјача, да постоји једн |
| а је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радми |
| и уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, |
| а Карамарковићу (промена на првом месту физичка па онда душевна) најтеже паде његовој жени.{S} |
| се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледа |
| екли.{S} Све то остаје ту, и после наше физичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рође |
| ању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три дана која сам проводио дале |
| азио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у |
| есаница, светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у њ |
| ивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито у |
| уржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свак |
| ер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање симпат |
| звикивао је Карамарковић) убити се због физичких патњи, убити се ради немања онога чега се та с |
| зичке смрти, јер је и дошло изван нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највиш |
| еумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен сви |
| свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре |
| ти постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој наслади, упијајући свим својим расхлађеним удо |
| раво на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов каракте |
| ова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и ост |
| ознаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за земљу, у најв |
| еорије; он имађаше неку нарочиту, скоро физичку потребу за злим, за корупцијом душе, за префиње |
| је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајду |
| се зари у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако п |
| аше покојни Миљковић, заустави се један фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он пр |
| Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетн |
| } Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што |
| {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се држим з |
| сније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. { |
| {S} Срба Мијушковић.{S} XX Нашавши се у фијакеру Срба поново поче претресати све могућности.{S} |
| у!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе |
| о меким и лепо сложеним стварима.{S} Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од н |
| узбуђења, од тог мириса који се диже из фијоке и који потсећа на нешто прохујало, на нешто сетн |
| ам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво |
| часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, креснувши палидрвце, он поче претурати п |
| н дрхтећи стаде претурати по столу и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он |
| ујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се це |
| еумитни напредак: сви услови да извесна фикс-идеја завлада њиме, сви услови да се од њега створ |
| .{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што |
| он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више ниј |
| Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{ |
| час говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ћ |
| ост према осамљивању и продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше ут |
| ним животом, оправдаваним једним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То |
| ше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је нег |
| ијаног, ногу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, нат |
| е изазове мргођење обрва (неки пут мали фини осмех изгубљен у угловима очију) него ово детињско |
| очима Србу и онда, насмејавши се својим финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Л |
| лно у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и |
| е простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - све се то мешало |
| вши сасвим по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге.. |
| јутарњој светлости дизао се са утуљеног фитиља лак плавичасти дим.{S} Сат је куцкајући пратио к |
| а, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - и онда м |
| а је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и при |
| сли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски |
| ро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем у Енглеско |
| код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, |
| су сама по себи, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} По |
| не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и п |
| укама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина |
| е поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледа |
| том млађи опкољавали у куту, између два фокстрота, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом под |
| ло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба |
| застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим |
| њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер |
| S} Ту мисао она није уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око |
| , глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оном тренутку када је |
| е ново одушевљење не унесе једну строгу форму и један унапред смишљен план.{S} И као што се то |
| на се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су м |
| њеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити |
| ле дугог устручавања спусти крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена |
| чинивши последњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S |
| во, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет руком којом |
| слика Радмиле која, седећи на поду крај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" |
| елом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Ра |
| S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ ш |
| епћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсј |
| м силином оловку о сто и окренувши се у фотељи нагло и колико му је допуштала повређена кичма, |
| спавање.{S} Нов положај, прикованост за фотељу, скоро непокретност, несане ноћи, све му је то с |
| а, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум дове |
| м телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потр |
| Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке кој |
| ким чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба Мијуш |
| и фокстроти по сали Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искри |
| а потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, |
| ам, од свега овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају |
| ветлост кандила луташе по округлинама и фрескама на своду, нијајући се, застајући, час јача, ча |
| тамњана", са његовим крстовима, његовим фрескама, кандилима, иконама, његовим ћивотом.{S} Затим |
| тај новац у камен, креч и олово?{S} - О фрескама други пут.{S} Мада много не разумем задивљен с |
| а пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства.{ |
| је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање" и "фиксирање |
| арамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до таванице; и |
| говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето још једног сапутника.{S} Радмила је пола |
| испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и гра |
| Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S |
| ријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за об |
| ти права слика нашег јунака.{S} Јер ова фуга, ово дубоко узбуђење духовно које се претвара одма |
| н, за друге површан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} |
| о једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, |
| мешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши једну посетницу он се за |
| тави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора бе |
| у својом огромном и жилавом руком:{S} - Хајд', мора се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А дов |
| S} Он не даде руке.{S} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - |
| и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе |
| м, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете п |
| {S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовка оте се Никодиму.{S} Он |
| се једним одлучним покретом учини крај хајдучији. {S}И срески начелник, жељан одликовања (као |
| е. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута |
| пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било |
| тајао неухваћен.{S} Још мање убијен.{S} Хајка се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ла |
| анине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану обруч је имао полако |
| и провидне коже; са једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ход |
| стали свет око ње; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озби |
| бар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} Та проклета кутија се мора |
| о неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута |
| еног стола у суседној соби и сребрнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То пра |
| Остави те књиге, до ђавола књиге!{S} И хаљине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмил |
| ижавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, мирис њене косе пео с |
| у прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако |
| дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну нео |
| појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међут |
| ла сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Живост |
| са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен |
| .{S} Осећам да под том крутом и сјајном хаљином, која ми клизи под руком док играм са њом као к |
| крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и дотеривану |
| {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом чов |
| ав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци |
| ричких димњака, обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очек |
| фесор, - то је решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему сл |
| зих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али ч |
| рдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније победивши досаду, таштину и предрасуде.{S} На |
| је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је позна |
| на затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, т |
| ом срећом. {S}- Јеси ли кадгод мислио о хармонији у животу? - запита одједном професор, не напу |
| . и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је |
| а предњем делу крова неко је извијао на хармоници "Мирјано, русе косе дај да ти замрсим"... и м |
| равно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (т |
| ио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је средити. |
| ју предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али |
| , коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да о |
| а затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из ва |
| ј. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на |
| ан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињениц |
| илом купио најпотребније ствари. "{S} - Хартије и планове... и рачуне... {S}Тако!{S} Не!{S} Ост |
| ахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузим |
| у и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже |
| } Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну торбицу бе |
| , у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жилавој и снажној руци; друга му је би |
| асно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковићева несрећна се |
| бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломимо, увиј |
| ица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети п |
| им на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на т |
| ног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на сл |
| асипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет годин |
| да, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} |
| при повратку, потпунија него под сликом Хаџије.{S} - Мара... - проговори најзад.{S} - Па наравн |
| Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, |
| јама: јер Срба носаше са собом нешто из Хаџијиног стаса, покрета, смеха, нешто од оног тешког и |
| аборави на Србу.{S} Она је стојала пред Хаџијом, другим речима пред својим сновима.{S} Да је та |
| ну своју, највећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прст |
| е никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџију у пуној снази, у тренутку његове највеће моћи, у |
| ао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико |
| останом?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму |
| ба. {S}- Такве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко покло |
| треба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, п |
| писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем |
| ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{ |
| знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно (мада је |
| и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да |
| ликим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све по два степеника, ритмично и лако, он и н |
| но!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и приљубљујући се уз њега, - он |
| у крв, окорео злочинац кога су три пута хватали и осуђивали на смрт и који је три пута убијао ч |
| пех се није могло урачунати Крсманијино хватање. {S}Она скоро није ни личила на какву хајдучицу |
| о!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то |
| е кола! - развика се одједном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју ку |
| дано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди |
| Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, из најбољ |
| олико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагње |
| тво волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепо |
| м наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S |
| .{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно гла |
| се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... |
| и буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нароч |
| по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали на гомилу цр |
| ди у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог пр |
| и у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} |
| већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрде |
| им погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог јутра, он поче пролазит |
| постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од о |
| а њиме, сви услови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, |
| о не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, ст |
| им запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка не би приметил |
| {S} Он звизну некако нарочито и жена се хитро окрете према месту одакле је звиждук долазио.{S} |
| по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио |
| илије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испр |
| ожи слику на своје место; учини то тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његов |
| не један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће открити невидљиви п |
| ста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазива |
| о страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала |
| који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од поезије, о |
| Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе |
| ри мрзиш у овом тренутку ту жену, ти си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и та |
| себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - |
| у нереду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглав |
| осле плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви уз себе, затим узе сасв |
| ао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са жено |
| у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одласка, |
| здух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде.{S} И то траје читав час |
| Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово послед |
| аву, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због плаветнила ока) одузе и оно мало поуздања |
| јдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршена музика" одговар |
| када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код |
| по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је он то радио зато |
| отвори и затвори.{S} И њима никад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за |
| о сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјаш |
| еру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би смет |
| узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када полазите?{S} Сутра?{S} - На служ |
| тро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже |
| еша.{S} Јеша је, међутим, све то примао хладно.{S} Он покуша просто да добије свој део, још уве |
| {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог Карамарковићевог погледа осети н |
| н сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околно |
| ше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и |
| Ја се насмејах и седох.{S} Са савршеном хладнокрвношћу извадих своју стотинарку.{S} У истом тре |
| лена.{S} Затим остаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија |
| S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети додир гво |
| бођене земље, остављао ју је укоченом и хладном.{S} Прве недеље радости прођоше крај ње појачав |
| може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више |
| да избегнете објашњења.{S} Та претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чи |
| чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, би |
| о се претварало у сасвим друго, и место хладноће изазвало у Радмили самилост и нежност. {S}То ј |
| ећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу. {S}Сат је куцкао још увек.{S} Он се подиже, д |
| дмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветн |
| е цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану отменост) та мала госп |
| да је Срба отишао носећи у срцу синоћну хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озб |
| но дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед |
| а су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије |
| и, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, фла |
| аршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мири |
| да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи |
| гових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ћ |
| мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину |
| он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на |
| ечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две ноге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, бл |
| ала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем |
| ог малог и мршавог тела) настављао свој ход.{S} Он најзад затисну рукама уши. {S}- Ох, то понав |
| на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушк |
| најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори св |
| е не кицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и ос |
| ји се јасно и тачно сети свога јутарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је |
| ни изађоше из заклона.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су |
| фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје мес |
| ра, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак је ту!{S} И ја кр |
| е био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} Многима ће се овај прелаз учинити |
| потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела свој |
| ца и нагнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устад |
| арковићеву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао |
| ило све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворе |
| низовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађење. {S}Корачајући на |
| а; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - иг |
| и са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину зат |
| још увек капале. {S}Пипајући он изађе у ходник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једн |
| наћи, она претрча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њен |
| собе улазило преко једног малог мрачног ходника који је добијао светлост кроз стаклена улазна в |
| ник.{S} Сасвим на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост пада |
| оћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је |
| која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по искв |
| лазила је преко њега.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за дру |
| ка је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Карамарковићева |
| о време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи му |
| е Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и скоро са мржњом погледа на нејасне |
| група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше редом да се указују осветљени прозори, |
| столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу на којој су госп |
| рата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори наме |
| отрже из његових руку и ишчезе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пр |
| робуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим |
| ти...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци |
| збуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набас |
| исан зид кога смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и |
| маше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда управи поглед на распећ |
| црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на манастирску капију, уз општу узбуну зво |
| у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеча, дојуривши у облаку пр |
| о ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам в |
| ромном масом људи и жена.{S} То ти је и ходочашће, и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да |
| да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће |
| ена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпе |
| њим очи исплакала.{S} Јеша се задржа у ходу, па онда полако:{S} - Нисам ја кукавица, Крсманија |
| ене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толик |
| ег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, |
| то се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено. |
| иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарков |
| амним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, |
| рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он немађаше храб |
| су се нејасне (једва оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу |
| ке на зидовима, зато тамњан, зато песма хорова...{S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме |
| пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у це |
| е, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Кара |
| .{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје же |
| е каквог убиства, катастрофе, пожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједно |
| - узвикну игуман.{S} - Запалиће...{S} - хоће! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? |
| нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} Игуман се прекрсти. {S}- Кажи ти |
| ла.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вече |
| а, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спус |
| ово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоће ли јој, као некада, спустити руку на косу?{S} Та н |
| е да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти го |
| кву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у се |
| и, он је осећао да му се она сада, и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперств |
| ње може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један материалан одговор, Срба удари гла |
| к стајаше на улазу, преокупљена, као да хоће да ухвати одједном и да утуви све појединости њего |
| , он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачност своје претпоставке на моме л |
| вори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се |
| арковић учини један нагао покрет као да хоће да прекине овај за њега непријатни разговор, али с |
| : не, не...{S} Марија се покрену као да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рам |
| је то наличило ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој с |
| а не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће |
| помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то смуш |
| ма ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S |
| тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско |
| се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} О |
| уца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна госп |
| ли шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћелавог |
| н да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овога пу |
| очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се |
| ву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему |
| томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, и то |
| у је донело нова задиркивања:{S} - Јеша хоће да се калуђери...{S} И приликом манастирских слава |
| то бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички |
| S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо.. |
| {S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепашћен |
| озофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, |
| , а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. |
| узе туга.{S} И у овако лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала бо |
| препушта ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ста |
| мараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја с |
| неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, може п |
| може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то так |
| . може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај да |
| упих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, све |
| љати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак |
| јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим |
| јаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Д |
| - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, још |
| {S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли |
| екинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не зн |
| .{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зач |
| и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Нећу ракију.{ |
| Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мисл |
| и си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске |
| ш чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S |
| ала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се зав |
| } - Знам, знам! - прекиде је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на |
| ања Остоја.{S} - М-могу.{S} - На пи.{S} Хоћеш ли да једеш?{S} - Остоја му пружи парче сланине и |
| породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити сам |
| е опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што м |
| еш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Ср |
| не, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одго |
| човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јес |
| рока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да. |
| енција", никаквог спољњег узрока.{S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љуба |
| тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти |
| .{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он с |
| ашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, |
| S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је |
| и Карамарковићу и онда јасно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} |
| р ни мене нико не заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, |
| ћи одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према врати |
| {S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да играм. {S}Њена рука ми се ови око рамена.{S} Ос |
| ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на колен |
| задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, |
| х вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под месечином, ш |
| S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} |
| "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада з |
| адесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек.{S}" И онд |
| кочи.{S} - И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим |
| несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преобрази Србу.{S} Он је обави |
| јлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта хоћ |
| е најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на так |
| а беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} Он отвори очи.{S} Крај постеље је још |
| а се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај |
| ћу да те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејат |
| S} У то доба пада почетак догађаја који хоћу да испричам".{S} Овде је одједном почињала једна н |
| и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он заста |
| е оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене р |
| атрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значи |
| Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да |
| , откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храбр |
| чега одлучног и јасног.{S} Јесте, он је храбар, срчан, и поред свега злог у себи, поштен.{S} Он |
| .{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а |
| глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађ |
| е се све срушити у мрак, у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што кре |
| ли, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе дата.{S} Ја идем јо |
| поче кружити легенда о једном сатански храбром и до камена неосетљивом Карамарковићу.{S} У кол |
| {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађаше свега један облик, јер друге н |
| је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, прос |
| е, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је |
| артијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађ |
| амо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише о |
| среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "узабере трешњу" или не |
| икакви путеви, јер их нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним пр |
| S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим се изгуби: |
| и, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и даним |
| ш сиви живот ону најпотребнију количину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се ж |
| како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и при |
| ог разлога.{S} Понесена својом ненадном храброшћу, затим постакнута новим увредама о каћиперств |
| ше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он по |
| оти својој подигао камџију на трговце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (По |
| депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље с |
| {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху про |
| природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и |
| мало у раскорак, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, кој |
| ма, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{ |
| е постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног чов |
| о удешену, и дуго испитивао пукотине на храпавој површини фреске. {S}У дворишту је владао свако |
| већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када се кочија нађе између тог п |
| ђа указивала се у низини, између кривих храстова, мутна Сребрница. {S}Срба није налазио речи и |
| тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} |
| бе у пожару, пригњечен једним дивовским храстом.{S} Крсманија му понуди да промени са њим одело |
| један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и |
| оде, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, ка |
| епо разабирало, под тамним сводом, тело Христово. {S}Он постоја тако тренутак, учини покрет као |
| и, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или |
| уба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном |
| њега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник |
| учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново вр |
| - Ја се не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздрж |
| ила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запит |
| у томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се в |
| ву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! - прекиде је Срба. { |
| едуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође из |
| прошлости која се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарко |
| е лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, д |
| ао да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче д |
| треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} |
| е надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно? |
| S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који м |
| како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потреб |
| ла неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и л |
| лико тренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био чо |
| дости.{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што |
| - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и ч |
| а га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пр |
| себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду |
| у?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна...{S} Хтедох да признам да немам новаца.{S} Онда се застидех |
| ових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми |
| ила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарко |
| значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристати, покорити се? |
| ранца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це |
| осталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене |
| жених мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи з |
| тити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она застаде, као престрављена од |
| , сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} С |
| S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не |
| д плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из |
| ви једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од собе в |
| - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се |
| ом видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} |
| има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазни |
| ета и узбуђења, они се одмах, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пом |
| Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако рад |
| ели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: прис |
| а.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хте |
| физичке природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуца |
| - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што |
| елаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над јед |
| е све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњење није та |
| вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није |
| естица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; |
| азумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} |
| е скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, в |
| сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љу |
| е у мрак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S |
| Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео сам рећи ово: зашто свет упорно дели дела на добра |
| вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разум |
| - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви м |
| мирном радошћу на све покоре, као да је хтео рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његов |
| а једна од Остојиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под ср |
| а свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом |
| тао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош старац, - зацрвени |
| нија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана намери на малог Марјановића, |
| ина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господ |
| "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, постајући све упорнији у колик |
| гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окр |
| ашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она |
| о наже према Карамарковићу као да му је хтео сагледати лице.{S} - Знао сам, - одговори Карамарк |
| ак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну мил |
| иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са |
| гао да изрекне или мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек |
| ог...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни посао и досаду - и то само |
| новог, заносног, срећног...{S} Он није хтео отићи!{S} Он није хтео да напусти тај несносни пос |
| арамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да ј |
| сма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} У |
| природе.{S} Он је морао, дакле, хтео не хтео, у оно "даље", у ону празнину која је пуцала испре |
| астављао је о другом:{S} "Ипак, хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним тело |
| снама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отво |
| а ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао сав томе ч |
| ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више одн |
| рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не |
| и, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао |
| Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам |
| м хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар одне |
| ко ти Краљеве Деснице.{S} Оволико нисам хтео, живота ми, душе ми!{S} Ја нисам хтео Јелицу... ма |
| , чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} |
| S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе по |
| ло до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изглед |
| и форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те да и |
| влачи за собом сенку.{S} Другим речима, хтети уништити сенку значи радити непосредно и против с |
| волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета по |
| и.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, ка |
| е дата.{S} Ја идем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, не |
| ала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним |
| са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели преко својих обала, грмећи |
| вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини сп |
| оја би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам |
| , смеха, нешто од оног тешког и здравог хумора својственог нашим старим људима.{S} Радмила је т |
| еменитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји |
| извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о |
| праскавом светлошћу карбитских лампи, у хуци и ларми прокислих избеглица, згужваних између свој |
| изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек кап |
| мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше не |
| е него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, |
| младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдс |
| лтурна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ло |
| S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе п |
| било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским поглед |
| - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелен |
| рамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном у |
| Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по париск |
| хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њен |
| можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), р |
| н стид и страх од друштва.{S} Имали сте цареве и краљеве, који су се одједном одрицали свега и |
| то, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{S} Засео за камењ |
| чинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала између вас, и има |
| е по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њено |
| је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том про |
| и што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска Народна Песма) И. Како је уопште могао |
| м који је одигнут тек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, сли |
| вова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на заму |
| ју.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовоља |
| ти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле њег |
| јној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак |
| ремена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима |
| ач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћо |
| се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У не |
| глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не |
| а буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а види |
| о мали излазили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео све |
| жутог крепона посутих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соб |
| се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју тала |
| ом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме м |
| недореченог, пуна обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, је |
| на сваки дан употребљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један а |
| о у прозрачан папир налик на онај којим цвећари увијају купљене руже; папир толико танак да цел |
| његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Прич |
| ањ писама из којих је испадало сасушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са |
| је пролазио свет, окићен заставицама и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу приро |
| ала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним |
| м необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и је |
| уцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он |
| цу, и Сава која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси |
| ојствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Ниј |
| вала како недалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је |
| пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној трави, на небу су сијале |
| ити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и по |
| о је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово исто |
| ражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она п |
| ба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је |
| су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оно |
| у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима је |
| а Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{ |
| и.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући |
| а М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану го |
| ва пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из раз |
| ео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе ба |
| како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и т |
| а под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, |
| је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло |
| во подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје мук |
| и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са |
| о, ово је његово. {S}Унутра има и једна цедуља за њега.{S} То је све.{S} Радмила хтеде још нешт |
| атио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стакле |
| се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном мест |
| би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Са |
| лаву свеску, отвори је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе |
| ем откривао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их |
| } Све његове намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао |
| ко су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само |
| могао да јој се сети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећ |
| у.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев поступак личи |
| , и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски облаци који су пловили између дрвећ |
| ак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда његових интимних и скривених мисли, сазидан |
| , ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полузеленкастој сенци.{S |
| ладала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, |
| атре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канон |
| о из старог конака и упути се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била |
| же да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, н |
| е, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Он |
| пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима |
| ајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У томе је цела трагедија: прикачили су ми тај назив, о мени се го |
| {S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела истина?{S} Они се погледаше право, очи у очи.{S} В |
| наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да има у ис |
| учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунад |
| ју неодлучност.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и ст |
| тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над |
| дном мушкарцу предност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовит |
| о?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место |
| има, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића на диван док ј |
| неколико најдрагоценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сан |
| градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридес |
| еза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и |
| је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S} Када |
| крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, целе ноћи ниси спавао... и сада ти падају на ум сасвим |
| , да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде разлога, сумњи, мржња, претпоставки. |
| ту пергамента који је једини сачуван од целе једне епохе и културе и под стаклом стављен на сто |
| {S} - Карамарковић и Никодим опет су се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и |
| збиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела заваравати, и зас |
| укотине; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом |
| , на његовим уснама, као да доби значај целе једне изјаве.{S} Он је узе за руке, затим његови д |
| претерана хладноћа са Србом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S |
| и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њене прилике и Срба се, пришавши јој, толико збуни |
| из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе ноћи може неспавати, мучити се, лудети од кашља и |
| ... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном д |
| ају купљене руже; папир толико танак да целим путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружин |
| милом, нарочито са њом!) са другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искуш |
| , небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала з |
| одједном, нешто нелагодно и оштро прође целим његовим телом.{S} Сав мир, сва та простота са кој |
| раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек дево |
| цији свега и свачега; не могући да живи целим животом, он је одбацивао постојано од себе све он |
| чи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена пред њу |
| {S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} |
| манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, |
| необјашњива и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање и |
| појединости, он је сада имао пред собом целину, изложену пред његов дух као на длану.{S} Наравн |
| топиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновље |
| бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бед |
| т.{S} Јер треба рећи да се цела узбуна, цело растрзање, свело на једно једино и стварно питање: |
| ишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног лица, д |
| а је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чу |
| њег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај спољњи омотач наш |
| аборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је би |
| имало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренесе полако на себе: постепено од "шт |
| јајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигна |
| он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стај |
| чна!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пре |
| вуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле |
| ди места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне |
| уму.{S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је |
| ерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре подне по Остојином стрељању не радећи ништа и |
| ја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке з |
| дао јој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, поч |
| видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крил |
| (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин |
| дном оде у другу крајност, и док јој је цело тело звало, тражило, док су је по плећима, по усна |
| личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гр |
| римањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај |
| која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на |
| ова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то |
| .{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказујући неком да има право, него |
| ђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред |
| ше и потпуније она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним ж |
| на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом |
| "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: такав сам.{S} П |
| целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су |
| а, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу |
| вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има в |
| т тих људи? јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли |
| Са сваким кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све п |
| падоше на њена плећа.{S} Он осети како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; |
| што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, сим |
| су вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и по |
| ски и сиви облаци прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом |
| ливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у великим б |
| који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван |
| остаде удаљено и страно њеном духу. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карам |
| г човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут упозн |
| гловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргова |
| мири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у с |
| као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо муч |
| крете сасвим прозору и онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу |
| скопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празн |
| теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало п |
| - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико минута скоро без м |
| на општа "ревизија" свега, рашчишћавање целог његовог моралног живота.{S} У ствари, тај догађај |
| орности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што ј |
| ање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија н |
| да се изражава због замуцкивања.{S} Из целог тог муцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми |
| лост и самопоуздање које је избијало из целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног до |
| ош нервозније (једним отсечним покретом целог његовог малог и мршавог тела) настављао свој ход. |
| о што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још и уз Остоју привезују.{S} Луд с |
| нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелаз |
| } XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармериј |
| иње му заштићавао, свеће палио, инат му целог живота терао.{S} - Њему севнуше очи:{S} - Зато са |
| ја у том тренутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сија |
| то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде |
| еног социалног живота, то не, јер он је целога живота имао успеха у своме послу и дошао чак до |
| господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је |
| и.{S} Тек у том тренутку, приметивши на целој кући осветљен само један прозор, његов прозор, он |
| ; њена отмена и проста хаљина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мир |
| ма толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом |
| боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике на |
| {S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), |
| њена младост и сувише егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мис |
| испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела |
| би никад није пала на ум мисао да сам у целој овој ствари ја једини кривац?{S} Зар ти ниједном |
| них усана и полусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастук |
| ђе трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза миндерлу |
| даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић |
| ба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како т |
| амоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре раздавао, обузе ме |
| омисли он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим б |
| с, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства |
| задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојн |
| толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је |
| его што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ства |
| очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није имао - и да разлог његовој ненадној |
| присутне ноћи, испуњавао је са сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше |
| лена пред њу, помислио је: она сада зна целу истину.{S} Затим је ушао у своју собу разјарен јер |
| а, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} |
| једну.{S} Несносна месечина плавила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и |
| чања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добац |
| јесу ли срећни дајући овако цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од |
| из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је држи за обе руке и го |
| првог уклањања.{S} Он створи пред собом целу слику, потопљено село, меланхолију отсечених врбов |
| ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, вел |
| е довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, |
| женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих |
| им некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите свој |
| себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ни |
| ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање |
| ају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота |
| им шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - |
| дем још даље: то је лудо хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора униш |
| ко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, |
| ам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нароч |
| то мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет |
| тавци, лежала је срушена.{S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} |
| а врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа |
| ; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да |
| е, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући в |
| ишта изван "данашњег" и "овоземаљског"; цео им се живот, цело знање, преселило на кожу, на тај |
| ас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се |
| видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више |
| се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко и |
| астир поче падати мир и резигнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверава |
| оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то ода |
| бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и |
| о, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са св |
| одима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... |
| рана опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу в |
| офесор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што жели |
| тављају дубоку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крва |
| живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кр |
| ве бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и уд |
| на то "јуче", Срба, прелазећи у мислима цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да по |
| жала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пеј |
| бије непријатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он ј |
| врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! |
| о манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му ј |
| ћу новац, спремити све.{S} Пред нама је цео живот, срећа, рад...{S} Она је полако малаксавала.{ |
| и живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео сми |
| т.{S} Тражити, и само тражити, ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време пр |
| ом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван се |
| једном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што ј |
| какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној јединој жељи, када нам с |
| вари, све до те прве свађе, он схваташе цео свој (па и њезин) положај некако платонски, ако се |
| есто да саслуша узрок мога узбуђења!) и цео свет мисли да сам луд... свеједно!... овде има толи |
| ао да се прозре какав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекива |
| енутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што |
| , да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар десе |
| саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих сме |
| се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до ст |
| је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па за увек!{S} Наравно, све је |
| жавајући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пе |
| у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање |
| јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше нејасне жеље, све тежње ј |
| есми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна која бру |
| милом; међутим, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече |
| у то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде их нисам нашао.{S} - У колима.{S} |
| свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађ |
| је открио излазак; затим се изгуби: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му |
| а хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечи |
| е чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са својим кубетима, крстовима, конацима, |
| о ни она сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом |
| уд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим |
| исли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега и |
| грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стоји му тако с |
| их којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, исп |
| својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најзад, она као да није |
| и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њ |
| о страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезујемо оловку коју непрестано ломи |
| о насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Када сврши |
| борила очи. {S}Држала се за крај стола, цептећи целим телом.{S} И он, место да је пао на колена |
| и страх.{S} Па зар и ја, - упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављ |
| позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, када Станојка положи Радмилу у кревет, он се н |
| н се поново приви уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта ви |
| о остане.{S} Он се поново придиже и сав цептећи стаде припаљивати свећу која се налазила на мал |
| деничара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је |
| идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Ко |
| не журећи се.{S} Тек пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - |
| жио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{S} |
| ешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро |
| жао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема приј |
| ање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност и |
| ба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилизовани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани |
| белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан |
| лији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача као што с |
| остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ празној ка |
| сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је |
| говим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну, тужну за плакање", други је држа |
| на осмеха. - ... леле нано! - прошапута циганин. - ... леле! - одговори Срба као ехо.{S} И у ис |
| е такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба |
| не сине...{S} И одговор друга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје бе |
| рба као ехо.{S} И у истом маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и |
| о, тако дубоко, клизећи по тој "танкој" циганској жици.{S} Одакле долази та песма?{S} Ко ју је |
| ама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како му се у срц |
| урим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом |
| {S} Пре три дана ме је срело једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џеп |
| страшно неугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, ка |
| ч који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута најтежег кашља, и који опе |
| о у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би |
| плоту, затим других пет минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било сма |
| говори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети он |
| Јадни мој Миша!{S} Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - О |
| у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко удахну |
| , видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наж |
| брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уста, сва дрхтећи од помисли да опет целе н |
| ије било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним |
| табакеру поче, онако напамет, завијати цигару.{S} Пошто зави он пружи Јеши: {S}- На.{S} Запали |
| ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутањ |
| еху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и с |
| , што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала ничега заједничког са Радмилом.{S} И |
| и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу как |
| посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак кући, затим ужурбана и пр |
| своја одличја и исправљајући накривљени цилиндер.{S} Једва приметно насмешен, Карамарковић пону |
| тарца, у његовом реденготу, са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, |
| бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он |
| оту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. {S}По мени, то је метафизика.{S} То се мене ништа |
| !).{S} Играо сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али |
| : био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", |
| ст или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар осећај, ниједна добра мисао која |
| најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке које су се испречиле измеђ |
| едначио си ту љубав своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И ш |
| у љубазница.{S} Он је сада ишао другоме циљу, у његовим узбуђеним очима постојала је само једна |
| мирноћу путника који је стигао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисл |
| ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то |
| ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне ж |
| он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенстве |
| и, или своје околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко |
| арком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи к |
| и, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли о |
| Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се јо |
| ни ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагло окрете и излете у предсобље. {S}Стигох г |
| малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предсобље.{S} С |
| и неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, као да даје неки знак.{S} У |
| ј исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Сл |
| сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечи |
| гућности на његовом месту?{S} На пример Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити |
| а себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, други новин |
| ради.{S} Писма пренесох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не заг |
| У "Москви" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слуша |
| {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и Пешића.{S} Она му се у оном диму и топлоти учи |
| њих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је и |
| омоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу |
| ве хартије и писма имају предати мени и Цокићу. {S}Преузимање хартија, испитивање у полицији би |
| брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у такв |
| ији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} |
| ли се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставивши игумана отворених уст |
| ли салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју на |
| пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београд |
| {S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прилаз |
| о да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана дух |
| ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолент |
| ирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принц |
| смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету зем |
| мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} |
| а у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{S} Опазивши |
| {S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије п |
| високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; тр |
| лост, није се уметнуо на тебе... {S}Сва црвена, трескајући кашику о сто, мати се дизала и, док |
| унце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по в |
| е окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензин |
| ора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на п |
| жној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале под европским капут |
| пут празан, нов, тек просечен, румен од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пр |
| ; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је б |
| асош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да му оси |
| в сам лудак, - помисли Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Неш |
| ама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођоше до јед |
| путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање т |
| ији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срамном послу, журно с |
| не стоке.{S} Поворка се полако спуштала црвеним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза |
| широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила |
| нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} " |
| се одједном исправи, заокружи мутним и црвеним погледом по свима, па онда тресну песницом о ст |
| же цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (пр |
| боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеј |
| х пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда необичн |
| ла на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, пре |
| једна, личи на она дрвена јаја обојена црвено и која у својој унутрашњости садрже друго жуто, |
| мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у г |
| окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јо |
| се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама |
| стави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарењем, прашином, |
| ила и његову прилику како се оцртава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се |
| ство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини диш |
| и онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простирку по којој је гази |
| г које најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу м |
| одлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто ч |
| во на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од |
| ро са мржњом погледа на нејасне контуре цркава у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и мог |
| а овога, мириса ових зграда, фресака из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили м |
| о воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном крају, рецимо крај мога кревета, ја по |
| ве самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зато фреске на зидовима, зато тамњан, зато песм |
| спењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који |
| сао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, све |
| одне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим |
| ља нама.{S} Некада, људима је управљала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да чов |
| помало да налазим задовољства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века |
| гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, в |
| од тим сивим кречом.{S} Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице |
| да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} |
| жену целину.{S} Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепи сли |
| се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар прибли |
| ...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савес |
| о је сасвим друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, |
| кат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од |
| нас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или пропада, друштво се покварило, зак |
| ну се младић.{S} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту |
| е сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко |
| {S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јасније осећао д |
| ни.{S} И сама та тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више нег |
| е давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну порте). {S}Никодим се од |
| х киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олт |
| ису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћи |
| у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривено |
| но дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једноставност и у исти |
| злити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и Карамарковић.{S} - Седите, - |
| но (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши с |
| ане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустав |
| , где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу |
| крај ћивота, који је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај сам |
| видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у ноћи.{S} Он ј |
| реко путева, између пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улиц |
| чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењ |
| алочас довлачила камен и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и з |
| дао ту скоро двадесет дуката за оправку цркве?{S} - Ја не знам његове побуде, ја не могу ни да |
| да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја |
| Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њ |
| орело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била гот |
| ог вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час |
| у по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би |
| г цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без п |
| иотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једној тајној испосници више |
| е свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему |
| е одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико |
| ке.{S} На својим скелама, сам у празној цркви, са угашеном лулом у зубима, сликар М. је радио с |
| рестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, |
| S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака к |
| глед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним |
| се неугледна, до пола утонула у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек |
| } - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамар |
| још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашених свећа, з |
| ше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше св |
| теника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, зап |
| и, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже од "злих |
| страшени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часов |
| у га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образовала литија и свечаним ходом изашла на |
| чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво стра |
| покрет имају тврдице када одбијају пред црквом просјаке): - Мој рођак, кога изгледа тражите, по |
| оче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у нед |
| , и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сун |
| ећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нере |
| а.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши крај ћивота, који је стајао на среди |
| ен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала ј |
| Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, уђем у цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква му |
| а не разумем, ја не осећам.{S} Улазим у цркву, излазим.{S} Одстојим службу, слушам речи, припаљ |
| оје ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном |
| м тих слика.{S} Уђем тако по неки пут у цркву, када нема никога, и скоро осетим страх од свих т |
| сан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св. Николе.{S} Кажу да нарочито помаже |
| брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у п |
| не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћив |
| од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, осмехнут, савијен над Србом, примаш је, "на најтањ |
| д сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно ис |
| е имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се |
| аставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и |
| испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно осамљени и повучени седе |
| а да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперав |
| стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимиц |
| је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај друге обале, површина реке |
| Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао да ради и по потреби и да з |
| покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, п |
| под астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле јед |
| Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је |
| вој светлости зоре указаше се оголеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или он |
| рео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са с |
| ног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{ |
| рада би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на |
| а почеше промицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти |
| едан облик, јер друге није познавао:{S} Црни Остоја и његова дела.{S} Леден зној поче да га обл |
| ове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и изгубљеног свирача |
| јама муња, тешки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се г |
| асно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{ |
| ција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим, теже за нечи |
| ло да је у околини?{S} Ја мислим да њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег друго |
| да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а на |
| е може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кида |
| S} Је ли се уистину страшила сусрета са Црним Остојом за кога се знало да је у околини?{S} Ја м |
| пште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати |
| тове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Цела остала соба налазила се у полуз |
| к, игумана Пајсија и Никодима у њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, св |
| ио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог |
| у крутим стихарима прекривених огромним црним крстовима; живот рибара на узбурканом језеру, све |
| лаву...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изра |
| , а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто гор |
| био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бел |
| и тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове лич |
| но, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једи |
| збору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама |
| етури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Јеша се |
| Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. {S}Мутне и |
| игнација.{S} Цео свет је међутим сретао Црног Остоју, сви су уверавали да су и пуцали на њега, |
| ак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Никодим на к |
| ојнији) упорно су тврдили да је то дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаниј |
| {S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и сас |
| Радмила сеђаше крај прозора у скромној црној хаљини, са рукама на крилу, не радећи ништа.{S} Ж |
| рад, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рач |
| тисање није признавао, према свему томе црном и незнаном у које је хтео и морао да се утопи.{S} |
| једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне киш |
| : сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је има |
| сто за којим је седео, пред недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} |
| ји је стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну |
| бу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну |
| оји часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XX |
| крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има |
| има ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње са кожама, опанцима, катраном |
| уди, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очи |
| небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на жути песак, изазивала најслађе сањ |
| пита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S |
| стоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, п |
| даном тренутку другојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љуба |
| ђено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутевима усана одједном укоченим, у пог |
| потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши са |
| светљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним линијама.{S} Ц |
| , испрегли коње, послали Илију по једну цртаћу даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} |
| ружна! - узвикну он најзад у себи.{S} - Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, н |
| желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У |
| а у неколико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико |
| њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне |
| но узбуђење, које је у стању да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни |
| цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и не примећује, док је Радмила још увек че |
| ше мисао.{S} И онда, дигнувши поглед са цртежа који је скицирао, нагло, у наступу једног велико |
| S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеш |
| још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему осећало да он цртеж уопште и |
| е, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "в |
| јало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично |
| онда учини угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мр |
| Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголас |
| воје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирењ |
| окуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он |
| и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра |
| и се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали |
| }Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким |
| и.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом |
| -це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог странца |
| ла је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спуштати |
| часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то |
| га:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче расејано чит |
| алицу:{S} "Кад се жени, који куће нема, Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Д |
| ко молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер.. |
| гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе с |
| це?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", остављају тај израз леда, укоченост |
| е су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгле |
| одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у |
| подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срес |
| миле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, |
| ово последњих неколико месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је. |
| а резана.{S} Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани.{S} Када с |
| тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и п |
| било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење пр |
| ску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета |
| итак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што |
| одавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у |
| аћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, чак и стид, то тако снажно оружје једне жене, све то по |
| } И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају ро |
| даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у |
| ра, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једно |
| обе, сељаке засуканих ногавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица б |
| а она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за једну длаку ишао |
| ћу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивно |
| пролеће, чак и над расцветаном трешњом, чак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срб |
| пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знам |
| знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, |
| н се не усуди да учини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва |
| да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више |
| био и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до |
| ва бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било нато |
| азвијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необично збуни ово питање.{S} - Метар |
| сло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео и један млад поп, ко зна како залу |
| и мудрошћу својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и |
| вати његово кидање и тражење излаза.{S} Чак и оне мале предострожности и мала лукавства, којима |
| ог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купив |
| ве те љубави Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Би |
| а није познавао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри ниј |
| тпуно озбиљно.{S} И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (п |
| род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак и да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики пев |
| а стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечер |
| у престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и као заблес |
| ећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење некако приг |
| на, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} |
| но да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и |
| Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђери, крај пића, тугују за нечим |
| {S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, откр |
| би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико далеко да мис |
| д саме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће пр |
| гу, у материалном и моралном смислу.{S} Чак и труљење, које је пропаст за јединку, има огромног |
| једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објасн |
| покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се умре "са осмехом," чак и "лепе смрти", ос |
| акшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповести |
| остепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он је |
| али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала |
| несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, |
| (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који у своме животу не заклаше н |
| ба, - ја сам је тек јуче упознао.{S} Ја чак не знам ни ко је она, ни одакле долази, ни куда иде |
| породице, симпатија познатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необич |
| је осећао да то није живот за њега, па чак ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и иза |
| она друге не показа.{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављ |
| а да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када |
| ада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, |
| , тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - уз |
| његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, н |
| гло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од њих има |
| оследње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила |
| нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивнијим пуком и које само прилике н |
| сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на |
| лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - |
| еста и једног дана, у разговору, њој се чак откиде почетак једне реченице: {S}- Када једнога да |
| аћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, уч |
| дмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као |
| !) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљ |
| великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, |
| спети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тврди да познаје народ и да |
| у висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то са |
| владао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико то изгледало немо |
| је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и реториком логично, јер у нашој истор |
| , и да хоће, не може отети.{S} Он стави чак извесно каћиперство у то своје самопоуздање, и мирн |
| анство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није |
| звесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винс |
| сачува ту равнодушност за спољне ствари чак и у тренутку када се из сале зачу пљесак.{S} Он сач |
| би није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога |
| ћим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, ро |
| на друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држа |
| ва он збиља одговори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где м |
| еки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гл |
| тог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрет |
| а г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је је |
| офесоровом крилу.{S} Он није плакао; он чак није мислио.{S} Заједно са руком која се беше спуст |
| а у руци) некако намах развесели.{S} Он чак не погледа у момка када му овај стави на сто чокањ |
| е беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{ |
| кар М. љутито тресну карте о сто.{S} Он чак спомену да Срба није играо "како треба". {S}Држећи |
| на не само знала за ту игру, него се он чак скоро хвалисао пред њом, мада сада увиђа тако јасно |
| и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше |
| и своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њ |
| ивота имао успеха у своме послу и дошао чак до катедре на тек основаном Университету. {S}Већ пр |
| не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Рад |
| ст његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је осећао с |
| рковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као обично.{S} Није хтео да је пом |
| то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам |
| он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и друг |
| га претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићева, овако |
| вне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим сновима.{S} Једно осећање најдубље нежнос |
| дном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без м |
| S} Ти хоћеш даље, пошто- пото, ти хоћеш чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - |
| н, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Цела зграда ње |
| могла сломити. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише п |
| ог доба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту с |
| скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоварен свежим лисником, на коме |
| а претвореним у канале...{S} Скочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, С |
| учене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, т |
| и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствар |
| хо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене |
| вима, својим малим прозорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под |
| о цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна |
| ета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално в |
| и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он.{S} |
| собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци један упитан поглед преко игала, |
| казује при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и ла |
| јами под њим Никодим нађе једну сељачку чарапу.{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку злат |
| - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница |
| мо једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велик |
| вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у |
| чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на с |
| , воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао д |
| о седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Сед |
| воду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила д |
| замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом |
| све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} Међутим, |
| скама на своду, нијајући се, застајући, час јача, час слабија.{S} Никад раније Радмила се не би |
| е понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у и |
| мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљ |
| ом уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокр |
| стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се ти |
| Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак о |
| одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао збо |
| на јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они положише Карамарковића н |
| е углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука н |
| ву: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склоп |
| папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате |
| ачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после ч |
| у.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити св |
| S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и |
| тела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње |
| доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући |
| о, чак доста духовит и лак, и када дође час да се опрости, њему се учини да је све трајало и су |
| - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје на столу, Никола, млађи, о |
| рви пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући |
| еша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече |
| адам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас |
| ма да остане по једном у недељи за који час насамо са самим собом, са својим мислима, својим гр |
| S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псов |
| о дан проведоше као у празном.{S} Сваки час је неко излазио на трем окренут дворишту и планинам |
| је, речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет |
| ањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рач |
| на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, ј |
| ом; као и онај пре њега и овај се сваки час судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, |
| ију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотва |
| ца, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и |
| палу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да се пије, "хеј, т |
| идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене. |
| о то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин |
| узданији, све обеснији, сав се предавао час игри, час спорту, жељан славе, признања, успеха.{S} |
| са: он у том тренутку осети да је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игр |
| едено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе пут који његова рука треба да |
| омисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држа |
| же изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, за |
| што се цело то пространство осветљавало час јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као д |
| агајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја се насм |
| је најзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он п |
| даску и свеће и онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због го |
| - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књиз |
| би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он план |
| чна једна реч, обичан покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је |
| ва који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, светлошћу и |
| ма нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; |
| Били су као два путника који се окрећу час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослобо |
| на самоубиство.{S} Сат је показивао два часа по поноћи.{S} Лампа је слабо осветљавала собу и је |
| шта не желим.{S} Реци, једну реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно |
| м. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} |
| дњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једно |
| верења, њој је тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у ње |
| купило тог необјављеног јада и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чем |
| рба.{S} Њему се учини Карамарковић тога часа необично одвратан и он помисли: и тај ми се човек |
| је тако седео?{S} Двадесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{ |
| водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он |
| ише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија |
| S}- И он понови своју мисао од пре пола часа:{S} - Све се ово морало овако догодити.{S} - Је ли |
| да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи |
| волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборављао да то није |
| - Можемо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} |
| он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела |
| слаповима на земљу, потраја добрих пола часа.{S} Најзад се сасвим изведри.{S} У првој светлости |
| Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он |
| го што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књ |
| ти могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учини |
| потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} Он обећа |
| једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у шк |
| а несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, зашта бих мо |
| - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - пр |
| тихо Срба, као да то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, а |
| акоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једног учтивог и бле |
| не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе |
| да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећа |
| склоностима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима. |
| , вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу |
| ком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним |
| у се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком |
| о (као да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потп |
| на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, ч |
| в (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза ј |
| ца, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али у |
| S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}Или му прост |
| рамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из страха, изгледа, |
| ом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је вид |
| агло распламтелу мржњу у народу (до тог часа скривену и притајену због страха од освете).{S} Св |
| капије, Радмила као да отежа. {S}До тог часа, од јаза до капије, она иђаше не осећајући по чему |
| вај нађе поново у своме тихом крају, од часа када поново настави да живи у својој старој околин |
| ка, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај нађе поново у своме тихом крају, од ч |
| у што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко |
| оје ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би с |
| о.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, |
| и одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу |
| едених у мојој соби, између ручка и три часа, сата када се одлазило у "Москву.{S}" И требало је |
| чно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Зн |
| ој ми је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао пот |
| аштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико да одахне. {S}Он помисли:{S} - Зашто ниса |
| други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му паде на исписане табаке. |
| шан, несталан, "плехана фуруна" која за часак избукће цело своје одушевљење.{S} Ја не кријем: т |
| а.{S} Када се Срба диже са места она за часак отвори очи и сањиво се осмехну на њега.{S} Путник |
| ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично н |
| енталност, романтика.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим при |
| ми за спомен запалите. {S}Он заћута за часак.{S} - Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, |
| е очекивао.{S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После н |
| простачких речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена |
| о сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} |
| м.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну |
| сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Ј |
| ла! - узвикну Срба.{S} Она се окрете за часак; затим после малог ломљења настави да се удаљава. |
| ту ти је цео смисао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом |
| пет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, заборавила н |
| олициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га |
| сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око игумана |
| ечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недоречене речи, несагледане пејзаже, св |
| не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србино лице; тај осмех Радмила не примети.{S} Она |
| на домаку каквог заклона.{S} Нико ни за часак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоре |
| овић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У |
| Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог те |
| на га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли Срба трљајући до |
| адмиле није пала ни једна реч; то му за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокрет |
| кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журно окрете.{S} Он помисли да је тим |
| до лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Васили |
| да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стај |
| аведно, наравно.{S} Разговор застаде на часак.{S} Хармуникаш је после једног несташног и весело |
| војим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварности.{S} Она као да живљаше |
| споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било ј |
| о и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало |
| невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак очи и спусти се на колена.{S} Затим остаде тако, |
| поузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му зајед |
| S} - Срба се опружи по кревету и поћута часак.{S} Затим:{S} - Карамарковић и Никодим опет су се |
| д тог закључка задрхта. {S}Они остадоше часак непомични, она у сенци, он лицем према разбуктало |
| чке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како п |
| едуљу... са теоријама? {S}Срба размисли часак.{S} - Сада је доцкан.{S} И најзад, то је исто, ил |
| у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић ни |
| и како цело њено тело трепери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим п |
| ене снове.{S} Радмила постоја још један часак, затим се поче савлађивати, спусти поглед са слик |
| еби, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она с |
| XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић |
| Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је ск |
| језа пређе преко свих присутних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полуск |
| {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - уп |
| рковића и тек после ломљења од неколико часака он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете с |
| нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он је мислио на силу, још колико јуче он је нос |
| То задржавање није трајало ни неколико часака.{S} Из све збрке поново изађоше напред рипиде, б |
| ош увек насмешен, постоја тако неколико часака. {S}- И онда? - упита после дужег ћутања Срба.{S |
| је међутим зажалио журбу, само неколико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мра |
| дала увек смртна досада за оно неколико часака проведених у мојој соби, између ручка и три часа |
| њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после то |
| је свеске.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Ун |
| сеци, оне од пре неколико недеља, дана, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било о |
| си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје |
| изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније |
| а на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди на једној једин |
| брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, |
| ада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога интелекту |
| е понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: з |
| ким миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши л |
| т лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског кру |
| но се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба затече немио призор |
| рви га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него |
| рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако можда још до јуче |
| ..{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - |
| ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са својом савешћу. |
| шко и тужно стеже око срца.{S} Има тако часова, када се осећам страшно подао и покварен, и онда |
| прецизне, убиствено јасне.{S} Има тако часова када одједном цео подсвесни живот, све наше неја |
| г ујутру. - Тог истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећ |
| ом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи |
| дила, и сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, а |
| кође пратио.{S} Извезли су се око десет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули |
| ог постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међут |
| рпске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај |
| . Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали су иг |
| ту, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање |
| гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене при |
| празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком жив |
| е преживљавала један од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзир |
| S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давал |
| аба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотад |
| уте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, нау |
| који су пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки к |
| с би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој загушљи |
| његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње |
| по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копања", разговора са сам |
| азговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших цркава, зат |
| лепо подао, ради њега жртвовао најлепше часове који се никад неће повратити, ради њега починио |
| реалног, он је знао и то да ће ти тешки часови клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћ |
| ко упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови потпуног уживања, ретко су долазили.{S} У највиш |
| да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је радио сада десет пута више нег |
| успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} |
| ђивао нестрпљење.{S} Јер он, у извесним часовима, као да се осећаше уморним; у другим он мишљаш |
| еђутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} Т |
| са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима ишла је тако далеко да се Радмила каменила.{S} |
| и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима умео да ужива у музици, и то страсно, са слашћ |
| питивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најзад морати нагнути пре |
| чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдо |
| о је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његово |
| довољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво добро дело, какав по |
| и део нас самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та |
| дамо на решења лишена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које |
| спитивање ју је толико окупљало да је у часовима потпуно заборављала на живот око себе.{S} Свађ |
| без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених малих пу |
| ео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћ |
| љао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао |
| су испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спус |
| још увек.{S} Он се подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнин |
| ањају на румено небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он изва |
| а се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван |
| та...{S} Карамарковић ослушкује куцкање часовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, |
| гнувши му се сасвим до уха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} П |
| о тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну, после плећа њ |
| не косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, св |
| лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније о |
| Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу |
| S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито |
| - проговори најзад Срба, - ја сам имао част да упознам...{S} - Нису потребна даља објашњења. - |
| и униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том тренутку. {S}М |
| а у том тренутку. {S}Можда само поимање части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто та |
| није завршавао, он се предавао сав томе часу и кроз муку коју је осећао, наилазаше негде далеко |
| марковићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притр |
| човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати |
| и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи сво |
| што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим |
| ће је можда спасти.{S} Она у последњем часу и журно додирну прстима своје увојке који су вирил |
| на једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није скривао.{S} То потраја једно магновење, Срба |
| д његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио грани |
| едне огромне планине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, чи |
| је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. { |
| о:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и д |
| у њему наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погле |
| само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик |
| а што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, б |
| ајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак остаде неп |
| одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део једне огромн |
| набавио новац, чак стигао да, у једном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос |
| ађаја, заборава, пијанства.{S} У једном часу, Срби се учини да он није ни прекидао тај вртоглав |
| тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да |
| ме ли он да је прими? {S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ниш |
| ки убица, пљачкаш, паликућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спас |
| н осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто те |
| да, жеља, снова, планова, који у једном часу испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, ал |
| а желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После |
| и жустри и тврдоглави, када им у једном часу недостану разлози, они прибегну рукама. {S}И најст |
| о шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, |
| о Срба, који одједном, у једном једином часу, као да сагледа Радмилино лице.{S} - Не, она није |
| да то прегарање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и |
| ло у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње и злоће.{S} |
| њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемире |
| и уплив, његова личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамн |
| еда побеђен и разоружан: у том страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ст |
| ра што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касније неће достати даха, снаге, гласа. { |
| оже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питај |
| уздржава.{S} Можда је требало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али о |
| о да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Ра |
| во све њене покрете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му |
| сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он з |
| ази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, ко |
| Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе |
| " позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку о сто и о |
| ђу њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочито, због ње |
| достајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, |
| очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зн |
| е одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и з |
| а поче да звони на узбуну.{S} Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова д |
| или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем откривена.{S} И самим тим |
| промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође много касније, у једно |
| таласа о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање буни |
| е трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју ј |
| жио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презр |
| , - одговори он нервозно, и, како у том часу у друштву (које је због изванредног догађаја много |
| је веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. |
| њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, разболећеш |
| догађа између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на пр |
| ти! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео подбочене главе |
| на и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, д |
| колико људи, колико жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно |
| ед на њ, слеже раменима и онда, у истом часу заборави на придошлицу.{S} Он поново стајаше пред |
| иметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S} - Ја не решавам никака |
| већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог другог најљуће оружје против њега сам |
| ова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души да |
| готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у к |
| ствари само он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, мог |
| ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој се сва нежност и сво узбуђење повла |
| баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на сво |
| тамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луд |
| васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свр |
| и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} Уплашена да |
| д будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто ла |
| а пута његова машта у изобиљу понуди, у часу онемогућише сваки покрет срца: онај други Срба, ст |
| , и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} У |
| као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности |
| Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у не |
| м бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везиват |
| е једна страховита провала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, |
| стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна |
| ном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са извученим револвером. |
| љену сенку све до Радмилиних ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он |
| ше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу фијоку и онда, к |
| лији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је има |
| вића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним поверења.{S} У том тр |
| римети да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно |
| оме крају не лични завршетак; све узе у часу значај једне "опште" освете према свему томе чије |
| Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би ја |
| {S} Затим:{S} - И револвер!{S} Она се у часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе |
| од најтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из прев |
| мивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тр |
| марковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш |
| омена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота |
| ра мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети његов по |
| празнине и потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да п |
| замоли, задихана:{S} - Немој...{S} Он у часу заборави да је она ту дошла само због њега и рече |
| нагло расла у њему, тако нагло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била т |
| е што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је с |
| марковић.{S} - По мени, то је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хр |
| ед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нис |
| своме путу и онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био о |
| а фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишља |
| то тако паметно... и тужно.{S} Ни једне чаше не разбију... ни један уздах не пусте, као да је ж |
| као свом рођеном?{S} Никола поново насу чаше. - Је ли то живот?{S} Калуђерску децу да раниш... |
| уку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Чашу коју ми даде отац зар да не пијем? - и предаде се. |
| S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по кр |
| вим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руци и онда, полегнувши сасвим по |
| га, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од с |
| (при том обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он поно |
| који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак |
| љно пажње да се усредсреди на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и |
| ва, која трепери несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело |
| је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљени, он мало разочаран тим дочеком, она све |
| шка!{S} Она се нагло подиже са столице, чврсто стежући једном руком откопчан зимски капут.{S} П |
| ао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Помирења |
| урио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукам |
| тканице руку и тада сви приметише да у чврсто стиснутој песници држи нешто. {S}Опазивши овоју |
| игне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S |
| да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада д |
| и она најзад, после дужег ломљења.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта |
| није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не |
| ичких патњи, убити се ради немања онога чега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада в |
| ву улогу он то игра? {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питањ |
| ност значи дати му се цела у руке, због чега се затварала у хладноћу, духовитост и претерану от |
| а, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега |
| Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја |
| уку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било |
| ом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао светло лице!) - он изађе прв |
| , и одмах затим запита: ради кога? због чега?{S} Она хитро обриса очи и образе (да професорка н |
| ба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без |
| оте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, ка |
| на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, ка |
| И како није могао дати себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да |
| лони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се |
| спретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се дови |
| растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим |
| рчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И |
| ући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овога, мириса ових зграда, |
| бари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах ба |
| }И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба н |
| , ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; |
| ом значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се та |
| Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S} Међутим, ма как |
| дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала |
| љивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прик |
| учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати погл |
| м ни једно своје задовољство.{S} И ради чега, за кога?{S}" Он се набури. {S}"За кога, за кога!{ |
| сположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не |
| и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа сво |
| м случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором саме наше интелигенције.{S} |
| се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не |
| стим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поно |
| .{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио ка |
| и било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више ман |
| атим је ушао у своју собу разјарен јер "чега се она имала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а |
| ао да се празни каменови окрећу иако је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха л |
| далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је |
| римети да се под тим мислима, на изглед чедним, поново јављало оно друго, оно страшно, оно непр |
| љина давала је целој њеној појави израз чедног и озбиљног.{S} Неки мирис лебдео је око целе њен |
| према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај Карамарковићев пост |
| рамарковића необично дирну тога дана та чедност обновљене цркве, та љупкост њених линија, једно |
| "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један ле |
| р цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто н |
| све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рук |
| рад у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшниј |
| етљен сијалицама; и онда чежња, та луда чежња која је поново плави, још страшнија него при повр |
| S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрачна река која се слути, та поља тек |
| није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе |
| испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је тр |
| } Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену поло |
| да је у том погледу, пуном покорности, чежње, мисли и туге, објашњење целог његовог немира.{S} |
| рити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} Уместо свега тога...{S} Фантазије, то су биле |
| теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти си сувише снажан, ти си сувише жес |
| ом.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и криков |
| ад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног д |
| Срба и онда, носећи у себи сву ту слику чежње и страсти, изађе из позоришта и крупним корацима |
| и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и ћутања, узнемирено и страсно |
| онда, нагло понесен једном необјашњивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све заврше |
| ове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузета |
| кретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из свега тог мрачног и топлог.{ |
| мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је |
| но и треба само умети прићи тим тихим и чезнутљивим женама па наћи у њима најхрабрије, најлуђе |
| на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онд |
| он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изв |
| е излази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - |
| овек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наједном |
| положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да |
| S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решен |
| Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} |
| S} - Карамарковић заћута за часак.{S} - Чекај, изаћићу, овако не можемо.{S} После неколико мину |
| ичам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S} |
| атеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Нешто ми ипак остаје нејас |
| вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео пов |
| покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љ |
| до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијак |
| S} Са страхом се сељаци разишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Ср |
| м ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да и |
| у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не чекајући одговор, остављајући је са отвореним устима, з |
| ес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име |
| е пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да б |
| оглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него |
| га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусо |
| {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши лице |
| муљу, долазила на појило.{S} Радмила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима. |
| и не примећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али |
| , са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодуш |
| . {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су с |
| сну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запреп |
| мислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, |
| е ударало необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор |
| еше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен |
| чистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он се зат |
| и је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од |
| најући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за појасом.{ |
| ло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао.{S} Ја сиђох.{S} Он ме ухвати под руку и ми пођос |
| и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, изгледало му је да се не раду |
| се извучем. {S}Малочас ти рекох да сам чекао само да побегнете и да сам те са том идејом узео. |
| на коленима.{S} Та он је са нестрпљењем чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за |
| ати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре сти |
| арамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретск |
| е их је лудо забављала и са нестрпљењем чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на дал |
| понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Прек |
| разумео, нећу!{S} Јеша, међутим, узалуд чекаше.{S} Појата је остајала мирна, сем младе жене ник |
| ериал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло |
| ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на мат |
| а те пољубим. {S}- Он се дотаче Србиног чела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам |
| подизао један прамен косе са Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и ду |
| а су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се н |
| ђе сасвим себи. {S}Он пређе руком преко чела па затим поново поче посматрати свога саговорника. |
| шле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, д |
| а се налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост |
| "Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао пријатеља, прелазећи на озбиљне ст |
| средини, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду ко |
| одједном дух нашег јунака.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше хо |
| а и поново приђе прозору.{S} Он наслони чело на окно и остаде тако непомичан, као мало дете кој |
| ти ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући да јој сузе и даље квасе ли |
| ије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне сузе, једна за другом, к |
| се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже мало и онда, лупивши |
| уженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброта, мало подсмешљ |
| његових ногу, он се наже и пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осе |
| ар дан Карамарковићу и овај је пољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они изм |
| су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић |
| ук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обу |
| р и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твоје |
| нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче поново:{S} - Немој, Остоја, |
| S} Стајао је код прозора, са наслоњеним челом на прозорско окно, са сузом на образу (то је била |
| у и пузе на коленима, жене које ударају челом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица п |
| уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце стаје, удови се коче, кожа жути, очи стакле. |
| а бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених |
| здељак и једним праменом који је пао по челу.{S} Само изгледа уморан.{S} Очекивах да ће се обра |
| а бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби тим још уморниј |
| му тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи |
| } Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гле |
| :{S} - Имати овакву снагу, - помисли, - чему?{S} Изгледам смешан, немогућ.{S} Сав треперим, осе |
| ише слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када " |
| шем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите ка |
| ених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно! |
| а?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље?{S} Одакле долазимо |
| оје су се испречиле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам чов |
| начаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у |
| наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а |
| од ногама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скр |
| ост таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је буни |
| ву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница |
| о часака Радмила остаде непокретна. - О чему мислиш? - упита је најзад Карамарковић, који не ск |
| колебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико |
| обе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - ни |
| укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још т |
| ишљаше о свему другом само не о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен т |
| о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се тресла сва од ужаса |
| ћи где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико м |
| без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На |
| а плакаше.{S} Игуман као да није знао о чему се ради.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бро |
| та ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При поврат |
| зумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тренутку до |
| о указаној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те св |
| ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште |
| за до капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, о |
| ? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S} Јер има ли све то смисла?{S} Какву |
| где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци кој |
| S} Осећам да се преда мном налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази овапл |
| нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобил |
| S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и лагано поче тражити којом би страном ус |
| се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" д |
| ема Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни зид цркве Св. Николе, сасвим у дну по |
| рак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено |
| ло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја сасв |
| свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло допрети, блистала се површин |
| и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све |
| м: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице. |
| да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање |
| може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила лат |
| ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијер |
| у да имам, децу да имам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, |
| рава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао уништењу, хтео да живи, |
| тавила у полутами пристаништа.{S} Свака честица њеног тела тражила је додир, треперила, нудила |
| S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ |
| ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуца |
| S} Он то осети сваком својом уздрхталом честицом и тог пута он се наљути мало на своју срећу:{S |
| уњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да по |
| је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један др |
| але веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и |
| се налазе противници.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности |
| лу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од које осећамо |
| седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То |
| у је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Ка |
| прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна страхо |
| де на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ |
| аћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, ш |
| а сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао с |
| кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уобража |
| то необично, изузетно, нарочито.{S} Јер често пута, долазак једног осећања, и то долазак неочек |
| вих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који |
| ња.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га |
| најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећу пут се сасвим спусти до Сребрн |
| за руком.{S} Он упираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. { |
| окривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: |
| Никодим на крају стрпљења када Јеша по четврти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, |
| илике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер |
| како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик |
| ка, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице, управо путеви, оивичени више мање |
| г је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не |
| а сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним потези |
| о да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њ |
| о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је о |
| о (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као с |
| ...{S} - У манастир полазимо за три или четири дана, можда и за недељу дана, - настави Карамарк |
| би приморан да је остави, после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он ј |
| } Како би се и могао изразити у три или четири речи тај комплекс противуречних осећања, непризн |
| а свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике има права слика Радмил |
| "пола часа", јер је часовник показивао четири изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења |
| ан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело чове |
| чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадг |
| ба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима - |
| а иде чета, са фењерима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар им |
| пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и д |
| изно... - ... у томе је смисао Исусових четрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана |
| етрдесет дана пустиње: победио је у тих четрдесет дана себе, узвисио се до највеће хармоније по |
| сак није сумњао да Остоја нема иза себе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - |
| око нечега.{S} Неко упита:{S} - Има ли чету?{S} - Не знам.{S} - Он ће нас поклати! - узвикну и |
| е прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатаке!{S} Он ће држати у рукама |
| она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепо |
| лазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињениц |
| окупљен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио |
| е више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег |
| ла; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и |
| же уз мене, не знам.{S} Знам да сам све чешће осећао стид од самог себе и да сам почео да прави |
| тренутка он са сваким даљим кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је та |
| аскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} О |
| з њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји |
| било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није |
| ознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан својим сумњама |
| г своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него |
| је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читав |
| и плавој.{S} Као цвет.{S} И у лакованим чизмама.{S} Са косом на раздељак и једним праменом који |
| е познавала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било с |
| тављала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у једној жи |
| ицама.{S} Домаћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским во |
| з којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечерњој води. |
| } И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану д |
| а на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S} И њима никад |
| м, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели |
| пливању на хиљаду и пет стотина метара, чије огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело п |
| е огрлице износе четрдесет сантиметара, чије, тело почиње да трепери и да се трза нервозним дрх |
| тим још пуно других ствари и стварчица, чије је само присуство морало сваки час да опомиње Радм |
| редом да се указују осветљени прозори, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткам |
| ј једне "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и |
| рана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, к |
| } Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - |
| спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале |
| извесним плановима на једном конкурсу у чијем је оцењивачком одбору седео као председник стари |
| о се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, в |
| нашег физичког рођења.{S} Највећи људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћ |
| , повучену и ћутљиву, једну младу жену, чији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић |
| спуњавало ту слабо осветљену собу, кроз чији су се отворен прозор, између решетака, виделе звез |
| забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом |
| егова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S} Када Остоја поново уђе у |
| једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео |
| вање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се извлачи из његових руку?{S} Деш |
| .. - затим, после дуже паузе: - ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозг |
| виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, ма |
| људи узимају за синоним лаког живота и чијим се именом означавају најповршнији људи, што је на |
| Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у |
| (једно од оних мршавих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у зат |
| ено дело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што б |
| гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад неће откр |
| у наравно) не остаде ни један.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало |
| а пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из |
| гађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и д |
| ој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фиј |
| зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путов |
| јте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју не |
| рбом не даде јој целе ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S |
| амо да забашури своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S |
| це.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла када је требала доћи! - |
| расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће |
| оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми г |
| ашто наш народ одмах пада у меланхолију чим је срећан, или ужива у нечему? - упита наједном Рад |
| а навлачи ново и лепо одело.{S} Одакле, чиме?{S} Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али |
| итајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где с |
| задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како задржати тај живот чији конац почиње да се |
| а и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и за страх тре |
| миле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и како |
| лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо |
| реувеличаваше сласти обичног живота.{S} Чин љубави, од тренутка када изгуби способност да га им |
| начи касније не разумети ни један његов чин, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ћ |
| и лакше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шет |
| оме животу он осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео ни |
| росто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да је |
| е чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је |
| ла још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила же |
| људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних с |
| васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости сво |
| се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и неприја |
| треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замислити - та шта је ње |
| увио ствар.{S} Када сада о томе мислим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би |
| нисам мислио, не само на начине, него, чини ми се, нинашта.{S} Почело је са једном малом душев |
| а да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадо |
| ни најмањег дела сопственог живота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очи |
| говора, ни од других, ни од ње саме.{S} Чини ми се да праву нежност испољавамо према жени тек о |
| азумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око мене променило. - И када човек |
| м у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте |
| када (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео |
| , она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлачи к себ |
| о и људима који су много пили: док седе чини им се да се у њима није ништа догодило ни променил |
| ма.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{S} - Нека иде...{S} Цокић се нагл |
| дство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва некада, као малишани |
| а чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам д |
| S}Ћутите, не тражим објашњења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре р |
| да са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а |
| нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{ |
| сачували тако јасни и прецизни да ми се чини да могу да их додирнем руком: предмет у полутамној |
| мате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{ |
| жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана. |
| , нада наша, залуђена, пење се и пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно |
| ненавијеној машини која хоће да стане и чини још последње покрете.{S} Чак јој се и манастир, ка |
| н, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес |
| , не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за трену |
| ност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета душе, |
| да рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини да ми је тридесета.{S} Само за ово последњих некол |
| ка, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима мож |
| Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад |
| е од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и |
| му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав ( |
| а главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела сирће, и ба |
| има се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, замишљеном и флуидном.{S} Како се Р |
| ао уплашена, као тучена, она му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби |
| смеха, нова лица.{S} Сада му се таштина чинила смешном, страх од подсмеха није постојао јер ниј |
| еним плећима и њена непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескра |
| еше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би јо |
| реташе ноге од земље, стопала су јој се чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане |
| мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвеним.{S} Као ухваћен на неком срам |
| езање растужи и уплаши у исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили д |
| тркане сеоске куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је д |
| асилије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба м |
| више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега |
| и мислио на Радмилу. {S}Како му се све чинило светлим тога далеког јутра, како су му осећања б |
| о снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанс |
| да то може и не доћи: и то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији |
| д увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте п |
| еличину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он није у ствари ни чекао на овај дан; и још, |
| да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "л |
| његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{ |
| а у њему; и у часу изменила, како му се чинило, цео ток његова живота; и да му сада неће бити т |
| ао, и после сваког ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле о |
| редело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни ј |
| учају стиже доцкан.{S} И док се Радмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њи |
| .{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али те |
| дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како ј |
| нинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадвоје осетише да је пре |
| ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није |
| ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неве |
| авао од непрестаног окретања у круг. {S}Чинило му се да је на "ринглшпилу" и да се предмети од |
| аше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И прави узрок његовог с |
| положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да јој |
| чима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучности шт |
| е од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје тело |
| ано постављате себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} И |
| или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, један по |
| ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам |
| пада и чини од нас изгубљене сенке.{S} Чинимо покрете потпуно неразумне, падамо на решења лише |
| г у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратно.{S} Храбар, он је себе обеђивао за кукави |
| е ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у |
| а осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог другог |
| гу.{S} Он се још увек није покретао.{S} Чинио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у |
| слали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући никаквог |
| та, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{S} У њему се |
| ица му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кроз који није могла ућ |
| је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На пример Цо |
| једну столицу у углу.{S} Он се још увек чинио као да је дубоко заузет цртежом, мада се по свему |
| очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, не |
| ајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке б |
| му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите прија |
| и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој |
| ја, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на |
| ниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну |
| е добро, за женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си ос |
| {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико |
| ављу раде свој јагњећи посао професора, чиновника, столара или цигљара!{S} Међутим, повратак ку |
| страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни о |
| два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој |
| Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена. |
| слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. |
| им рукама, још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету кол |
| ремена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у вазд |
| ећ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног |
| S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у к |
| чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба почео мучити, испитивати на к |
| а.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му |
| ја беше прекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине |
| превирало од мржње и злоће.{S} Сама та чињеница сметаше у томе тренутку Карамарковићу; он не о |
| о што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као |
| м се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Б |
| ла.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по |
| стојао од извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душе |
| судара са обичајима, са стварношћу, са чињеницама, са људима.{S} Само, док је онај са дугом ко |
| ци.{S} Свађа не лежи често пута у самим чињеницама, ни у њиховој супротности, још мање у разлоз |
| блик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан је.{S} - Он помисли |
| им очајним кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} |
| одушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе |
| нашем животу, мешајући се у најреалније чињенице и најобичније догађаје, и које ма колико ништа |
| и зашто.{S} Он се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изв |
| идео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете замршеност описа.{S} Ја још ни сад |
| лити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне |
| ав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињеницу ти објашњаваш на свој начин, у прилог своје ве |
| ИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми оби |
| , хтео не хтео, морам да подвучем једну чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним |
| и нечег необјашњеног.{S} Узмимо само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини |
| стихарима, који се свађају са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је |
| поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица и најзад |
| но!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи пр |
| ао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није ника |
| иштаван, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из о |
| ни су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уоп |
| који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, |
| а надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и невиним погледом, страх да те та невиност не п |
| барала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, испод њихових ногу, Радмила о |
| ... - мислио је. {S}Они дођоше до једне чистине са које се указа последњи пут цео манастир, са |
| ће проћи кроз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то ш |
| еша изађе из свога жбуна, претрча преко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим |
| се ослободили магле, и одједном уместо чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и |
| ана, Остоја се морао наћи у средини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута |
| изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода |
| ко махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилини |
| ти рата, побеђивао злочинац (јер да има чистих злочиначких природа чак и међу оним људима који |
| ош не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у том тре |
| разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем |
| .{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене чисто физички, не осећајући неки пут за њих ни најмање |
| еном од сребрнастог, руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње из |
| це.{S} - Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи збо |
| нарочито један лист, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али |
| ношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних усана и полусклопљени |
| ствар до краја; све досада та си живео чисто подсвесним животом, оправдаваним једним лаким "фи |
| ла прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та |
| авдање тој невиној забави:{S} "Половина чистог прихода за поплављене.{S} Помозите поплављене!" |
| Из фијоке се дизао..... добар мирис од чистог платна, од недељних хаљина, од каранфилића...{S} |
| то је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са |
| ст.{S} И сав протрнем од једног новог и чистог осећања.{S} Осећам да се преда мном налази нешто |
| ење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радм |
| озоре, и у њиховим квадратима звезде на чистом поноћном небу, мало заморене од хладноће и трепт |
| ражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба застаде, погледа неодлучно |
| само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, не знајући ни како |
| то небо за нас има свога значења, као и чистоћа, као и стотину других, недостижних ствари којим |
| отребна само љубав, само праштање, само чистоћа.{S} Мрзети, Радмила, из свег срца мрзети, исто |
| сане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлук |
| под оивичен црвеним каменом, одисао је чистоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали |
| радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав ње |
| ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вр |
| те прљам тајним састанцима, ја те хоћу чисту, светлу!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ак |
| у теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста в |
| усти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао р |
| ов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} За |
| над својим столом и пажљиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, не |
| оравља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по н |
| а врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет који је само слутио пењући се, и место |
| ве то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} |
| ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине |
| им да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жељ |
| се толико уплаши од саме чињенице да је читав сат провео мислећи на нешто, и изводећи то на шта |
| је, мрачније него другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и п |
| арошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче донос |
| о би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу љу |
| овац.{S} Он преко обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} |
| е и онда, Карамарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзор |
| ве последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ сада завршен. |
| а је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове |
| {S}До доласка поште остајало му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута чит |
| едини, на чистини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близ |
| али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и |
| ку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту с |
| обе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сл |
| је било довољно да се пред њим развије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутањ |
| прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна сама својих пр |
| алних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба б |
| одом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају |
| ију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни, у тој сивој светлости, у тој |
| среће и покривши лице рукама остајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он |
| а, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико секунада он се не усуди да учини ни је |
| руке произведе у њему толику узбуну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} О |
| учини Радмила када по други пут, после читавих месец дана ћутања, постави Срби исто питање и т |
| та мала тражења која су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Ср |
| . маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о |
| ила их журно затвори и онда остаде тако читавих неколико минута, леђима ослоњена о њих, руку сп |
| кивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да |
| хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпоставку клим |
| оле малокрвнијих људи окреће, него због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} |
| а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа спорења, Карамарковић се дао победити.{S} |
| ајпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко ју |
| ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - Карамарк |
| га крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ буд |
| адмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоме |
| } Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни проглас залепљен на једно |
| астим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе ре |
| ије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене |
| потврди њене слутње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} |
| четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о м |
| ерујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду касније.{S} Све у животу има сво |
| он.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, живели једним очајно одухо |
| диже поглед на сина.{S} У погледу му се читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, |
| о откриће које сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да |
| природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чуд |
| јке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те море.{S} Тако сам, у то |
| испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, када је дошло ослобођење, ја |
| едно опште "добар дан", узимао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, с |
| аправити какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек ј |
| итати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у пос |
| ам читао у новинама.{S} Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести |
| етао. (Ја осећам да стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, про |
| м је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нисам читао у новина |
| лико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек и |
| , љуандо?{S} Карамарковић поче расејано читати.{S} На првих неколико страна мучно и конфузно Ср |
| арковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, читаху извештаје који објављиваху нестале, ишчезле, пог |
| дим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води |
| тим у даљину: данас се он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је |
| о кубе! - узвикну он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узе |
| Један за другим, престрашени, радници и чобани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можд |
| освете за узете испаше, други да су то чобани играјући се случајно запалили, трећи (а ови су б |
| мислима, Срба се реши да ноћ проведе са чобанима.{S} Он се попе на таван стаје, носећи само сво |
| почеле су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама |
| кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само ј |
| ив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и све |
| друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не плаши: н |
| ном часу, не знајући ни како ни откуда, човек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То ни |
| ле гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, гов |
| стима и жељама.{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он |
| у.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И нај |
| е се појави једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и св |
| ође, то је једно извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али |
| оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у |
| листају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне теж |
| Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био |
| : жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узима осамнаестогодишњу девојку, бра |
| аелектризована, не роди муња.{S} Затим, човек ће пре пристати да се цело поподне свађа доказују |
| дај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је седео Јеш |
| неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одма |
| ог најљуће оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће т |
| сти, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од осећања да |
| нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможде |
| е могло да промени онај први утисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се |
| з.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек помисли у једном тренутку да је добро видео и раз |
| .{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не пол |
| тру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S} |
| {S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге |
| ва матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да За |
| знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види да |
| закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне б |
| ву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатст |
| мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и сво |
| ојом интелекат ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до тол |
| да се ове око мене променило. - И када човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зо |
| да се то може у самоћи, у тренутку када човек остане сам са собом.{S} Карамарковић је нетремице |
| ива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и |
| Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била т |
| нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога |
| вори ништа.{S} Најзад замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учи |
| му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} Постао је сем тога и заједљив и пакостан.{S} |
| звири један мали, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била не |
| ишчезоше: пред познаницима се указа нов човек.{S} После таквих удара, који из основа мењају нач |
| човек пита како је могуће да такав млад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља гд |
| фијакер из кога изађе један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуш |
| ански".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци |
| ам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање |
| у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} |
| ло Никодима и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S |
| "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час наса |
| ица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне пла |
| о, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за друг |
| сим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (к |
| ња доброте или правичности.{S} Данас је човек остављен потпуно сам себи (црква је пропала или п |
| е претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први |
| о је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уопште по |
| тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је знао да се одбранити |
| да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што |
| ако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих |
| ва личност) у том страшном часу када се човек чини откривен до последњих и најтамнијих покрета |
| ично одвратан и он помисли: и тај ми се човек првих дана допадао са том кречном маском на лицу. |
| ожара. - хоће то од пожара... уплаши се човек. - примети одједном Никодим својим громким гласом |
| као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, |
| говара истини само у толико у колико се човек, који слуша, налази у способности да је прими.{S} |
| еда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан по |
| ак лепо овако устројство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, а |
| г.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, |
| да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечански |
| адао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу да |
| обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну пр |
| чега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив |
| {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - тај пожар је само прет |
| видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад професор или учитељ.{S} - Т |
| о очајног: осећало се како је тај млади човек сео и све своје силе и сву своју искреност усредс |
| ојим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако ж |
| читало право запрепашћење. {S}- Може ли човек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, по |
| {S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету на начин на који живи н |
| а тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се зад |
| !{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, н |
| упита наједном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново |
| беше растурена још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен је |
| }- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку по |
| имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет |
| Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када с |
| да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... |
| кић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се |
| ософским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и др |
| } Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда? |
| ао да игра са отвореним картама.{S} Тај човек ће знати ко је он, какви су његови назори.{S} Нек |
| дмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и упркос свега, још увек сметња њего |
| топили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим прободени |
| и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око |
| ознавао, он није имао појма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S |
| {S}Због кога, због чега?{S} И зашто тај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба |
| људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје же |
| све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се |
| на! - и у исти мах он осети како му тај човек постаје необично мрзак.{S} Једна нејасна жеља зат |
| Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и прав, још |
| четка.{S} - И то тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности |
| S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само осећам да постоји нешт |
| оћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... {S}Срба оћута.{S} - И да ли си ти сада сигуран |
| јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када се само хоће?{S} |
| о:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још |
| ео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности својој, јест, јес |
| много у те мотиве.{S} Замислите, један човек огрезао у крв, окорео злочинац кога су три пута х |
| никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за в |
| {S} На супротном седишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спава |
| постоји, она је мртва, њу је убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне же |
| замислим.{S} То је дивљачан и необуздан човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче д |
| Ох, то понављање! - узвикну.{S} - Таман човек дође до краја и мисли да ће се сада даље, а оно п |
| .{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир |
| ле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфалних капија сместио тро |
| исину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... чак и...{S} Србу необич |
| а беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На |
| Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{ |
| овић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићев |
| в мутни младићски живот; он је постајао човек.{S} Како ући у тај нејасни и ускомешани процес ко |
| ицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да је обложим, ман |
| он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Васил |
| у ништавило: и храбро је ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној |
| ти на место крај ћивота, лица мирна као човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то |
| проговори.{S} Имао је уморан израз као човек који је сустао доказујући неку ствар; или молећи |
| необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он |
| ромени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разумедох |
| најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је знао |
| - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја с |
| је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда |
| цу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га |
| бало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по ис |
| већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до ци |
| је дошло.{S} Чак ни разбојништво.{S} То човек, понирући у себе, открива ово или оно.{S} Питаћет |
| јприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуг |
| века који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђе |
| ебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако је то |
| те.{S} И онда, смрт није лепа.{S} Зашто човек не може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаж |
| иру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је продао |
| е Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским |
| јност... несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да д |
| али као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко |
| д тобом се налази могућност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свес |
| и га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно |
| варљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео |
| ћ је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад |
| нолико, колико се од једног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба ј |
| нуцима нема разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, зна |
| о под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене на магарцу, и скривеног детета у недрима; |
| да нађе своју другу изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, |
| је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је то ипак љубав.{ |
| ету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осв |
| два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, доста обична изгледа |
| уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмили |
| и да ће пасти.{S} Слика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, с |
| и несвесно и изгубљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постај |
| аборави на све, на златне степенице, на човека из таме са прободеним рукама, она гледаше само к |
| ужвано и свеже испрљано.{S} Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или |
| у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и америка |
| и од процветалих поља, младе жене; због човека кога нема.{S} И све је то ту, на том малом парче |
| ри девојка на једно немо питање ћелавог човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља |
| ли он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему ко |
| ји је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био |
| илозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, н |
| еки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разон |
| ак и под погледом једног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчи |
| вратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, хероја из Светског Рата, осигураног положаја, и |
| алик на нерасположење против тог младог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај прв |
| аском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предав |
| у она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа руке, као досада у својим грешни |
| сновног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навика |
| } Према њој се оцртавала прилика једног човека који је држао тешку крму.{S} Сплав полако прође, |
| што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог и емотивног. {S}Само, ти часови |
| о себи да доведе до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљ |
| добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју |
| могуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се п |
| азаше Србу као доброг и у ствари нежног човека.{S} Он је само имао рђаво друштво, - понављала ј |
| ложеног и у извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, ч |
| дне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неостварљивом по |
| рећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улаз |
| тешке почетке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашниј |
| само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S} То мало настраности та |
| ребала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснут |
| очено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није позна |
| исине, од тих златних степеница, од тог човека са полусклопљеним очима и сузама на образима, од |
| да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још увек дубоко замишљен.{S} - М |
| а се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди |
| ација која му је одузимала право на име човека, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изме |
| S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгле |
| рсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих м |
| ом кречном маском на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други јед |
| , да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када с |
| ма разлике између жене и жене, човека и човека.{S} Све је једно, све је истоветно, знање је јед |
| необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зелени |
| роватноће може тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; |
| да, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} |
| в треперим, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S |
| е урођена и природна, и која не срамоти човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без |
| а, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутрашњег живота, |
| довратак, она прелазаше полако погледом човека који још увек стајаше на улазу, преокупљена, као |
| деја: уклонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, |
| глед, та мршава рука, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је т |
| н нагло плану. {S}- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S |
| мачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје само два нормална стања: љубав ил |
| е имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које се може имати када вам ветар |
| Него зашта?{S} Још мање ти је стало за човеком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери ј |
| и они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од нискости својих мисли, о |
| било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, н |
| пројект требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијају |
| ог тренутка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у |
| етивши се свога првог разговора са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и |
| нат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{ |
| , у тој непознатој соби, пред тим туђим човеком.{S} Срба се осећао све уморнији.{S} Он се понов |
| лови да се од њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на |
| ме мислила или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на |
| его другде.{S} И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт са |
| раху од скандала, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, |
| {S} Има часова који постају несхватљиви човеку само час доцније и који плаше огромношћу својом, |
| жавком која даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте с |
| сан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад није познавала таквог, у ти |
| рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз от |
| х сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени п |
| исту мисао и идеју.{S} Легенда о једном човеку, сав његов живот, један осмех његов, или суза, н |
| ут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже рук |
| , ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S |
| {S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се |
| да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен |
| као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: тражи савез и ослонац у Бо |
| противника.{S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да |
| престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропушт |
| еног духа, свеже, светло, јасно, дубоко човечанско, и то само зато јер у том покрету беше самил |
| ни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног човека који живи без ч |
| ери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезн |
| људи, чији је пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и непи |
| на.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланче |
| ости, али те четири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка |
| ојачије поступио; та црта је тако општа човечанству, као рецимо физичка љубав, или ход на две н |
| м жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, само чи |
| потребна за здравље тела, тако је исто човечанству потребна извесна количина зла и несреће за |
| атрола:{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке |
| није циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравн |
| }- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "срећног човека", и његов насл |
| сухо лишће, он одједном осети под собом човечије тело.{S} У часу се створио у другом крају са и |
| асмеја се професор.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име |
| беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је разговор дуже траја |
| пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу насупрот ставити оном рђавом у се |
| аше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако.{S} Можда ће ми требат |
| раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у |
| стајао на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женск |
| рими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чокањ и куцну празним стаклом о сто. {S}Момак донесе др |
| гледа у момка када му овај стави на сто чокањ ракије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даљ |
| учју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале...{S} Ско |
| , обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом |
| икола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори |
| ету, лица загњуреног у јастуке.{S} Када чу да неко улази у собу, она се нагло исправи.{S} Срба |
| одна песма.{S} Међутим, он једнога дана чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте |
| екиваше нешто.{S} У неколико махова она чу да неко куца иако нико не куцаше у неколико махова о |
| отсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и ћутећи пође крај ње.{S |
| време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу |
| зу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, она прелазаше полак |
| рујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо |
| је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори |
| поду удаљавају њени ужурбани кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за соб |
| рча преко собе и изјури у ходник.{S} Он чу како се по цигленом поду удаљавају њени ужурбани кор |
| Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револв |
| часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз пл |
| зволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете |
| њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти |
| сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали изр |
| ам.{S} Знао сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса. |
| ивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он ће те убити!{S} Зачуђен тим ненадним узвик |
| а својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - |
| авим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме. |
| крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S} И спасла ме.{S} Изашао ја из планине, сишао |
| чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} И |
| ивали на смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме з |
| а прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{S} Јер, постоји још |
| умири се, разболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекин |
| ала ко зна колико (јер Марија љубоморно чуваше Србу због његове наочитости и отмености; а ко зн |
| ина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно успомену на своје тешке почетке сла |
| и је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам |
| ве то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са ман |
| а чу Месечеву Сонату, свирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и |
| тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како |
| дину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цркве Св. Краља |
| има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се некако надаше да ће та свеска моћи д |
| светлости, од оног необичног пролетњег чувства које походи човека заједно са првим ветром који |
| таву Радмилином доказе својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што |
| егову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине како се спушта на његово успл |
| ално испречавало, када се оно истоветно чувство сада поново појављује? {S}Зар само зато да тај |
| елим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постоја |
| е од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе са прстију |
| ост и нежност. {S}То је једно од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изју |
| енама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганос |
| он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар |
| .{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да ок |
| говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упит |
| се пењаше, застајући на сваком ступњу, чудећи се отпорности њиховој и лакоћи својој.{S} Она се |
| последњи пут у животу.{S} - Тебе можда чуди, - настави одједном Карамарковић, спуштајући руке, |
| жје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгл |
| ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи да |
| артијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Ми |
| заповест Карамарковићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је мо |
| утите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд |
| шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате |
| ио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко |
| аједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се мог |
| к.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара |
| Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако г |
| не нађе ни једне речи.{S} - Ти се сада чудиш, - као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја |
| р као кривац скоро истрча из собе.{S} - Чудна младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, |
| ити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и |
| он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стране једног непознатог |
| ипак кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и |
| но дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часовима нервозн |
| бичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та чежња, та тиха и мрач |
| сузе навиру на очи, и то само због неке чудне емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} |
| } - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га в |
| бара на узбурканом језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, |
| его што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указ |
| е од пристаништа до куће, не помисли на чудно понашање Србино, на наглу промену у његовом распо |
| н часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он на |
| је требало да се догоди.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља |
| {S} - Она заћута за часак.{S} - Тако се чудно осећам, тако ми је необично на срцу!{S} - Она уст |
| се опрости и изађе са жура. {S}Можда ће чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар |
| од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво |
| господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у ман |
| и, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он је |
| ак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљковићем. {S}Уш |
| .{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ов |
| ни кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова |
| одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није |
| , лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, и њег |
| шка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, и оно ме није напуштало |
| Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да ми преци, - које смо једва |
| т степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да |
| арковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карам |
| е што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових корака: |
| необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Карамарковић и у томе тр |
| х нагона.{S} Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак |
| изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: не |
| мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен почетак?{S} Она се |
| и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно успротиви. {S}За њ |
| мен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране |
| моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца, још топао и крвав, |
| свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мис |
| е, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној к |
| шчезли и стопили се са мраком? {S}Којим чудом тај човек, са својим крвавим длановима, са својим |
| {S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и |
| ух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну д |
| негде дубоко у подсвести пламтело једно чуђење и питање: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} X |
| } - Приметивши на Карамарковићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна о |
| едалеко од ње попева усамљен цврчак; са чуђењем је пратила ударе свога срца које је тукло јако |
| хвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђењем откријемо неку ствар, која је и раније била ту, |
| ни на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и хармоније, цела та ши |
| ини треће плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све |
| ијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правопис |
| очник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се беше |
| ше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно |
| и могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од |
| о и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изјаве.{S} Један часак он је имао утисак да он |
| .{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најза |
| једнокатна и накренута; сваки се корак чује.{S} И једно поподне неко поче да куца на та врата. |
| овић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то н |
| бе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и |
| берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не прогов |
| окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најго |
| а те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те во |
| не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S |
| ајвеће хармоније, у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те |
| свега тог мрачног и топлог.{S} Прво је чула његов смех, затим је спазила и његову прилику како |
| севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, |
| им европски начин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска |
| о парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани и срећни неред ослобо |
| ојој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крикова и |
| о није оно право?), то је као променити чула... {S}- Јест, јест... - узвикну Срба који се јасно |
| глед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у |
| стоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; са как |
| авила је целу околину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се |
| сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одг |
| - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ |
| тога и заједљив и пакостан.{S} Јесте ли чули јуче каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све |
| трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продав |
| то не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Ва |
| на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је полако, заваљена у меко седишт |
| ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ импровизације.{S |
| мало завијеним нагоре, са нечим крвним, чулним у лако испупченој доњој усници, и тај неодлучни |
| а стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роб |
| (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), с друге стране је страшнији, празнији, |
| а заносе подељене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно |
| ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулност која је несвесна себе саме и која надима груди |
| човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и о |
| ош никад не спусти дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим |
| лицу које је увек исто, он је откривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, с |
| његову урођену плахост и скоро дивљачку чулност, тај снажни подсвесни и физички живот који је б |
| тари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукање Принца.{S} Принц је остао пр |
| S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - пр |
| а, сваки час почињала па престајала.{S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђе |
| и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око |
| е место у једном углу.{S} Испод њега се чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из |
| небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у сусед |
| } Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат.{S} С |
| усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се у дворишту маукањ |
| лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. |
| везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} Можеш ли да једеш? - упита после дужег о |
| ај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж |
| е спушта на његово усплахирено тело.{S} Чуо се стари сат, чуо се црв у храстовом столу, чуло се |
| калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, ок |
| ослушну, она покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу |
| езе у дугом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју со |
| } Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима ц |
| обично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци |
| ва да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до вр |
| их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на крају по |
| ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада н |
| м оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и тол |
| и налазим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да до |
| и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви нап |
| еде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, оставив |
| сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо само по један нечујан уздах, зналачки прошапутан кр |
| лом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је преваљив |
| но дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том п |
| и и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо: |
| за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те во |
| чуло како краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или уда |
| која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели |
| их према светлости.{S} Једно непријатно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара |
| ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих, скоро |
| р пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радмила задржавши се неодлучно на прагу |
| , и литија, и сабор, и провод.{S} Данас чух да је скупљено преко сто хиљада динара у стоци и у |
| , ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар |
| тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак напуњен земљом, сручи све до подножја.{S} Пре него |
| а" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храс |
| карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{ |
| утку осетих да ми Марија спусти нешто у џеп. {S}Када завукох мало касније руку, у њему наиђох н |
| ебе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао вазду |
| ајвећу своју детињску љубав, Хаџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сух |
| {S} Стојећи на обали он је, са рукама у џеповима, посматрао једног старог и поцепаног обалског |
| . {S}Живети значи пролазити са рукама у џеповима, не обзирати се ни на кога, у свему тражити са |
| тражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који никако нисам могао да прот |
| црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у в |
| у то неће помоћи! {S}Нека ми само падне шака!{S} Срба, који се налазио уз њега, нагло упита: {S |
| као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треп |
| н, оставивши игумана отворених уста, са шаком иза уха, изађе у двориште.{S} Срба се полако спус |
| се придиже мало и онда, лупивши снажно шаком о сто, он узвикну:{S} - То није истина!{S} То је |
| ј песници држи нешто. {S}Опазивши овоју шаку, он се осмехну и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То |
| .{S} Он завуче руку и извади из ње пуну шаку златника.{S} После тренутка ћутања, он плану:{S} - |
| тим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, све један те исти круг разговора, још више раздра |
| ћелије изађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му г |
| илу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђе у цркв |
| своме жутом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачен |
| ила је чекала, огрнута једним прозирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њ |
| оји одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} |
| Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледа |
| чин.{S} Прошле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!. |
| увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цо |
| стане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којо |
| ека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међутим све то узимало, |
| им радње са кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало |
| оду, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава кос |
| у сем можда успеху у друштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лет |
| {S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах |
| м ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си ти Достана. - узвикну Срба зачуђ |
| узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - |
| се добро ни да дише.{S} Његова уста су шаптала неке црквене речи чији смисао није разумевао.{S |
| - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам старија од |
| агиње, он је привлачи к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за |
| што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена |
| то нећу, Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да |
| оље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужн |
| дрвеног павиљона, на чијем су се улазу шарениле плакате које су објављивале излет за поплављен |
| док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да с |
| расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлачио дубоке и сетне тонове и у |
| е пејсаже, цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети в |
| може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прс |
| Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} Ето, тамо се свет радује, иде суботом и |
| овијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрница. {S}Он пође |
| цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној души.{S} Требало је д |
| кав је он у ствари; и цео свет је терао шегу.{S} Међутим, та шега је одјекивала јако у Јешиној |
| {S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тр |
| да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - Можда сам те само зато и узео у службу.. |
| т басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - пом |
| а ритмом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степени |
| три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} |
| ју, код другог кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцим |
| у меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А |
| ед "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је |
| цу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разбијеног ћивота стајали |
| кревету, после рђаво проспаване ноћи, у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично ос |
| беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} |
| ете.{S} Као да је у том часу имао једно шесто чуло: ниједан њен покрет није му остајао непознат |
| да се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} Срба |
| почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили |
| обичаја устаде рано и читав час проведе шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога |
| Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног |
| ирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и п |
| Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном оделу и срећни, а један тал |
| шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се задржа за часак крај стола.{S} Поглед му п |
| и какву несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред |
| ији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време |
| ница, до пола испражњена.{S} Никодим је шетао из једног угла у други.{S} Он се најзад заустави. |
| да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест |
| самог себе.{S} У овом тренутку, док се шетао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да |
| ни ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да |
| асилија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} |
| е у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако, он је све јас |
| .{S} Он устаде сасвим са постеље и поче шетати из једног угла у други.{S} У том шетању он се за |
| овека", и његов наслеђен хавелок и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезал |
| приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати |
| а срцу!{S} - Она устаде и поче узбуђено шетати преко собе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му |
| е диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла собе у други.{S} У два маха он се |
| то се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирском дворишту, у но |
| острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до |
| за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прсте |
| управља мојим покретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Беогр |
| не може ништа догодити; можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, |
| S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамаркови |
| {S} - Не треба ми.{S} - Срба настави са шетњом.{S} После краћег ћутања он се поново заустави и |
| агледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш право, - проговори поно |
| о негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед |
| теле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало је као да се на |
| уха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, у |
| прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао |
| ао што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје неж |
| ишом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, х |
| ађе у предсобље, мирно узе свој капут и шешир, и остављајући за собом дубоку тишину и запрепашћ |
| који је он носио кравату, марамицу или шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумерен |
| ељу, те да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу б |
| лећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све спусти на једну столицу у углу |
| еже избријан, држећи у једној руци свој шешир, у другој једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек |
| поглед који је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је |
| и нестални, прелетали су по ободу њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам с |
| стима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за с |
| пролазницима око лица, око рамена, око шешира, лебдећи другим својим крајем у једном скоро жив |
| воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар је то све? - питао се Срба, ослоњен леђи |
| пред излогом, посматрао најразноврсније шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно |
| пролазећи крај каквог излога са женским шеширима, застанем разгледајући цене, упоређујући форме |
| хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић н |
| огу увијених у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на |
| Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћ |
| а велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жалост, - рекох, - то сам ја.{S} Јадни Ми |
| та.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда поново окрете Срби:{S |
| а једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума поста |
| уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и |
| енија.{S} Ти потмули потреси меса, дуго шибаног уздржавањем, узимају у једном часу све оно што |
| одговора рече:{S} - Додај ми ту кутију шибица.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једно |
| непокретности, пруживши руку да дохвати шибице, које су лежале у сребрној пепељари, на крају ст |
| у крити, у коме углу!{S} Он упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, |
| сноповима кроз прозоре.{S} Срба кресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Кар |
| шће; и све то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и с |
| рајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и узд |
| ио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме су пловили ниски бели |
| едирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћ |
| осом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на дру |
| топљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим малим прозорима, са својим ч |
| оћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често деша |
| ар парка, око седам часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био |
| о мужанство под крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и |
| , са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога личног задов |
| ла у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен за |
| ветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсус |
| е шешире посађене на дрвене или металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} |
| им не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљиво мотрио на једну појату око које |
| ву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, с |
| и.{S} Међутим, дешавало се обратно: све шире, све дубље, све потпуније он осећаше ту музику.{S} |
| е у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи прос |
| че рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одг |
| све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре б |
| знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, и |
| светлости, дуги зраци који су се нагло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице пр |
| о да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: |
| и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њихова лиц |
| места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Дунаву, над чели |
| н осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну ми |
| е устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти каже |
| Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је диса |
| облик, његове јаке и светле зубе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику мла |
| ада остадоше сами, он положен на леђа у широк и мек кревет у њиховој спаваћој соби, она крај ње |
| вао у себи звукове и хармоније, цела та широка и крвава сазвучја он је познавао, он их је носио |
| Неће, - одговори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје |
| којима је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се о |
| ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, п |
| еним шеширом, осветљавала је јарко само широке листове цртаћег папира, ишараног црвеним и црним |
| наву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се нејасне (једва оцр |
| веним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са њеним округлим тргом и |
| а вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S} На сцени се налазила крчмарица.{S} О |
| вук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на који је заваљивао главу када се |
| е он појављује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, |
| е знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Вре |
| ред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку на Радмилину гла |
| ко крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку мало унапред, као да се брани од |
| ота, руку положених на његов руб, очију широко отворених.{S} Светлост кандила луташе по округли |
| аса, узбуђено, дрхтећи.{S} И касније, у широкој собној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја д |
| о неком договору они пређоше двориште и широком колском капијом изађоше у једну малу споредну у |
| ешкој коси која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као р |
| ена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гр |
| атрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави допираху до |
| хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом бацише се као |
| оквари срећно расположење.{S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух |
| ан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђев.{S} И то је би |
| е врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, |
| а приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхов |
| рипуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем |
| ком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно |
| је), једне од најлепших цркава моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} |
| е што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: он |
| вине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ |
| а новинама.{S} Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана.{S} С |
| а: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од |
| који су наступили прекинули су му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој |
| } - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем и опушт |
| ј ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{ |
| одине учила латински и похађала музичку школу. {S}Ореол порока и нечистих додира, све те сенке |
| огу зашкрипаше и њему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} |
| је оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрипао.{S} Пређосмо преко Позоришног Трга, и онда, Кне |
| домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке м |
| ећа, натоварен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том |
| а преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна песка. {S}- Како не изгуби |
| обали, шкрипе колица која истоварују из шлепова песак, писке малих реморкера који вршљају по ср |
| м таласима.{S} Ту и тамо, између модрих шљивака, указивале су се раштркане сеоске куће, тихе, н |
| } - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе бил |
| појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у т |
| ло је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се о |
| о корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати насип |
| кри мало касније Мусорског, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова д |
| држа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакши |
| }Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена |
| садашњи романтик иде по журевима, игра, шофира, осваја, нема никаквих назора, не тежи ничему се |
| "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и то, - одговорих пакосно.{S}- И на |
| а крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису б |
| ије ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S} - Не, никако.{S} То |
| осподе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на крају.{S} - |
| а! - помисли Карамарковић.{S} - И онда, шта хоће тај младић са свим тим причањем?{S} Све је то |
| дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсма |
| реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је |
| се догодило, после последњег разговора, шта учинити, какво држање заузети?{S} Уосталом, зар је |
| ије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда к |
| е најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем примети да не зна не само шта |
| ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена |
| е залете:{S} - Свршио сам посао раније, шта се толико чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што |
| ај човек ћути, зашто не постави питање, шта чека?{S} Срба се осећао све уморнијим.{S} Њему наје |
| рвог узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али у |
| анству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, во |
| у.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само |
| ма? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мислећи на паре.{S} И Свет |
| дигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме |
| оју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дуб |
| едну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} |
| а ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си све починио досада, какве су ти биле жељ |
| асвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану.{S} - |
| е то можда наљутило, хтео да се освети, шта ја знам!{S} - Зар се црква није закључавала? - упит |
| ш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се упореди са смрћу?{ |
| а ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећу подлост, када се уп |
| се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се |
| нућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли које недовршене ( |
| нала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити |
| ар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него д |
| па. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбудило? {S}У том тренутку она п |
| познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то |
| смехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ Пос |
| ка због чега он то осећа незадовољство, шта му то недостаје, када се у ствари његов живот ништа |
| н, - ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права |
| ставља речи и појмове.{S} Остало, како, шта, када, остајало је недохватљиво његовом разуму.{S} |
| дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се ово догађа са мном?{S} Имам ли ја још увек мозга |
| стоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса р |
| ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам тражио да изађе то поп |
| одина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле брк |
| зумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављ |
| и!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити највећ |
| о у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине љ |
| } - Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - |
| челе да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} |
| Срба, поново се издигавши на кревету. - Шта се све то тебе у основи тиче?{S} - Тиче ме се, моја |
| као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се преда...{S} И |
| би; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек |
| тито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S |
| питаш какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И откуда могу да испитујем!{S |
| {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у тра |
| асмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда к |
| се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједно |
| им капији, зовну:{S} - Еј, Остоја.{S} - Шта је? {S}- Јеси ли руку Краљеву донео?{S} - Јесам Пај |
| а приђе.{S} У лишћу је седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љу |
| ама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти |
| ! - наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата |
| један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шта те је то сада толико узнемирило? - упита најзад Срб |
| ? - настави Радмила још страсније.{S} - Шта ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се |
| } - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби |
| една локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар |
| ети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у |
| чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} |
| пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред з |
| женама не јуриш, добра дела чиниш.{S} - Шта учини од себе, Остоја?{S} Светињу си оскрнавио, ђав |
| бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела |
| е Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} |
| на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта са |
| чи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да з |
| ковић не одговори одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То |
| м финим и једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - |
| те старудије? {S}- Које старудије?{S} - Шта ја знам које! - обрецну се младић.{S} - Тамо неке м |
| односи између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никод |
| ву тројицу, у Јешу и у придошлице. {S}- Шта си зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учит |
| и! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толик |
| ебе чету, распоређену по камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом. |
| учним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорнос |
| на додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући одговора она пође други |
| без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје |
| праг, он помисли, мало наљућен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била ј |
| дједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд или нисам?{S} Јесам или |
| прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамар |
| о се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казн |
| хуја једна слаба и неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} |
| сно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Зати |
| је то од рата.{S} - До ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девој |
| та је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спа |
| дало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја тебе убијати!{S} Јеша скочи и остаде тако тре |
| м помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, ч |
| рачкама, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тич |
| м наљути:{S} - Шта значи, шта значи!{S} Шта једно дрво може друго да значи него дрво!{S} - Па т |
| на гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам! |
| аспеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била ј |
| мила, појмивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда |
| реч, овога часа, све, све, и живот!{S} Шта је то живот?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - А |
| S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима верениц |
| је, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збу |
| у неколико реди.{S} На пример:{S} 1.{S} Шта је то живот?{S} - Попуњавање премена између рођења |
| тво је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други обра |
| на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међутим, свуда и |
| мора уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Њег |
| , сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне множине мисли |
| разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} |
| речима ја не умем да откријем ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлог |
| јао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} |
| дник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шта је он морао провести те ноћи!{S} Јамачно је претрес |
| ују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вез |
| ђин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао |
| ко пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић |
| марковић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је |
| лавом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим догодило? {S}Он није знао, ниј |
| - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже |
| ш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљ |
| е то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њ |
| дним лаким "философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви |
| ића, тугују за нечим, теже за нечим.{S} Шта хоће та тужбалица којом клизи у понор цео живот, ви |
| где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари н |
| сно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка |
| ост ради положаја који сам заузимао.{S} Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам.{S |
| очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S |
| Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати или немати јатак |
| излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама. |
| а Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, |
| анија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Остоја са тобом! {S}Ето, Остоја, ту се нечастиви |
| већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу на тог младог човека, |
| , он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео слободу да |
| , он са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је т |
| целом тежином тела натраг у фотељу.{S} Шта је то у ствари свађа?{S} Неспоразум доведен до крај |
| решити питање живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролаз |
| вет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито између њих да би морала |
| ајзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је прати |
| зовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{ |
| S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину |
| мали ромор у оркестру. {S}Ко долази?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни у |
| Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница |
| овића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли да би мо |
| }Он помисли:{S} - Зашто нисам одбио?{S} Шта сам то учинио?{S} Међутим, негде дубоко у њему, неш |
| гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да убије, то |
| Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} Не, није то, - помисли он у исти мах.{S} |
| живота. {S}Хармонија?{S} Шта је то?{S} Шта је то живот?{S} Чему служи наш пролазак преко земље |
| } Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. окрете Срби св |
| света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том |
| - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само у |
| махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну |
| који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас |
| ... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Васи |
| смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, |
| уло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{ |
| е верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе ништа изван "данашњег" и " |
| би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је им |
| им очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и оно мало неодлучност |
| дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта чиним, - настављала је Радмила задихано, - у моје т |
| сам у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно пр |
| се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је |
| е заузети?{S} Уосталом, зар је могао ма шта учинити, ма како "држање узети" после његове открив |
| ст, када се упореди са смрћу?{S} Јер ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш ово |
| и. {S}- Кажи ти њему да се он овде нема шта предавати, ово је манастир... нека иде у срез.{S} - |
| е: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да се кроз њега не може проћи већ се |
| љао и закључивао, немајући никако појма шта Радмила у ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а |
| сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се решити?{S} Срба се диже.{S} Он је осећао да је с |
| ли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него |
| овео мислећи на нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једн |
| а и он скреса:{S} - Откуд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обр |
| , луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и |
| лудо забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се |
| он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те је задржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Шт |
| његова млада жена у манастиру.{S} - Па шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, |
| атио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - узвикну Карамарковић сасвим на кр |
| н тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? - упита се не пуштајући никако Радмилине руке, при |
| рамарковић се смириваше на часак.{S} Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико плат |
| ајвећи злочин који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и ка |
| сетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори кратко да је |
| уга, он лежи на дивану и пита се узалуд шта се то догодило у његовој унутрашњости, шта је то ви |
| о је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} |
| у народ, приликом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је |
| лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потрча пош |
| ислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомичн |
| да схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се |
| жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео |
| н некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дош |
| нима.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} |
| а мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светл |
| адмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује |
| о викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се ок |
| ло добро у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи н |
| нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега им |
| у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш |
| ио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш: |
| ислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одго |
| тројство, створење света за три дана и шта ти ја све знам!{S} - За шест дана - поправи смешећи |
| да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми одговори да ме тражи једна |
| гућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић |
| {S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - уп |
| шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари тражити.{S} Тек пошто диже руку, тек по |
| вим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви |
| им, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али н |
| сно олакшање од те мисли. {S}- Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да |
| да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То ш |
| пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном |
| змеђу тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} |
| миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати.{S} |
| S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Шта з |
| емогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ни |
| - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико узбу |
| суру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две п |
| ољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ј |
| е ког ђавола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори |
| ео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога за |
| уњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, п |
| ишта те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - |
| нимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштић |
| ледње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мислим, ни шта осећам!{S} - Она понов |
| него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једно |
| ети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта му се догађа.{S} Он |
| , посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола ча |
| иси довољно човек, ти ћеш најбоље знати шта ти смета.{S} Доћи до циља значи уклонити препреке к |
| руку спуштених низа се, не разумевајући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се |
| век стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S |
| још осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свест |
| озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи шта се догодило и повуче се.{S} Ни Радмила, ни Карамарк |
| е мучење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њен |
| а даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та |
| се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није? |
| е чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка на једно немо питање ћел |
| то је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још сада мислим на све као на неку параду, на |
| S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја ћу... можда згрешити, можда се убити |
| све као на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо |
| сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије од |
| побожност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у ст |
| е идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам човек... { |
| мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета.{S} До |
| оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркву, у црквицу Св |
| простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранит |
| у, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се окрете да уђе у конак.{S} Тада спази |
| то леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и широко отворених очију |
| сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Јер иако је рад |
| ну да читавих неколико часака није знао шта ће са собом.{S} Он остаде после тога све до краја в |
| } Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао шта ће наћи с оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛ |
| више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како |
| Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чу |
| но само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала |
| естан да игра, он је потпуно добро знао шта хоће.{S} Није ли тражио срећу?{S} Није ли имао овог |
| али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{S} Мислио сам о стотину других ствари, |
| е, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све |
| вести, јер ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни на |
| такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело питање он пренес |
| обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим п |
| он с очајањем примети да не зна не само шта хоће, него ни шта му се у ствари догодило, ни шта м |
| бљено у чврстим рукама човека (свеједно шта је он и какво одело носи!), постајући у том врховно |
| стина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смаче свој шешир, свуче капут и све с |
| евом, Срба не помисли ни једанпут на то шта ће он рећи томе непознатом човеку и шта му у ствари |
| алица, најгора, јер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на К |
| и од оних којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам |
| а га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јов |
| , још увек потискивано стидом.{S} - Јер шта ће ми живот, - настављала је Радмила као у грозници |
| ане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта |
| ш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара |
| ло у његов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како |
| алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ништа, не желе |
| а и једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему |
| вићеву собу.{S} Је ли знала у томе часу шта хоће, шта ће рећи, шта учинити?{S} Је ли притрчала |
| е ништа. {S}И тек у томе часу разумедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Ма |
| скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде |
| о је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али |
| н пренесе полако на себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} |
| и о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "све свршено".{S} Једно једино, |
| себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе "шта му се дешава", ни о томе "шта хоће", ни зашто је "с |
| од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те промене ни он сам не |
| било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S |
| инствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та |
| рамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи п |
| ом грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни |
| х гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он по |
| за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио |
| знину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где вид |
| дан погрбљен човек, мучно ослоњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, к |
| ви једна жена.{S} Спазивши је, човек са штаком се одједном искриви, ожалости лице и свом се теж |
| ти лице и свом се тежином обеси о своју штаку, спремајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лоп |
| право, носећи под пазухом једну огромну штаку.{S} Срба се заинтересова. {S}На крају улице се по |
| буна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то је цела ист |
| премате?{S} - Не, никако.{S} То није за штампу.{S} - Мени се допада. {S}Имате ли још колико лис |
| S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" |
| ради заборављеног часовника, марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (т |
| (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после свако |
| време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и увек истог покрета поново |
| стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не по |
| после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он се поново сручи на своје место.{S} Он се ма |
| е...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дошао себ |
| цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бел |
| } С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} |
| није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљ |
| гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас који смо се повукли из света, не постоји. |
| ји. {S}Ја мислим на тренутну корист или штету.{S} Све има свога смисла и циља. {S}Ниједан добар |
| а јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и наг |
| S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио |
| ке славољубивог и сиромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студенти |
| ложај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном анти |
| , а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим све оне ноћи пролутане под |
| оге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола поново н |
| не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, |
| , поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш збо |
| , сва је моја несрећа долазила од тога, што до овог часа за мене није ништа постојало у свету, |
| овако топлом, нешто од младог медведа, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом сво |
| ицошки одевен, права и мало охола хода, што све није сметало да под својим праскавим и осорним |
| нских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамаркови |
| ихо, нечујно...{S} Као лептирова крила, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах |
| ару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око стола стајали, пригушен смех.{S} - Једно дрв |
| но са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која |
| } XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух бе |
| стимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде.{S} З |
| лујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тишину чуо |
| ињске жеље за поседовањем; зато најзад, што је тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш п |
| - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Осто |
| бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са презирним осмехом, крај кротких и нежних |
| ју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити |
| у га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче кар |
| еше почео да скупља око себе штићенике, што његови непријатељи објаснише једном античком поквар |
| о нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Влад |
| рво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се в |
| је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у свој својој ле |
| морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окруж |
| ући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стал |
| она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог |
| им сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше |
| о се одмах човек пун талента и знања и, што је за свако уметничко дело неопходно, макар та умет |
| нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше |
| се именом означавају најповршнији људи, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту |
| био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу ов |
| е за руку, или да је зове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чег |
| све њих умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћ |
| ну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у живот |
| .{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је |
| се сматрао због тога површним и ниским, што му није сметало да са необично лаким срцем мисли да |
| унила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину |
| То ме питање необично мучи.{S} Међутим, што се добра и зла тиче, то је просто: светлост, самим |
| по, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спусти неравним степеницама од цигле, није имала |
| и позвала на излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја јо |
| гао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила |
| м све оне ноћи пролутане под месечином, што хоћу да обновим, макар и за часак, све оне недорече |
| н, још једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност р |
| ја се једним усиљеним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, т |
| е целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да нисам.{S} Све тако мислим: то ти је, Остоја, спа |
| еђу два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} О |
| јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због опречности са тежином, озбиљношћу, снагом која |
| ицу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо случајношћу, судбином или фаталнош |
| {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га је кочил |
| и, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачно |
| у било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене о |
| млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли д |
| ни, смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао |
| е скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму |
| , о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у сви |
| едном здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} О |
| ху да не посрне, она полете према њему, што Карамарковић разумеде као признање и, на крају снаг |
| ди да нађе оно чега нема.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене |
| то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би чов |
| жива у музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упеч |
| ћи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један |
| к!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као св |
| с лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то |
| - И тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - |
| ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за |
| измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... стр |
| у и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао. |
| ко чудите!{S} - Па ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. |
| е некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне рођаке, њој је изгледа страшно д |
| ржало? - журно упита Карамарковић.{S} - Што ми је постало јасно да физичка снага није она која |
| А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, Остоја!{S} - Он се одједном згури |
| те мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку д |
| .{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - П |
| - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је д |
| штала повређена кичма, он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим |
| .{S} - Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, |
| не, страно, него познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ј |
| , калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А з |
| м тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим? |
| говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - прому |
| ве мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је о |
| ознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја знам, дрхтала им рука мисл |
| S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од раног |
| мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? |
| Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, |
| едамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљив |
| јао непомичан поглед Карамарковићев.{S} Што се тиче Карамарковића он је и даље седео за столом, |
| сао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога |
| вај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се тиче Остоје, он одмах увиде у чему је ствар и ла |
| слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, с |
| да више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који |
| вега, још увек сметња његовој срећи.{S} Што се тиче Карамарковића, чим остаде сам, он се врати |
| е народ и да треба само умети прићи.{S} Што се мене тиче ја дубоко сумњам да ће ма шта скупити. |
| лаву?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер |
| и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жал |
| S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам |
| . ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S |
| ти под руку и ми пођосмо кроз траву.{S} Што је у свему најзанимљивије, и чему сам се ја у себи |
| анастир је остајао све даље иза њих.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемирен |
| ад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не |
| чате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лиц |
| рема матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише св |
| што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младо |
| орам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; још |
| ути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око нашег |
| - На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испек |
| га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво пос |
| S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с |
| сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам |
| шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу |
| понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео |
| ко мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, |
| век, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна |
| веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очиј |
| иропомазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учи |
| зливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним |
| их гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што |
| ет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије место.{ |
| Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно об |
| ћ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора кој |
| та.{S} Она спава, она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одм |
| лио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разговора, шта учинити |
| она не осећа ништа.{S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она с |
| да мисли о својој срећи.{S} ИИ Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити пра |
| {S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах и нечега што пр |
| ва ружне мисли, или у исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог морално |
| S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала. |
| ени тон и нагло, као да се сетио нечега што је заборавио, срнуо са криком на оближње дрво или у |
| змишљања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - посл |
| мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се врат |
| ма и сувише страсно примање свега онога што се звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло |
| еста, - тај пожар је само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмева |
| је и одређеније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S} |
| чинио?{S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић |
| бити?{S} Може ли је примити после онога што је учинио?{S} Може ли је одбити после онога што је |
| ио затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би з |
| неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на св |
| што се догађало, догађало се због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те не |
| јама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронул |
| животу осетио свој позив или због тога што му је тај живот пружао најлакше решење да осигура с |
| а пута питање, је ли он остао због тога што је у манастирском животу осетио свој позив или због |
| - На тај сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, |
| због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се излажемо, ствар |
| ности тим стварима можда само због тога што нисмо припадали строго узевши никоме, што смо били |
| као и раније". {S}Она је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још ув |
| једна мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала |
| е видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и у |
| есрећа долази од недовршености, од тога што ништа не завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глуп |
| да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; |
| ија Карамарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у ј |
| ртве.{S} Све ми се чинило да изван тога што имам има нешто "корисније", "лакше", "слађе", нешто |
| ше у толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, |
| {S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најзад |
| узнемирен том чињеницом и жураше се да што пре стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је т |
| лим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одва |
| рзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине то питање са дневног реда:{S} - Хтео сам |
| о.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се |
| е примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним церемонијама и да се што п |
| ћ подсмешљиво.{S} Он се некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са свој |
| ња.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што осећам извесну одговорност... јер ја се нисам само |
| адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз |
| нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој сто.{S} Било |
| ледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он |
| то се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих пово |
| е!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а млад |
| док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ т |
| а држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу или глед |
| њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје против ра |
| првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис |
| сног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова |
| а је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испод спуштених очних капака једном нес |
| ала таквог, у тим жутим и лепим чизмама што прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство |
| аном језеру, свештеника у чудним капама што под сводовима неке цркве расправљају, човека и жене |
| видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамар |
| ово сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врх |
| р не осећаш колико у свим тим разлозима што ми дајеш има произвољног и противуречног.{S} - Ја с |
| ег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; нечега најзад што ни |
| а изгледа у опречности са овим подацима што их сада овде износим.{S} То је она немогућа нада да |
| на препознаде у непознатим пролазницима што прелажаху улицу лик Карамарковићев иако то није био |
| оном лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио м |
| леда, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детет |
| аветнила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас К |
| во на самоубиство, овог пута из очајања што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољн |
| , са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, све је |
| . {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе би |
| безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света |
| рвог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба наједном наљућен. {S}- Шт |
| е! - одобрише неколико радника. {S}- Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, с |
| сам помислио: по његовој теорији... па што, нек он први искуси његову теорију.{S} - Па шта те |
| } То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру |
| (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена |
| ологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек када постави, |
| се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у том часу, јер му касни |
| е ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву |
| се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле |
| хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њим |
| лу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстим |
| засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући |
| - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} - Зашто?{S} - Тако |
| кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих мучења он налазаше горког и |
| пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо, лепо је.{S} |
| да увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој н |
| имену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Ш |
| том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим лепим дамама у фотељама и по ложама о |
| ете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде |
| асељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из снова беш |
| је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што тр |
| оћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се в |
| машеног интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почасти |
| о на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се з |
| што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мен |
| е то осећање сасвим другојачије од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - поми |
| {S} Онај први у њему ућутка сасвим оног што се још отимао.{S} Он скрца чашу коју је држао у руц |
| иш од погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као |
| било као нека језа од нечег непознатог што је заустављало Радмилу. {S}Затим се то непознато по |
| у да се завијају у сутон; нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање неч |
| једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Не, страх их није мог |
| ако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осме |
| копирамо, запањени, отворених уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, |
| ритајену због страха од освете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и |
| кања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињени |
| неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему ок |
| вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај црк |
| зводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућнос |
| још крваве ране и ожиљке; он чињаше све што је могуће да покаже, не толико свету колико себи са |
| S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније ре |
| настирске зидове, и слику Србину, и све што је тај доживљај са њим садржавао у себи (покрај тог |
| они ће напустити манастир и са тим све што је кочило и умртвљавало живот, опомињући непрестано |
| им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи овај редак случај.{ |
| јзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Ра |
| S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што сам могао. {S}Радмила му пољуби руку и полако се ди |
| дода нервно раздражење његово (јер све што је учинио за ова три или четири дана па било овако |
| твар") тек они почеше да избегавају све што је могло макар и непосредно да потсети на прилике у |
| ива туга. {S}Пустити се?{S} Рећи му све што до тог часа није ни себи самој смела признати? {S}И |
| вог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уо |
| а се завршавала овом реченицом:{S} "Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао |
| ве јаче приљубљујући се уз њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од |
| светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејс |
| лики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају свих тих |
| сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. |
| у; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на који |
| паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} |
| ..{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само прави новац.{S} Срба се задржа само |
| {S} Он наједном изговори: -- Најгоре је што је цела ствар узела други облик него што треба да и |
| зничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном начисто да може прежив |
| дознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што |
| де најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпост |
| ирис зеленила што тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчев |
| е још једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радуј |
| е, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер оно шт |
| му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, а |
| помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био |
| ло му је још читав час.{S} Он поче тиме што се задржа пет минута читајући полуисцепани изборни |
| његовом разореном телу.{S} Он поче тиме што купи дубоку фотељу од црне коже, у којој је могао д |
| није ишао од руке и он се задовољи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно т |
| а и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона.{S |
| мислите да је он нас овде купио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и д |
| је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост |
| ог.{S} - Ја сам уверен да у свему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за |
| им, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва откр |
| она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао нека |
| јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, к |
| једина несрећа његова лежала је у томе што је он увек, са необузданом страсношћу, правио све т |
| S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим но |
| .{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао по |
| бе неосетљивошћу побеснеле животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили |
| наравно? {S}Радмила поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али за |
| м успоменама из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су мој |
| ајао по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не |
| лека, осветљено са две светлости, једне што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући |
| скромношћу, - јер смо навикнути на жене што изазивају, па нам туђа скромност онда личи на притв |
| и поливену земљу у порти, ужурбане жене што цело јутро рибају конаке и спремају у кујни у велик |
| ним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} П |
| стаклено море смијешано са огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и бро |
| стаклено море смијешано с огњем, и оне што побједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и бро |
| и стидљиве, и оне што прво плачу и оне што саме траже...{S} Свршити?{S} Престати дисати тај ку |
| авите ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још |
| ости јачи.{S} Он је личио на оно камење што се одрони у планини, оштро, пуно кривина, неравно, |
| ари не иде као молитва за мило створење што умире.{S} То се ми молимо за нас, за наше ослобођењ |
| ачина живота, ишчезнути све ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој кар |
| намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, |
| ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (као и сваки напоран рад!) за б |
| у један чист и одуховљен живот; тим пре што тај живот није никако ни познавао. {S}Сем тога, њег |
| ито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, поче излазити у друштво. |
| решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на к |
| е ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха згњеч |
| рши са тим празним церемонијама и да се што пре нађе са самим собом. {S}Колико је међутим зажал |
| пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукам |
| те сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S |
| са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, када бих се могао помо |
| но белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто в |
| } - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе.{S} Он наједном |
| еугодно када сретнем на улици циганчиће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је |
| м кидањем, још страшнијим због чињенице што је он то своје кидање сматрао слабошћу.{S} И није б |
| " у себе, изби на површину.{S} Тим јаче што се Карамарковић тако кукавички понашао.{S} Њу скоро |
| до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас про |
| ви пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим успесима |
| а и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим по |
| , рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је п |
| док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А |
| е, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на |
| ети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{ |
| азбуктала једну чисто телесну страст, и што ме је, једном у пламену, та пожуда, много касније, |
| најмирнији начин са улице, непознат; и што сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим |
| ем: ено, онај даје лажне динаре...{S} И што је најгоре, ништа не помаже што сада дајем само пра |
| ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} |
| сва забринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: ју |
| ађа изнад нас, што постоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну. |
| томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорк |
| и је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој магли која ме је окружавала, био једи |
| , не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић ос |
| једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} |
| стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим погледима света збијеног иза кордона |
| срећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем |
| ер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и |
| судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше |
| - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, шт |
| е ишао њему, као човек изгубљен у магли што крене према ненадно указаној светлости; не обзирући |
| ти се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па |
| о зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из у |
| е она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него прос |
| розрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно |
| а ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, |
| S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо знали да и ми мо |
| Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству? (Српска |
| S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три |
| рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар |
| звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само п |
| ив некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у оч |
| и опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако |
| у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; због човек |
| још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није |
| губим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли |
| е прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућн |
| исам ја кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз чест |
| рукама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из дру |
| х донети препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво. |
| да Срба изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника |
| и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега.{S} И о томе, како једна мода покори |
| ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајно |
| осети страх од свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од |
| једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налаз |
| {S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са |
| реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S |
| .{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабинету, осветљен топлом и приг |
| случају да зажели да ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и |
| и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набуре |
| једну обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде |
| зрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени нов |
| ила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па о |
| ијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: кра |
| анинској.{S} Пут иде још даље.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле |
| ади очишћени и празан простор.{S} И тек што се задовољно осмехнуо у себи због достојанственог и |
| еће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и |
| унчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у своме кабин |
| та) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурн |
| и очи над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака чест |
| ј столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{ |
| . {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, |
| м" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, |
| е.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}О |
| у би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и |
| ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и Срба кри |
| им недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необј |
| е разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је |
| ан - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се |
| еписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћу својом није хте |
| увек у облику приче и радње!) него оним што је проповедао као чисту мисао и идеју.{S} Легенда о |
| тиче, то је просто: светлост, самим тим што постоји повлачи за собом сенку.{S} Другим речима, х |
| зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем број |
| Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њег |
| страшни егоизам, покорити се пред нечим што је долазило у облику доброте и љубави баш у оном ча |
| повучен у себе, заузет непрестано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Јед |
| уљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закико |
| му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један покре |
| и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао |
| им и задимљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осе |
| ему је све треперило од жеље за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунт |
| илом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој г |
| д извесношћу пропасти, притерани у угао што ударају око себе неосетљивошћу побеснеле животиње, |
| адић, - рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се |
| м нос и осмехну се.{S} - Је ли ти казао што? - настави да пита Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша |
| {S} Тада се сети да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да у |
| ету има још смешнијих људи од њега, као што је на пример тај човек који сада има да реши о судб |
| о како.{S} То "како" дође изненада, као што се то обично дешава.{S} И Карамарковић одједном поч |
| ђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми |
| разуме његове најпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом |
| и осорним речима крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не |
| етао под звездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико |
| позориште, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше |
| омашаја његових људских могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од ње |
| реко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наи |
| брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирењ |
| збију, дуго угушиване, на површину, као што се из мрака ишчупа светла ракетла, откривајући за с |
| знатих, симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са стари |
| дања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут |
| ти и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима шта је то стакло и да |
| е" стране! {S}То је тако просто!{S} Као што је извесна количина отрова потребна за здравље тела |
| и угао собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљ |
| азној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасника објавио је скоротеч |
| а сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су |
| {S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте |
| ичности.{S} Он проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи |
| реба доказивати; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог трен |
| свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко |
| асти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед |
| света који нисам познавао, и лупача као што сам ја што су касније подолазили и засели за мој ст |
| а се нисам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, а |
| не.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржати да се између два облака, супро |
| и један унапред смишљен план.{S} И као што се то дешавало обично са свима плановима које би он |
| срца мрзети, исто тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потр |
| а се распитујем.{S} Са таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам треба |
| другојаче објаснило?), лако, онако као што једу сладолед...{S} - Па то је свеједно, - примети |
| Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и |
| од Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједн |
| та тако неодређена и нереална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова п |
| срески начелник, жељан одликовања (као што су сви ти људи који су корачали под његовом командо |
| лела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела с |
| столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има места.{S} И одмакох |
| сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, само је несравњено веће пр |
| о завршен, окончан.{S} Јер ево, све ово што опоменух напред, прође кроз Србину свест у тренутку |
| воју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као |
| ек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме |
| свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте мој живот: шта сам учини |
| свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног жив |
| с да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта |
| ницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, |
| и чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је |
| га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} |
| увек и стално на пролеће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо м |
| више скрива (због своје обилности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака св |
| , што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истр |
| дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он |
| ао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би и |
| вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, ств |
| одне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са реч |
| ела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног ј |
| густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и |
| ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много стр |
| ко часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S |
| јатељство, рад, љубав (другојачије него што ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је от |
| рећи Цокићу, новине су писале мање него што се обично у таквим несрећним случајевима ради.{S} П |
| стини, последња "оаза културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, |
| ао признање и, на крају снаге, пре него што Радмила стиже до њега, он клону целом тежином тела |
| ти од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважај |
| аног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касниј |
| које су нам на силу наметнуте, пре него што смо дошли до својих критичких способности. 8.{S} А |
| она нагло покри рукама лице и, пре него што се он могао снаћи, она претрча преко собе и изјури |
| по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлости, пропасти међу препукле стен |
| ошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расанио, једно за другим дотрчаше |
| иним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео да поброји све познате гласове и зву |
| је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари откр |
| се свршила потпуним неуспехом: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се |
| ма не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зауставише он искочи и појури да нађе |
| овима цео задњи део крова.{S} Пре него што се лађа добро и удаљила од обале, места беху подеље |
| љом, сручи све до подножја.{S} Пре него што су послужитељи и пролазници притрчали, он је већ би |
| није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну на Карамарковићева |
| вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше о |
| осаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да ми |
| живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{ |
| се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило |
| арковића то се појави и ишчезе пре него што Срба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад |
| ор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба успео да је задржи, Достана се отрже из њег |
| севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S} |
| ознавао, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, |
| жи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - не, ћутите!{ |
| аци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви вид |
| појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и пад |
| право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, |
| је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам |
| о, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба |
| о бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео |
| од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог |
| авио - осети у истом часу, још пре него што он стиже и да одговори, нешто лажно у звуку свога г |
| ћи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајност, и док ј |
| ишта.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Н |
| дати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припад |
| ад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не ум |
| бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Р |
| то је цела ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити |
| то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да се, после синоћњег |
| још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашнијем часу за мене.{S} |
| сва од ужаса и од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на д |
| допушта...{S} Срба осети да му се тако што догађа први и последњи пут у животу.{S} - Тебе можд |
| престано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S |
| о пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу који настаде нико и не примети |
| лета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио тол |
| да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на |
| не игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, него се он чак ско |
| пару, него и стричевиће да огазди, мало што сам пушта трбух једући само мрс и сирење, него би и |
| љеве!{S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него |
| и да не дође и сувише рано, Срба замало што не задоцни сасвим.{S} Он ускочи у малу лађу у после |
| едне зоре, пролазећи овим крајем, умало што није пао у руке једној патроли.{S} Полумртав од умо |
| на плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала приликом испитивања браће Јакши |
| камена?{S} Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрш |
| ш, по угледу на л'Етоиле у Паризу, само што је, као практичан човек, место непотребних триумфал |
| огу и да се све око њих нагиње.{S} Само што сазнање у том случају стиже доцкан.{S} И док се Рад |
| } Али, та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журе |
| рупи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, |
| скључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим његова.{ |
| осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир ко |
| ица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се иг |
| трави, на небу су сијале звезде; једино што се цело то пространство осветљавало час јачом час с |
| у маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на |
| обили облину, као и њен затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (ш |
| авладао над целим пространством; једино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамаркови |
| о питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то |
| чно да одговори на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се бе |
| да деле са мном моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље |
| ти ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљив |
| ање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све |
| нема, он немађаше храбрости.{S} Једино што се трудио, и то са извесним притајеним задовољством |
| ко из кола не проговори речи.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се ниј |
| а сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, |
| ги.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S |
| ог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране ма |
| размислио?{S} - Јесам.{S} То је једино што ми остаје. {S}- И он понови своју мисао од пре пола |
| ичних, "трезвених", "реалних") и једино што се мењало, то је облик у коме се тај тип појављивао |
| гао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била |
| исли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3.{S} Па какав је то о |
| дан.{S} Оно у чију се помоћ уздала, оно што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} |
| агновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безна |
| зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више |
| да разумем све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше те |
| алуд је Карамарковић себе умиривао: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узал |
| та боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто с |
| е још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне |
| остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварн |
| } Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S |
| "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које |
| х рђавих поступака уистину кида.{S} Оно што јој је у почетку сметало, постепено се претварало у |
| стока која се затекла у стајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених с |
| ачином Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та |
| ед знала због чега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овог |
| живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуч |
| ка би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада сам |
| ана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви |
| ли, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа |
| ога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, |
| астир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење п |
| ећао да је тај низ сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекив |
| овцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При погледу на дуг |
| их јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) |
| ле те изјаве Срба као да одахну.{S} Оно што је сматрао за своју дужност да учини, учинио је.{S} |
| вот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што |
| Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на срцу и када Карамарковић упита |
| стало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је |
| блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је |
| ишо, ниједном ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила |
| би да су они мало обраћали пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он |
| ек седео на клупи.{S} - Помислих на оно што сте рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је |
| {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предсобљу.{S} Једно н |
| о јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог самоуништења, |
| никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико |
| утње.{S} Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не ост |
| је одбацивао постојано од себе све оно што је могло да ублажи његову несрећу и да му учини жив |
| тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним по |
| мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је зн |
| ћи јој се косе, значило примити све оно што је Радмила хтела, и то примање признати.{S} Пристат |
| све оно што је поднео, учинити све оно што је учинио, јер је знао да оно његово најличније и н |
| да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на п |
| ржавањем, узимају у једном часу све оно што им је ускраћивано месецима.{S} Свест, расуђивање, ч |
| а, лебдење између тога двога, то је оно што човек не подноси, због чега диже руку на себе ако ј |
| ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се мене тичу цигани!{S} К |
| правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ранијег живота.{S} Разм |
| да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено је |
| о задовољство да на другоме открије оно што представљаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљко |
| е, које су му до тог часа закривале оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, ра |
| ло, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста прита |
| . {S}Јер она у том тренутку праћаше оно што се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна ли |
| својом није хтео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) не |
| бао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{ |
| живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у |
| он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим пок |
| ину и предрасуде.{S} Нашавши у себи оно што ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врел |
| грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове искуство.{S} Он није осећао тај рад, он ниј |
| аш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем |
| онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрак |
| кључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то б |
| ступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог казивања подвукао:{S} Срба ј |
| а њом, - помисли, - треба поправити оно што сам учинио.{S} Њему, коме је још до пре два дана Бе |
| све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност то |
| !).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито описати.{S} Прво... |
| ваше да ће променом места ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Ра |
| близу истине, једном је морао наћи оно што одговара његовим склоностима.{S} На то се може прим |
| да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под земљом и што ј |
| а глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се каже.{S} Зато су ова помирења сладуњава, |
| е био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак |
| сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, најгора, јер знам |
| S} Што се тиче Србе, њему се десило оно што и људима који су много пили: док седе чини им се да |
| ања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не с |
| се ни на кога, у свему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А д |
| да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио да је неостварљиво.{S} Срећа је ту, на д |
| озорима) па пошто се увери да је то оно што тражи, он журно и нервозно поче звонити на спољњим |
| тај доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, нео |
| , то је само на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше |
| сници пробавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази |
| а беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче истицало светле партије његове личности |
| ко се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, помисли.{S} - Мени се међутим чини |
| прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњ |
| е надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога дру |
| - Знам, знам, знам.{S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у ов |
| е помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Мо |
| да се ти људи не страше ничега и да то што чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и неп |
| чи.{S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну: |
| мила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио, не само да је могло б |
| иђати исте личности, иста места, све то што је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хт |
| попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било |
| је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеје |
| егавао, или је не срести.{S} Јер све то што се догађало, догађало се због тога што је он имао ф |
| } - И да ли си ти сада сигуран да је то што осећаш у истину права љубав?{S} Слушај Србо, треба |
| и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам.{S} Ја само о |
| ле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S |
| е, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим неб |
| је могао замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбуша |
| свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати с |
| онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало догодити. {S}И од самог тог замишљања он с |
| ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и д |
| от...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S |
| рба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за ње |
| } А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али т |
| природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} |
| е победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- |
| на кревету:{S} - И зашто?{S} - Па зато што често пута, када смо одбијени или остављени, ми уоб |
| .{S} У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрав |
| а; он све то доказиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су дола |
| отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да пр |
| лази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та је мисао заустави: место |
| е свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не мо |
| а ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који та |
| ле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је |
| овек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значењ |
| о. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да |
| ћа. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрч |
| амо слика?{S} - Не љутите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже |
| те ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је би |
| ада сам осећао уистину, осећао ово исто што осећам и сада!).{S} Играо сам, имао пред очима једа |
| а за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто |
| то "корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се |
| творили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших омиљених јунака у романи |
| чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, |
| дмили чинило све светло и просто, нешто што зависи само од њих двоје, дотле је Срба у свему око |
| еухватљиво, независно, по страни; нешто што све схвата и поима.{S} Има тренутака када са чуђење |
| ђутим, дубоко у Срби постојало је нешто што му је кварило и заустављало одушевљење, нешто као с |
| {S} Цела природа као да очекиваше нешто што није долазило, обасјана том необичном и аветињском |
| осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? |
| нам.{S} Ја само осећам да постоји нешто што ми смета.{S} Јесу ли то моји поступци, моје незнање |
| себи питања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо пут |
| своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та немогућност да на ма ког |
| жних очију, као да жели да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да ј |
| не схвати као нешто коначно; као нешто што је тако и никако друкчије; као ствар која је узела |
| далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред њего |
| топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити или чега се може домоћи напором сам |
| цима од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета соб |
| ку можете да пратите погледом тај талас што се преноси као додиром све даље и даље од вас; доцн |
| лажи његову несрећу и да му учини живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег д |
| ао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати п |
| о познат, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљади |
| воту, него да је то стоти, хиљадити пут што се налази у присуству њеног светлог профила. {S}И т |
| к, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико |
| изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скептичко |
| од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Кор |
| ло једно мало циганче и затражило да му што уделим.{S} Имао сам у џепу један лажан динар, који |
| н размишљаше упорно о Радмили и о свему што се за последњих двадесет и четири часа беше догодил |
| гама, не могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривени |
| ично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма |
| је те је јамачно зачудило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било |
| дољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури само оним путем који |
| гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном |
| жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацига |
| јеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понављ |
| ртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима једну чудну љупкост и поезију) |
| када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од |
| икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Ви |
| чину, меко, рско.{S} - Зар тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођак |
| га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму", немајући |
| ољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звон |
| помисли: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} За |
| носи само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жртвовала теби?{S} Мислила тренутак да твојој љу |
| би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевск |
| Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак записати и новог. {S}Он тв |
| у већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтави |
| истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од |
| е затворио?{S} Као да не могу да учиним штогод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га г |
| : зашто чини то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не? |
| ст (тако да се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у |
| ено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да |
| ли се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е |
| еобичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она приђе |
| европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљиве и одлучне |
| S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, ст |
| и поред своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувиш |
| са двадесет корачаји, прође метак кроз шубару.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане |
| крви) он завали на потиљак своју тешку шубару.{S} Поново се зачу међу присутнима, што су око с |
| асак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ Т |
| е чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме у суседном дворишту, пролазак првог трамваја |
| иждук, потмуо разговор у суседној соби, шум Сребрнице, и најзад те пуне и звонке ударе звона од |
| покуца.{S} Из собе се није чуо никакав шум.{S} Она закуца јаче.{S} Најзад се зачу мрзовољан и |
| ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} |
| јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају кокице. {S}Пројуривши у трку то |
| се осећао свуда и коме је скоро сметао шум елисе, коме је сметао чамац између дрвећа, натоваре |
| аустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевим |
| но сјајних.{S} Због даљине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су п |
| а заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када се столица одгурне, затим кораци до врата |
| ло под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, јер Срба не знађаше одакле |
| ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола нас |
| } У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шума, зверчице трче овамо онамо, круни се роса, сунце с |
| се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Ср |
| и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасност |
| тадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су се глед |
| и први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, између криви |
| еле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваз |
| , иза миндерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништ |
| теру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дел |
| морани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и хлад не могу да уђу; они никад |
| у се и даље склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај |
| ве треперило од тог зрелог мириса летње шуме, као полудели попци су певали између млаког камења |
| културе" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја н |
| догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на коњу ка манастиру, на крај |
| не у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је н |
| о је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у |
| S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу д |
| ћа који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута |
| ини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S |
| уцања дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвик |
| ти.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена и |
| су преображена те од обичних крикова и шумова стварају пријатне мелодије, од обичних предмета |
| сву ту треперавост облика са земљом, са шумом која се склапала са свих страна, са планинама кој |
| } Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда |
| није му остајао непознат.{S} Са сваким шумом што му је допирао до уха, он је откривао по један |
| рни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се по |
| сретоше.{S} Срба први окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Х |
| уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше д |
| шубару, како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варо |
| о.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, с |
| д другог моста пут се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, н |
| им ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чува |
| а шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и осмехну се.{S} - |
| ове и звукове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни |
| ан.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала. |
| рчином.{S} Дебело орахово лишће је тупо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, |
| } Остало, нагли уздаси, крик какав, или шуштање којим је дисао сумрак, испуњавали су је само је |
| о што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчепа је за косу, повуче према кревету и онда, нагло ра |
| се.{S} Онда се нагло наже према Остоји, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја. |
| дном сликар М. Хеј, заустављај!{S} - Он шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су |
| а ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсо |
| до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже је према себи.{S} - Ти |
| металну дуванску кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава м |
| а сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети |
| а?{S} Срба наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљиви |
| се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше ве |
| руга два стара циганина: - ... леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко п |
| вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега другог треба подвући једну чињеницу која |
| скупивши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, |
| разнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је стајала гомила ха |
| сувише рано.{S} Он извади из унутарњег xепа свога капута један коверат и из њега један пасош, |
| на силу, још колико јуче он је носио у xепу револвер спреман да уклони препреку која се пречил |
| мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, |
| го сви крици, све сузе, сва очајања.{S} XИ Могло се очекивати да ће повратак кући и жени, дакле |
| ово не заспа тешким и немирним сном.{S} XИВ У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба |
| зе сасвим у своје руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја |
| ивац, посматрао њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић |
| у које је хтео и морао да се утопи.{S} XИX Тих дана, пред станом у коме дотле становаше покојн |
| е питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа |
| оне стране мора, па је ипак кренуо.{S} XЛВ Изјуривши из собе, Радмила још дуго настави да трчи |
| S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало себи, Радмила одмах јурну у Карамарко |
| ање.{S} Она је полако долазила себи.{S} XЛВИИ Узалуд је Карамарковић покушавао да среди мало св |
| нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце се уопште не појави.{S} Ниски и |
| Удри, Пајсије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када |
| оље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дремежом и сликама из скоре прошлости |
| сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почињао је месец јули, загорео од суше и сунца. {S |
| е: ја сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S} |
| ћ скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на крев |
| не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најзад најчистија литература! - помисли К |
| и ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљеност учини Радмила када по други пу |
| не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну п |
| последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. |
| су изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Све до тренутка када зазвони на стану Карамарковиће |
| вцем.{S} Све ми се чинило природно." {S}XXИВ Карамарковић прекиде читање.{S} Он часак остаде не |
| обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укоченог Карамарковићевог |
| краја! {S}Овог пута ићићу до краја!{S} XXИИИ Карамарковић остаде дуго непокретан. {S}Најзад, к |
| учицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не изла |
| стаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Те |
| се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгарављени војниц |
| рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радници и чобани с |
| ли?{S} Они се погледаше.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир |
| вету да показујем насмејано лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша |
| учак у којој од многобројних кафана.{S} XXXИВ Док се ово догађало са Србом, у манастиру је тека |
| како полако залази све дубље у шуму.{S} XXXИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по |
| онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је седео, пред н |
| ни образ на његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би нај |