• А 48
  • а 73
  • Ако 5
  • ако 6
  • алеји 1
  • Али 24
  • али 30
  • алкама 1
  • алу 1
  • Ама 2
  • аманет 1
  • амбицијама 1
  • антерији 1
  • асури 2
  • ах 2
  • Ах 3
  • аџика 3
  • аџике 11
  • Аџике 2
  • баба 1
  • Баба 1
  • баби 1
  • бабо 3
  • бабу 1
  • бављења 1
  • бављење 1
  • бар 1
  • барица 1
  • Баталићу 1
  • батргаху 1
  • баца 1
  • бацала 1
  • бацам 2
  • бацао 1
  • баци 1
  • бацила 2
  • бацих 1
  • бачен 1
  • баш 7
  • башта 3
  • Баште 1
  • баште 5
  • башти 2
  • баштом 1
  • башту 3
  • бедан 1
  • бедна 1
  • бежим 1
  • без 1
  • безазлено 1
  • безбрижношћу 1
  • безживотан 1
  • бејах 1
  • Бејах 1
  • бејаху 1
  • бејаше 1
  • беласка 1
  • беласкања 1
  • беласкање 1
  • беле 2
  • бели 1
  • белим 1
  • белих 1
  • беличастој 1
  • белом 1
  • белу 1
  • беса 1
  • бескрајна 1
  • бесмо 3
  • бесна 1
  • бесника 1
  • бесно 2
  • бесте 2
  • бех 2
  • беху 7
  • Беше 5
  • беше 57
  • би 34
  • бива 1
  • бивали 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • биваше 2
  • бије 2
  • била 13
  • Била 3
  • биле 2
  • Били 1
  • били 5
  • било 14
  • Било 2
  • био 3
  • бираш 1
  • бисаге 1
  • бити 4
  • биће 1
  • бих 10
  • благо 4
  • блаже 1
  • блед 1
  • бледа 3
  • бледе 2
  • бледо 1
  • бледоћа 1
  • ближе 1
  • близину 1
  • близу 2
  • Бог 9
  • Бога 2
  • богаство 2
  • богата 1
  • богате 1
  • богатих 2
  • Божић 1
  • Божјег 1
  • бој 2
  • Бојала 1
  • бојала 2
  • Бојали 1
  • Бојао 1
  • бојао 2
  • бојах 1
  • бојаше 1
  • бојећи 3
  • Бојим 1
  • бојиш 1
  • болан 1
  • боле 2
  • болести 2
  • боли 1
  • Боли 1
  • болног 1
  • болом 1
  • болу 1
  • боља 1
  • боље 1
  • Боље 1
  • борећи 1
  • Борио 1
  • бошчицом 1
  • бошчу 1
  • Бранила 1
  • браниш 1
  • брате 1
  • брату 1
  • бре 1
  • брегови 1
  • брестовима 1
  • брже 2
  • брз 2
  • брза 1
  • Брзо 1
  • брзо 20
  • бризи 1
  • бризну 3
  • брини 1
  • бришући 1
  • Бро 2
  • Бубањ 1
  • бубњеви 1
  • Будала 1
  • будем 2
  • буђаше 1
  • бујан 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујнија 1
  • бујно 1
  • бујности 1
  • бунар 2
  • бунара 2
  • бунилу 1
  • бунован 1
  • Вади 1
  • ваздух 2
  • ваља 1
  • ваљала 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 3
  • вам 3
  • вама 7
  • вампирима 1
  • варош 2
  • вас 4
  • васиони 1
  • ватра 1
  • ватре 2
  • ватру 2
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 10
  • ваши 1
  • вашим 1
  • вашу 2
  • вежем 1
  • везе 1
  • везивала 1
  • Вели 1
  • вели 2
  • велика 3
  • велике 4
  • велики 3
  • великим 2
  • великих 1
  • велико 1
  • великом 2
  • велику 3
  • велиш 4
  • верније 1
  • верно 1
  • веровах 1
  • Верујеш 1
  • весеље 1
  • ветар 1
  • већ 24
  • веће 1
  • Вече 1
  • вече 3
  • вечер 1
  • вечера 1
  • вечеравали 1
  • вечерамо 2
  • вечерао 1
  • вечерати 1
  • вечере 3
  • вечери 2
  • вечеру 2
  • вечитим 1
  • вештицама 1
  • вештицу 1
  • Ви 3
  • ви 6
  • вид 1
  • виде 5
  • видела 2
  • видели 1
  • видео 2
  • видети 1
  • видех 6
  • види 11
  • видим 5
  • Видиш 1
  • видиш 4
  • виђали 1
  • виђам 1
  • виђаше 5
  • вијеш 1
  • вијући 1
  • Вика 1
  • викну 3
  • викнух 1
  • Викнух 1
  • вила 1
  • вилице 1
  • виљушке 1
  • винова 1
  • винограде 2
  • виногради 1
  • вираху 1
  • вирио 1
  • вис 1
  • висаше 1
  • висинама 1
  • висине 1
  • високим 3
  • Високо 1
  • високог 2
  • витак 1
  • вичи 1
  • виша 1
  • вишаху 1
  • Више 2
  • више 33
  • вишње 2
  • вишу 1
  • Влага 1
  • владике 1
  • влажне 2
  • влажном 2
  • влажну 1
  • власима 1
  • вода 1
  • воде 4
  • водити 1
  • водњикавим 1
  • воду 1
  • војску 1
  • волео 1
  • волети 1
  • волим 3
  • Волим 3
  • воља 1
  • вољи 1
  • вољу 1
  • восак 1
  • врат 3
  • врата 11
  • врате 1
  • врати 5
  • вратима 2
  • Вратих 2
  • вратише 1
  • врба 1
  • врбама 1
  • врбе 3
  • врела 2
  • вреле 2
  • врело 1
  • врелог 1
  • време 8
  • времена 3
  • врео 1
  • врло 3
  • врсту 1
  • га 29
  • газда 1
  • газдама 1
  • Где 1
  • где 16
  • гиздаше 1
  • гимназије 1
  • Глава 1
  • глава 2
  • главе 10
  • глави 2
  • главобољом 1
  • главобољу 1
  • главом 1
  • главу 13
  • глас 9
  • гласа 1
  • гласови 2
  • гласовима 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • глатких 2
  • гледа 3
  • гледај 1
  • гледајући 7
  • гледала 1
  • гледале 1
  • гледам 5
  • гледао 2
  • гледати 2
  • Гледах 1
  • гледаш 3
  • гледаше 1
  • Гледаше 1
  • гломазна 1
  • глуве 1
  • гневом 1
  • гнушања 1
  • гнушањем 1
  • Говораше 1
  • говораше 2
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 2
  • говорила 1
  • говорили 1
  • Говорили 1
  • говорим 1
  • Говорио 1
  • говориш 1
  • говору 1
  • год 3
  • годила 1
  • године 3
  • годишње 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голи 1
  • голо 1
  • горе 1
  • горела 1
  • горчином 1
  • Господ 2
  • Господа 3
  • господине 3
  • господско 1
  • Господу 1
  • госте 1
  • гостинске 3
  • гостинској 3
  • гостинску 1
  • готовину 1
  • готових 1
  • гоТово 1
  • грабе 1
  • градове 2
  • грана 1
  • гране 1
  • граничило 1
  • грану 1
  • грања 3
  • грање 4
  • грди 1
  • греје 1
  • грлили 1
  • грлу 1
  • грљах 2
  • грмља 1
  • грмљем 1
  • гробља 2
  • гробље 2
  • гробљу 1
  • грожђа 1
  • грозничаво 1
  • гроктање 1
  • груди 4
  • грудима 2
  • грцајући 1
  • грцаше 3
  • грчи 1
  • губе 1
  • губи 1
  • губиле 1
  • губљаше 1
  • гуњу 1
  • гурајући 1
  • гурање 1
  • гурати 1
  • гураше 1
  • гурну 2
  • густе 1
  • густим 2
  • гуше 1
  • гуши 1
  • гушило 1
  • гушити 1
  • д 3
  • Да 15
  • да 277
  • давај 2
  • давала 1
  • даваше 1
  • даде 1
  • Даде 1
  • Дај 1
  • даје 1
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 1
  • даље 1
  • даљине 1
  • дан 11
  • дана 9
  • дане 2
  • дани 4
  • дању 1
  • Дао 1
  • дарове 1
  • дах 4
  • Дахире 1
  • дахну 1
  • дахнух 1
  • Две 2
  • две 3
  • дворењем 1
  • дворила 1
  • дворишта 3
  • двориште 4
  • дворишту 1
  • дебелим 1
  • дебљали 1
  • девојачка 1
  • девојчица 1
  • деда 1
  • Деде 1
  • дедом 1
  • демонске 1
  • део 1
  • деси 1
  • десиле 1
  • десни 1
  • десно 1
  • десном 1
  • десну 2
  • Дете 1
  • дете 17
  • детенце 2
  • дететом 1
  • детиње 1
  • детињства 1
  • деца 2
  • дигла 2
  • дигнем 1
  • дигнувши 1
  • дигох 2
  • диже 4
  • дижем 3
  • дижеш 1
  • дижући 1
  • дима 1
  • дирај 2
  • дирам 1
  • дирек 1
  • дирну 1
  • дишући 1
  • дланове 2
  • ДНЕВНИКА 1
  • дно 1
  • дну 2
  • до 12
  • доба 2
  • добар 1
  • Добро 3
  • добро 4
  • доброте 1
  • доврши 1
  • договорили 1
  • додавала 1
  • додир 3
  • додириваху 1
  • дође 11
  • Дође 2
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • дођох 3
  • дођоше 2
  • дозна 1
  • Док 1
  • док 4
  • докле 1
  • Доктора 1
  • долажаше 2
  • долази 2
  • Долазила 1
  • долазила 2
  • долазили 2
  • долазим 2
  • долазио 2
  • долазити 1
  • долазиш 2
  • долапима 1
  • доле 3
  • Дом 2
  • дома 2
  • домаћице 1
  • донела 1
  • донесе 2
  • доносећи 1
  • доноси 2
  • доносило 1
  • доносим 1
  • Доносим 1
  • доносити 1
  • доносиш 3
  • доношење 1
  • допада 1
  • допираше 1
  • допире 1
  • допреше 1
  • допуштамо 1
  • доручак 1
  • досадне 1
  • досадно 1
  • досађује 1
  • досађујем 1
  • досељеници 1
  • Досети 1
  • Доста 1
  • доста 4
  • достојанственост 1
  • дотеривала 1
  • дотеривати 1
  • дотерујући 1
  • доћи 1
  • дохвати 1
  • дочекиваше 1
  • дочепа 1
  • дош 1
  • дошао 2
  • дошла 1
  • дошли 2
  • драга 1
  • драж 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 2
  • дрвеће 3
  • дремежу 1
  • држање 1
  • држао 1
  • држах 1
  • држећи 4
  • држи 2
  • држиш 1
  • другарице 2
  • друге 1
  • други 3
  • другим 1
  • другима 1
  • Друго 1
  • друго 8
  • другове 1
  • другом 1
  • другоме 1
  • другу 1
  • дружила 1
  • друштву 1
  • дрхтав 1
  • дрхтала 2
  • Дрхтао 1
  • дрхтао 4
  • дрхтах 1
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 1
  • дрхте 1
  • дрхти 2
  • дубок 1
  • дубоко 1
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуванског 1
  • дуго 2
  • дугог 1
  • дугуљасте 1
  • дуд 1
  • дудови 1
  • дудом 1
  • дудук 1
  • дуже 1
  • дужност 1
  • дуња 1
  • дуњама 1
  • дурашна 1
  • дућан 1
  • духа 1
  • душа 1
  • душе 3
  • душмани 2
  • душу 1
  • ђаво 1
  • ђипила 1
  • Ђипих 1
  • Е 2
  • Еве 1
  • ево 1
  • Ево 7
  • еспапом 1
  • Ето 6
  • Ех 4
  • жалим 1
  • жара 1
  • жарку 1
  • жацну 1
  • жеге 1
  • жегом 1
  • желе 1
  • желела 1
  • жеље 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • жена 4
  • Жене 1
  • жене 3
  • Жено 1
  • женска 1
  • женско 2
  • жив 1
  • жива 3
  • живеле 1
  • живели 1
  • живо 1
  • живот 5
  • живота 3
  • животу 3
  • жилава 1
  • жмиркавим 1
  • жмурећи 1
  • жубор 1
  • жубораше 1
  • жуборења 1
  • жубори 1
  • жута 1
  • За 4
  • за 42
  • забацила 1
  • забацујући 1
  • забезекнуто 1
  • заборави 1
  • заборавити 1
  • забуну 1
  • заваљеним 1
  • заваљеном 1
  • завежљај 2
  • завежљају 1
  • завесе 1
  • заврнула 1
  • завучем 1
  • завученим 1
  • загасиш 1
  • Загледах 1
  • загњурим 1
  • Загрејан 1
  • загрцну 1
  • загуши 1
  • загушљив 1
  • задах 1
  • задовољан 1
  • задовољно 2
  • задовољну 1
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задремала 2
  • задржавам 1
  • задржиш 1
  • задужи 1
  • задушница 1
  • задушницу 1
  • зађе 1
  • зађох 1
  • зажарено 1
  • заигра 1
  • заиста 1
  • заједно 7
  • зајечаше 1
  • заклањаше 1
  • заклињао 1
  • заклопити 1
  • заклопих 1
  • заклопце 1
  • закрчиле 1
  • залогај 2
  • Залогаји 1
  • залутале 1
  • Замишљен 1
  • занела 1
  • занемарена 1
  • занесе 1
  • занихав 1
  • заносећи 6
  • заноси 1
  • заносим 1
  • заобљене 1
  • заокруглиле 1
  • заокруглио 1
  • запева 1
  • запевам 1
  • запираху 1
  • запита 1
  • запиткивали 1
  • запиткује 1
  • заплаче 1
  • запљускује 1
  • Започињао 1
  • запрепастиш 1
  • зар 3
  • Зар 7
  • зари 1
  • зарфови 1
  • засео 1
  • засити 1
  • засјаје 1
  • заспалу 2
  • заспим 1
  • заспимо 1
  • заспиш 1
  • заста 1
  • застаде 2
  • застајкивала 1
  • застајкујући 1
  • застрти 1
  • засузило 1
  • засуканим 1
  • затварајући 1
  • затвори 2
  • затворила 1
  • затворимо 1
  • затегнуте 1
  • затегнуто 1
  • Затим 2
  • затим 6
  • затицах 1
  • затичеш 1
  • Затичеш 1
  • Зато 2
  • зато 3
  • затребати 1
  • Заћутасмо 1
  • заудараше 1
  • заузети 1
  • заустави 1
  • зауставих 1
  • зауставиш 1
  • зауставља 1
  • заустављала 1
  • заустављаше 1
  • захвали 1
  • зацрвенивши 1
  • зачине 1
  • зачуђено 5
  • зашта 2
  • зашто 1
  • зашумори 1
  • збацила 1
  • збиљу 1
  • зближисмо 1
  • због 2
  • збори 1
  • збуни 2
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звао 3
  • Зверала 1
  • звон 1
  • зврјање 1
  • зготовите 1
  • згрчено 1
  • згрчену 1
  • згрчи 2
  • згурен 1
  • згурена 1
  • згури 1
  • згурим 1
  • згурише 1
  • здравља 1
  • зелена 1
  • зеленила 1
  • зеленило 2
  • зеленилу 1
  • зелено 1
  • земља 2
  • земље 2
  • земљу 2
  • зид 9
  • зида 2
  • зидана 1
  • зидаше 1
  • зидова 1
  • зидове 1
  • зидом 1
  • зима 1
  • Зима 1
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимски 1
  • зирући 1
  • златне 1
  • златним 1
  • златно 1
  • зли 1
  • зло 1
  • зловољан 2
  • злураде 1
  • злурадошћу 1
  • зна 5
  • знала 3
  • знали 1
  • Знам 1
  • знам 11
  • знане 2
  • знани 1
  • знао 11
  • Знао 4
  • знаћеш 1
  • Знаш 3
  • знаш 6
  • зноју 1
  • Зове 1
  • зове 3
  • зовем 3
  • зову 1
  • зрака 1
  • зрелости 1
  • зрео 1
  • зуба 1
  • зуји 1
  • зурле 2
  • зуцкају 1
  • и 543
  • И 86
  • иако 1
  • иглом 1
  • играјући 1
  • играше 1
  • игре 1
  • иде 4
  • Идем 1
  • идем 3
  • идеш 2
  • Иди 3
  • идол 1
  • иду 1
  • идући 2
  • иђаше 2
  • ИЗ 1
  • из 38
  • Из 8
  • иза 4
  • изазивах 1
  • избацујући 1
  • Избегавала 1
  • избегавање 1
  • избегао 1
  • избиваше 1
  • избијала 1
  • избила 1
  • избило 1
  • избодени 1
  • извадила 1
  • Извалих 1
  • извијаше 1
  • изводи 1
  • извора 1
  • изврсно 1
  • извученим 1
  • изгледало 4
  • изгледаше 1
  • Изгледаше 1
  • изгубим 1
  • изгубише 1
  • изгубљено 1
  • издаваше 2
  • издахнем 1
  • издахну 1
  • издигле 1
  • изиђе 6
  • изиђем 2
  • изиђеш 1
  • Изиђи 1
  • Изиђох 3
  • изиђох 4
  • изјаве 1
  • излазимо 1
  • излепљени 1
  • излете 1
  • излетимо 1
  • измахну 1
  • изнемогао 1
  • износе 1
  • износити 1
  • изокретање 1
  • изразитије 1
  • изредим 1
  • икада 2
  • икона 1
  • иконом 1
  • или 9
  • им 3
  • Има 1
  • има 6
  • имађасте 1
  • имађаху 1
  • Имају 1
  • имала 2
  • имали 1
  • имам 1
  • Имам 2
  • имамо 1
  • Имамо 1
  • имања 2
  • имање 3
  • имањем 1
  • имао 1
  • имати 1
  • имах 1
  • Имах 1
  • имаш 3
  • име 1
  • интересује 1
  • ипак 3
  • исечено 1
  • исказао 1
  • искреног 1
  • искривуда 1
  • искрпљене 1
  • искрпљеним 1
  • искру 1
  • испаде 1
  • испала 1
  • испијена 2
  • испит 2
  • исплакане 1
  • исплаћуј 1
  • испод 2
  • испочетка 2
  • Испратих 1
  • испратиш 1
  • Испрва 1
  • испред 1
  • Испред 1
  • испрекиданим 1
  • испружих 1
  • испружиш 1
  • испуни 1
  • испунила 2
  • испунио 1
  • испуниш 1
  • испуњава 1
  • испуњене 1
  • испуњени 1
  • испуцаним 1
  • испуцаних 1
  • истакнутије 1
  • истина 2
  • истини 1
  • истински 1
  • истицаше 3
  • исто 2
  • истој 1
  • истрајна 1
  • истрајније 1
  • истрже 2
  • ићи 1
  • их 4
  • иш 1
  • Ишла 1
  • ишла 3
  • ишле 2
  • ишли 2
  • ишчекиваше 1
  • Ја 26
  • ја 49
  • јабукама 1
  • јавља 1
  • Јавља 1
  • јагодицама 1
  • јак 1
  • јако 5
  • јасно 1
  • јастуке 1
  • јастуци 1
  • јатељству 1
  • јаук 1
  • јача 1
  • Јаче 1
  • јаче 5
  • јачи 1
  • јачине 1
  • јачином 1
  • је 153
  • Је 2
  • једа 1
  • једак 1
  • Једва 2
  • једва 5
  • једе 5
  • једем 2
  • једемо 1
  • једеш 3
  • једини 1
  • једино 1
  • једих 1
  • Једна 1
  • једна 2
  • једнако 7
  • једне 1
  • Једно 1
  • једно 4
  • једног 1
  • једној 1
  • једном 3
  • једну 2
  • једом 1
  • једра 2
  • језик 1
  • језици 1
  • Јела 1
  • јела 5
  • јелек 1
  • јелеку 1
  • јело 3
  • јелом 2
  • јер 8
  • Јер 8
  • Јерусалима 1
  • Јесам 1
  • јести 1
  • јецаш 1
  • јечаше 1
  • јо 1
  • јој 27
  • јорган 2
  • Још 2
  • још 24
  • јуре 1
  • Јуре 1
  • јурење 1
  • јутро 2
  • јутрос 1
  • к 10
  • ка 2
  • каву 1
  • кад 46
  • Кад 7
  • када 2
  • каже 2
  • кажем 7
  • кажи 2
  • Кажи 2
  • казао 2
  • казати 1
  • казиван 1
  • казује 5
  • кајмакаме 1
  • кајсија 1
  • кајсије 1
  • кајсијом 1
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 2
  • каквом 1
  • како 28
  • Како 6
  • калдрми 1
  • камен 2
  • каменова 1
  • каменове 1
  • каменчића 1
  • камо 1
  • кандило 1
  • кандилом 1
  • као 56
  • Као 9
  • капа 1
  • капи 1
  • Капија 1
  • капији 1
  • капију 1
  • капља 1
  • капу 2
  • капут 1
  • касапски 1
  • каткад 1
  • кафане 1
  • кафану 1
  • кашаљ 2
  • кашике 1
  • квасећи 1
  • кестеновима 1
  • кестење 1
  • кидала 1
  • кипио 1
  • кићаше 1
  • клатећи 2
  • клатиш 1
  • клекну 1
  • клепетуша 1
  • кликну 1
  • клима 1
  • клицао 1
  • кличем 1
  • клони 1
  • клону 1
  • клонулу 1
  • клупа 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • ко 14
  • Ко 3
  • коврчасте 1
  • ковчег 1
  • ког 2
  • Кога 1
  • кога 7
  • код 22
  • коже 2
  • кожу 1
  • Кој 1
  • која 8
  • које 13
  • којекакве 1
  • који 16
  • којим 2
  • којима 3
  • којих 3
  • Којо 3
  • којој 2
  • којом 1
  • коју 4
  • кокошкама 1
  • колена 3
  • коленима 1
  • колену 1
  • колика 1
  • Колико 3
  • колико 4
  • Кољ 1
  • комад 1
  • коме 2
  • комшијама 1
  • комшије 2
  • комшијских 1
  • комшилука 1
  • комшилуку 4
  • конака 1
  • корак 1
  • корито 1
  • корпама 1
  • коса 3
  • косе 4
  • коси 1
  • косице 1
  • косом 1
  • Кости 1
  • костима 1
  • Косто 1
  • косу 1
  • котарицу 1
  • кошуља 1
  • Кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљу 2
  • крај 2
  • краја 1
  • крајевима 2
  • красну 1
  • кратке 1
  • кратко 1
  • кратком 1
  • краће 1
  • крв 1
  • крви 2
  • кревет 1
  • кревету 1
  • кретао 1
  • креташе 1
  • креће 1
  • крештав 1
  • крештећи 1
  • кржљаво 1
  • крив 4
  • кријумчар 1
  • кријући 4
  • крикну 1
  • крило 4
  • крилу 4
  • кришом 3
  • кркљање 1
  • Кркљање 1
  • кров 1
  • кровове 1
  • Кроз 2
  • кроз 8
  • кројиш 1
  • крупне 1
  • крушака 2
  • крушкама 1
  • крушке 1
  • крхале 1
  • крхање 1
  • крчити 1
  • кршећи 2
  • кћи 1
  • кувану 1
  • Куда 1
  • куда 2
  • кујне 2
  • кујну 1
  • кукавичлуком 1
  • куле 1
  • кума 1
  • кумиш 1
  • купио 1
  • купиш 1
  • куршума 1
  • кућа 3
  • куће 19
  • Кући 1
  • кући 6
  • кућица 1
  • кућом 1
  • кућу 5
  • кухињска 3
  • лак 3
  • лаке 1
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 4
  • лакта 1
  • лактове 1
  • лактом 1
  • лаку 1
  • Ларма 1
  • ле 1
  • леве 1
  • Левим 1
  • лево 1
  • леву 2
  • легох 1
  • леђа 1
  • леђима 1
  • леже 1
  • лекова 1
  • лепо 6
  • лепоту 1
  • лепу 1
  • лепше 1
  • лепшим 1
  • лет 1
  • лета 1
  • лете 1
  • летети 1
  • летњег 1
  • лешкарио 1
  • ли 29
  • лица 1
  • Лице 2
  • лице 9
  • лицу 2
  • лично 1
  • лишће 3
  • лоза 1
  • лојане 1
  • ломила 1
  • ломио 1
  • луд 1
  • Луд 1
  • луда 2
  • лук 1
  • лула 1
  • лупа 1
  • љ 1
  • љубав 1
  • љубави 3
  • љубим 1
  • љубити 1
  • љубљах 1
  • љубљаше 1
  • љубљен 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 2
  • људска 1
  • љут 2
  • љути 5
  • љутим 1
  • љутито 1
  • љутиш 2
  • м 2
  • ма 2
  • магле 1
  • магли 1
  • маглицом 1
  • мађија 1
  • мајка 16
  • Мајка 4
  • Мајке 1
  • мајке 5
  • мајком 3
  • мајчина 1
  • макнем 1
  • мала 3
  • мале 2
  • малена 1
  • мали 3
  • мало 10
  • Мало 2
  • малој 1
  • маља 1
  • мангал 1
  • мангалу 1
  • Мани 1
  • марамице 1
  • марамицом 1
  • мараму 1
  • Марија 1
  • Маријо 4
  • масе 1
  • матер 6
  • матере 6
  • матери 6
  • материна 1
  • материне 1
  • материним 1
  • материном 1
  • материну 1
  • матером 1
  • Мати 11
  • мати 28
  • мах 2
  • маха 1
  • маховина 2
  • мачка 1
  • маштајући 1
  • ме 87
  • Мека 1
  • мека 3
  • меке 1
  • меком 1
  • мекота 1
  • мекши 2
  • Мене 1
  • мене 32
  • мени 12
  • мењали 1
  • Месец 1
  • месец 4
  • месеца 1
  • Месечева 1
  • Месечина 1
  • месечина 4
  • месечине 2
  • меснато 1
  • места 2
  • местимице 2
  • место 6
  • меташе 1
  • мете 1
  • метем 1
  • метла 1
  • метлу 1
  • метне 1
  • метну 1
  • мету 1
  • мећеш 2
  • Ми 2
  • ми 78
  • милећи 1
  • мили 2
  • милину 1
  • миловања 2
  • милост 2
  • милујући 1
  • миља 1
  • миљем 1
  • мимиком 1
  • миндерлуцима 1
  • минтан 1
  • минтана 1
  • минтанима 1
  • минтану 2
  • миран 1
  • мирис 2
  • мириса 1
  • мирисом 1
  • миришљава 1
  • мирним 1
  • мирно 1
  • мислећи 2
  • мисли 3
  • мислила 1
  • мислим 1
  • мислио 2
  • мислиш 2
  • мицаху 1
  • мишевима 1
  • мишљах 1
  • Млад 1
  • млади 2
  • младим 1
  • младом 1
  • младост 1
  • Младост 1
  • младости 4
  • много 3
  • мном 3
  • мог 1
  • мога 3
  • могао 7
  • могах 3
  • могаше 1
  • могла 3
  • могу 11
  • могући 1
  • модро 2
  • можда 3
  • може 4
  • Можеш 1
  • Мој 2
  • мој 9
  • моја 11
  • Моја 4
  • Моје 1
  • моје 13
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 1
  • мојој 1
  • моју 4
  • моли 4
  • Молила 2
  • Молим 1
  • Молимо 1
  • молиш 2
  • мољаше 1
  • момак 1
  • Момак 1
  • монотона 2
  • Мопасана 1
  • Морам 1
  • мори 1
  • моташ 1
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотику 1
  • мотци 1
  • мрачно 1
  • мрве 1
  • мрдне 1
  • Мрзело 1
  • мрзне 1
  • мртве 1
  • мртвих 1
  • мртву 2
  • му 10
  • муви 1
  • муж 1
  • мужа 1
  • мужу 1
  • муком 1
  • мутан 1
  • муцаш 1
  • муци 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • Мучимо 1
  • мучио 1
  • мучиш 1
  • мучно 6
  • На 9
  • на 92
  • набављала 1
  • Набраја 1
  • набраја 3
  • набујала 1
  • набурено 1
  • навале 1
  • навике 1
  • навлаш 1
  • наводаџику 1
  • наврелих 1
  • навреше 1
  • нагињаше 1
  • нагињеш 1
  • нагласи 1
  • нагло 1
  • нагнали 1
  • нагнула 1
  • нагнута 1
  • нагомилано 2
  • Нагох 1
  • над 2
  • надао 1
  • наде 1
  • наднице 2
  • надницу 2
  • назад 1
  • назвах 1
  • наиђе 1
  • најбогатијег 1
  • најбогатију 1
  • најбоље 3
  • најбољу 1
  • највећи 1
  • највише 1
  • најгоре 1
  • најдрскији 1
  • најлепше 2
  • најсветије 1
  • накривела 1
  • налазили 1
  • нам 5
  • нама 6
  • намести 1
  • намештај 1
  • намештајући 1
  • намештала 1
  • намештане 1
  • намешташ 1
  • намештена 1
  • нана 1
  • Нана 3
  • нано 2
  • Нано 2
  • нанулама 1
  • напоље 1
  • напослетку 1
  • напред 1
  • Напред 1
  • напуни 1
  • напуним 1
  • наравно 1
  • нарицање 1
  • народну 1
  • Нарочити 1
  • нарочито 1
  • нас 18
  • наслага 1
  • наслагане 1
  • насладе 1
  • наслаже 1
  • наслони 2
  • наслонив 1
  • Наслонила 1
  • наслоних 1
  • наслоњена 2
  • насмеја 2
  • насмејаше 1
  • насред 3
  • наставе 1
  • наставих 1
  • настаде 1
  • натера 1
  • натерује 1
  • натмурен 1
  • натрашке 1
  • натукох 1
  • наћи 2
  • науке 1
  • нахвата 1
  • нахватала 1
  • нацрнем 1
  • начин 1
  • начинили 1
  • начиних 1
  • наш 1
  • наша 1
  • Наша 2
  • наше 12
  • нашег 1
  • наши 1
  • наших 1
  • нашој 2
  • Нашто 1
  • нашу 3
  • не 118
  • Не 28
  • неба 1
  • небо 2
  • невешта 1
  • невешто 1
  • нега 1
  • него 7
  • неговала 1
  • неговање 1
  • недељу 1
  • недра 4
  • нежна 2
  • нежне 1
  • незадовољан 1
  • незаспале 1
  • неисказан 1
  • нејасни 1
  • нека 4
  • Нека 4
  • некадашње 3
  • некадашњег 1
  • некако 2
  • неке 3
  • Неки 1
  • неки 10
  • неким 5
  • неко 7
  • неког 4
  • некога 1
  • неколико 2
  • неком 3
  • неку 4
  • нем 1
  • Нема 1
  • нема 3
  • немарљив 1
  • немате 1
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • немогућности 1
  • Немој 3
  • немој 4
  • нему 1
  • необичног 1
  • необуздан 1
  • неодлучно 1
  • неописан 1
  • неопрану 1
  • неосетан 1
  • неосетно 2
  • неосушену 1
  • непотребне 1
  • непријатно 1
  • непродатих 1
  • нереду 1
  • несвестицу 1
  • несигуран 1
  • Нестаде 1
  • нестајах 1
  • неће 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећу 5
  • неугодна 1
  • неугодно 4
  • неугодности 1
  • нехотице 1
  • нечега 3
  • нечија 1
  • Нешто 1
  • нешто 11
  • ни 8
  • ниже 1
  • Низ 1
  • нијала 1
  • Није 1
  • није 15
  • Ниједан 1
  • Никад 4
  • никад 5
  • никакав 1
  • нико 2
  • никога 5
  • Никола 2
  • Николи 1
  • Николо 4
  • никоме 1
  • нисам 10
  • Нисам 9
  • Ниси 3
  • ниси 4
  • ниско 2
  • нисте 1
  • нису 1
  • нити 2
  • нихајући 1
  • ничега 1
  • ничке 1
  • ништа 15
  • Ништа 5
  • Но 1
  • нов 1
  • новим 1
  • ногама 3
  • Ноге 1
  • ноге 3
  • ногом 3
  • ногу 1
  • нож 1
  • ножице 1
  • Нокте 1
  • нос 2
  • носећи 2
  • ноћ 2
  • ноћи 7
  • ноћних 1
  • ноћу 1
  • ношаше 1
  • Ну 1
  • нуткаше 1
  • ње 7
  • Њега 1
  • њега 12
  • Његова 1
  • његових 1
  • Његово 1
  • његову 1
  • њему 3
  • њен 2
  • Њене 1
  • њене 3
  • њених 1
  • Њено 1
  • њеног 2
  • њеном 2
  • њива 1
  • њивама 1
  • њиве 3
  • њиви 1
  • њиву 1
  • њима 3
  • њиме 1
  • њих 5
  • њихајући 2
  • њихова 1
  • њој 3
  • њом 1
  • њу 9
  • о 17
  • О 2
  • оба 1
  • обал 1
  • обамирах 1
  • обамирући 1
  • обасја 2
  • обасјам 1
  • обасјане 1
  • обасјаним 1
  • обвих 1
  • Обедише 1
  • Обећала 1
  • обешена 1
  • Обиђи 1
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обичног 1
  • обичној 1
  • облачити 1
  • оближње 1
  • облина 1
  • обогатили 1
  • обоје 1
  • оборене 1
  • обори 1
  • оборивши 1
  • оборила 2
  • обрадујем 1
  • образ 2
  • образе 2
  • образи 2
  • образима 1
  • обузе 4
  • обузет 1
  • обучена 2
  • ова 1
  • овај 3
  • овако 2
  • овамо 2
  • овде 2
  • ове 1
  • овеће 1
  • ови 1
  • овлаш 1
  • Ово 1
  • ово 8
  • овог 2
  • овога 3
  • огњиште 1
  • Огњиште 1
  • огњишту 1
  • ограђена 2
  • ограђене 1
  • огрнух 1
  • ОД 1
  • од 80
  • одбијаш 1
  • одвајаш 1
  • одвести 1
  • одговараш 2
  • одговори 3
  • одговорила 1
  • одговорио 1
  • одговорих 2
  • одгурну 1
  • одгурнув 1
  • оде 5
  • одела 1
  • одело 4
  • оделу 1
  • одем 2
  • Оди 1
  • одједном 1
  • Одједном 8
  • одлазе 1
  • одлазила 1
  • одлазио 1
  • одлете 1
  • одмах 7
  • Одмахну 1
  • одмереном 1
  • одмицаше 1
  • одмори 2
  • одморим 1
  • однесе 2
  • однесем 1
  • однеси 1
  • односе 1
  • односећи 1
  • Одозго 1
  • одоше 1
  • одрекао 1
  • Одслужио 1
  • оженио 1
  • озбиљан 2
  • озбиљно 4
  • озебем 1
  • ознојена 1
  • ознојени 1
  • ој 1
  • Ој 2
  • ока 1
  • оквирима 1
  • око 19
  • Око 2
  • окопавање 1
  • окопаваше 1
  • окренем 1
  • окрену 3
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • окренух 2
  • окретао 1
  • окрећући 1
  • окречена 1
  • оку 1
  • окусе 1
  • окуси 1
  • окусих 1
  • омекшам 1
  • он 21
  • Он 4
  • Она 5
  • она 52
  • онај 2
  • онако 9
  • Онда 3
  • онда 31
  • оне 7
  • Они 1
  • они 4
  • оним 1
  • оно 16
  • оног 1
  • онога 2
  • оној 1
  • онолико 1
  • ону 1
  • опадање 1
  • опадач 1
  • опалих 1
  • опанцима 1
  • опасана 1
  • опере 1
  • Опереш 1
  • опет 22
  • Опет 3
  • опија 1
  • опијах 1
  • описује 1
  • опишем 1
  • опојан 1
  • опојним 1
  • оправдале 1
  • опрезнији 1
  • опрема 1
  • Опроба 1
  • опробаш 1
  • оптицај 1
  • опусти 1
  • опустих 1
  • опуштеним 1
  • ораје 1
  • орасима 2
  • ори 1
  • оронуо 1
  • осветљавала 1
  • осветљаваше 1
  • осветљена 1
  • осветљује 1
  • осети 1
  • осетила 1
  • осетих 4
  • осетљива 1
  • осећај 1
  • осећаја 2
  • Осећаји 1
  • осећајима 1
  • осећају 1
  • осећајући 1
  • осећам 1
  • осећања 1
  • осећање 1
  • осећао 2
  • осећах 2
  • осећаше 2
  • осипљу 1
  • ослободих 1
  • ослободише 1
  • ослушну 1
  • осмех 1
  • осмехом 1
  • основне 1
  • особито 1
  • Остави 1
  • остави 7
  • оставила 1
  • оставља 1
  • остављаше 1
  • остајала 1
  • остајем 1
  • остала 1
  • Остале 1
  • остале 2
  • остали 1
  • осталима 2
  • остало 1
  • остане 2
  • останем 1
  • останемо 1
  • останеш 1
  • остатак 1
  • остати 1
  • осуства 1
  • отац 1
  • Отац 2
  • отворено 1
  • отвори 2
  • Отворио 1
  • отворих 1
  • отеше 1
  • отицала 1
  • отишли 1
  • отишло 1
  • откинуто 1
  • откопчала 1
  • откријем 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 3
  • отпочеше 1
  • отпочиње 1
  • отпочне 1
  • отпочнем 1
  • отпочну 1
  • отресем 1
  • отресох 1
  • отрча 1
  • отрчиш 1
  • отсечно 1
  • ох 3
  • Ох 7
  • охолим 2
  • оцем 1
  • оцртаваху 1
  • очајног 1
  • Очи 1
  • очи 9
  • очима 2
  • очистио 1
  • очњи 1
  • ошинувши 1
  • оштар 2
  • оштрије 1
  • оштрим 1
  • оштро 2
  • п 2
  • Па 19
  • па 37
  • пада 1
  • падају 1
  • падати 1
  • паде 7
  • падне 3
  • падоше 1
  • пазећи 1
  • пазухе 1
  • пазухом 1
  • пале 1
  • палцем 1
  • памет 1
  • памети 1
  • памтим 2
  • памук 1
  • папучицама 1
  • пара 1
  • паре 2
  • парова 1
  • парче 1
  • пас 2
  • пастира 1
  • патим 1
  • патке 1
  • пахуљице 1
  • паше 1
  • певаху 2
  • Певаш 1
  • певаше 2
  • пегама 1
  • пелене 1
  • персијски 1
  • песма 3
  • песме 2
  • песму 2
  • песнице 1
  • пет 2
  • петли 2
  • пећи 1
  • Пећи 1
  • печали 1
  • пече 1
  • Пече 1
  • пешкири 1
  • пиленце 1
  • пипам 1
  • писала 1
  • писано 1
  • Писано 1
  • писма 1
  • пита 2
  • питајући 1
  • питали 1
  • питам 5
  • питах 1
  • питаш 3
  • пите 1
  • пити 1
  • пиће 1
  • пићем 1
  • пиштале 1
  • пиштати 1
  • пиштећи 1
  • Плаве 1
  • плавим 1
  • плакала 1
  • плаках 1
  • плакаше 3
  • пламен 1
  • плану 1
  • планух 2
  • платна 1
  • платно 2
  • плач 5
  • плаче 3
  • Плачем 1
  • плачеш 1
  • плачи 2
  • плашила 1
  • плашљиве 1
  • плашљиво 3
  • плашње 1
  • плашњом 1
  • плела 2
  • плеснива 1
  • плесниве 1
  • плетива 1
  • плетивом 1
  • плота 1
  • плотем 1
  • плоче 1
  • пљоснате 1
  • По 1
  • по 28
  • побегнеш 1
  • побеже 1
  • побледе 1
  • побледело 1
  • повађаше 1
  • повезана 1
  • повезане 1
  • повелико 1
  • поверења 1
  • повијено 1
  • повијеш 1
  • повлад 1
  • поводећи 1
  • повој 1
  • поврати 1
  • повратим 1
  • повратих 1
  • повучена 2
  • повучено 1
  • погађале 1
  • поглед 4
  • погледа 6
  • Погледах 5
  • погледе 1
  • погледи 1
  • погледом 3
  • погледу 1
  • погнута 1
  • погнуте 4
  • погодиш 1
  • погурена 2
  • погурено 1
  • под 8
  • пода 1
  • подавала 2
  • подаваше 1
  • Подајеш 1
  • подаље 1
  • подбрадак 1
  • подбухло 1
  • подвивши 1
  • Подвила 1
  • подвих 1
  • подетињи 1
  • подигла 1
  • Подметало 1
  • подмећући 1
  • подранку 1
  • подскакујући 1
  • подсмех 1
  • подстицане 1
  • поду 1
  • Подузе 1
  • пође 2
  • пођох 1
  • пођу 1
  • пожели 1
  • пожутела 1
  • позва 1
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • позлаћени 1
  • познавао 1
  • Познаје 1
  • познало 1
  • познаника 1
  • познати 1
  • појави 1
  • појаса 1
  • појасима 1
  • Покајах 1
  • поклон 1
  • поклонила 1
  • поклопиш 1
  • поклопљена 1
  • покривач 2
  • покривен 1
  • покривено 1
  • покрила 1
  • покровцу 1
  • полазак 1
  • полазили 1
  • Полако 1
  • полако 8
  • полијеш 1
  • Положио 1
  • полу 1
  • полуотворене 1
  • полутами 1
  • полутаму 1
  • поље 2
  • пољубац 3
  • пољуби 1
  • пољубим 2
  • помагала 1
  • помажући 1
  • помакли 1
  • помакнемо 1
  • пометај 1
  • пометем 1
  • помеша 1
  • помешана 1
  • помешаним 1
  • помешано 2
  • помисли 1
  • помодрели 1
  • помоћи 1
  • помрачено 1
  • понашању 1
  • Понекад 1
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понеше 1
  • понизан 1
  • понизна 1
  • понизно 4
  • поновиш 1
  • поносила 1
  • поносили 1
  • поносит 1
  • поносито 1
  • поносна 1
  • поносно 1
  • поњава 1
  • поплавили 1
  • Поправљао 1
  • поражаваше 1
  • Поражен 1
  • поред 2
  • порекла 1
  • порекло 1
  • породица 2
  • породице 2
  • портом 1
  • посади 1
  • посадих 1
  • посао 1
  • посед 1
  • поскочи 1
  • поскурица 1
  • поскурице 2
  • посла 1
  • послала 2
  • послао 1
  • после 10
  • После 12
  • последње 1
  • послове 2
  • послу 1
  • посрну 1
  • посрнусмо 1
  • поста 1
  • постаде 3
  • постадосмо 1
  • постајало 1
  • постају 1
  • постанем 1
  • постао 1
  • постеље 1
  • постељу 3
  • постоја 1
  • поступим 1
  • посуђе 1
  • потамнеле 1
  • потмуло 1
  • Поток 1
  • поток 6
  • потока 5
  • потоком 1
  • потпуно 1
  • потребе 1
  • потресен 1
  • поуздањем 1
  • похрђалим 1
  • поцепан 1
  • поцрвене 1
  • поцрнеле 1
  • поцрнело 1
  • поцрнелој 1
  • почађале 1
  • почађалом 1
  • поче 11
  • почела 1
  • почеле 1
  • Почесмо 1
  • почетак 1
  • почех 1
  • почеше 8
  • почиње 1
  • почињу 1
  • почистила 1
  • почнем 1
  • пошаље 1
  • пошао 1
  • пошло 2
  • пошље 1
  • пошто 6
  • поштовани 1
  • поштовање 1
  • правдати 1
  • право 2
  • праг 1
  • прадеде 1
  • празан 1
  • прашење 1
  • прва 1
  • Први 1
  • први 7
  • Прво 2
  • прво 4
  • првобитним 1
  • првом 1
  • пре 8
  • пребацих 1
  • превија 1
  • превијају 1
  • превијајући 1
  • превукле 1
  • пред 7
  • преда 1
  • предака 1
  • предала 1
  • преданости 1
  • предмета 1
  • преду 1
  • предузимао 1
  • Пређох 1
  • презривог 1
  • прекида 2
  • преклопи 1
  • Преко 1
  • преко 6
  • прекора 1
  • прекрстио 1
  • прекрштеним 2
  • прелазило 1
  • прелазим 1
  • Прелазиш 2
  • прелазу 1
  • прелива 1
  • прелиставати 1
  • премирах 1
  • преобрази 1
  • преостало 1
  • препаде 1
  • препадне 1
  • препадох 1
  • преплашено 1
  • пресвисну 1
  • пресвукоше 1
  • пресрећна 1
  • престајеш 1
  • престрашеног 1
  • претвори 1
  • претура 1
  • претци 1
  • при 3
  • прибирајући 1
  • приближаваше 1
  • приближи 1
  • приближиваше 1
  • прибра 1
  • прибрах 1
  • привлачих 1
  • привукох 2
  • пригрливши 1
  • пригрљену 1
  • пригрљивала 1
  • приђе 2
  • приђи 1
  • Приђох 2
  • Приђоше 1
  • приземна 1
  • призивала 1
  • признати 1
  • пријатно 1
  • прилази 1
  • Прилазим 1
  • прилично 1
  • примедбе 1
  • приметно 2
  • принесох 1
  • припали 1
  • припијену 1
  • приправите 1
  • прислоњено 1
  • пристанеш 1
  • приступити 1
  • приступих 1
  • притвориш 1
  • притисла 2
  • Прича 1
  • прича 4
  • причају 1
  • причајући 1
  • причати 1
  • прљавој 1
  • пробала 1
  • пробија 1
  • пробијаше 1
  • пробирам 1
  • пробираш 1
  • пробуди 1
  • пробудим 1
  • пробудиш 2
  • проведе 1
  • провела 1
  • провириваше 1
  • проводила 1
  • провући 1
  • прогуташ 1
  • Продаде 1
  • Продали 1
  • продао 1
  • продреш 1
  • продужио 1
  • прође 3
  • прођеш 1
  • прозор 1
  • прозора 1
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • Прозори 1
  • прозором 1
  • проклета 1
  • пролазили 1
  • пролазом 1
  • пролепшала 1
  • промене 1
  • промиче 1
  • промуклим 1
  • промуца 1
  • пропаде 1
  • пропала 1
  • пропао 1
  • пропи 1
  • просиоце 1
  • просјаци 1
  • проспавам 1
  • прости 1
  • простој 1
  • простре 1
  • протеклог 1
  • протепаш 1
  • проткан 1
  • протрше 1
  • проћи 1
  • процвату 1
  • прочитао 2
  • прочиташ 1
  • прошапта 1
  • прошаптавши 1
  • прошапташе 1
  • прошири 1
  • Прошло 1
  • прса 2
  • прсти 1
  • Прсти 1
  • прстима 5
  • пружаху 1
  • пружаш 1
  • Пружи 1
  • Пружих 1
  • прут 3
  • прућем 1
  • псуј 1
  • пу 1
  • Пун 1
  • пуна 1
  • пуне 2
  • пуни 3
  • пуним 3
  • пуно 1
  • пуну 2
  • пустиш 1
  • пут 6
  • пута 9
  • путовао 1
  • пуцањ 1
  • пуцање 1
  • пуцати 1
  • пуцка 1
  • пушке 1
  • пуштајући 1
  • пуштам 1
  • пшенице 2
  • пшеницу 2
  • работу 1
  • Раванице 1
  • равна 1
  • равнодушан 1
  • рад 6
  • рада 3
  • ради 10
  • радила 1
  • радиле 1
  • радим 4
  • Радите 1
  • радни 1
  • радо 1
  • радовала 1
  • радовах 1
  • радове 1
  • радост 1
  • радости 1
  • радошћу 1
  • разбацано 1
  • разбијем 1
  • разбирао 1
  • развалина 1
  • развијене 1
  • развијену 1
  • разговарале 1
  • разговарам 1
  • разговарао 1
  • разговор 3
  • разговора 1
  • разговори 1
  • разголићена 1
  • разграњавале 1
  • раздвојене 1
  • раздрага 1
  • раздраганим 1
  • раздражен 1
  • разлегао 1
  • разлије 1
  • разликујем 1
  • размести 1
  • разне 1
  • разносим 1
  • ракије 1
  • ракију 1
  • раме 2
  • рамена 2
  • рамену 1
  • ране 1
  • Рано 1
  • рано 2
  • расипа 1
  • Расипа 1
  • Раскомоћен 1
  • раскопчам 1
  • раскошна 1
  • расле 1
  • расли 1
  • распали 1
  • распасан 1
  • распасаним 1
  • распознам 1
  • распростирале 1
  • распростире 1
  • распуста 1
  • растуреним 1
  • рафовима 1
  • рашири 2
  • ред 2
  • реденик 1
  • ређаш 1
  • рекао 1
  • рекла 1
  • рекох 10
  • рекоше 1
  • ретко 4
  • рече 9
  • речи 1
  • решио 1
  • робији 1
  • родбине 1
  • рођена 1
  • рођену 1
  • роман 1
  • ропскије 1
  • ружа 1
  • РУЖА 1
  • рујне 2
  • рука 4
  • рукавима 2
  • Рукама 1
  • рукама 4
  • руке 15
  • руковаше 1
  • руком 5
  • руку 13
  • рукујући 1
  • румен 2
  • руменије 1
  • руменило 1
  • рупи 1
  • рупу 1
  • ручак 2
  • ручамо 1
  • ручице 1
  • ручка 1
  • с 27
  • С 4
  • Са 2
  • са 39
  • сав 1
  • сагињем 1
  • сагла 1
  • Сагох 1
  • сад 10
  • Сад 4
  • сада 2
  • садашњи 1
  • садашњим 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљевала 1
  • сажаљевали 1
  • сажаљења 2
  • сажаљењем 1
  • Саже 1
  • сајбијама 1
  • сакријемо 1
  • саломљен 1
  • Салче 1
  • Сам 1
  • сам 71
  • сама 1
  • сами 2
  • само 30
  • Само 9
  • самотна 1
  • самоће 1
  • сан 11
  • сандук 1
  • сандуцима 1
  • сањаше 1
  • сасвим 1
  • састајала 1
  • сатирем 1
  • саучешћа 2
  • саучешће 1
  • саучешћем 1
  • сахане 3
  • сахани 1
  • сахраним 1
  • Сва 1
  • сва 6
  • свака 1
  • свакад 1
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свакидашњој 1
  • свако 1
  • сваког 4
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • сваку 1
  • свануо 1
  • свануће 1
  • свачега 2
  • све 38
  • Све 6
  • свега 3
  • свеж 1
  • свеже 1
  • свежина 2
  • свежине 1
  • свекра 1
  • свему 1
  • свест 1
  • свет 4
  • света 1
  • светао 1
  • светећи 1
  • светили 1
  • светло 1
  • Светлост 1
  • светлост 4
  • светлости 2
  • светлуцаху 1
  • свеће 3
  • свећи 1
  • свећом 1
  • свећу 2
  • свецу 1
  • свечаном 1
  • Сви 3
  • сви 6
  • свију 1
  • свилене 2
  • свиленој 1
  • свима 1
  • свирка 1
  • свих 2
  • свога 3
  • свој 4
  • своје 5
  • својим 2
  • своју 3
  • свом 1
  • Свршаваш 1
  • Свршено 1
  • свршим 1
  • свршио 2
  • свршиш 1
  • сву 2
  • свуда 1
  • се 326
  • себе 6
  • себи 2
  • седа 1
  • Седа 1
  • седаш 1
  • седе 4
  • Седи 3
  • седиш 2
  • седох 1
  • Седох 2
  • сејмени 1
  • Сејменску 1
  • села 4
  • селу 2
  • сељачком 1
  • Сем 2
  • сенка 1
  • сенке 3
  • сенки 1
  • сенци 1
  • сео 1
  • сестра 1
  • Сета 1
  • сете 1
  • Сетих 1
  • сетиш 1
  • сећам 1
  • Сећаш 1
  • си 57
  • сигурна 1
  • сигурношћу 1
  • сија 2
  • силна 2
  • силне 1
  • силно 11
  • силом 1
  • Силом 1
  • сине 3
  • синко 6
  • сирота 1
  • Сирота 1
  • сиротиња 1
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • сисаше 1
  • ситница 1
  • ситнице 1
  • ситно 1
  • ситости 1
  • сишем 2
  • сја 1
  • сјајем 1
  • сјајна 1
  • сјајним 1
  • сјајно 1
  • сјаш 1
  • скаменила 1
  • скину 1
  • скинуо 1
  • склањала 2
  • склонимо 1
  • склоништа 1
  • склопило 1
  • скори 1
  • скоро 2
  • скоротечницима 1
  • скочи 1
  • скочисмо 1
  • скочих 2
  • скочиш 1
  • скривала 1
  • скриваше 1
  • скривена 1
  • скривено 1
  • скрушеношћу 1
  • скувамо 1
  • скупа 1
  • скупила 2
  • скупиш 1
  • скупљена 1
  • скупљену 1
  • скупоцена 1
  • скут 1
  • скучена 1
  • Славуја 1
  • славујева 1
  • Сладак 1
  • Слађе 1
  • слађи 1
  • Слатка 1
  • слатка 3
  • слатке 1
  • слатко 1
  • слеже 1
  • слепе 1
  • слепим 1
  • слике 3
  • слику 1
  • служила 2
  • служили 1
  • служиш 1
  • Случајно 1
  • слуша 2
  • слушале 1
  • слушало 1
  • слушам 1
  • Слушам 1
  • слушао 1
  • слушаћу 1
  • слушах 1
  • сматрајући 1
  • сматрао 1
  • смежурана 1
  • смежуране 1
  • смежураних 1
  • смежурано 1
  • смејући 2
  • смело 1
  • смелости 2
  • смем 1
  • смео 2
  • сметамо 1
  • сметњи 1
  • смех 1
  • смешећи 1
  • смешиш 1
  • смо 12
  • смрзнута 1
  • смрт 1
  • смрти 1
  • сна 2
  • снага 2
  • снаге 2
  • сневамо 1
  • сневао 1
  • сневати 1
  • снег 1
  • снега 1
  • сниској 2
  • сну 1
  • собе 7
  • соби 7
  • собним 1
  • собом 2
  • собу 4
  • софре 1
  • сочна 1
  • спава 3
  • спавај 2
  • Спавај 2
  • спавала 3
  • спавате 1
  • спаваш 2
  • спаваше 1
  • спази 5
  • спазим 1
  • спазих 2
  • споља 2
  • спомињати 1
  • спрам 4
  • спремају 1
  • спремања 1
  • спремах 1
  • спремаше 2
  • спреми 3
  • спремила 2
  • спремити 1
  • спремна 1
  • спречавало 1
  • спроћу 3
  • спушташе 1
  • срамоту 1
  • сребрни 1
  • сребрно 2
  • сред 1
  • средиш 1
  • сретоше 1
  • среће 5
  • срећна 2
  • срећним 1
  • срећном 1
  • срећом 1
  • срећу 1
  • срна 1
  • Срце 1
  • срце 4
  • стабала 1
  • ставља 1
  • стаде 1
  • Стаде 1
  • стадох 3
  • стајала 1
  • стајали 1
  • стајало 1
  • стајао 3
  • стајах 1
  • стајући 1
  • стала 1
  • сталан 1
  • Стана 2
  • Стани 1
  • Стано 5
  • стар 2
  • стара 4
  • старе 4
  • стари 3
  • старија 1
  • старије 1
  • старинске 1
  • старих 2
  • старо 1
  • старојковица 1
  • старом 3
  • стару 2
  • стати 1
  • ствар 1
  • стварах 2
  • ствари 3
  • сте 7
  • стеже 2
  • стигох 1
  • стид 1
  • стидела 1
  • стидљиво 1
  • стидно 1
  • стискајући 1
  • стисках 1
  • стисла 1
  • стисну 1
  • Стиснула 1
  • стиснуто 1
  • Стиснух 2
  • стоје 1
  • стока 1
  • столица 1
  • столова 1
  • стопале 1
  • стран 1
  • страна 1
  • стране 2
  • страну 4
  • страсније 1
  • страсти 1
  • Страх 5
  • страх 7
  • страха 1
  • страхом 1
  • страхопоштовања 1
  • страшне 1
  • страшно 1
  • страшног 1
  • стреја 1
  • стрепио 1
  • Стресох 2
  • строго 1
  • Ступио 1
  • ступиш 1
  • су 25
  • сув 3
  • сува 4
  • суве 4
  • сувих 1
  • суво 2
  • сувота 1
  • суву 1
  • суд 1
  • Суда 1
  • судио 1
  • судове 2
  • сузама 1
  • Сузе 1
  • сузе 4
  • сузу 1
  • сумња 1
  • сумњом 1
  • сумрак 1
  • сунца 1
  • сунце 4
  • сурово 1
  • сусрет 1
  • сутра 1
  • сухо 1
  • Та 1
  • табаке 1
  • таваницама 1
  • тад 1
  • тада 10
  • тај 7
  • тајанствене 3
  • тајна 1
  • такав 2
  • таква 1
  • такве 2
  • таквог 1
  • Тако 1
  • тако 35
  • тамнија 1
  • тамније 1
  • тамним 1
  • тамних 1
  • тамно 1
  • тамнозелену 1
  • тамо 3
  • тањи 1
  • тарабама 1
  • тареш 1
  • тарући 1
  • твог 2
  • твога 1
  • твој 10
  • Твоја 11
  • твоја 15
  • твоје 20
  • твојим 2
  • твојој 5
  • твојом 1
  • твоју 6
  • те 94
  • тебе 29
  • Теби 1
  • теби 5
  • тежим 1
  • теја 1
  • Тек 4
  • тек 7
  • текли 1
  • тела 1
  • телом 1
  • тепања 1
  • тепсију 1
  • тера 1
  • тесне 1
  • тесном 1
  • тестије 1
  • тета 1
  • Тета 1
  • тетка 1
  • тето 2
  • Тето 2
  • тече 1
  • тешила 1
  • тешка 5
  • Тешке 1
  • тешке 3
  • тешко 5
  • ти 148
  • Ти 36
  • тиме 3
  • тискају 1
  • тих 4
  • тиха 2
  • тихо 11
  • тихог 1
  • тихом 1
  • тице 1
  • тишина 2
  • тишине 1
  • тка 1
  • тканине 1
  • То 10
  • то 47
  • тобож 1
  • тобом 7
  • Тог 1
  • тог 2
  • тога 7
  • тој 2
  • толике 1
  • толики 1
  • толико 6
  • толиког 1
  • том 4
  • томе 9
  • топао 1
  • топио 1
  • Топих 1
  • топла 2
  • топле 3
  • топлије 1
  • топлији 1
  • топлина 1
  • топлини 1
  • топлих 2
  • топлој 1
  • топлоте 1
  • топлоту 1
  • топлу 2
  • тополама 1
  • тополе 1
  • Тополе 1
  • торбе 1
  • трава 2
  • траве 1
  • трави 2
  • травом 1
  • траву 2
  • трага 1
  • тражи 1
  • тражила 1
  • тражиш 1
  • тргла 1
  • тргне 2
  • тргнем 1
  • трговали 1
  • трговац 1
  • тргох 4
  • треба 1
  • требати 1
  • тренутка 1
  • тресе 1
  • Тресеш 1
  • тресох 1
  • треће 1
  • трешње 1
  • трже 7
  • трзавицу 1
  • трка 1
  • тром 1
  • тронуто 2
  • трошна 1
  • трудиле 1
  • трудиш 1
  • труло 1
  • трчала 1
  • трчећи 1
  • трчиш 1
  • трчкараш 1
  • ту 7
  • Туга 1
  • туга 2
  • туге 4
  • тугом 1
  • тулузином 1
  • тупо 2
  • туробно 1
  • турских 1
  • тутњи 1
  • туче 1
  • ће 14
  • ћеманета 1
  • ћемо 5
  • ћерко 3
  • ћеш 7
  • ћилим 1
  • ћилимом 1
  • ћу 7
  • ћутао 2
  • ћутећи 2
  • ћути 2
  • Ћути 3
  • У 12
  • у 141
  • убеђивао 1
  • убило 1
  • убитачне 1
  • убрзо 1
  • уведе 1
  • Увек 4
  • увек 9
  • Увела 1
  • УВЕЛА 1
  • увелике 1
  • уверена 1
  • увече 1
  • Увече 2
  • увив 1
  • увивши 1
  • Увиђао 1
  • увијени 1
  • увила 1
  • Увиле 1
  • увис 1
  • увуче 1
  • увучена 1
  • увученим 1
  • угађањем 1
  • угађаш 1
  • угаси 2
  • угибале 1
  • Угибање 1
  • угибаше 1
  • углед 1
  • угнићу 1
  • угну 1
  • угнуте 1
  • угошћен 1
  • угрејана 1
  • удајеш 1
  • удала 1
  • удаљим 2
  • удао 1
  • удар 1
  • ударати 1
  • удараше 1
  • удари 1
  • удварач 1
  • удри 1
  • Уђе 1
  • уђе 5
  • уђох 1
  • Уђох 2
  • уживајући 1
  • уз 8
  • уза 3
  • узаврео 1
  • узалуд 1
  • Узалуд 3
  • узаме 1
  • узбуђена 1
  • узбуђења 1
  • узвик 1
  • узвикнух 1
  • уздахнувши 1
  • уздигла 1
  • уздигнем 1
  • уздигнувши 1
  • уздигнута 2
  • уздигнутим 1
  • Уздигох 1
  • уздигоше 1
  • уздизале 1
  • уздржаваше 1
  • уздржим 1
  • уздрхта 2
  • Узе 1
  • узе 6
  • узедоше 1
  • Узедоше 1
  • узела 2
  • Узех 1
  • узеше 1
  • узима 3
  • узимајући 1
  • узимала 1
  • узимам 3
  • узимаш 2
  • узме 2
  • узмеш 1
  • узми 1
  • узму 1
  • узнемирава 1
  • Ујутро 1
  • Ујутру 1
  • ујутру 2
  • укопан 1
  • укочено 2
  • укрштавали 1
  • укрштаних 1
  • укуснија 1
  • улагивање 1
  • улази 1
  • Улази 2
  • уласкано 1
  • ули 1
  • улицама 1
  • Улице 1
  • улице 3
  • уличног 1
  • улогу 1
  • умало 2
  • умеси 1
  • умирао 1
  • умирила 1
  • уморен 1
  • Уморила 1
  • уморна 1
  • умре 2
  • Умре 2
  • умрла 1
  • умрли 1
  • умро 2
  • Унапред 1
  • унезверено 1
  • унук 1
  • Унутра 1
  • упијеним 1
  • Упила 1
  • уписа 1
  • упита 10
  • упиташе 1
  • упитно 1
  • упих 1
  • уплакано 1
  • уплашен 1
  • уплашена 1
  • уплашено 5
  • уплаших 1
  • Уплаших 1
  • упрљаш 1
  • упропасти 1
  • упути 2
  • уредност 1
  • усахнуо 1
  • уска 1
  • уске 1
  • Усклици 1
  • Ускрс 1
  • уснама 2
  • усне 5
  • уснице 1
  • успомен 1
  • успомене 1
  • успоменом 1
  • усред 1
  • Уста 2
  • уста 5
  • устадох 2
  • устајала 1
  • устајем 2
  • устали 1
  • устанем 1
  • устима 4
  • утапкивати 1
  • утеши 1
  • утешили 1
  • утешне 1
  • утискивао 1
  • утиша 2
  • утишавала 1
  • утопљавала 1
  • утркујем 1
  • Ух 2
  • Ухвати 1
  • ухвати 2
  • уче 1
  • учења 1
  • учење 2
  • учи 1
  • учила 1
  • учини 2
  • Учио 1
  • учиш 2
  • учмао 1
  • ушију 1
  • филизење 1
  • х 1
  • Ха 1
  • ха 2
  • хајде 3
  • Хајде 3
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 1
  • Хајдучку 1
  • хаљине 1
  • хартије 1
  • хартијом 1
  • хаџилук 1
  • Хвала 1
  • хвала 3
  • хитра 1
  • хитро 2
  • хладан 1
  • хладна 1
  • хладним 1
  • хладно 4
  • хладну 2
  • хладовина 3
  • Хладовине 1
  • хлеб 1
  • хлеба 1
  • ход 2
  • хоће 3
  • хоћеш 7
  • Хоћу 2
  • хтеде 4
  • хтедох 2
  • Хтедох 3
  • хтела 3
  • хтео 2
  • цвећа 1
  • цвркут 1
  • цевке 1
  • целе 2
  • целивах 1
  • Целим 1
  • Целог 1
  • целог 2
  • целом 1
  • целу 1
  • Цео 1
  • цео 2
  • цепам 1
  • Цигани 1
  • Циганину 1
  • Циганке 2
  • циљала 1
  • црва 1
  • црепова 1
  • цреповима 1
  • црн 1
  • црна 2
  • црница 1
  • Црно 1
  • црно 2
  • црном 2
  • црну 1
  • цртежима 1
  • чађ 1
  • чађу 1
  • чајку 1
  • Чак 4
  • чак 8
  • чанак 2
  • чанком 1
  • чарапама 2
  • Чарапе 1
  • чарапе 2
  • чари 1
  • чаршије 1
  • чаршији 2
  • чаршију 1
  • час 12
  • часно 1
  • чаше 1
  • чашицу 1
  • чега 2
  • чедо 9
  • чека 2
  • чекај 3
  • Чекај 3
  • чекам 2
  • чекамо 1
  • чекања 1
  • чекао 1
  • Чекао 1
  • Чекаћу 1
  • Чекаш 1
  • чекаш 3
  • чекрка 1
  • чело 2
  • челом 1
  • челу 2
  • чему 3
  • Често 1
  • често 4
  • честу 1
  • чивлуке 1
  • чија 2
  • чије 2
  • чијој 1
  • чилост 1
  • Чим 1
  • чиме 1
  • чини 2
  • чинила 1
  • чио 1
  • чираци 1
  • чистећи 2
  • чистила 2
  • чистим 1
  • Чисто 1
  • чисто 5
  • чистог 1
  • читав 1
  • читава 1
  • читаве 2
  • читајући 2
  • читао 1
  • читах 3
  • Читаш 1
  • чишћење 1
  • човек 5
  • човеку 1
  • чохану 1
  • чу 3
  • чувала 1
  • Чувала 1
  • чудан 1
  • чудили 1
  • чудим 1
  • Чудна 1
  • чудна 2
  • Чудно 1
  • чудног 1
  • чујаше 1
  • чујно 1
  • Чула 1
  • чуло 3
  • чуо 4
  • чупавци 1
  • Чуће 1
  • чух 1
  • џамија 1
  • џбуновима 1
  • џепове 1
  • шав 1
  • шалвара 1
  • шалварама 3
  • шалваре 1
  • шалварицама 1
  • шали 1
  • шалим 1
  • шалио 1
  • шалиш 1
  • шамијом 2
  • шамију 3
  • шандуд 1
  • шану 3
  • шапћући 2
  • шевина 1
  • шест 1
  • шећером 1
  • шешир 1
  • шивења 1
  • шије 1
  • шијеш 1
  • шила 1
  • шимширова 1
  • шираху 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • ширио 1
  • широка 1
  • широким 1
  • широко 1
  • школе 2
  • школу 6
  • шоље 2
  • шта 15
  • Шта 9
  • штале 1
  • штам 1
  • Што 17
  • што 72
  • штогод 3
  • штошта 1
  • Шум 1
  • шушањ 1
  • шуште 1
10074 matches
него код ону стару вештицу си?...{S} А, а?... — И опет измахну да те удари по глави.{S} Ти само 
Чекај, ћерко моја кога ћеш ти?{S} Њега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те уда 
— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а? </p> <p rend="Tekst">— Ех! — одговорио бих ја и окре 
ху.{S} Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“.{S} С леве стран 
rend="Tekst">— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене, чедо.{S} На 
живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си је ти служила и дворила као рођена кћи. 
и једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба. </p> <p rend="Tekst">— З 
е дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће.{S} Кроз гр 
зговарале, ти си штогод шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, те 
раје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. 
са беше му празан „реденик“ од куршума, а до нега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато 
Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, 
, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на  
="Tekst">— Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са за 
арове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким ст 
ршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у  
ним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је 
а сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши 
. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли 
м држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лет 
јка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој  
ао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, 
а уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно,  
} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах. </p> 
е ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и по 
о!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па нем 
 на раме мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, 
, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{ 
Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После веч 
рош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у сел 
.. али узме њу па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би све 
 лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калд 
и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подмет 
пре.{S} Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад.{S} То паде у очи комшијама 
работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <p rend="Tekst">— А где је он?  
уд“.{S} С леве стране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим 
е који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не  
, кад сунце клони и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле 
елиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? </p> <p rend="Tekst">— Мајка те зове! — И ти не глед 
 може лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало. </p> <p rend="Tekst">Ја сам продужи 
аља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, нежна румен.{S} После и р 
 образе избило једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S 
је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и споља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на  
 и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <p rend=" 
е код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, 
ђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу тареш чело и намешташ косе и то пол 
ла.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте леп 
="Tekst">Рукама пипам око себе постељу, а она равна. </p> <p rend="Tekst">— Ниси ти спавала!{S} 
о обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и з 
окровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше 
 <p rend="Tekst">— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око! </ 
глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја!{S} А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ето, хвала Господу! </p> < 
доше на душу душмани — Бог им судио!{S} А он? ох! није крив! — Бранила си га тако живо, понизно 
="Tekst">— Ко, ко, ко? ...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега 
у, него код ону стару вештицу си?...{S} А, а?... — И опет измахну да те удари по глави.{S} Ти с 
е, овога црва... па немој синко!“...{S} А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме 
он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја кога ћеш ти?{S} Њ 
г чистог, још не протеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох, да није било те твоје слепе преданости, 
ера те се мало задужи код Доктора...{S} А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке  
оче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкањ 
на, трава постаде бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свак 
, мучи и туче од оног њеног бесника.{S} А лепо поче испочетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвор 
ашта и као да си се тиме и поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно беше мојој матери прис 
 гимназије не беше ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} 
ржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти з 
ајем обасјам већ помрачено име наше.{S} А није знала сирота она да се опадање породица не зауст 
да бих што краће исказао оно што би.{S} А било је много штошта, што се не може лако казати.{S}  
е ти кришом гураше, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели 
ајала би ти код нас помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} Увече би дошла са наднице ку 
пучицама и повезане главе, иђаше ти.{S} А ход ти беше брз, лак.{S} Како да те не памтим кад дол 
ш целог дана да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дош’о мекши, топлији.{S} И тада сам се закл 
ајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти беше увек, од свију комшијских девојчица најбоље и 
војој матери учини по вољи — милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по ме 
t">— Ја!{S} Што?{S} Кој ми што може?{S} А ти?... — И одгурнув те ногом од себе, уђе он к нама,  
ш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога? </p> <p rend="Tekst">Твоја мати  
ачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку,  
ја!{S} И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, не 
 <p rend="Tekst">— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш? </p> <p rend="Tekst">— Н 
по, па, ширећи руке пође ми у сусрет. — А ја те, брате Косто... — Па опет застаде и поче упитно 
че: </p> <p rend="Tekst">— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно,  
<p rend="Tekst">— Па не љути се, што? — А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сау 
"Tekst">— Нано?! </p> <p rend="Tekst">— А? — тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, 
 Али она, она... </p> <p rend="Tekst">— А ти хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу — дахну она сил 
 одговорила она. </p> <p rend="Tekst">— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не пометај га...{S} 
Tekst">Ти стаде. </p> <p rend="Tekst">— А што ти? — упита зачуђено. </p> <p rend="Tekst">Покаја 
а, тебе не беше. </p> <p rend="Tekst">— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. </p> <p rend=" 
 грди, већ моли. </p> <p rend="Tekst">— А? — промуца он. — Идем ’аџике! — рече нагло и хтеде да 
љно и пружаш ми. </p> <p rend="Tekst">— А што ти не једеш? — питам те, гурајући оно у уста што  
у, приђе к мени. </p> <p rend="Tekst">— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И затим, ид 
рхтао и стрепио. </p> <p rend="Tekst">— А јавља ли се који? — упита је мати. </p> <p rend="Teks 
благо и тронуто. </p> <p rend="Tekst">— А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онак 
после у надницу. </p> <p rend="Tekst">— А где је он? </p> <p rend="Tekst">Ти поче да муцаш.{S}  
е, да не гледаш. </p> <p rend="Tekst">— А што? </p> <p rend="Tekst">— Па не ваља се.{S} Млад си 
ј трговац казао: </p> <p rend="Tekst">— А, ’аџике, твој унук?!... </p> <p rend="Tekst">— Па, шт 
ње грања и глас: </p> <p rend="Tekst">— А чекај ћерко мајчина.{S} Ако је ’аџика није Бог!{S} Че 
— Што не спаваш? </p> <p rend="Tekst">— А што ти? — питам је. </p> <p rend="Tekst">— Спавај ти  
црн повој да ме повијеш, него ли то...“ А ја њу само, ’аџике, њу једну, то дете, ’аџике, имам,  
етар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, м 
лажаше к нама?{S} Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис.{S} Плаве, велике очи оборила си 
е изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... </p> <p rend="Teks 
испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти истицаше се доста приметно из минт 
, погурена „моташ цевке“ спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. 
де месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, г 
еца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право  
 могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо?{S} Да се н 
 свеж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајн 
{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој  
е.{S} Моја мајка Високо, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се... </p> <p rend="Tekst">Н 
ас на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{ 
о доба.{S} Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је отицала у 
то вишаху на таваницама, издаваше оштар а често и загушљив задах. </p> <p rend="Tekst">Увек је  
цила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка ску 
ава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} 
 се. </p> <p rend="Tekst">Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. </p> <p rend="Tekst 
чено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој гла 
.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и 
оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђив 
више ме испуни гневом и једом.{S} Седох а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и  
(твој, из комшилука, најдрскији удварач а у исто време и највећи опадач). </p> <p rend="Tekst"> 
та, полако заспим! </p> <p rend="Tekst">А ти?{S} Беше сваког дана код нас.{S} Твоја те мајка ув 
tSize="14">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А после?{S} Мајка је моја желела, да ја постанем оно шт 
ј нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да с 
ш више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дира 
авала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути чедо моје!... </p> <p rend=" 
end="Tekst">— А чекај ћерко мајчина.{S} Ако је ’аџика није Бог!{S} Чекај ти! ... </p> <p rend=" 
ближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И,  
емој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитр 
прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S 
ка сумња одлете. </p> <p rend="Tekst">— Ако могу... — одговори ти збуњено. </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">— Хајде, ’аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем. </p> <p rend="Tekst">— Па не 
 сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсвет 
Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... </p> <p rend="Te 
и.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва 
сто ракије.{S} И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, 
одих, дахнух што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен  
ш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га  
{S} Нисам те сматрао за вишу од остале, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречава 
 знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, ј 
, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одје 
/p> <p rend="Tekst">— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толик 
оноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А он 
укле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. </p> <p rend="Tekst"> 
огнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нут 
 му имање.{S} И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити.{S} Продаде им све њиве и вино 
олазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{ 
а нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати 
здигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} П 
шко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, п 
што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хте 
ла погнуте главе.{S} Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно с 
а мајка иђаше једнако у сељачком оделу, али тебе кићаше и гиздаше као најбогатију.{S} Каква ли  
ичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кро 
ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. </p> <p rend="Tekst">— Ух! </ 
а.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. </p> <p rend="T 
 ’аџике, да видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш боле.{S} Обиђи да видиш! </p> <p rend="Teks 
мо удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу па је тера од куће зими, а она, нана моја с 
а виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута 
то од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она... </p> <p rend="Tekst">— А ти хоћеш? </p> 
а ништа, Маријо.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати. </p> <p 
о мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо м 
> <p rend="Tekst">Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете а не и ја.{S} Ја сам би 
старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али ’аџика је ’аџика!{S} Зар ће она још и такве да глед 
је душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хл 
 не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну.{S} Слађе је сневати него ли збиљу глед 
 напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...{S}  
е чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те. </p> <p rend="Tek 
стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше мла 
ма и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она,  
 и љубави, ја бих знао шта да радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од остале, али ипа 
иротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатије 
 ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја, већ почех да се заносим амбицијама које, 
} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа 
им се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код н 
14">III</hi> </p> <p rend="Tekst">Ах! — Али не смем да пуштам на вољу својим осећајима.{S} Сило 
p rend="Tekst">— ’Аџике мори!{S} Што? — Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме  
их стара, већ плеснива одела, скупоцена али пожутела платна и свилене тканине које почеле већ д 
 нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да  
.{S} Хладовине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полут 
 полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком пла 
лих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. </ 
о сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у трави и за 
да спазих да јој је још оно старо одело али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око  
е тражиш моје око! </p> <p rend="Tekst">Али после, ујутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних  
у и моји претци... </p> <p rend="Tekst">Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена ч 
мо и Бог заборави. </p> <p rend="Tekst">Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих 
одавала безазлено. </p> <p rend="Tekst">Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S}  
у, тек у процвату. </p> <p rend="Tekst">Али једног дана, у први сумрак, кад сунце клони и расип 
Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се могаше човек провући у свако доб 
S} И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити.{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} О 
атери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју 
сажаљевајући те. </p> <p rend="Tekst">— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а? </p> <p rend=" 
 како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила. </p> <p rend="Tekst">И онда се сви осл 
 Али ја, ах ја, већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог пор 
ад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се са 
државаше их.{S} На поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, 
кућу где ви, усред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила  
опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја, већ почех да се заносим амбицијама које, подстиц 
е не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко  
х ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бед 
 на нашу страну. </p> <p rend="Tekst">— Ах!{S} Ево ме! — велиш стајући преда ме — шта си ме зва 
Size="14">III</hi> </p> <p rend="Tekst">Ах! — Али не смем да пуштам на вољу својим осећајима.{S 
јој не дају да мрдне.{S} Али ’аџика је ’аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?... </p> <p r 
st">— А чекај ћерко мајчина.{S} Ако је ’аџика није Бог!{S} Чекај ти! ... </p> <p rend="Tekst">И 
 жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али ’аџика је ’аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?... 
говац казао: </p> <p rend="Tekst">— А, ’аџике, твој унук?!... </p> <p rend="Tekst">— Па, шта мо 
, моли је: </p> <p rend="Tekst">— Еве, ’аџике, да видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш боле. 
и. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја све, ’аџике — поче мајка ти прибирајући се и бришући очи шами 
 понесе. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, ’аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем. </p> <p rend=" 
 од ње. </p> <p rend="Tekst">— Што је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и о 
ја њу само, ’аџике, њу једну, то дете, ’аџике, имам, па?! ... — И опет је загуши плач. </p> <p  
шапта: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, ’аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је там 
 повијеш, него ли то...“ А ја њу само, ’аџике, њу једну, то дете, ’аџике, имам, па?! ... — И оп 
ом. </p> <p rend="Tekst">— ’Бро јутро, ’аџике!{S} Радите ли? </p> <p rend="Tekst">И пошто њој п 
он заносећи се. </p> <p rend="Tekst">— ’Аџике мори!{S} Што? — Али се брзо трже кад ме спази, ск 
плач, грцајући: </p> <p rend="Tekst">— ’Аџике, зар то? </p> <p rend="Tekst">Пун страха, и као с 
хну она силно — што да не?...{S} Кости ’аџике, да одморим!{S} Расипа се по поље... </p> <p rend 
rend="Tekst">— А? — промуца он. — Идем ’аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се ал 
е лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S}  
уче...{S} Сви скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече: </p> <p rend="Tekst">— Изиђ 
рата. </p> <p rend="Tekst">У том једној баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула 
kst"> <hi rend="italic">Хајдучку главу, бабо, ношаше!</hi> </p> <p rend="Tekst">— Ха-ха-ха! ... 
Tekst"> <hi rend="italic">Низ поље иду, бабо, сејмени,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
st"> <hi rend="italic">Сејменску песму, бабо, певаше,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ital 
ати ми скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле од целе некадашње богат 
="Tekst">И испочетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове 
да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ну ово бављење код куће убрзо ми је постајало досадно.{S} Јер  
{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје, те да има ко ће 
лоче од којих је отицала устајала, црна барица по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара  
аш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето, свршио сам! </p> <p rend="Tekst 
ала, црна барица по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а насред  
> <p rend="Tekst">— А? — тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима.  
узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на 
уредност, почиње да бива монотона, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се  
.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и,  
бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она б 
у капу и погледа ме неодлучно.{S} Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у с 
м и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто р 
еше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си 
отиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето, свршио сам! </p 
у зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и осветљ 
p> <p rend="Tekst">— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а? </p> <p rend="Tekst">— Ех! — одго 
ам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу 
ство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота.{S} Да 
о мучиш?“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрве 
е љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — И застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То м 
, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај. </p> <p rend="Tekst">— Да — рекох м 
Tekst">— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: 
ала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код 
тране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотем...{S} Је 
од среће.{S} Певаш целог дана да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дош’о мекши, топлији.{S} И 
 тебе, моја мајка само мене имађаху.{S} Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прела 
езаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} По 
рнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и с 
ици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? 
нци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима.{S 
гурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничке и увивши гл 
чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулуз 
еле и чађу сву испуњене куће са великом баштом ограђене тарабама и пуне цвећа, старих шимширова 
за руку, смејући се, излетимо напоље, у башту и поток, те да нас сунце греје, запљускује свежин 
а прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, усред дворишта, на про 
о.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме: </p>  
<p rend="Tekst">— Не, не!{S} Ех, што си бедан! — вели она благо.{S} Па да би ме умирила, остављ 
то радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга...{S} Сузе м 
онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: </p 
твоја рука, рука женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна д 
 наша миловања којима си се ти подавала безазлено. </p> <p rend="Tekst">Али и томе дође крај.{S 
о, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све в 
ану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни т 
">Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам  
е срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. </p> <p rend="Tekst" 
ато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти ма 
ега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала си, дрхтала, нијала  
елену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, 
е, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам  
 певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полак 
ло али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу.{S}  
Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне забацила више главе, коса око тебе у нереду  
kst"> <hi rend="italic">Ој ви ноћи моји бели дани!...</hi> </p> <p rend="Tekst">Ох, па знаш ли  
бацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешт 
опчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуца 
е се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко пот 
ихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита м 
дала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у 
 од неког чудног гнушања, неугодности и беса који је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутас 
реће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга...{S} Сузе ми навреше. </ 
слушало. </p> <p rend="Tekst">И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, иг 
кадашње богате и знане породице само ми бесмо остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би  
 зуцкају, причају о нама и да нас, иако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <p rend="Tekst" 
ј — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли? </p> <p rend="Tekst">И одоше.{S} Моја мајк 
како се бије, мучи и туче од оног њеног бесника.{S} А лепо поче испочетка.{S} Он миран, ради.{S 
кога ћеш ти?{S} Њега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и вод 
<p rend="Tekst">— Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. </p> <p rend="Tekst 
тем...{S} Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу  
е мати радо имала.{S} Јер једно што нам бесте комшије, друго што од познаника и родбине не имађ 
творио сам оба прозора гостинске собе и бех засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила  
г коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек бех сув, изнемогао и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годил 
о шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају који је она још у животу спреми 
ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да са 
 мајка само мене имађаху.{S} Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прелазило на нам 
сле видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S}  
е нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} П 
огаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох м 
 јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија ру 
, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао  
рлуцима велики јастуци, „чупавци“...{S} Беше богатих старих икона, сребрно кандило; слике Божје 
рашеног, и болног, и очајног бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као 
p> <p rend="Tekst">Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно. </p> <p rend="Tekst">— На  
о заспим! </p> <p rend="Tekst">А ти?{S} Беше сваког дана код нас.{S} Твоја те мајка увек остављ 
што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом  
рним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; сито 
ла је ограђена високим зидом.{S} Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се 
<p rend="Tekst">У том једној баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба.{S 
стинској, сниској, поцрнелој соби, која беше лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све бо 
и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих т 
тајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше к 
роз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више г 
исоким, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до нега велики,  
о кров са новим цреповима.{S} Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.{ 
 ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја!{S} А ти? 
већу, зађох иза куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исеч 
е виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и 
rend="Tekst">Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Г 
ој је било нагомилано све богаство које беше преостало: као стари персијски ћилим, по рафовима  
 дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <p rend="Tekst">— А Стана?... — упита зачуђе 
време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, 
 кујне.{S} Месец беше насред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се виш 
 ти побледело, у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душ 
и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну.{S} 
отан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећају, топлини и болу.{S} Као  
ела, да ја постанем оно што мој отац не беше, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепши 
 стари дуд — „шандуд“.{S} С леве стране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваље 
бољу или несвестицу.{S} Па и само учење беше ми мучно, тешко, неугодно. </p> <p rend="Tekst">Ку 
лади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу ша 
е руке, ја сам дрхтао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага с 
 Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...{S} И паде вече, опет и 
ек провући у свако доба.{S} Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од к 
дах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уст 
е ти сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од ла 
 и гиздаше као најбогатију.{S} Каква ли беше тада!{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са 
усих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. </ 
она живели смо од моје масе.{S} Отац ми беше умро пошто упропасти гоТово све имање на разне пос 
 ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти беше увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најл 
 <p rend="Tekst">Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. </p> <p rend="Tekst">— Ево м 
и повезане главе, иђаше ти.{S} А ход ти беше брз, лак.{S} Како да те не памтим кад долажаше к н 
иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук  
 и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша мило 
p rend="Tekst">— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, сув 
аше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као пот 
овине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} 
ак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мута 
а глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох д 
 који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смр 
ла.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно беше мојој матери приступити.{S} Као да сад и њу гледам 
ало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаш 
 се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће в 
гнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да са 
Мани, синко! — Одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не дâ!{S} Умре, пресв 
 двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид 
ваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила 
ништа није чуло, а тако и споља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном пола 
треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, 
ли је ње икада било код мене?{S} У чему беше она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад 
 близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и о 
ђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше насред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, пе 
etSize="14">V</hi> </p> <p rend="Tekst">Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе  
 њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима 
 ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја  
и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{ 
то си бедан! — вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згу 
не — пошто ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу д 
е плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми: </p> <p rend="Tekst">— Две  
За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери.{S} А твоја мати као и пр 
олим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Спавај, чедо, одмор 
 сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: </p> <p rend= 
а би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: </p> <p rend="Tekst">— Можеш да говориш шта хоћеш!  
И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта и као да си се тиме и по 
ше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила 
срећна.{S} Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} Увече, намештајући ме 
 зида не могах ништа видети.{S} Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле св 
 натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и нек 
на гробље.{S} Твоја мати дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи  
на моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће,  
 лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, 
зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ про 
 онда дижеш.{S} Опереш сахане, да се не би познало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, ле 
.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је в 
 умеси, она доноси нама.{S} И, да то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у 
ри.{S} А твоја мати као и пре.{S} Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад.{ 
end="Tekst">Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже: </p>  
ајвећи опадач). </p> <p rend="Tekst">Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне 
 куће већ и код наше.{S} Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама  
 двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. 
тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже: </p> <p rend="Tekst">— Нано! не љу 
 коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер ј 
но јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме  
час га намештала у гостинској соби како би истакнутије стајало.{S} Цео дан је проводила у гости 
 rend="Tekst">Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било 
ти ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{ 
ржавам да бих што краће исказао оно што би.{S} А било је много штошта, што се не може лако каза 
 кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотона, онда бацам све и једва чекам кад ћу да о 
ли и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја, већ почех да се занос 
 нано! </p> <p rend="Tekst">И испочетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започи 
у с тобом имати посла.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све у 
 и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмица 
песнице у трави и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и  
зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце  
висну од туге кад виде оно дете како се бије, мучи и туче од оног њеног бесника.{S} А лепо поче 
у провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из који 
љала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна, повучена.{S} У целом њеном тихом, одме 
елу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на г 
задах. </p> <p rend="Tekst">Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Сам 
 патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шан 
S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда приз 
} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није  
ломазна и заудараше на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија беше велика,  
мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледаше да је ништа не интересује, д 
вијеш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, ув 
 сматрао за вишу од остале, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступ 
 кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више 
си ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нис 
били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти б 
ам ја све то, па ипак...{S} Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене.{S} 
и се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што 
 се.{S} Не брини и не учи толико, тешке биле те ваше науке?! </p> <p rend="Tekst">— Тешке, нано 
{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те са промуклим гласовима и великом јачином уздиз 
се зли језици. </p> <p rend="Tekst">Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете а не  
аздама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се 
а.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда признати...{S} Сад? — Бог 
ихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељст 
рича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја 
 Хајде да сневамо: </p> <p rend="Tekst">Били смо комшије.{S} Твоја мајка само тебе, моја мајка  
у лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грл 
сти.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, п 
 бих што краће исказао оно што би.{S} А било је много штошта, што се не може лако казати.{S} До 
лдрми.{S} Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему беше она?{S} Не!{S} Ја нисам и 
своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој н 
... </p> <p rend="Tekst">Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материн 
p rend="Tekst">И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере  
д шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим бр 
во не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја м 
 ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету  
 је што пре сахраним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву вид 
, која беше лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све богаство које беше преостало: као с 
ну, додавала си: ,,и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш 
ог извора...{S} А овамо?{S} Ох, да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја б 
/p> <p rend="Tekst">Је ли — да је овако било? </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">II</ 
еш! </p> <p rend="Tekst">Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније  
свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер је она увек набављ 
!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да 
мо си ти била дете а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу з 
аве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и јо 
 крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра 
. </p> <p rend="Tekst">— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! </p> <p rend="Tekst 
хлеб, па онда кашике и виљушке (које ће бити сасвим непотребне — пошто ћемо прстима јести).{S}  
у стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јеле 
морен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се  
S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. </p> <p rend="Tekst">Колико пута ме затичеш.{S} З 
ад се не осећах тако чио, свеж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да 
јим осећајима.{S} Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би.{S} А било је много шт 
ећу више главе. </p> <p rend="Tekst">Да бих избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи к 
слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао  
сам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног к 
сећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, пок 
у тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам  
 </p> <p rend="Tekst">— Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме  
лим што сан оде те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S}  
ивање и силом гурање код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаље 
Не, не!{S} Ех, што си бедан! — вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мн 
рату угађаш и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући с 
очисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече: </p> <p rend="Tekst">— Изиђи сине, да не гл 
Tekst">— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p rend="Tekst">— А не — трже се  
 не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали,  
о младост?{S} Увек бех сув, изнемогао и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше  
 у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једн 
мо би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} Увече, намештајући ме у постељу и  
дне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, крев 
end="Tekst">— Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обвих је око твог  
 леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило једва приметно руменило, 
тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше ба 
бех сув, изнемогао и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и не 
а зове. </p> <p rend="Tekst">Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за ,руку суву, црну, хла 
 држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уз 
дим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од трав 
очено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорг 
 мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на н 
 </p> <p rend="Tekst">— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме. </p> <p rend 
поштовани и свуда признати...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова  
бедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио!{S} А он? ох! није крив! — Бранила си га т 
дно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је сам 
ај ћерко мајчина.{S} Ако је ’аџика није Бог!{S} Чекај ти! ... </p> <p rend="Tekst">И затим рупи 
у, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави. </p> <p rend="Tekst">Али ја сам осећао, з 
е бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?{S} Не љути  
ном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. </p> <p rend="Tekst">Колик 
ћи те. </p> <p rend="Tekst">— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а? </p> <p rend="Tekst">— Е 
пратиш? </p> <p rend="Tekst">— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S 
ештена.{S} У њој је било нагомилано све богаство које беше преостало: као стари персијски ћилим 
она знала.{S} Она само сањаше некадашње богаство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и т 
 све то, па ипак...{S} Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече 
увек мајком.{S} Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми бесмо остали.{S} Она је 
ма велики јастуци, „чупавци“...{S} Беше богатих старих икона, сребрно кандило; слике Божјег Суд 
 мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} Посл 
нара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас пома 
их старих икона, сребрно кандило; слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, у златним окви 
ам! </p> <p rend="Tekst">— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути с 
рже уплашено. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се — рекох ти шапћући и тронуто — то врба плаче, па 
им хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и нач 
е, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја вас је мати р 
ла, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двор 
ан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено  
или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед  
 с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам  
ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кр 
 и чему ово? — питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на на 
о, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те 
 <p rend="Tekst">— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. </p> <p rend="Tekst" 
врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу по 
ати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како ме је, кад 
на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се,  
то си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. </p> <p rend="Teks 
и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И ка 
стави нешто и упути се капији да је што боле притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну не 
видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш боле.{S} Обиђи да видиш! </p> <p rend="Tekst">Мати узим 
 дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата  
st">Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске со 
 ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, ко 
а, што се не може лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало. </p> <p rend="Tekst">Ја 
м, како у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала си 
д силна, неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем, осећаја.{S} Ти отвори брзо врата, јо 
ше ни трага о каквом осећају, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, так 
едно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лек 
 ти толико накривела, те то хоћеш...{S} Боље мртву у „ковчег“ да ме испружиш, у црн повој да ме 
уре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем ко 
азу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме: </p> <p rend="Tekst">— Нећеш да се 
авало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио, и топио гледајући те тако л 
ом минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, иђаше ти 
оклопљена ничке и увивши главу у твоју „бошчу“ јецаш и плачеш за мном! </p> <p rend="Tekst"> <h 
Бог им судио!{S} А он? ох! није крив! — Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао  
p> <p rend="Tekst">— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! </p> <p rend 
ирећи руке пође ми у сусрет. — А ја те, брате Косто... — Па опет застаде и поче упитно и као за 
нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш 
слила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а е 
д сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, 
ече са високим тополама, младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.{S} Па сан топл 
, осећаја.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одма 
 узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се 
езане главе, иђаше ти.{S} А ход ти беше брз, лак.{S} Како да те не памтим кад долажаше к нама?{ 
 не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени.{S} Никад ми снага не з 
 улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањ 
 и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе. 
а те зове! — И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале 
 скупљену, згрчену над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... 
гне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу 
а.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле прит 
 <p rend="Tekst">— Свршено је! — И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће т 
шење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то пог 
и не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, дон 
м ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, 
то и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње ра 
и мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. </p> <p rend="Tekst">— Ух! </p> <p r 
"Tekst">— ’Аџике мори!{S} Што? — Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлуч 
а плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, време је! — И заиста  
"Tekst">— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима. </p> <p rend="Tek 
адање породица не зауставља тако лако и брзо, па још и на првом колену! </p> <p rend="Tekst">Шт 
риса твоје косе. </p> <p rend="Tekst">И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} И 
м ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: </p> <p rend="Te 
олом и саучешћем, осећаја.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се  
. — Дођи овамо. </p> <p rend="Tekst">Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, дес 
м и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и бе 
м диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: </p 
вучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледаше да је ништа не интересује, да ништа 
а га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. </p> <p rend="Tekst">— Тето, тето! </p>  
— Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у плач. </p> <p rend="Tekst">— Стано?! — тргох с 
, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: </p> <p rend="Tekst">— ’Аџике, 
Tekst">— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико, тешке биле те ваше науке?! </p>  
’аџике — поче мајка ти прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојкови 
од свога ручка. </p> <p rend="Tekst">— ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опушт 
 неком плашњом. </p> <p rend="Tekst">— ’Бро јутро, ’аџике!{S} Радите ли? </p> <p rend="Tekst">И 
 би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те са промукл 
а улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. </p> <p rend="Tekst">Изиђох и стадох на праг о 
?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!... — И ств 
о! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу нано, стра 
знам, синко! </p> <p rend="Tekst">— Кад будем свршио, знаћеш. </p> <p rend="Tekst">— Та не љути 
еисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свега ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве с 
ам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, 
 лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, т 
бразе избило једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S}  
 се нежна, мека маховина, трава постаде бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S}  
гох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретош 
} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осећах тако чио, свеж, лак, да 
у свако доба.{S} Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је оти 
 место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да 
о којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд 
 па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс  
е, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби и љубим те... </p 
осле једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе 
тура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена али по 
 дан већ увелике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, поч 
ростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} 
">— А што? </p> <p rend="Tekst">— Па не ваља се.{S} Млад си. </p> <p rend="Tekst">Изиђох. </p>  
 јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га 
а ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога? </p> <p rend="Tekst">Твоја мати саг 
едва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погн 
врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе д 
 године и пре овога времена си иш’о?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ. </p> <p  
више као из неког сажаљења и мислећи да вам даје неку милост и тиме своју дужност испуњава...{S 
сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој синко!“... 
 у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање код нас.{S} Колико 
бро скувамо, онда мати пошаље, по мени, вама. </p> <p rend="Tekst">— На, однеси им.{S} Нека оку 
вадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти  
ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се  
е у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув 
 као ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поск 
 комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго:  
ато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења и мислећи да вам даје н 
х стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама“ ... сан младости и среће!{S} Ха 
 Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком 
Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана не избив 
јала и склањала с пута свакоме.{S} Моја вас је мати радо имала.{S} Јер једно што нам бесте комш 
о однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали. 
ника и родбине не имађасте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из не 
а прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си је ти служила и двор 
необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакида 
и код Доктора...{S} А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не из 
а дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог т 
маш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам већ једнако узимам и једем.{S 
 да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у  
е не би познало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове јела да н 
скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра  
еве стране беше одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотем...{ 
рво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па 
черамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S 
сим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће  
Не брини и не учи толико, тешке биле те ваше науке?! </p> <p rend="Tekst">— Тешке, нано! </p> < 
кут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{ 
р, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко поток 
 Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S 
 као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да види 
 у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: </p> <p rend="Tekst"> <hi  
м и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни страхопоштовања погл 
ао да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио  
ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гуши 
ада ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, усред дворишта, н 
полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:  
ла сам јој да ћу је спремити и лепо јој вежем „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у ам 
је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Ј 
ти и лепо јој вежем „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила. </p> <p ren 
 опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... </p>  
ка. </p> <p rend="Tekst">— ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама  
Tekst">— Не, не!{S} Ех, што си бедан! — вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и л 
навике наших предака.{S} Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица 
сти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга...{S} Сузе ми навреше. </p> <p rend 
 ограђена високим зидом.{S} Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се мога 
отока а ручице си дигла увис.{S} Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш ка 
питкивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} ОД тога ништа нисам видео.{S} С 
е беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је отицала устајала, црна барица  
робљу просјаци, Цигани и Циганке носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и г 
 празан „реденик“ од куршума, а до нега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухл 
 као стари персијски ћилим, по рафовима велики „сахани“, сребрни „зарфови“ за шоље, позлаћени ч 
чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, „чупавци“...{S} Беше богатих старих ико 
 и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек н 
већом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако 
е.{S} Месец беше насред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више при 
{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта висаше ти; кроз шамију п 
е, поцрнеле и чађу сву испуњене куће са великом баштом ограђене тарабама и пуне цвећа, старих ш 
але и биле, те са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале... </p>  
но улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па 
 време да се иде на гробље, мати спреми велику котарицу и наслаже све: пите, јела, зачине.{S} Н 
о на материном оку спазих још неосушену велику сузу, кад се врати и рече: </p> <p rend="Tekst"> 
</p> <p rend="Tekst">— Ах!{S} Ево ме! — велиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? </p> <p ren 
ље. </p> <p rend="Tekst">— Ево, узми! — велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p rend="Tekst">— А  
 </p> <p rend="Tekst">— Што не чекаш? — велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у саха 
{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: </p> <p rend="Tekst">— Молим те, па немој дру 
е то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао са 
в! — Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе 
е, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спре 
мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу и сва се сјаш од среће.{S} Певаш ц 
е, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Ци 
ажном травом.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане  
вакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја, већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане усп 
уцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена али пожутела платна и сви 
љно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот.{S} Да изводи порек 
хвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. </p> <p rend="Tekst">— А? — промуца он. — Иде 
е. </p> <p rend="Tekst">И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су с 
и од мене.{S} Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — по 
{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску соб 
ја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који им 
, да се не каже: како ништа не „печали“ већ једе готовину.{S} Мати ми скоро за оцем умрла.{S} З 
клони и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије  
ише шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране,  
долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био уго 
ла платна и свилене тканине које почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно п 
{S} А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу па је тера од куће зими, а она,  
не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, прво би наше двориште почи 
kst">Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама и да нас, иако бесмо још 
а на рад.{S} То паде у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте  
пазих да јој је још оно старо одело али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врат 
е, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено име наше.{S} А није знала сирота она да с 
 ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш. </p> <p ren 
лим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као  
и ти била дете а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу забор 
љда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ. </p> <p rend="Tekst">Погледах је зачуђено.{S} Њено 
, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и как 
д се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана не избиваше од нас. 
Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам ве 
е занела око твог спремања...{S} И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашу 
вога ручка. </p> <p rend="Tekst">— ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним 
не мицаху.{S} Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у неку  
у.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... </p> <p rend="Tekst">— Момак добар?...  
д је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде б 
 је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си штогод шила 
 од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупи 
 говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а  
 Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти  
ру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на со 
дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану 
то ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти 
Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. </p> <p rend="Tekst">Ти дрхт 
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ој вечери, ој слатка чекања</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi 
она песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, оп 
 И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залога 
и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S 
тају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то  
мија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама“ ... сан младости и с 
м!{S} Немаш ли кућу, него код ону стару вештицу си?...{S} А, а?... — И опет измахну да те удари 
селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти беше увек, од св 
„Николо, синко, немој бре чедо тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде 
а што више теја и лекова приправите.{S} Ви две ишле сте као сенке не дишући, не дајући чак ни м 
плотем...{S} Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у се 
је, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S 
 кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, усред дворишта, на простој асури, ти и мајка спават 
сити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко у 
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ој ви ноћи моји бели дани!...</hi> </p> <p rend="Tekst">Ох 
вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, донош 
ам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак...{S} Да, ниси ти 
а не дâ!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете како се бије, мучи и туче од оног њеног б 
kst">— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљену, згрчену над детет 
ијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади и 
 мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поско 
S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно ста 
.{S} Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} Увече, намештајући ме у пос 
ни и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас. </p> <p rend="Te 
угима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Ал 
вуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песм 
ке, златне паре?{S} ОД тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди 
 од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.{ 
рви пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помод 
нтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се в 
ати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна. </p> <p rend="Tekst">— Кад ћеш у  
 на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а 
ти, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакл 
риступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта,  
нственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и 
>— А? — тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима. — Што не спаваш?  
ску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе. </p> <p rend= 
 да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, филизење и пр 
ати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам  
роведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и умре!{S} Остави ме... </p> <p rend="Te 
кама, које ти кришом гураше, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да  
астрти, да се споља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам: </p> <p rend=" 
о, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S 
st">— ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на 
о, јако, кријући се да ме ко не спази и види!... </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">I 
р си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и зауст 
S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на с 
х преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеј 
/p> <p rend="Tekst">— Да нацрнем кућу и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. 
угодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостин 
е мати. </p> <p rend="Tekst">— Седи.{S} Видиш да нема никога! — и онда хладним, охолим, пуним н 
 </p> <p rend="Tekst">— Еве, ’аџике, да видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш боле.{S} Обиђи  
истина... али ти знаш боле.{S} Обиђи да видиш! </p> <p rend="Tekst">Мати узима, једе, и ма да ј 
д ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамот 
да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ра 
ије... </p> <p rend="Tekst">Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и по 
{S} Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} ОД тога  
 мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први  
 ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се м 
ена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа беше  
грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да остан 
 уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијен 
ући на рад да седиш код нас, не трчиш и вијеш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза 
Tekst">— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи је сузама.{S} Срце ми 
ичајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, 
пушке. </p> <p rend="Tekst">— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. </p> <p r 
 за косе. </p> <p rend="Tekst">— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну при 
">— Стано? </p> <p rend="Tekst">— Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам 
ногама. </p> <p rend="Tekst">— Стано! — Викнух. </p> <p rend="Tekst">Ти се трже и ослушну. </p> 
мо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето, свршио 
га мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га. </p> <p rend="Tekst" 
м образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава.{S} То  
мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (које ће бити сасвим непотребне — пошто ћемо пр 
ео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“.{S} 
ј набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с  
алу да засити.{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани 
већа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја п 
 кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале 
 чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место: „Доб 
у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње 
 и једно велико парче откинуто од лакта висаше ти; кроз шамију провириваше твоја коса занемарен 
 и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске,  
е ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час  
ше на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија беше велика, стара, са похрђал 
мљем; сан потока што поред куће тече са високим тополама, младим врбама, брестовима и меком, ув 
сима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан 
 <p rend="Tekst">И одоше.{S} Моја мајка Високо, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се... 
стима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} Понекад би се те 
цијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла“ и охолим материним поуздањем у мене, с 
заокруглиле се и издигле; пâс ти постао витак и обал...{S} Из целе тебе избијала је топлина, ме 
мој синко!“...{S} А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу па је тера од куће 
 била богата, из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам св 
сом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издаваше оштар а често и загушљив 
 тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{ 
ица по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а насред дворишта стар 
дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће.{S} Кроз грањ 
, топлији.{S} И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла.{S} Зато сам дању бивао о 
цила покривач, руке беле, пуне забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и р 
ас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења и мислећи да вам даје неку м 
и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех. </p> <p rend="Tekst">— Ш 
о код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; пр 
лео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну.{S} Слађе је сневати него ли з 
 охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! 
S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и  
ле; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се прошири и иск 
 сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да 
Волим те, волим... волим!... — И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно  
.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно 
териним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!{S} Нашто  
се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја с 
ила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} И 
 ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање. 
 за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже: како ништа не „печали“  
боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Ви две ишле сте као с 
га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином. </p> <p rend="Tekst">—  
И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} П 
удан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих. </p> <p rend="Tekst">— Што ме гледаш та 
мна да је види свет и припали јој свећу више главе. </p> <p rend="Tekst">Да бих избегао поздрав 
д ја, до само сузе?! ...{S} Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад сенке дрвећа падају  
ко хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на с 
и беше једнако у памети и због тога још више се једих. </p> <p rend="Tekst">— Што не једеш? — у 
 иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више мо 
 избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох а сав се тресох 
ом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајд 
оцрвене.{S} И, онако малена, она се још више згури и прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не знам,  
а кажем. </p> <p rend="Tekst">Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика  
S} Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је  
као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом. </p> <p r 
разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Пот 
лану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: </p> <p rend=" 
дим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од остале, али ипак си била нешто друго, нешто, шт 
кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава на 
 у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно  
осећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неос 
ла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да 
Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну 
младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и  
Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапр 
ан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залута 
је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти  
ишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као прут.{ 
а ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс по чита 
ладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испр 
као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш јела, али најв 
и те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући... </p> <p rend="Tekst">— — — — — — — — — — 
егово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и с 
 пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи п 
="Tekst">— Као сваки човек.{S} Одслужио војску.{S} Нема ни он никога, има нешто од имања и ово  
што сан оде те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али  
 ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! </p> <p rend="Tekst">Одозго, са укрштаних гран 
јих... </p> <p rend="Tekst">— Волим те, волим... волим!... — И све те више стисках, грљах, љубљ 
p> <p rend="Tekst">— Волим те, волим... волим!... — И све те више стисках, грљах, љубљах...{S}  
усне од мојих... </p> <p rend="Tekst">— Волим те, волим... волим!... — И све те више стисках, г 
="Tekst">— Ох... </p> <p rend="Tekst">— Волим те! </p> <p rend="Tekst">— О-о-х!... — И једва, м 
 — Тресеш се ти. </p> <p rend="Tekst">— Волим те! </p> <p rend="Tekst">— Ох... </p> <p rend="Te 
 јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: < 
 посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искр 
броте те тиме да твојој матери учини по вољи — милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда  
="Tekst">Ах! — Али не смем да пуштам на вољу својим осећајима.{S} Силом их задржавам да бих што 
на са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увучен 
и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви скочисмо око ње.{S} Једна баба ми  
 пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не до 
је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио 
, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухињска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да  
Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. </p> <p rend="Tekst">— Стано? </p> <p rend="Teks 
шиш.{S} После, пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље,  
ти се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Где је? — упита  
како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи 
е да не плаче — одговори ти затварајући врата. </p> <p rend="Tekst">У том једној баби, која беш 
и саучешћем, осећаја.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. 
о.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој бех 
к обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за друго 
то нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се одједном диже, истрже од матере и 
е ослободих, дахнух што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} П 
е наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гробља. </p> <p rend="Tekst">Је ли — да је овак 
 хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да 
пазих још неосушену велику сузу, кад се врати и рече: </p> <p rend="Tekst">— Свршено је! — И он 
а Господу! </p> <p rend="Tekst">Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. </p>  
и да је што боле притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пе 
кројиш женско одело.{S} И затим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти са 
"Tekst">У том се једна жена диже и пође вратима погурено. </p> <p rend="Tekst">— Што не седиш,  
 утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: </p> <p rend="Tek 
 то је... — И оде. </p> <p rend="Tekst">Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамира 
отрча заносећи се. </p> <p rend="Tekst">Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} В 
 хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвуко 
ој се — рекох ти шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опус 
д куће тече са високим тополама, младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.{S} Па  
енилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и ду 
Tekst">Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. 
ујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати от 
а, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољ 
end="Tekst">Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме — ш 
, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољ 
пасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дрхтао...{S} Упила 
rend="Tekst">— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у 
S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајућ 
! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, време је! — И заиста први петли певаху. </p> <p rend="T 
 и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко 
олу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега нео 
ам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, мати спреми велику котарицу  
p rend="Tekst">И испочетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке  
— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — И застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S 
за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у  
 комшилука, најдрскији удварач а у исто време и највећи опадач). </p> <p rend="Tekst">Ти би се  
d="Tekst">— Па друге године и пре овога времена си иш’о?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Св 
а ме кратко. </p> <p rend="Tekst">— Има времена.{S} Рано је. </p> <p rend="Tekst">— Па друге го 
поштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S}  
ву, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. </ 
често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, с 
а ми желе.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога 
ли мутан или грозничаво светао.{S} Имах врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење 
ње поста јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: </p> <p rend="Tekst">— Кољ...љ...јо! </p>  
д матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. </p> <p rend="Tekst">— Не, Николо!{S} Сла 
.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у 
логај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. </ 
в тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему нечега и престрашеног, и болног, 
Tekst">— Еве, ’аџике, да видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш боле.{S} Обиђи да видиш! </p>  
а си га, вила се око њега и заустављала га. </p> <p rend="Tekst">— Ја!{S} Што?{S} Кој ми што мо 
баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима. — Што не спаваш? </p> <p rend="Tekst">—  
ekst">— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове. </p> <p rend="Tekst">Приђох јој ближе.{S} Саго 
рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчи 
а.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песм 
а ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и р 
аклањаше дете и тихо, преплашено мољаше га: </p> <p rend="Tekst">— Не, не!{S} Немој сад, овде!  
 господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио!{S} А он? 
раде.{S} Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу д 
уни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...{S} А он 
, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. </p> <p rend=" 
но и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из соб 
ран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те с 
 твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га. </p> <p rend="Te 
о!{S} А он? ох! није крив! — Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мисл 
, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу  
е!{S} Добро је пошло оно.{S} Не пометај га...{S} Познаје се чија је крв! — рекао он. </p> <p re 
а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на 
, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје мек 
лваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом 
 као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. </p> <p rend="Te 
ила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби како би истакнутије стај 
о и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <p rend="Tekst">— Слатка си! —  
ало задужи код Доктора...{S} А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више чи 
{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше 
аја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког  
творих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „мо 
 чело.{S} Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си с 
 свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу;  
 врата за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене г 
сле у надницу. </p> <p rend="Tekst">— А где је он? </p> <p rend="Tekst">Ти поче да муцаш.{S} Бе 
а си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало 
не да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда  
ш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. 
 <p rend="Tekst">Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. </p> <p rend="Tekst" 
и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничк 
t">Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако  
и приступити.{S} Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамиј 
о потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и ок 
, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође 
 гурање код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним 
идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, усред дворишта, на простој асури, ти и мајка сп 
елу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста 
ако у сељачком оделу, али тебе кићаше и гиздаше као најбогатију.{S} Каква ли беше тада!{S} У ша 
о.{S} За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног.{S} А и тебе мајка у 
х се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараш 
ишта! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена 
лице и нос умало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и  
Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија  
бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, иђаше ти.{S} А ход ти беше брз, лак.{S} Како да  
а ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљену, згрчену над дететом у крилу, брзо узе  
ске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање нек 
е из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је хладно, али си ти једнако дете уто 
тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као д 
 Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене 
и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и ск 
покривач, руке беле, пуне забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разгол 
а је види свет и припали јој свећу више главе. </p> <p rend="Tekst">Да бих избегао поздраве и и 
више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши  
, а?... — И опет измахну да те удари по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено мољ 
екамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гробља. </p> <p rend="Tekst">Је ли  
и грозничаво светао.{S} Имах врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење беше ми му 
аспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике тво 
? </p> <p rend="Tekst">Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе 
 Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зр 
оле притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме 
ве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече л 
} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога? </p> <p rend="Tekst">Т 
уша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у кри 
ја!{S} Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. </p> <p rend="Tekst">— Зар си ти таква? 
дом, у трави, поклопљена ничке и увивши главу у твоју „бошчу“ јецаш и плачеш за мном! </p> <p r 
 метла ти испала из руку, а ти оборивши главу тареш чело и намешташ косе и то полако, мучно.{S} 
талан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну. </p> <p re 
.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и у 
S} Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила т 
end="Tekst"> <hi rend="italic">Хајдучку главу, бабо, ношаше!</hi> </p> <p rend="Tekst">— Ха-ха- 
: </p> <p rend="Tekst">— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бл 
p rend="Tekst">Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из г 
 собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: </p> <p rend="Tekst">— Тето, ту ли си? </p> <p re 
 „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под твојим прозором кад те др 
 чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, прист 
лог дана да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дош’о мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао 
дном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: </p> <p rend="Tekst">— А чекај ћерко мајчина.{S}  
ви пут видела у животу, такав беше твој глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја!{S} А ти? </p> <p r 
стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом ос 
та јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: </p> <p rend="Tekst">— Кољ...љ...јо! </p> <p ren 
d="Tekst">Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. </p> <p rend="Tekst">Из 
отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и п 
су јаче пиштале и биле, те са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростир 
 охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи  
 Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством 
е, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена  
е прошири и искривуда.{S} Преко његових глатких каменова нахвата се нежна, мека маховина, трава 
је ’аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?... </p> <p rend="Tekst">Ето, знао сам ја то, слу 
врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе 
ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, филизење и прашење д 
то ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене, чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша ј 
— звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те строго, наставих: — Имам нешто да ти кажем 
, да ми као рођену брату угађаш и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку мој 
а ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђ 
rend="Tekst">— Мајка те зове! — И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се и избацујући из 
 не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је: </p> <p rend="Tekst 
м а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси св 
{S} Борио сам се, мучио, ломио, и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену, тек у процв 
зо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се п 
 зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми желе.{S}  
d="Tekst">Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув,  
поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам: </p> <p rend="Tekst">— Нано?! 
њем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p rend="Te 
светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохан 
ј матери приступити.{S} Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црно 
иђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на  
дели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код  
ет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер. </ 
 сну.{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и теш 
а, раскошна снага срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља. < 
ле по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је о 
е осетих. </p> <p rend="Tekst">— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Изиђи сине, да не гледаш. </p> <p rend="Tekst">— А што? </p> <p rend="Tek 
 пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека ч 
дело, у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да прод 
{S} Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.{S} Са улице била је ограђе 
 свега ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и бела 
изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох а сав се тресох од неког чудно 
} Седох а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који је у мени полако кипио 
rend="Tekst">Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам она 
абраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, к 
у. </p> <p rend="Tekst">— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — уплашено па  
а се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сме 
ање код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злу 
м да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Спавај, чедо, одмори с 
адовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Тво 
јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђе 
грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако!{S} Ви ст 
 се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узел 
шалиш!... </p> <p rend="Tekst">И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{ 
 друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ну ово бављење код куће у 
х код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од 
кла би: </p> <p rend="Tekst">— Можеш да говориш шта хоћеш! </p> <p rend="Tekst">Ето тако је то  
га се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око 
јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа  
онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо зај 
учини по вољи — милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени, вама. </p 
знемогао и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S 
e="14">IV</hi> </p> <p rend="Tekst">Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и  
ано је. </p> <p rend="Tekst">— Па друге године и пре овога времена си иш’о?{S} Ваљда имаш сада  
године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет о 
уке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који  
он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из  
узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дрхтао...{S} Упила ми се беше ти у па 
{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са 
га и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То 
S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мен 
у.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно 
усти те да се што више рашири и разлије горчином. </p> <p rend="Tekst">— Што питаш? — одговорих 
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој син 
на руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не дâ!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде он 
а те је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути чедо моје!...  
 писано! </p> <p rend="Tekst">— Не ’ули Господа!{S} Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, 
="Tekst">— Није крив господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бо 
/p> <p rend="Tekst">— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њ 
лно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и б 
— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Није крив господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше н 
ближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{ 
А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ето, хвала Господу! </p> <p rend="Tekst">Мати се врати из кујне гд 
увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна, повучена.{S} У целом њеном т 
нце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и бех засео те читах неки роман.{S} Свет 
 оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и к 
ести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право т 
свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом ико 
ебрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби како би истакнутије стајало.{S} Цео дан 
тије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, сниској, поцрнелој соби, која беше лепо нам 
ћ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет 
е каже: како ништа не „печали“ већ једе готовину.{S} Мати ми скоро за оцем умрла.{S} Зато сам б 
 а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се  
е.{S} Отац ми беше умро пошто упропасти гоТово све имање на разне послове који му никад нису по 
а јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред п 
редака.{S} Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су с 
па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{ 
p> <p rend="Tekst">Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се тр 
е кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S}  
 то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин То после отишло...{S} И онд 
 се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: </p>  
ке.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, б 
st">Одједном чу се крхање плота, пуцање грања и глас: </p> <p rend="Tekst">— А чекај ћерко мајч 
>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо. </p> <p rend="Tekst">Ти брзо остав 
набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец те осветљује 
лаве склопило се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која  
да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. </p> <p rend="Tekst">— Стано! — 
 —</p> <p rend="Tekst">Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распро 
 да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. </p> <p rend="Tekst">— А? — промуца он. 
апоље, у башту и поток, те да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила...{S} Да чек 
ешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог ч 
евија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви скочисмо око ње.{S} Једна ба 
чим и сатирем себе?!... — И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса т 
м... волим!... — И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену узам 
ки раздрага шевина и славујева песма из грмља.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам ви 
и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред куће тече са високим топол 
 лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те  
атере, исплакане, с главобољом, врате с гробља. </p> <p rend="Tekst">Је ли — да је овако било?  
за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, мати спреми велику котарицу и наслаже све: пите 
 зачине.{S} Нарочити момак то однесе на гробље.{S} Твоја мати дође, и, да не би изгледало да он 
 пићем.{S} Око њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке носећи велике торбе з 
ости, помешано с мирисом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издаваше ошт 
 несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имах врло честу главобољу или нес 
d="Tekst">— Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. </p> <p rend="Tekst">— Ун 
же са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топл 
е и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пâс ти постао витак и о 
некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле 
шко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах: „Добро 
 јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део 
та се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима. </p> <p rend="Tekst">— Ја те зовем — рекох јач 
зо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: </p> <p rend="Tekst">— ’Аџике, зар то? </p> < 
лашен. </p> <p rend="Tekst">— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи  
st">— Нана моја!{S} И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Нико 
 месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти грцаше и плакаше.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам 
кала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S}  
у и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим пр 
 од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, зв 
аше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врб 
 беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу 
а скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она н 
Tekst">— А што ти не једеш? — питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш. </p> <p rend="Tekst"> 
Подметало вам се неко улагивање и силом гурање код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о том 
но, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући... </p> <p rend="Tekst">— — — — —  
ма, јабукама и крушкама, које ти кришом гураше, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак,  
end="Tekst">— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умал 
м на тебе, што нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се одједном диже, истрже 
rend="Tekst">Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже упл 
стабала од крушака и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред куће те 
пуцаних стабала од крушака и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред 
рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. </p> <p rend="Tekst">Деде сад кажи ми тога, који  
оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би так 
им угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни страхопошт 
лађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и тешка, хладна 
ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ...{S} Она може и после, што остане од њега, да једе. 
то беше, ни црном Циганину Господ да не дâ!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете како с 
 знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и ср 
е од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. </p> <p rend="Tekst">— Не, Николо!{S}  
} Она може и после, што остане од њега, да једе. </p> <p rend="Tekst">И затим, пошто ја напуним 
 од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она цел 
ekst">А после?{S} Мајка је моја желела, да ја постанем оно што мој отац не беше, да повратим из 
икад.{S} Ујутру, пошто се да кокошкама, да оне прво окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по к 
 је он опет предузимао више ради света, да се не каже: како ништа не „печали“ већ једе готовину 
а да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по  
} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њ 
S} Изгледаше да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, ф 
је: </p> <p rend="Tekst">— Еве, ’аџике, да видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш боле.{S} Оби 
 силно — што да не?...{S} Кости ’аџике, да одморим!{S} Расипа се по поље... </p> <p rend="Tekst 
радим.{S} Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Б 
а, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане, да се не би познало.{S} Све средиш, загасиш ватру на ог 
а сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста 
, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, к 
ече: </p> <p rend="Tekst">— Изиђи сине, да не гледаш. </p> <p rend="Tekst">— А што? </p> <p ren 
 како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како ме је, кад је почела  
аше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете не гледајући н 
кама и крушкама, које ти кришом гураше, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја ма 
а ја постанем оно што мој отац не беше, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјај 
днесе на гробље.{S} Твоја мати дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом,  
што добро умеси, она доноси нама.{S} И, да то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући  
ост.{S} Никад њу није могао ко да види, да она ради какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивењ 
се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и 
ошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се споља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам,  
Никад се не осећах тако чио, свеж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, 
е и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам  
и.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда з 
Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна 
 се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те  
аљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, ка 
 и поносили?...{S} Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S}  
си наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му кажем: „Ја остави’, човеку, повелико и од тебе и  
 зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дла 
на, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око  
t">— Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Са 
ликим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он занос 
леду и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. </p> <p rend="Tekst">— Ако могу. 
, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: ча 
скреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и ра 
 протеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох, да није било те твоје слепе преданости, поверења и љуба 
адовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи. </p> <p rend="Tekst" 
уштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш и да ме гледајући смешиш  
 засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: </p> <p rend="Teks 
t">Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од т 
мирао.{S} Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} ОД 
и мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што нас он узнемирава.{S} Он гу 
помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не про 
 кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински ра 
ој, свакидашњој калдрми.{S} Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему беше она?{S} 
пљускује свежина и мирис зеленила...{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, 
â и тешка, хладна, самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе,  
..{S} Знао сам ја све то, па ипак...{S} Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша 
олу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре не 
суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се се 
већ толико пута казиван, свој живот.{S} Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике 
еда запита: „Жено, кога остави тамо?{S} Да се не угаси наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да  
d="Tekst">— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам. </p> <p rend="Tekst">— Још мало — одговорих ти 
амо?{S} Да се не угаси наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му кажем: „Ја остави’, човеку, п 
е и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропал 
ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провел 
 с гробља. </p> <p rend="Tekst">Је ли — да је овако било? </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSi 
поновиш чишћење. </p> <p rend="Tekst">— Да не мислиш о Николи? (твој, из комшилука, најдрскији  
о? — упиташе те. </p> <p rend="Tekst">— Да нацрнем кућу и видим дете да не плаче — одговори ти  
Сузе ми навреше. </p> <p rend="Tekst">— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! </p> 
 никакав осећај. </p> <p rend="Tekst">— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш? </p 
те то хоћеш...{S} Боље мртву у „ковчег“ да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то.. 
веж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, 
"Tekst">Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје  
 залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. 
ћи да се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како 
 ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај 
ла болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу  
си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га,  
њишту, лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то  
у у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како ниј 
ћности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљев 
ем“ од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, 
о ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо погле 
ли је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И затим се опет врат 
 </p> <p rend="Tekst">— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове. </p> <p rend="Tekst">Приђох јо 
 <p rend="Tekst">Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би т 
ваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах 
уву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугод 
а се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дош’о мекши, топ 
ко детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, 
гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе. </p> <p 
но име наше.{S} А није знала сирота она да се опадање породица не зауставља тако лако и брзо, п 
дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, в 
 Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу,  
 жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. </p> <p rend="Tekst"> 
, што си бедан! — вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се  
орих туробно. </p> <p rend="Tekst">— Па да знам, синко! </p> <p rend="Tekst">— Кад будем свршио 
изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је  
ам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, с 
 знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву св 
живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ увели 
сти, поверења и љубави, ја бих знао шта да радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од ос 
раво тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског 
рница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дет 
> <p rend="Tekst">— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме. </p> <p rend="Te 
ја те мајка увек остављаше идући на рад да седиш код нас, не трчиш и вијеш се по улицама и чарш 
ег миља. </p> <p rend="Tekst">— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} 
иде у друштву с њом, тражи од ње штогод да јој понесе. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, ’аџике.{S} 
м. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не дâ!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете  
бља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договор 
ка је ’аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?... </p> <p rend="Tekst">Ето, знао сам ја то,  
, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, 
само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође ова 
nd="Tekst">— Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш. </p> <p rend="Tekst">— Ја те зовем, ја.{S} С 
он. — Идем ’аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се али се повађаше.{S} Мати му ис 
ама“ ... сан младости и среће!{S} Хајде да сневамо: </p> <p rend="Tekst">Били смо комшије.{S} Т 
ад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <p rend="T 
мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим 
де, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за  
 у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра  
аш ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ...{S} Она може и после, што остане од њега, да је 
м чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији. </p> <p rend="Tekst">И ти 
 је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, мати спреми велику котарицу и насл 
 да она То једе само из доброте те тиме да твојој матери учини по вољи — милост.{S} А кад ми шт 
шло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад с 
Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотона, онда бацам све и једва чекам кад ћу д 
ући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот.{S} Да из 
.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више  
Tekst">— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. </p> <p rend="Tekst">Уђох, ста 
а целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и умре!{S} Остави ме... </p> 
дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!... </p> <p rend="Tekst"> <hi  
а.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем с 
 спреми, као никад.{S} Ујутру, пошто се да кокошкама, да оне прво окусе кувану пшеницу, ја онда 
st">— Читаш ли? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах. </p> <p rend="Tekst">Случај 
 тебе остави, тебе искру, чедо моје, те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на она 
е, излетимо напоље, у башту и поток, те да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила 
нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш и да ме гл 
е и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином. </p> <p rend= 
стајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти д 
="Tekst">— Да нацрнем кућу и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. </p> <p re 
е, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, п 
дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње штогод да јој понес 
ш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и бе 
где је он? </p> <p rend="Tekst">Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно. </p> <p rend= 
аносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухињска врата.{S} Ти си се скаменила, мати  
 мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Го 
твори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код До 
Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за врем 
е склањала и била у бризи.{S} Изгледаше да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до  
ми је! </p> <p rend="Tekst">Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше 
ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао том 
е, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код н 
ребне — пошто ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашиц 
а, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан.{S} И да у 
 те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем 
 тебе, љубљен, проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим 
обож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму.{S} Ти се зап 
почеше већ да зуцкају, причају о нама и да нас, иако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <p 
 на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим. </p> <p rend="Tekst">Ну ово бављење код кућ 
ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Ви две ишле ст 
{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сахраним, свршим, јер ми је било тако неу 
; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из грм 
служиш, да ми као рођену брату угађаш и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сва 
 сенке не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слуш 
 — тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима. — Што не спаваш? </p>  
га истина... али ти знаш боле.{S} Обиђи да видиш! </p> <p rend="Tekst">Мати узима, једе, и ма д 
{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш.{S} Затим се врати.{S} На глав 
Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу нано, с 
е знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још неосушен 
 </p> <p rend="Tekst">И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али ка 
питкује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја тв 
S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави 
же, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли.  
ле вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза ку 
нако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами.{S} Као да осећаше неки страх од мене. 
 рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошт 
 дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осе 
ма више као из неког сажаљења и мислећи да вам даје неку милост и тиме своју дужност испуњава.. 
ако је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи  
ко одело.{S} И затим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код свој 
е.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, н 
 у „ковчег“ да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...“ А ја њу само, ’аџике, њу  
ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо јој вежем „чајку“ како је она  
својим осећајима.{S} Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би.{S} А било је много 
та ти је? — питам те задовољно јер знам да о мени мислиш. </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — одгов 
љан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко  
S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем али не могах.{S} Стис 
 од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. </p>  
 </p> <p rend="Tekst">Ах! — Али не смем да пуштам на вољу својим осећајима.{S} Силом их задржав 
ла!{S} И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Не, не!{S 
 ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам. </p> <p rend="Tekst"> 
ке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: </p> <p 
kst">Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. </p> <p rend="Tekst">— Стано 
Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем т 
ш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигну 
е мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то 
ивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога јо 
ли си? </p> <p rend="Tekst">Нисам могао да се макнем од силна, неугодна, и тешка, помешана са б 
сећах тако чио, свеж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гл 
ао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S}  
било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз про 
а ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми: </p> <p rend="Tekst">— Д 
 прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она,  
че му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек  
то ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, кре 
 Избегавала си да останемо сами.{S} Као да осећаше неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепања  
но беше мојој матери приступити.{S} Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, п 
шим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни с 
беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га 
гледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и зас 
 каквом осећају, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој  
 крчити за игре...{S} Ја?{S} Испрва као да се ослободих, дахнух што сам те скинуо с врата, али  
огнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја ва 
 мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; с 
 си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што нас он 
ад би те моја мајка послала зашта и као да си се тиме и поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер 
вено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми ник 
ко мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Мол 
ла, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред теб 
ако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта  
идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сахраним, свршим, јер 
кши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла.{S} Зато сам дању бива 
н оде те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала  
ји би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже: </p> <p rend="Tekst">— Нано! не љути се, а 
 Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љуба 
ам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а ос 
ојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да она ради какве тешке послове.{S} Сем плетив 
 ти.{S} А ход ти беше брз, лак.{S} Како да те не памтим кад долажаше к нама?{S} Прелазиш преко  
пијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава.{ 
ерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуц 
st">— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!... </p> <p rend="Tekst">И сви су говорили  
о, одмори се...{S} Седи, дома нема нико да те чека. </p> <p rend="Tekst">И мајка ти, држећи те  
ешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио,  
 Твоја мати дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње штогод  
т ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме да твојој матери 
ремена си иш’о?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ. </p> <p rend="Tekst">Погледах 
 може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{ 
.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. </p> <p rend="Tekst">— Тета ли ме зове?  
ким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p 
="Tekst">— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем. </p> <p rend="Tekst">Ти кликну: </p> < 
е чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату 
још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S 
не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склони 
ше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се 
nd="Tekst">— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — 
="Tekst">— Ништа! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше  
 викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умало што не паде. — Дом 
ранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зи 
— или певаше или плакаше...{S} Ко ће то да зна? </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">V< 
="Tekst">— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S} Кости ’аџике, да одморим!{S} Расипа се по  
st">— Хајде, ’аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем. </p> <p rend="Tekst">— Па нема ништа, Ма 
d="Tekst">— Зима, Стано — рекох тек што да кажем. </p> <p rend="Tekst">Ти се још више згрчи.{S} 
а да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, 
ајући те строго, наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. 
латна и свилене тканине које почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђ 
>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама и да нас, иако бесмо још дец 
 жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему нечега и престрашеног, и болн 
е се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али ’аџика је ’аџика!{S} Зар ће она још и  
S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и ша 
— поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хо 
 давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити.{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се 
>— Ништа! — одговараш ти и узимаш метлу да поновиш чишћење. </p> <p rend="Tekst">— Да не мислиш 
 правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <p rend="Teks 
ицу си?...{S} А, а?... — И опет измахну да те удари по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, 
kst">— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли? </p> <p rend="Teks 
али и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. </p> <p rend="Tekst">Деде сад кажи ми тога, 
ако ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог пра 
d="Tekst">— Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. </p> <p 
на, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми пост 
пред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје л 
а није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...{ 
у ово? — питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S}  
 у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обично 
<p rend="Tekst">Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколи 
 погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна. </p> <p rend="Tekst">— Кад ћеш у школу? 
ли заједно.{S} Али ја, ах ја, већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мог 
 кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело али већ уласкано.{S} Први 
не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, зауст 
ена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој в 
шањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у 
{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S 
nd="Tekst">— Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. </p> <p rend="Tekst">— Не, не... доћи ћу. 
 </p> <p rend="Tekst">— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам. </p> <p rend="Tekst">— Још мало —  
 <p rend="Tekst">— Што, Николо, не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као  
 рекла би: </p> <p rend="Tekst">— Можеш да говориш шта хоћеш! </p> <p rend="Tekst">Ето тако је  
 </p> <p rend="Tekst">И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, 
о ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, 
 упита ме: </p> <p rend="Tekst">— Нећеш да се љутиш? </p> <p rend="Tekst">— Не.{S} Шта? </p> <p 
">— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш? </p> <p rend="Tekst">— Не могу, Бога ми 
е видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш не 
. </p> <p rend="Tekst">— Седи.{S} Видиш да нема никога! — и онда хладним, охолим, пуним неког п 
а ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако м 
 пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врел 
 свећу више главе. </p> <p rend="Tekst">Да бих избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људ 
износе зли језици. </p> <p rend="Tekst">Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете а 
 тек само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја све, ’ 
 по мало преклопи му имање.{S} И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити.{S} Продаде и 
S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити.{S} Пр 
не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учењ 
своје куле на мени и можда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу 
даваше снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све вре 
, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој синко!“...{S}  
/p> <p rend="Tekst">— Хајде, ’аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем. </p> <p rend="Tekst">— П 
 као из неког сажаљења и мислећи да вам даје неку милост и тиме своју дужност испуњава...{S} И  
е.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако 
 — питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш. </p> <p rend="Tekst">— Па такав је ред — одговар 
едало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш јела, ал 
 Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али ’аџика је ’аџика!{S} Зар ће она ј 
Ви две ишле сте као сенке не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за  
.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми 
о се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти истицаше се доста приметно из 
шће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма  
Tekst">Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намести и спр 
 гураше, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пут 
p> <p rend="Tekst">— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџи 
d="Tekst">Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али ви 
 као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао: </p> <p rend="Tekst">— А,  
 мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан  
чуло, а тако и споља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, к 
 задушница, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намести и спреми, као никад.{S} Ујутру, п 
радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сахраним, свршим, јер ми је било та 
оби како би истакнутије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, сниској, поцрнелој соби, 
стајала, црна барица по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а нас 
ни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. 
.{S} Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од ког 
p> <p rend="Tekst">А ти?{S} Беше сваког дана код нас.{S} Твоја те мајка увек остављаше идући на 
нам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Х 
 Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало. </p> <p rend="Tekst">И тако ми бесмо сви  
 и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дош’о мекши 
оцвату. </p> <p rend="Tekst">Али једног дана, у први сумрак, кад сунце клони и расипа жарку рум 
рош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана не избиваше од нас.{S} С мајком спремаше ми ствари 
врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно ж 
онда вама.{S} За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери.{S} А твоја 
и ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како са 
 и туге. </p> <p rend="Tekst">И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалу 
 а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти  
за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше 
 <hi rend="italic">Ој ви ноћи моји бели дани!...</hi> </p> <p rend="Tekst">Ох, па знаш ли кад т 
е нећу с тобом имати посла.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се  
.. не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?{S} Не љ 
И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше упл 
те радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми желе.{S} С тобом сам се разгов 
, и, тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим! </p> <p ren 
брази нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. </p> <p 
х само јаче песнице у трави и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, ок 
ом кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати 
ти хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S} Кости ’аџике, да одм 
.{S} Ја?{S} Испрва као да се ослободих, дахнух што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати с 
дале, рекоше ми: </p> <p rend="Tekst">— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала.  
тељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <p rend="Tekst" 
у, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти беше увек, од свију 
то више теја и лекова приправите.{S} Ви две ишле сте као сенке не дишући, не дајући чак ни муви 
tSize="14">IV</hi> </p> <p rend="Tekst">Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођо 
јка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти в 
љевала, а друго, што си је ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <p rend="Tekst">И, као што 
 тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке“ спрам месечине а једно 
ше бунара била је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“.{S} С леве стране беше од 
 башту, долазим пред кућу где ви, усред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти с 
ћ и код наше.{S} Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила 
 често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, ме 
ечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у 
... </p> <p rend="Tekst">И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан,  
аустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дођ 
ученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик 
рушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се прошири и искривуд 
е, кошуље, пешкири, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслаг 
{S} А ти беше увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка иђ 
сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо?{S} Да се не угаси 
почињу да је гуше. </p> <p rend="Tekst">Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} К 
е где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима сад 
ама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злур 
 откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче  
викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. </p> <p rend="Tekst">Уђох, стадох.{S} Чудна и теш 
а ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, прода 
ула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело 
рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи пор 
Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах. </p> < 
њи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избил 
 ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с је 
е, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на! </p> <p rend="Tekst">Из  
> <p rend="Tekst">— Па, шта могу ја?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — 
смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше п 
е се али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе де 
те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За то 
, згрчену над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што с 
елене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се 
неси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало. </p> <p rend="Tekst">И тако ми 
огом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час 
ем ’аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се али се повађаше.{S} Мати му истрже дет 
те удари по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено мољаше га: </p> <p rend="Tekst" 
у те тако силно да ти посрну пригрливши дете и умало што не паде. — Дом!{S} Немаш ли кућу, него 
 rend="Tekst">— Да нацрнем кућу и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. </p>  
а сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима 
S} Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна х 
S} Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете како се бије, мучи и туче од оног њеног бесника.{S 
...“ А ја њу само, ’аџике, њу једну, то дете, ’аџике, имам, па?! ... — И опет је загуши плач. < 
— Хајде, хајде! ... — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишл 
ити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане 
одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена.{S} На теби беше 
д, оборене главе, скупљену, згрчену над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту сел 
{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну руку узе дете, а 
отна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу сву ис 
зици. </p> <p rend="Tekst">Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете а не и ја.{S}  
причају о нама и да нас, иако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <p rend="Tekst">Да, били  
о, спавај.{S} Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“. </p> <p rend="Tekst">Рукама пипам  
а?{S} Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис.{S} Плаве, велике очи оборила си доле и ного 
st">— Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. </p> <p rend= 
t">— Чекај! — И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу 
беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кри 
овори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, 
/p> <p rend="Tekst">У том се једна жена диже и пође вратима погурено. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
по поље... </p> <p rend="Tekst">Мати се диже дотерујући шамију. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо  
та слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари  
ну силно врата и уђе.{S} Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да г 
удим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао са 
буди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стар 
пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p 
пове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане, да се не би познало.{S} Све ср 
...{S} Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. </p> <p rend="Tekst">— Нека, тето, нека — бр 
а распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жен 
 као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш,  
е на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“ ...{S} Из свега истицаше се твоја рука, 
варао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, 
те, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу тар 
е на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе 
равите.{S} Ви две ишле сте као сенке не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте 
ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ствара 
топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим. </p> <p rend="Tekst">— Тета 
hi> <seg> </seg> <hi meTypesetSize="16">ДНЕВНИКА)</hi> </head> <p rend="Tekst">„— — — <hi rend= 
е.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја са 
сма, и после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: ,,и од мене“.{S} То је било све.{S} Н 
мна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповим 
!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?! ...{S} Не повратих више те ноћи кад месе 
џику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... </p> <p rend="Tekst">— Момак добар?. 
 беше му празан „реденик“ од куршума, а до нега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и 
не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, филизење и прашење дувана  
 јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Б 
ала све.{S} Одједном уђе и ти.{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а дес 
се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. </p> <p rend="Tekst">— Дом 
нтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место: „Добро јутро“ Ти рече: </p> 
илук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: ш 
 све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!{S} Нашто спомињати све оне жеље и  
 ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <p rend="Tekst">Па знаш ли — кад дођ 
 ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонул 
од које се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће беше стари бунар а око њега наслаг 
имо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <p rend="Tekst">Па знаш ли — кад дође задушн 
, испит... </p> <p rend="Tekst">— Момак добар?... </p> <p rend="Tekst">— Као сваки човек.{S} Од 
на. </p> <p rend="Tekst">— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не пометај га...{S} Познаје се ч 
и по вољи — милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени, вама. </p> <p 
рекиданим плотем...{S} Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продал 
досмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, да то не би изгледа 
ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе: </p> <p rend 
..{S} Дође до мене, спази ме, и место: „Добро јутро“ Ти рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре тета? 
 се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у 
 би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме да твојој матери учини по вољи — милост 
ебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одел 
 те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти долазиш с пуним чанком свачега.{S} За 
и после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: ,,и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси с 
ако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим! </p> <p rend="Tek 
га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже и сишем, сишем...{S 
неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли  
устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање т 
хо, окрећући се и за зирући од свачега, дође ти њихајући се. </p> <p rend="Tekst">Пружи ми руку 
 лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем р 
рену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. </p> <p rend="Tekst"> 
 у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место: „Добро јутро“ Ти рече: 
но. </p> <p rend="Tekst">Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али н 
робирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, мати спреми велику кота 
. </p> <p rend="Tekst">Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих?{S} То је једини дан када ма 
ришом гураше, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећн 
азлено. </p> <p rend="Tekst">Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сун 
} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <p re 
омак то однесе на гробље.{S} Твоја мати дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштв 
на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са 
nd="Tekst">— Не знам.{S} Сад нешто рано дође. </p> <p>(1899)</p> </div> </div> </body> </text>  
.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили 
зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо. </p> <p rend="Tekst">Ти брзо остави рад и т 
аставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. </p> <p rend="Tek 
ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме ди 
нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујн 
лас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} 
ка уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, ј 
и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... </ 
на.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, 
ела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{ 
ежина и мирис зеленила...{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гр 
јеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине  
ко силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га оп 
олако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: </p> <p r 
и ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка 
ли га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...{S} А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа 
е брз, лак.{S} Како да те не памтим кад долажаше к нама?{S} Прелазиш преко потока а ручице си д 
 тих, дубок, као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих 
 планух. </p> <p rend="Tekst">— Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. </p> <p rend="Tekst">— 
је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце 
">Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се 
сео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одјед 
ета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми ш 
тко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гл 
одну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој  
зим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, усред дворишта, на простој ас 
ене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби и љубим те... </p> <p rend="Tekst">После 
> <p rend="Tekst">Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох увече, опет 
неугодно. </p> <p rend="Tekst">Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва прес 
аве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза куће, у поток, 
ам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: </p 
амо, као што смо се и договорили.{S} Ти долазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем 
очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, ску 
терина писма, и после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: ,,и од мене“.{S} То је било  
а увис.{S} Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја ус 
о знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што 
 пригрливши дете и умало што не паде. — Дом!{S} Немаш ли кућу, него код ону стару вештицу си?.. 
исну те за косе. </p> <p rend="Tekst">— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти пос 
{S} Седи, Маријо, одмори се...{S} Седи, дома нема нико да те чека. </p> <p rend="Tekst">И мајка 
{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско 
зо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво  
 прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс по читаве дане 
стадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S}  
пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, в 
им тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад 
{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, да то не би изгледало као поклон, он 
 По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљ 
ограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин 
и друго: као ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшениц 
носим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и 
а од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза куће, у поток, који сад б 
 узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу меће 
 ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши колена и пробираш ш 
 дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{ 
мали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и ос 
 кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са 
цаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, 
ће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира 
> <p rend="Tekst">Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. </p> <p rend="T 
{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као ро 
опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало 
а.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да 
 бављење код куће убрзо ми је постајало досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да  
земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује па још и ово... </p> <p rend="Tekst">— Нека, н 
 нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде! ... — И 
им ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у в 
 нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од  
 штошта, што се не може лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало. </p> <p rend="Tek 
х даље а оно облина руку ти истицаше се доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек  
и и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз з 
 ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, л 
о доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас 
њу истицаше се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да 
d="Tekst">Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели  
— уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хла 
ље... </p> <p rend="Tekst">Мати се диже дотерујући шамију. </p> <p rend="Tekst">— Хајдемо — реч 
даљим. </p> <p rend="Tekst">— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу! </p> <p rend="Tekst">И ошинувши ме сј 
ове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима. </p> <p rend="Tekst">— Ја те 
сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би јој око засузило к 
.{S} А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по 
 да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дош’о мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да више 
<p rend="Tekst">— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове. </p> <p rend="Tekst">Приђох јој ближ 
ју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер је о 
{S} А твоја мати као и пре.{S} Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад.{S}  
и били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја ма 
ници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти  
раж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана  
жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни г 
шена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изглед 
ише те ноћи кад месечина сја, кад сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губ 
..{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запе 
 мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погл 
{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућ 
падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше 
 сам то ја, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржи 
} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асури  
на шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокт 
} И пригрљену, потпуно припијену узаме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S}  
 После, пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, у башту 
о бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и и 
 чека. </p> <p rend="Tekst">И мајка ти, држећи те заспалу на крилу, подаље, уз зид, седа.{S} По 
ш ти?{S} Њега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кућ 
ленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брз 
дницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на! </p> <p rend="Tekst">Из чаршије, са  
 је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује па још и ово... </p> 
 нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{ 
Салче запева под твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше 
.{S} Рано је. </p> <p rend="Tekst">— Па друге године и пре овога времена си иш’о?{S} Ваљда имаш 
и је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, 
и да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог 
p> <p rend="Tekst">— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!... </p> <p rend="Tekst">И с 
о старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећ 
о ми бесмо остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу с 
ла.{S} Јер једно што нам бесте комшије, друго што од познаника и родбине не имађасте никога, за 
а, шта могу ја?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она. </p> 
вот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си је ти служила и дворила као рођена кћи. < 
— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли:  
орио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим. </p> <p 
 послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су с 
 Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: као ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а в 
{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Из 
 вишу од остале, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са 
Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као  
држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, 
о шта да радим.{S} Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу  
ekst">Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана не 
сте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења и мислећи  
да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње штогод да јој понесе. </p> < 
рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: </p> <p rend="Tekst">— Тето, ту ли си? </p 
 ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и т 
 бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} П 
скања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Зна 
ти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. </p> <p rend 
ћи вреле усне на моје голе руке, ја сам дрхтао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једр 
о сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као д 
 плач. </p> <p rend="Tekst">Ја сам само дрхтао и стрепио. </p> <p rend="Tekst">— А јавља ли се  
е радовах што се отресох тебе, час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спа 
 вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се 
.{S} Чекаћу те. </p> <p rend="Tekst">Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не 
 </p> <p rend="Tekst">Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, пода 
 Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и зан 
колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опе 
не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће 
тка си! — И упих моје усне у твоје тако дубоко и јако... </p> <p rend="Tekst">— Ох! — Тресеш се 
уша да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на! </p> <p  
свој рад: окопавање, филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним  
познам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} 
ко је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи. 
} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и 
жда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилич 
час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило једва приметно руменило, а бујн 
је винова лоза, а насред дворишта стари дуд — „шандуд“.{S} С леве стране беше одмах поток, а из 
вале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се пр 
гао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничке и увивши главу у твоју 
етуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских 
ђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под  
ћи да вам даје неку милост и тиме своју дужност испуњава...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неос 
 светлости, помешано с мирисом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издава 
и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које ти кришом гураше, да  
иха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти п 
етка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђа 
 младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени.{ 
на, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе 
даше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се нада 
> <p rend="Tekst">— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! </p> <p rend="Tekst">Одо 
травом.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине 
е.{S} Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана 
пода!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио!{S} А он? ох! није крив! — Брани 
и Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио!{S} А он? ох! није крив! —  
 га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...{S} А он, з 
ог, и болног, и очајног бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтел 
 нежне, топле коже и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказа 
ти и погледа ме. </p> <p rend="Tekst">— Е? — тргох се. </p> <p rend="Tekst">— Мани, синко! — Од 
ekst">Ти кликну: </p> <p rend="Tekst">— Е па то је... — И оде. </p> <p rend="Tekst">Вратих се,  
 матер, моли је: </p> <p rend="Tekst">— Еве, ’аџике, да видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш 
 једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно ул 
у страну. </p> <p rend="Tekst">— Ах!{S} Ево ме! — велиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? < 
nd="Tekst">— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} В 
 дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо 
Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу  
 и сва ознојена. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?.. — Па се 
 што је најбоље. </p> <p rend="Tekst">— Ево, узми! — велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p rend 
{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој 
, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се м 
 а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке 
 дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на! </p> <p rend="Tekst">Из чаршије, са улице, допр 
ух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето, свршио сам! </p> <p rend="Tekst">— Не, не... не бо 
Ја, ја!{S} А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ето, хвала Господу! </p> <p rend="Tekst">Мати се врати  
говориш шта хоћеш! </p> <p rend="Tekst">Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верни 
такве да гледа?... </p> <p rend="Tekst">Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опе 
теље. </p> <p rend="Tekst">— Не, не!{S} Ех, што си бедан! — вели она благо.{S} Па да би ме умир 
та у нашој кући. </p> <p rend="Tekst">— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гл 
аним злурадошћу: </p> <p rend="Tekst">— Ех, угнићу се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој н 
ебе и никога, а? </p> <p rend="Tekst">— Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друг 
_Char">О</hi>пет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде те и ти с њиме!{S} Како бих волео да  
ј баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба 
у први сумрак, кад сунце клони и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; 
е.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито. </p> <p rend="Tekst">— З 
стина беше доста у соби али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раском 
ен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелен 
е, слушале мој дах и погађале из ока ми желе.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више  
 rend="Tekst">А после?{S} Мајка је моја желела, да ја постанем оно што мој отац не беше, да пов 
д ме је већ!{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се  
..{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задово 
се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За те 
ња. </p> <p rend="Tekst">У том се једна жена диже и пође вратима погурено. </p> <p rend="Tekst" 
х избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу,  
ог.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми мест 
ав је ред — одговараш ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ...{S} Она може и после, што ос 
ихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости.{S} Ти си стајал 
оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око њих се тискају и  
х, угнићу се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али ’аџика је ’аџика! 
t">— Кољ...љ...јо! </p> <p rend="Tekst">Жене се згурише и прошапташе: </p> <p rend="Tekst">— Си 
, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо?{S} Да се не угаси наше огњиште? 
} Из свега истицаше се твоја рука, рука женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилав 
олази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да 
ши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И затим се опет врати кући да ту остан 
 и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, ка 
задужи код Доктора...{S} А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав  
: </p> <p rend="Tekst">— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му насред мâл 
 се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се 
 нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти беше увек, од свију ком 
ла и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми беше умро пошто упр 
он? ох! није крив! — Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} П 
а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака.{S} Набраја њихова велика  
да прича, већ толико пута казиван, свој живот.{S} Да изводи порекло наше породице, описује живо 
да, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџи 
kst">Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по 
, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си 
али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остав 
ћаја, успоменâ и тешка, хладна, самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости 
ш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} 
.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја 
 неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих. </p> <p rend="Tekst">— Што ме гл 
ху у једном завежљају који је она још у животу спремила за своју смрт. </p> <p rend="Tekst">Ују 
низна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном 
ој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом иконом издахнем као што  
Tekst">— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око! </p> <p rend 
А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше с 
зама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти грцаш 
глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S}  
 осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко г 
стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим уст 
, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, 
Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, крет 
S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче к 
 бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас п 
едајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ј 
ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије не беше нич 
рајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. </p> <p rend 
вима велики „сахани“, сребрни „зарфови“ за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуц 
ао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе: </p> <p rend="Tekst">— Марија умре.{S} Бог да  
он ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим  
 матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дар 
жљају који је она још у животу спремила за своју смрт. </p> <p rend="Tekst">Ујутро, у само сван 
врати из кујне где беше затворила врата за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Где је? — упита ме.{S} 
и, Цигани и Циганке носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће шт 
у, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили  
 rend="Tekst">Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. </p> <p rend="Tekst 
иђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је 
е носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и бо 
и муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми  
ича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; 
ко врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и 
озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: </p> <p rend="Te 
што затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, у башту и поток,  
пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким сас 
тко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си с 
и, приђи...{S} Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. </p> <p rend="Tekst">— Нека, тето, н 
ега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући... </p>  
и, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. </p> <p rend="Tekst">— Дом! — викну он потмуло 
доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, мати сп 
 Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и за зирући од свачега, дође ти њихајући се. </p> <p rend 
. — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела зал 
зне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, 
 отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држе 
?...{S} Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак 
ше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настад 
 иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што 
е баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја?{S} Испрва као да се ослободих, дахнух 
рни „зарфови“ за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, „чупав 
аше, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, т 
амену добро стоје и оде прошаптавши као за себе: </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Сад нешто р 
 радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од остале, али ипак си била нешто друго, нешто, 
о по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени с 
ли“ већ једе готовину.{S} Мати ми скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Да 
о свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отп 
на увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна, повучена.{S} У целом њено 
ши главу у твоју „бошчу“ јецаш и плачеш за мном! </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">I 
плоте збацила покривач, руке беле, пуне забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса узди 
 кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацујући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мисл 
 теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, то 
де тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави. </p> <p rend="Tekst">Али ја сам осећао, знао  
S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала б 
удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се н 
х поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотем...{S} Је ли, памтим ли  
 те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од  
 Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме мотику, у десну  
">Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде  
таре, свилене хаљине које беху у једном завежљају који је она још у животу спремила за своју см 
ли ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раскомоћен, у оној полутами, чи 
ошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедо 
 згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топле пазухе, и, тако зг 
{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, п 
не, да се не би познало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове ј 
видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти истицаше се доста пр 
 јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир  
="Tekst">Јесам ли ја то смео?{S} Не!{S} Загрејан, потресен, клицао сам „Напред!“ И пошао сам. < 
ашљиво и врело. — Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у плач. </p> <p rend="Tekst">— С 
ете, ’аџике, имам, па?! ... — И опет је загуши плач. </p> <p rend="Tekst">Ја сам само дрхтао и  
на таваницама, издаваше оштар а често и загушљив задах. </p> <p rend="Tekst">Увек је она била у 
цама, издаваше оштар а често и загушљив задах. </p> <p rend="Tekst">Увек је она била у тој соби 
но, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. </p> <p rend="Tekst">— Шта х 
<p rend="Tekst">— Шта ти је? — питам те задовољно јер знам да о мени мислиш. </p> <p rend="Teks 
rend="Tekst">И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толик 
мо да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p rend="Tekst">— Не плачи, Маријо — ре 
а беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што м 
има јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} Пос 
су осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш. — И т 
ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. </p> <p rend="Tekst">— Иди спавај, тетка! —  
nd="Tekst">У том једној баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба.{S} Сви 
м на вољу својим осећајима.{S} Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би.{S} А бил 
врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац. </p> <p rend="Tekst">— Ти си... —  
 ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...{S} А он, знаш га, жива ватра.{S}  
> <p rend="Tekst">Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати на 
пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак  
и се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и бех з 
и почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S 
укох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мо 
тицај крви у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осећах так 
опустих и устадох. — Иди, време је! — И заиста први петли певаху. </p> <p rend="Tekst">— Страх  
rend="Tekst">И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, играјући се, уморна 
јем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти дола 
ао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укусн 
сли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја, већ почех да се заносим амби 
куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са 
p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево,  
кох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што 
це почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и м 
змахну да те удари по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено мољаше га: </p> <p re 
 дош’о мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла.{S} Зато сам  
скру, чедо моје, те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу 
 </p> <p rend="Tekst">Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке  
чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p r 
Tekst">И оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око њих се т 
} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мај 
и си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ,  
иђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојен 
агле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зи 
rend="Tekst">Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. 
о не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...{S} И паде вече, опет изиђе  
 ти; кроз шамију провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шал 
 је начин То после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и град 
камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш н 
акујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кух 
увши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. </p> <p rend="Tekst">Вратих се.{S} Топих с 
јим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, врел 
ом од себе, уђе он к нама, клатећи се и заносећи, с распасаним појасима, извученим минтанима, у 
исоко, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се... </p> <p rend="Tekst">Не знам шта је било 
к нехотице окретао од њега...{S} Уђе он заносећи се. </p> <p rend="Tekst">— ’Аџике мори!{S} Што 
ући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина  
едно.{S} Али ја, ах ја, већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „вис 
аде опрезнији и мекши.{S} Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изрази 
мена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пâс ти постао витак и обал... 
очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, нежна румен.{ 
а, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под твојим прозором кад те другарице почеше обла 
им док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ој веч 
м знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После  
 да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо?{S} Да се не угаси наше 
кад је овај умирао.{S} Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златн 
 клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за теб 
 да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и ку 
у башту и поток, те да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила...{S} Да чекамо, до 
 је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове, учење предмета.{S} Поправљао 
 поклонила: чарапе или мараму.{S} Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи ру 
рцајући: </p> <p rend="Tekst">— ’Аџике, зар то? </p> <p rend="Tekst">Пун страха, и као са неким 
у да мрдне.{S} Али ’аџика је ’аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?... </p> <p rend="Tekst 
егову песму од песме обичног коса...{S} Зар је то младост?{S} Увек бех сув, изнемогао и блед.{S 
ајке, збори она, немој слатка мајке.{S} Зар сам ти толико накривела, те то хоћеш...{S} Боље мрт 
?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљд 
ајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку 
 главу разбијем. </p> <p rend="Tekst">— Зар си ти таква? — питам те смејући се и уживајући у тв 
и скочих љутито. </p> <p rend="Tekst">— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хо 
!{S} И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немо 
p rend="Tekst">— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш? </p> <p rend="Tekst">— Не  
, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: </p> <p rend="T 
, по рафовима велики „сахани“, сребрни „зарфови“ за шоље, позлаћени чираци за лојане свеће, по  
ио сам оба прозора гостинске собе и бех засео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз 
вај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити.{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пр 
 се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем оног 
> <p rend="Tekst">И мајка ти, држећи те заспалу на крилу, подаље, уз зид, седа.{S} После отпочн 
 ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на мате 
њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим! </p> <p rend="Tekst">А ти?{S} Беше сваког дана  
а чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p>  
 соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она  
ратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме: </p> <p rend=" 
дмах.{S} Ти се од неко време баш... — И застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, пл 
ет. — А ја те, брате Косто... — Па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене 
е нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уп 
њиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: </p> <p rend="Tekst">— Шта ти ј 
готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се споља из собе светлост не види.{S} Ја је 
иваше сва пресрећна.{S} Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} Увече, н 
што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се  
 и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. </p> <p rend="Tekst">У том једној ба 
">Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. </p> <p rend="Tekst">— Стано? < 
а.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза з 
"Tekst">Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. </p> <p rend="Tekst">— Где је 
ти у мах све то свршиш.{S} После, пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се 
ећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх  
а притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, си 
е вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“. 
, скину капу и погледа ме неодлучно.{S} Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође  
 се капији да је што боле притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда  
 си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обич 
ла да шијеш и кројиш женско одело.{S} И затим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Н 
 Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. </p> <p rend="Tekst">— Унутра! — вик 
S} Чекај ти! ... </p> <p rend="Tekst">И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мал 
д њега, да једе. </p> <p rend="Tekst">И затим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновим 
аше на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала.{S} На 
} Ти долазиш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по не 
ће. </p> <p rend="Tekst">Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од 
познаника и родбине не имађасте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као  
го, наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. </p> <p rend 
ину.{S} Мати ми скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле од целе некада 
ао да више нећу с тобом имати посла.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ 
ла у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто г 
S} Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати. </p> <p rend="Tekst">И оне одлазе.{S} Улице  
и је у мени полако кипио и ширио се.{S} Заћутасмо обоје.{S} Она је плела.{S} У соби се ништа ни 
ћа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим  
рабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чек 
 али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати. </p> <p rend="Tekst">— Седи.{S} Видиш 
{S} Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво 
атере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. </p> <p rend="Tekst">— Не, Николо!{S} Сладак 
ла сирота она да се опадање породица не зауставља тако лако и брзо, па још и на првом колену! < 
ог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га. </p> <p rend="Tekst">— Ја!{S} Што?{S} К 
 Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окре 
 али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. </p 
то и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: </p> <p rend="Tekst">— Можеш д 
ику котарицу и наслаже све: пите, јела, зачине.{S} Нарочити момак то однесе на гробље.{S} Твоја 
> <p rend="Tekst">— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. </p> <p rend="Tekst">Мајка ти се з 
/p> <p rend="Tekst">— А што ти? — упита зачуђено. </p> <p rend="Tekst">Покајах се.{S} Дође ми т 
ш већ. </p> <p rend="Tekst">Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним  
st">— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Тако! — А пламен ми об 
. — Па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у  
вала си се кад би те моја мајка послала зашта и као да си се тиме и поносила.{S} А имала си и з 
 си се тиме и поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно беше мојој матери приступити.{S} Ка 
 све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљев 
изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратиш 
ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне забацила више главе,  
вала и сну.{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ 
S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати 
једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. </p> <p rend="Tekst">— Што 
 У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек посл 
 што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке.{S} Зар сам ти толико нак 
.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да 
мајка. </p> <p rend="Tekst">Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још више зг 
end="Tekst">— Ако могу... — одговори ти збуњено. </p> <p rend="Tekst">Ја планух. </p> <p rend=" 
свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила 
 </p> <p rend="Tekst">— Ништа — рекох — звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те стро 
е! — велиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? </p> <p rend="Tekst">— Мајка те зове! — И ти н 
и скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле од целе некадашње богате и з 
г, и очајног бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да по 
 месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дуд 
окле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас...{ 
е сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Ви 
ја мајка Високо, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се... </p> <p rend="Tekst">Не знам ш 
е виде уз зид, оборене главе, скупљену, згрчену над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Ш 
крену се твојој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад 
ем. </p> <p rend="Tekst">Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на ра 
у њене смежуране, топле пазухе, и, тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој ус 
век, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом. </p> <p rend=" 
не.{S} И, онако малена, она се још више згури и прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, ’аџик 
а, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њ 
...љ...јо! </p> <p rend="Tekst">Жене се згурише и прошапташе: </p> <p rend="Tekst">— Сирота.{S} 
 у мени.{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осећах тако чио, све 
каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.{S} Тек по који цвркут незаспале тице и 
сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила...{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане 
 модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева п 
ече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S}  
сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњ 
 из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, 
} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој ку 
бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо;  
преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо 
врјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, 
="Tekst">— Што је, ’аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује па још 
учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Тв 
 рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пу 
ом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, блед 
војој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ т 
 држећи те заспалу на крилу, подаље, уз зид, седа.{S} После отпочну разговори.{S} Моја мати је  
а мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени  
де је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљену, згрчену над дететом у кри 
 уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, пони 
 затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко пл 
е: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мот 
 што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} Понекад би се тек уздигл 
држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ —  
, каменове.{S} Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дн 
{S} Она само сањаше некадашње богаство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и то даваше с 
дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим 
уљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртава 
ђ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија беше велика, стара, са похрђалим алкам 
омад црна хлеба. </p> <p rend="Tekst">— Зима, Стано — рекох тек што да кажем. </p> <p rend="Tek 
сипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и д 
</hi> </p> <p rend="Tekst">Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет до 
ћ што... али узме њу па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не  
 шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, п 
једном плашљиво, тихо, окрећући се и за зирући од свачега, дође ти њихајући се. </p> <p rend="T 
и: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} ОД тога ништа нисам видео.{S} Само чест 
јег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, у златним оквирима и то почађале, плесниве, са оштрим, пр 
ле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гост 
а и да нас, иако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <p rend="Tekst">Да, били смо деца.{S}  
н... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо  
 такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу ме 
 чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} 
трашне насладе и задовољства; ситости и злураде, тајанствене среће што ми те отеше, узеше од ме 
е и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу: </p> <p rend="Tekst">— Ех, угнићу се.{S} Ув 
ли певаше или плакаше...{S} Ко ће то да зна? </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">V</hi 
лећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногам 
женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само ви 
} Из тог њеног погледа видех да она све зна. </p> <p rend="Tekst">— Кад ћеш у школу? — упита ме 
 гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање че 
 </p> <p rend="Tekst">Шта је о томе она знала.{S} Она само сањаше некадашње богаство, зидаше св 
 мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше з 
асјам већ помрачено име наше.{S} А није знала сирота она да се опадање породица не зауставља та 
е било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те с 
а знаш“ нагласи. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја све, ’аџике — поче мајка ти прибирајући се и бр 
Tekst">— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам. </p> <p rend="Tekst">— Још мало — одговорих ти са 
х туробно. </p> <p rend="Tekst">— Па да знам, синко! </p> <p rend="Tekst">— Кад будем свршио, з 
Tekst">— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене, чедо.{S} Нана је  
м била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајке, зб 
шој кући. </p> <p rend="Tekst">— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти 
ломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио  
{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког  
и и прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, ’аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па 
 као за себе: </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Сад нешто рано дође. </p> <p>(1899)</p> </div> 
 заносећи се... </p> <p rend="Tekst">Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, сам 
">— Шта ти је? — питам те задовољно јер знам да о мени мислиш. </p> <p rend="Tekst">— Ништа! —  
 ипак...{S} Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Бол 
ом.{S} Дакле од целе некадашње богате и знане породице само ми бесмо остали.{S} Она је ретко иш 
 Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда признати...{S} Сад? — Бог тако 
</p> <p rend="Tekst">Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твој 
 да гледа?... </p> <p rend="Tekst">Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћут 
 истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} 
<p rend="Tekst">Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскиј 
ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак...{S} Да, ниси ти била бога 
се од неко време баш... — И застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочи 
ао прут.{S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем али не могах 
 него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нис 
 Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке др 
.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се п 
 И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дâм другоме, да  
јутро, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да  
 га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан  
се чак и поносили?...{S} Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниск 
е преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за в 
/p> <p rend="Tekst">— Кад будем свршио, знаћеш. </p> <p rend="Tekst">— Та не љути се одмах.{S}  
 се мало задужи код Доктора...{S} А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај ви 
> <p rend="Tekst">— Не знам, ’аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог за 
, што ја проклета?{S} Не љути се ти.{S} Знаш, кад је човек стар он се подетињи. </p> <p rend="T 
вољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи. </p> <p rend="Tekst">—  
к само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја све, ’аџи 
ни!...</hi> </p> <p rend="Tekst">Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш 
р до неко доба. </p> <p rend="Tekst">Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих?{S} То је једи 
, да видиш...{S} Ја га истина... али ти знаш боле.{S} Обиђи да видиш! </p> <p rend="Tekst">Мати 
ред!“ И пошао сам. </p> <p rend="Tekst">Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће 
{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја ч 
 трже и ослушну. </p> <p rend="Tekst">— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу 
t">— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове. </p> <p rend="Tekst">Приђох јој ближе.{S} Сагох с 
ржим. </p> <p rend="Tekst">— Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш. </p> <p rend="Tekst">— Ја те 
вао, а? </p> <p rend="Tekst">— Мајка те зове! — И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се 
теде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Ј 
а грудима. </p> <p rend="Tekst">— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо. </p 
да прођеш. </p> <p rend="Tekst">— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш? </p> <p rend="Tekst">Ти  
се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како ме је 
...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе 
све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се чак и поносили?...{S} Ја сам сам 
 била дете а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавит 
ремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погл 
нке не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале 
ршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви. </p> <p rend="Tekst">Изиђох и стадох н 
ек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те са промуклим гласо 
о што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама и да нас, иако бесмо још деца,  
, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и повод 
е пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, 
шла на рад.{S} То паде у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да ст 
о.{S} Сем кад си писала материна писма, и после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: ,, 
 могао да се макнем од силна, неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем, осећаја.{S} Ти  
и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено  
загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже и сишем, с 
ар то? </p> <p rend="Tekst">Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да ј 
шем, како у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала  
у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше.{S} Беше ђипила.{S} Зверала си, дрхтал 
 </p> <p rend="Tekst">Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како 
о однесе на гробље.{S} Твоја мати дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њо 
д су сузе, узалуд је све!{S} Прошло је, и оде!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само су 
рио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место: „Добро јутро“ Ти рече: </p> <p rend="Tekst">—  
 <p rend="Tekst">Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једо 
је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу стран 
} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те 
ем руке у њене смежуране, топле пазухе, и, тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топли 
ван и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало окусих.{ 
а те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја буј 
 а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} 
сталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио, и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену, тек 
S} После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, 
ина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на  
стајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јо 
S} Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Ч 
ао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану  
.. </p> <p rend="Tekst">— Нана моја!{S} И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мисли 
> <p rend="Tekst">— Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. 
ене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код 
ку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обу 
отребне — пошто ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чаш 
, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плак 
ост и тиме своју дужност испуњава...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и пос 
е, са оштрим, првобитним цртежима...{S} И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помеша 
 се беше занела око твог спремања...{S} И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лиш 
 твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, с 
руди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврја 
 приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта 
 на који је начин То после отишло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, мест 
ве те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену узаме, држах те, осећах  
е усне тих, лак, неосетан пољубац...{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не  
 и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под 
ута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан.{S} И да 
вљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и уку 
ти што добро умеси, она доноси нама.{S} И, да то не би изгледало као поклон, она тихо и гледају 
гледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} Сем кад си п 
ко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си с 
ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима  
"Tekst">Мајка ти се збуни, поцрвене.{S} И, онако малена, она се још више згури и прошапта: </p> 
.{S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити.{S}  
ко си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом об 
иш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, т 
е из сна, пробуди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђ 
 пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорил 
мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко р 
S} А и глас ти дош’о мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да више нећу с тобом имати посла 
шући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах  
е светили него што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да ради 
и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу б 
е, те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да каж 
уз тебе, љубљен, проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркав 
о, продао њиве; ко се оженио и удао.{S} И онда за тебе: </p> <p rend="Tekst">— Марија умре.{S}  
, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о не 
чила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И затим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} 
— Што не чекаш? — велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре 
огла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим  
S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко мој 
гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и тешка, хладна, самотна живота...{S} Да, слађи је сан, 
kst">— Седи.{S} Видиш да нема никога! — и онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа  
 хоћеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{ 
</p> <p rend="Tekst">— Мајка те зове! — И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се и избац 
е опустих и устадох. — Иди, време је! — И заиста први петли певаху. </p> <p rend="Tekst">— Стра 
е: </p> <p rend="Tekst">— Свршено је! — И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас ш 
 и крикну. </p> <p rend="Tekst">— Не! — И побеже. </p> <p rend="Tekst">И од тада се ти преобраз 
рба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, време је! — И заист 
/p> <p rend="Tekst">— Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. </p> <p rend="Tekst">— Не, не... 
... </p> <p rend="Tekst">— Слатка си! — И упих моје усне у твоје тако дубоко и јако... </p> <p  
">— Ух! </p> <p rend="Tekst">— Чекај! — И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезе 
ли Господа!{S} Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по ко 
едну, то дете, ’аџике, имам, па?! ... — И опет је загуши плач. </p> <p rend="Tekst">Ја сам само 
> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде! ... — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си 
 Што патим, мучим и сатирем себе?!... — И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах  
Tekst">— Волим те, волим... волим!... — И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, 
 те! </p> <p rend="Tekst">— О-о-х!... — И једва, муком одвајаш твоје усне од мојих... </p> <p r 
 ону стару вештицу си?...{S} А, а?... — И опет измахну да те удари по глави.{S} Ти само заклања 
 Што?{S} Кој ми што може?{S} А ти?... — И одгурнув те ногом од себе, уђе он к нама, клатећи се  
 </p> <p rend="Tekst">— Е па то је... — И оде. </p> <p rend="Tekst">Вратих се, легох, заклопих  
 одмах.{S} Ти се од неко време баш... — И застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну,  
 ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. </p> <p rend="Tekst">—  
. — Ја тек само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи. </p> <p rend="Tekst">— Знам ја  
о моја кога ћеш ти?{S} Њега, а, њега? — И онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурат 
p> <p rend="Tekst">— Тета ли ме зове? — И хтеде да прођеш. </p> <p rend="Tekst">— Ја те зовем,  
села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. </p> <p rend="Tekst">— Нека 
"Tekst">— Ништа — рекох — звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те строго, наставих:  
st">— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем! </p> <p rend="Tekst">— Хајд 
агрејан, потресен, клицао сам „Напред!“ И пошао сам. </p> <p rend="Tekst">Знаш ли, кад се спрем 
и, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. </p> <p rend="Tekst" 
што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, о 
тицане успоменом мога „високог порекла“ и охолим материним поуздањем у мене, све више се и више 
оја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечер 
, трава постаде бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад 
имназије не беше ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} П 
целог дана да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дош’о мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињ 
ади какве тешке послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради 
а...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу сву испуњене кућ 
рце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на вл 
о да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. </p> <p rend="Tekst 
ад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох 
их страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије с 
квог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га. </p> <p rend="Tekst">— Ја!{S} Што?{S} 
пала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто 
е могу да га опишем, како у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше.{S} Беше ђип 
лу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно вели 
јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} Увече, намештајући ме у постељу и подмећ 
{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што  
јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли? </p> <p rend="Tekst">И одоше.{S} Моја ма 
есто радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка, туга...{S} Сузе 
омешано с мирисом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издаваше оштар а че 
бу, па чак нам и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба.  
{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја, 
теривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми беше умро пош 
p rend="Tekst">— Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак  
снија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Ви две ишле сте као сенке не ди 
лакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S 
 се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} У 
а, мека маховина, трава постаде бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти  
ајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевин 
шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан пот 
м бесте комшије, друго што од познаника и родбине не имађасте никога, зато вас је она призивала 
 се удар мотике.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше и 
ајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок, као из земље глас...{S} То долажаше  
ђасте никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења и мислећ 
век је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје 
и од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак 
амо сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну.{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гуши 
 тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму.{S} Ти се з 
зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја вас је мати радо има 
а мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледаше да је ништа не интересује, 
аше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се  
 Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хте 
} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p> <p rend="Tekst">— Што 
нда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац.  
ekst">Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме — шану пл 
ти је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од кога је садашњи 
жаљевала, а друго, што си је ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <p rend="Tekst">И, као ш 
— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако!{S} Ви  
се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти ист 
{S} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осећах тако чио, свеж, лак,  
с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова п 
уће са великом баштом ограђене тарабама и пуне цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од кр 
беше велика, стара, са похрђалим алкама и испод које се могаше човек провући у свако доба.{S} И 
ј сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које ти кришом гураше, да нико не види.{S}  
ад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне о 
у почеше већ да зуцкају, причају о нама и да нас, иако бесмо још деца, износе зли језици. </p>  
код нас, не трчиш и вијеш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мат 
а, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, иђаше ти.{S} А ход ти беше брз, лак.{ 
а и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред куће тече са високим топ 
штале и биле, те са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале... </p 
ким тополама, младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.{S} Па сан топлих ноћи кад 
ута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не доди 
има, Пећи, Раванице, у златним оквирима и то почађале, плесниве, са оштрим, првобитним цртежима 
а слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама“ ... сан младости и среће!{S} Хајде да сне 
им, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане, да  
сиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста,  
а књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: </p> <p rend="Tekst">— Шта т 
јасима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му праз 
и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, с 
то и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек 
 не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох  
шући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S}  
 <p rend="Tekst">Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако  
еном понашању истицаше се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко  
раше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанс 
егао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох 
 мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диж 
осиш, седаш спроћу мене подвивши колена и пробираш што је најбоље. </p> <p rend="Tekst">— Ево,  
ти али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом. </p> <p rend="Tekst">— ’Бро јут 
е мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скр 
кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.{S} Са улице била је ограђена високи 
ленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из грмља.{S} Славуја чак нисам познав 
 све.{S} Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уве 
 да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила...{S} Да чекамо, док се наше матере, и 
оја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње с <