| је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.{S} Зато |
| Испред нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... </p> <p rend="Tekst">— Не то! — уплаши се |
| на иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста |
| ојој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену с |
| — Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад т |
| лицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравај |
| ковином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, |
| а.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. </p> <p rend="Tekst">Сви уда |
| ко високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа |
| S} Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био |
| тону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{ |
| умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не б |
| и, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је засп |
| спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је |
| х он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и о |
| па све мртво.{S} Све капије затворене, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме све |
| ло чанака од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па остави |
| да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испр |
| камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је би |
| миндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, к |
| во обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} |
| з горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p |
| проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљен |
| сећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да н |
| о други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање од |
| дало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мн |
| сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази |
| и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} А |
| ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, |
| нешто.{S} Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> < |
| стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао са |
| јка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајућ |
| се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту |
| у тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да |
| } Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде та |
| снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако |
| ка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а ова |
| онако као увек, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, |
| ћином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како |
| ја зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се ох |
| стима ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S |
| синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох |
| ребније спреме, ни честитог рубља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово гол |
| ли да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, с |
| додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p |
| да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што |
| лешљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре |
| е се кућа разграна, учврсти... тада.{S} А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце |
| по семење, као од празилука, дувана.{S} А све је то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала |
| ким, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх |
| урно одлазе, да не слушају нарицање.{S} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала |
| у ред да се она покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање кошт |
| обирали и остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник |
| S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстој |
| е снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирн |
| их двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пош |
| ба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је бо |
| већа запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га м |
| абрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} |
| о јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да |
| ко је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад |
| де онако, шврљајући, радећи по кући.{S} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И за |
| старом, ваљда материном му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут, опасан нов |
| мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S |
| дух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, з |
| једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци с |
| ју, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> < |
| ју.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава це |
| дало некако свечано, чудно, укочено.{S} А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе |
| е је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупи |
| а јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде |
| {S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, |
| p rend="Tekst">— Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst |
| <p rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси неш |
| к донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, крушке...{S} Ту су.{S} Што тако не кажеш? — поче нек |
| >Аритон настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покр |
| ито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа |
| тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта |
| што треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по ме |
| не плачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </ |
| је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кр |
| ли његови другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви пр |
| устила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, с |
| ишћену, неспремну. </p> <p rend="Tekst">А не само због матере му, него још и време је било незг |
| tSize="14">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} |
| нека.{S} Има кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још некол |
| d="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан. |
| тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз |
| t">— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јо |
| о, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend="Te |
| ше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледа |
| } А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији.{S} Међутим, само је о |
| и му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има |
| дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са |
| st">— Ето дођох. </p> <p rend="Tekst">— Ако.{S} Седи, понуди ме. </p> <p rend="Tekst">Пошто сам |
| кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа не |
| rend="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> <hi meType |
| се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се не м |
| {S} Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тоб |
| и му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговеш |
| езана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из |
| укова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend=" |
| Tekst">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запали |
| на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без |
| е био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њ |
| уби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песнице у слабине, из |
| чивали.{S} Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису да |
| , да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао |
| /p> <p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше |
| ио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гутљај. </p> <p rend="Tekst">— Не мог |
| тмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим сла |
| се му по челу.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— Не љуби се |
| и га. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: |
| ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му о |
| вијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да |
| — Како после?{S} Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је А |
| х вина.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећал |
| то боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.{S} Сметала му је мати, која је и |
| к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не з |
| лео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита |
| е замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрет |
| ржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, |
| ћи се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан гл |
| м већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се |
| Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисл |
| окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. </p> |
| ику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, ка |
| ткој колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се ни |
| уплаши се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против њего |
| днако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која |
| без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као |
| ужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, пока |
| иромашити.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, |
| } И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосв |
| м раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, |
| >Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Как |
| му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само |
| светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред ку |
| м да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{S} Али ме на капији сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном |
| наш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха ј |
| ли не питајући га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да |
| нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али она продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{ |
| казивати на време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцве |
| почех да га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и |
| боље ми је овако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе нав |
| ти, иди спавај. </p> <p rend="Tekst">— Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се |
| радосно мати му. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу! — правдао се он.{S} И то не матери већ Ар |
| ...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као |
| век.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим поја |
| в Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} |
| ару, плаву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту њего |
| пак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мит |
| Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био д |
| <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио г |
| а.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича |
| t">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{ |
| ао. </p> <p rend="Tekst">— Шта? — упита Аритон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашт |
| end="Tekst">— Па добро, нећу — пристаде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго |
| се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и оде у собу.{ |
| , као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— |
| ени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, дале |
| те понуде?{S} Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. </p> <p rend="Tekst">— Какве понуд |
| p> <p rend="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни |
| > <p rend="Tekst">— Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушк |
| мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа н |
| и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој чов |
| жио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај А |
| ди из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Te |
| rend="Tekst">— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. </p> <p rend="Tekst">Мита по |
| >— Па да гледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p |
| показа на Аритона. </p> <p rend="Tekst">Аритон се обрецну на њу. </p> <p rend="Tekst">— Шта: на |
| Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га трг |
| екивати радознало. </p> <p rend="Tekst">Аритон настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњ |
| та она преплашено. </p> <p rend="Tekst">Аритон је стаде грдити: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш |
| вом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p> <p rend="Tekst">Аритон се обрецну на њу. |
| то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбуђено.{S} Од |
| .{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волел |
| ">— Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и |
| у. </p> <p rend="Tekst">Марика скочи од Аритона.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе |
| амо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне п |
| век би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Ник |
| је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Tekst">— Ниси требао. </p> <p re |
| аштованова кћи, удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар |
| Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Tekst">— Тоне м |
| то сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.{S} К |
| ош да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изиш |
| диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али могло се вид |
| тешко, узбуђено.{S} Одједном се окрете Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? |
| не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од св |
| S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли јо |
| римети.{S} Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Арит |
| — правдао се он.{S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и ка |
| ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!{S} Нарочито су му тешко падали пролећа и јес |
| је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. |
| неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије |
| де је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао |
| ко?{S} Што нас остави, отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка |
| су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се |
| ="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetS |
| и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, |
| ду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, в |
| : назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p> <p re |
| Ту, на свадби, пред свима, напио се.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику |
| , него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Јо |
| то треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по меха |
| , крушке?{S} Хоћеш пите мало?{S} Сад је баш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... </p> |
| пе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend=" |
| ех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како би |
| да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, нећу |
| е!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се |
| честитог рубља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али о |
| било употребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око ку |
| ву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, м |
| ча ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, |
| једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао |
| ле ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу. |
| им шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пресвлачила, све је |
| ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их см |
| би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом дру |
| далеко од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих дво |
| цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите |
| ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махал |
| то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend="Teks |
| убља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само |
| p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од ње |
| } А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p rend="Tekst">Уто му се мајка врати.{S |
| ="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за |
| м он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, |
| ова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу |
| вели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.{S} Никад |
| пчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обав |
| У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено |
| ре се по земљи.{S} Само јој се темењача бели. </p> <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу |
| , потпуно обучен.{S} Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном м |
| га беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} Седео је с прекрштеним ногама, потпу |
| ка се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их |
| ке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена сед |
| ва оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада |
| мо на оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, |
| изненада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p |
| rend="Tekst">Он нас није ни опазио.{S} Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. |
| {S} Све капије затворене, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да н |
| кох, он није лежао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} |
| ца.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви по |
| ори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је |
| дох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.{S} |
| не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која с |
| е, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући освет |
| већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по |
| ог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се |
| и јако отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p |
| S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. </p |
| d="Tekst">Ја и Мита остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао о |
| е, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад м |
| а, непокретљива.{S} Само сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се |
| ветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејал |
| . </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, вис |
| /p> <p rend="Tekst">Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је |
| атимо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, из |
| би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било |
| ростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседел |
| .{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="T |
| мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> |
| покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да о |
| тане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, |
| у махалама, далеко од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер |
| жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су |
| и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац нар |
| p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{ |
| према њему није могао да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и |
| рс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, ку |
| то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend=" |
| "14">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао |
| ко волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро зат |
| због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био |
| {S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не |
| ц никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко м |
| је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његов |
| о ће настати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајућ |
| ела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не |
| киде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али о |
| есвуче у старо, свакидашње одело, да не би ново прљао, цепао. </p> <p rend="Tekst">Мајка му од |
| то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назе |
| ала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло |
| ђе.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Ми |
| </p> <p rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене |
| досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због |
| та, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цига |
| другова, кикот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико н |
| д собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему до |
| мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p |
| Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће наста |
| } Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p |
| ица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се д |
| /p> <p rend="Tekst">Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мај |
| та би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. </p> <p |
| увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да |
| д кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и |
| че се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио ме ј |
| {S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи.{ |
| им и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штог |
| крете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље пр |
| да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не |
| ли што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S |
| и му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> <p rend="Tekst">„Мито |
| о да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајућ |
| заогртала, оптрчавала око њега.{S} Час би му подметала јастуке, час покривала ноге, или навлач |
| .{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и |
| је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек чист |
| ве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није оженио |
| Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, |
| "Tekst">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, |
| апију, предусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Как |
| овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, |
| као уплеснивило се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело |
| жи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла |
| а му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре ку |
| је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то г |
| творених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали.{S} Од те |
| е, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма |
| поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, |
| а нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, мол |
| изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то ј |
| аран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, |
| т нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни |
| арике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе |
| врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечи |
| било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој |
| баним тепсијама, саханима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S |
| ућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега.{S} Чим с |
| едини собе свећа гори.{S} То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се исп |
| поче ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још б |
| , а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tek |
| ву.{S} Само су му ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почел |
| ла је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. </p> <p rend="Tekst">— Камо те |
| Да није умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њи |
| бав с њом, сиротом, удовичком кћери.{S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме д |
| } Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачко |
| не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због |
| његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон |
| свежина.{S} Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све пре |
| од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод нова |
| , сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловима тавана в |
| {S} На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих |
| st">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање косе му по че |
| вамо допирала свежина ноћи.{S} Свуда је било тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је |
| вао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гости |
| о куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, отац |
| еме. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале се кајсиј |
| амо због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пр |
| упре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом |
| пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов в |
| о је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика |
| штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је он |
| <p rend="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. </p> |
| угодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S} Ни запевка, ни на |
| тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} |
| ије више ништа тражила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још |
| е бунара.{S} Ништа није остало што није било употребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Он |
| S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је л |
| отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чувал |
| дила, сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и |
| и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод |
| што се није пресвлачила, све је на њој било некако почађало, као уплеснивило се.{S} Па и она ј |
| човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били у |
| м.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То |
| каза.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} В |
| ао да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час у мене час у њега да |
| остељом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô с |
| о се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, |
| мален, црномањаст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сиг |
| љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбиј |
| е пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему |
| Мити ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да |
| е загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог |
| а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако з |
| камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сам |
| еше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дугачким пој |
| јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладн |
| понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} На прег |
| овори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га то |
| је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.{S} |
| зову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручив |
| тон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било ми |
| била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледа |
| рно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се |
| ру. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... |
| уту и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. </p> < |
| ekst">— Шта: назепшће?{S} Ништа му неће бити.{S} Све ти... </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ниш |
| ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка |
| иђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље м |
| окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Tekst">— Тоне мој ... — поче |
| го блата, и то оног човечјег, старачког блата.{S} Она није плакала, већ ме је преплашено гледал |
| ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког блата.{S} Она није |
| егово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.{S} Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су |
| ширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p rend="Teks |
| арају: </p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, ж |
| своје појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита је |
| S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи |
| о да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за со |
| о, нетремице. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. </p> |
| е и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе што ће осиромашити.{S} Они су се већ нав |
| . тада.{S} А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгу |
| м све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере |
| нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао сам да нећу мо |
| није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као |
| де је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у и |
| ела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није |
| . </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> |
| итину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, |
| што прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, по |
| еш код њега? — питаше ме. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">П |
| — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох |
| S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти пос |
| </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — јед |
| S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се ј |
| ас жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није мо |
| о и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја |
| је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> <p rend="Tekst">Она с |
| као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би |
| ена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме |
| на рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, м |
| не главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли |
| му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут, опасан новим појасом, у новим чак |
| њега мајка му. — Не излази.{S} Нешто је болешљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време |
| S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко |
| та ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му оп |
| ржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље ми је овако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не за |
| а! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! |
| rend="Tekst">Мита испрва није хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, у |
| рштеним ногама, потпуно обучен.{S} Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљ |
| Ништа.{S} Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. </p> <p rend="Tekst">— Како |
| <p rend="Tekst">— Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Te |
| ако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да је |
| мао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу у |
| оти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он па |
| вине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле |
| узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, ни |
| S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа |
| феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око њ |
| асног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше |
| </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко, што бре ово с нама уради? </p> <p rend="Tekst">И, онако нео |
| а се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p ren |
| на.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи |
| његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш как |
| у у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући |
| нко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Мар |
| . </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} Опет об |
| о да тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> <p re |
| жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — |
| улом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што |
| nd="Tekst">Мати га, показујући на мене, брижно ослови: </p> <p rend="Tekst">— Мито, дош’о нам.. |
| спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да г |
| н и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбри |
| лободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.{S} Никад се они не проведоше, не развесе |
| st">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: о |
| А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари се, проневаљали (а ба |
| знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији.{S} Међутим, само је он зн |
| овом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Ништа није остало што није било употребљено, |
| У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадул |
| крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, |
| о тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} Само |
| колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пр |
| му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: </p> <p |
| , белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом.{S} А остало — као да није |
| {S} Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Ка |
| ледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дуг |
| бније спреме, ни честитог рубља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу |
| ли како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, ш |
| његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и |
| лици омален, црномањаст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{ |
| о, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </p> |
| је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како г |
| ујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ |
| која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је |
| о радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која је |
| већа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подб |
| које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, |
| } Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије.{S} Тада би тамо |
| и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!{S} На |
| ли, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде п |
| сад из дућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До г |
| ним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима.{S} Са |
| нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа н |
| ном.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели |
| у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених |
| претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручав |
| урбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу треперећи, прскајући, |
| запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог |
| До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Пространа, намештена и увек |
| У њој су сада преместили Миту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} |
| једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне, па б |
| ла је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежина |
| ло мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе с |
| ="Tekst">Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p> <p rend="Tekst">— |
| с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана М |
| . </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручивали. |
| они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари |
| зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њем |
| да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се о |
| на, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не б |
| ргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, |
| , а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше |
| који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, јасно трепере |
| фре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, о |
| само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред то |
| плињује се неки широк, влажан, неугодан ветар. </hi> </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| и устајалост собе која се не отвара, не ветри.{S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — |
| његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, са |
| соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покри |
| , старачког блата.{S} Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не пока |
| st">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. </p> <p rend="Tek |
| <p rend="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p r |
| ки...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од ку |
| апурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обри |
| ио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начин |
| о, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.{S} Никад се они не п |
| н лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су |
| могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изг |
| и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто |
| Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се |
| ита насред собе.{S} Испружен, мртав.{S} Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудим |
| Е...?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p rend="Teks |
| Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти |
| ака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и |
| а позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами нар |
| д издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била и |
| а себе што ће осиромашити.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучи |
| е пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} Само овде код њи |
| рупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће он |
| огу! — правдао се он.{S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило |
| ткопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p rend="Tekst">— Па како |
| Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им бил |
| е и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо из |
| и на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним |
| </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p rend="Tekst" |
| Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже |
| каже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браћ |
| дугачким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?... само одговори: </p> <p rend="Tekst"> |
| већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масни |
| е, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више гл |
| тара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три |
| ком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, нико нас не |
| пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне вечери одох.{S} Пролазим улицом, па све мртво.{S} Све к |
| > <p rend="Tekst">После, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, и |
| леда је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање, трепет, страх.{S} Она то осети, |
| он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не сл |
| чи палчевима. </p> <p rend="Tekst">Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, |
| шалим! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, ле |
| љено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гори.{S} То је сиг |
| љено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по со |
| се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молб |
| мнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког бл |
| ој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, |
| покоравали, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисле да што год |
| ито мајка, одби: </p> <p rend="Tekst">— Видеће ме. </p> <p rend="Tekst">— Море, пиј! — И силом |
| онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер |
| о, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зат |
| према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Как |
| од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше. |
| бро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео н |
| де у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да |
| шчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њ |
| плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао сам |
| — шану ми остраг; — још није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И з |
| одаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p r |
| тако ћути.{S} Па морам, синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{ |
| .{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да и |
| ? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али мест |
| аха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — ст |
| ућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му |
| сно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима.{S} Само онај |
| вога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да м |
| rend="Tekst">— Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst"> |
| аклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, ј |
| опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услуж |
| апију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степ |
| ала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Н |
| мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, т |
| ало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожен |
| уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му |
| у шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је ј |
| ро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су |
| и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован в |
| купуса, црна лука.{S} У угловима тавана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од пов |
| се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су б |
| ’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како |
| у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако п |
| ио је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гле |
| о су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му |
| нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је |
| вље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одуда |
| , као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне пијанке враћао |
| ове његове косе по челу, испод феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна в |
| .{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу |
| > <hi meTypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али |
| за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да |
| по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су |
| ави му се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> < |
| гледала кућу.{S} Од њега, оца му, није више ништа тражила.{S} Чак јој није било криво што је и |
| тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> <p rend |
| и и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим св |
| о виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Ништа није остало што није било употреб |
| му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако клонуло обори главу и |
| , руковала се с њим.{S} Мита није могао више.{S} Ту, на свадби, пред свима, напио се.{S} Бацао |
| ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак има |
| ва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње топлоте и |
| ао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ак |
| гутљај. </p> <p rend="Tekst">— Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који с |
| чинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му |
| е сигурно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у |
| тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Заш |
| уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.{S} |
| душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугодан ветар. </hi> </p> </div> </body> </tex |
| е одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мн |
| и како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долаз |
| строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да ј |
| ло добро код њих, што га они нису много волели, чували, пазили... увређен тиме зато отишао од њ |
| је стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече о |
| од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, |
| адноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S |
| и, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, |
| и их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p> <p rend="Tekst |
| бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала...{S} Ошишан, обријан и обучен у т |
| а која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње |
| >Опет заћуташе.{S} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребн |
| а ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А ви |
| ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајапурена од рада, |
| S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би у |
| з собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, у |
| утали.{S} Мајка му, пошто добро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом |
| а били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још |
| аве.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како изгл |
| } Пространа, намештена и увек отворених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којо |
| е? </p> <p rend="Tekst">Уто му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплаше |
| ну, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, у |
| е је он. </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривен |
| нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу. </p> <p rend="Tekst"> |
| фору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одел |
| дала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш код њега? — питаше |
| кујну. </p> <p rend="Tekst">Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p |
| ekst">— Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, т |
| назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! |
| ље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, ч |
| е неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, ох |
| .{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, |
| ајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не |
| .{S} И увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} |
| о онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Te |
| висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Tekst">— Н |
| ео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у но |
| ати на време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале |
| оче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S |
| t">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају то |
| S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, покази |
| рака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пу |
| а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненад |
| ајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за м |
| ог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли |
| , коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снаг |
| о за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Tekst |
| њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу |
| kst">Мајка му од радости, није могла да га се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак |
| > <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, |
| </p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно од |
| појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна мла |
| d="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> <p rend="Tek |
| ао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону |
| о, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао с |
| од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на сва |
| ни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да је |
| кидним присуством, надгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не зн |
| ојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађ |
| лазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend |
| ијатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> |
| — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst" |
| ој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо по |
| намештање косе му по челу.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— |
| њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако |
| ође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко |
| , седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обича |
| rend="Tekst">— Ох! — одахну.{S} Ракија га загреја, оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да г |
| да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки |
| свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше пор |
| ојуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чарш |
| p> <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нуди |
| спао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, о |
| радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, бо |
| ад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... т |
| у, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p |
| оже сâм да остане: долазе по њега, теше га...{S} Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.{S |
| end="Tekst">И, онако неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресам |
| уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут ја |
| , да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како и |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Пиј! — понуди га. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да |
| синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, |
| више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, над |
| о су се Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, ш |
| је умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отв |
| , а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, ка |
| сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, с |
| ">После, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и др |
| ше по пепелу. </p> <p rend="Tekst">Мати га, показујући на мене, брижно ослови: </p> <p rend="Te |
| к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst |
| да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, |
| тону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега |
| а, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису давали много ни да |
| дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> |
| а је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам |
| иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да иде |
| болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у соб |
| ла ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада. |
| рат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, у |
| рагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Te |
| од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само |
| е да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рука |
| , тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мис |
| имере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављ |
| види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи до |
| као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, слободно, о |
| , велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли це |
| ан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А |
| ато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чували, пазили... увређен тим |
| Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне |
| носе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Ис |
| ђав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из ве |
| амо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му |
| S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо сами, Арит |
| знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, син |
| nd="Tekst">Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам мо |
| Tekst">— Па како си, шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. </p> <p rend="Tekst">— Ни |
| би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, савија ц |
| назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њег |
| е, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одак |
| женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, м |
| } И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; а |
| и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. </p> <p rend="Teks |
| . </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у |
| <p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена |
| се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог |
| ти. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде |
| почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи о |
| а, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час |
| га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи н |
| егове косе по челу, испод феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика |
| Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу |
| у се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p ren |
| е нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само |
| урно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мрак |
| скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све |
| ...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и |
| она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта з |
| огу Митиних, седела му је мати.{S} Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек.{S} |
| је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почис |
| опчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прат |
| је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синко? — уплашено |
| ли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се оне |
| .{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> <p rend |
| орим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p |
| етљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вара |
| на поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехотице по |
| ш’о нам... </p> <p rend="Tekst">Он диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и за |
| лечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита подиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене |
| је жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није с |
| одрицаше, само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка |
| воју малодушност и ућута.{S} Опет обори главу и само што прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не бо |
| S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се |
| одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend="Teks |
| ита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али |
| та остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, бо |
| часа угасити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затво |
| главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по чел |
| места...{S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од |
| њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. </p> <p rend |
| на, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачн |
| rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто.{ |
| и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко, шт |
| увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што |
| чено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито, |
| рахом, упитно, час у мене час у њега да гледа.{S} Мита то примети, погледа је, намршти се неуго |
| нажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Tekst"> |
| отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топл |
| е.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се |
| а му од радости, није могла да га се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове |
| ва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} О |
| љно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.{ |
| ти. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, савија цигару, а |
| Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по кр |
| ко не говори.{S} Чак у мртвог Миту и не гледају.{S} Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и на |
| ри већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љу |
| увредити Марику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука спра |
| сао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њега, оца му, није више ништа тражи |
| ; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о свој |
| Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> |
| упире она. </p> <p rend="Tekst">— Па да гледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му |
| х нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, |
| Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Би ј |
| .{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћ |
| , изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је г |
| е матере, оца.{S} Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се пл |
| препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| ви, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта знаш, синко!{S} |
| најући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p> <p rend="Tekst">— Ниш |
| мо међу остале.{S} Сви ћуте.{S} Нико не говори.{S} Чак у мртвог Миту и не гледају.{S} Људи, пре |
| nd="Tekst">Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себ |
| да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, |
| , да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли |
| два дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацај |
| да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајап |
| шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.{S} Седим! — поч |
| — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p rend="Tekst |
| то они чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да |
| ли она продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет о |
| у слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим |
| де?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надглед |
| он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се |
| их махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да пром |
| доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловима тавана висиле |
| млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми |
| испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, с |
| } Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих |
| } Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже.{S} Почеше да нари |
| бе видело се како на средини собе свећа гори.{S} То је сигурно била његова свећа, упаљена му ви |
| ного и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу треперећи, п |
| другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у |
| су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> <p rend="T |
| неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, |
| ко она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p r |
| ане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су |
| е била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Пространа, намештена и увек отворени |
| а горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све ј |
| но?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вече |
| сада преместили Миту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} Па пошто |
| , чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гор |
| к ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела |
| да неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, вен |
| гах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући п |
| и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и по |
| забатаљене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, |
| , где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први п |
| био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте нек |
| о. </p> <p rend="Tekst">Аритон је стаде грдити: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш ти?{S} Ништа њем |
| ејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно извија |
| у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела к |
| ре њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављају |
| >— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. </p> <p rend="Tekst">Мита поче да пије, г |
| end="Tekst">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Tekst">— Ох! — одахну. |
| спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женс |
| оваца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак |
| аш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... </p> <p rend="Tekst">— Ништа нећу! — прекиде |
| ров пребачен преко њега, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана у |
| ш није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсима није б |
| ти, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређ |
| услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.{S |
| ећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите, жен |
| још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, ма |
| њене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изне |
| </p> <p rend="Tekst">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Tekst">— Ох! |
| сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гутљај. </p> <p rend="Tekst">— Не могу више. — И окрете |
| <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. </p> <p rend="Tekst">— Ништ |
| е су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет и |
| ко би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је б |
| и од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у ис |
| Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге. </p> <p rend= |
| о се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, |
| ...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари се, проневаљали |
| ао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазв |
| , врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та в |
| икад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{ |
| опла, мирна, непокретљива.{S} Само сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, о |
| пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчал |
| S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се |
| nd="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.{S} А оно се надалеко чује.{S} Е |
| искала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело. |
| Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и пресе |
| ма и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећ |
| Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорили смо о те |
| м, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а н |
| ече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одос |
| тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Te |
| љаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, муч |
| же, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зат |
| била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубљ |
| ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и от |
| рах.{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend |
| се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </ |
| и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштовано |
| е с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакални |
| новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већи |
| ли, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисле да што год им он ка |
| била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе |
| е свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, сп |
| сле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Арито |
| га, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа |
| једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је |
| рављала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигу |
| дело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи |
| чене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чис |
| мах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не би ново прљао, цепао. </p> <p rend="Tekst">Мајка |
| не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натр |
| езали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из |
| не, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче |
| сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да |
| а ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда |
| устане. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави и |
| абрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимши |
| иче.{S} Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали |
| усио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита подиже главу, |
| да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{ |
| , око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по раф |
| упио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете |
| обро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, убла |
| , у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није би |
| а јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{ |
| на.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у посте |
| окрете Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да |
| ему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst">О |
| Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба ј |
| ило доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже |
| че, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, рас |
| страхом, упитно, час у мене час у њега да гледа.{S} Мита то примети, погледа је, намршти се не |
| н, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго |
| собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао б |
| ркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се к |
| арана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише |
| (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш та |
| д је баш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... </p> <p rend="Tekst">— Ништа нећу! — пр |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. </p> <p rend="Tekst"> |
| "Tekst">Мајка му од радости, није могла да га се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој |
| она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све |
| ла.{S} Никад она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да |
| плашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, ч |
| е сô.{S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде |
| о Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му |
| век, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не |
| .{S} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и |
| судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, н |
| </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђи |
| и, отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, н |
| e="14">III</hi> </p> <p rend="Tekst">Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за ду |
| мује се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да пит |
| Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беш |
| итону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ох! — поче она да ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Сам |
| итиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није смела њега, Миту, да оплаку |
| одупире она. </p> <p rend="Tekst">— Па да гледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како |
| ако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекл |
| ка се: </p> <p rend="Tekst">— Хоће Мита да нам умре! </p> <p rend="Tekst">— Е...?! </p> <p rend |
| мо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти |
| унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и по |
| м да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> |
| од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом |
| } Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди |
| у: </p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно |
| је појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна |
| да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му |
| Почеше да наричу.{S} Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их. |
| е да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околн |
| едном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. |
| ц, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не вид |
| е ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из св |
| на покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет д |
| ла њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му н |
| ињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљ |
| Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им |
| ер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p rend="Tekst">— Па како си, шта рад |
| о је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и па |
| ти, да то они чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хо |
| у се они мучили, он, син им, Мита после да се не мучи, пати.{S} Све су се надали на Миту, чувал |
| и да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од |
| е дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био |
| она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му |
| а је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једна |
| према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао |
| упи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, н |
| внице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неуг |
| А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово ш |
| а он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као остали ње |
| и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, к |
| rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> <p rend=" |
| — Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да устане. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, да се не би о |
| скочи од Аритона.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће |
| могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Арит |
| ивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Зна |
| му од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на |
| казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао |
| ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, |
| да ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Само тако ћути.{S} Па морам, синко, као што |
| шта друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се ота |
| а поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њихове љубави према њему, |
| нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?{S} Што нас остави, отиде?{S} Шт |
| , да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> <p rend="Tekst">Она се једва освест |
| p rend="Tekst">— Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> |
| > <p rend="Tekst">— Тоне мој ... — поче да му тепа. </p> <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде г |
| свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој |
| х, умро, оставио их...{S} Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, п |
| висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. </p> <p rend="Teks |
| у уста. </p> <p rend="Tekst">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Teks |
| st">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Арит |
| ала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend |
| оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Teks |
| ри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред |
| сти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још |
| добре особине.{S} Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно ум |
| ао да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Tekst">— Ниси требао. </ |
| ашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупире она. </p> <p rend="Tekst">— Па да глед |
| м ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био |
| ава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! |
| збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да |
| ио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се виде |
| све као да се покрену, диже.{S} Почеше да наричу.{S} Свака своје мртве да помиње, именом да их |
| ме је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек ч |
| о!...“ </p> <p rend="Tekst">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У |
| ебу цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плач |
| meTypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не ку |
| и се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, с |
| аљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, пије), поступали су |
| и се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох, упитах чудећи |
| о старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} Т |
| устане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, посло |
| rend="Tekst">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. </p> <p rend="Tekst">Уђ |
| ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој |
| јући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да |
| t">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је из |
| ашити.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита |
| , цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љ |
| ац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без глав |
| опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње |
| прекидним присуством, надгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не |
| ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка вра |
| end="Tekst">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете |
| ом, удовичком кћери.{S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Је |
| атичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. |
| авали много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао |
| ="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо до |
| ћ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хо |
| , бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као по |
| ећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се на |
| Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> < |
| ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песм |
| е гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му о |
| поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога с |
| одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p r |
| аше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на |
| одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га...{S} Онда он чак из |
| а увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих долаз |
| сам се његове матере, оца.{S} Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И з |
| .{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртво |
| о, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И т |
| рика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{S} Али ме на капији |
| о да им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S |
| у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, |
| {S} Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се ј |
| кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну |
| а, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Ми |
| end="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је |
| њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше т |
| једно с постељом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst" |
| из велике љубави према њему није могао да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понуд |
| кикот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, |
| а је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не |
| ло, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се ма шта примети.{S} Само, отада је чешће одлазио А |
| најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то са |
| ла к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са стра |
| сто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове |
| Мито, синко!{S} Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „ |
| ава целу собу треперећи, прскајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митину гл |
| њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве...{ |
| — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и т |
| > <p rend="Tekst">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање |
| и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Ни |
| а није хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је |
| ео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне |
| st">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p rend="Tekst">Одједном све умуч |
| атерином му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут, опасан новим појасом, у н |
| А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети |
| о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде н |
| веће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже.{S} Почеше да наричу.{S} Свака свој |
| лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви |
| е око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, надгледањем хт |
| чен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.{S} Само су му ногавице на ча |
| епријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: < |
| брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се му |
| стави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умр |
| гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.{S} Сметала му је мати, која је испред ње |
| ма, пуши, пије), поступали су с њим као да им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, |
| тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} О |
| у не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче м |
| дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу |
| /hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још |
| удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, |
| о је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити сам |
| а, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшиј |
| итак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она |
| ко у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је бо |
| м!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што н |
| вој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао док |
| о сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођ |
| S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њег |
| st">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend="Tekst">Па заједно нису с њим |
| образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко!{S} Мито, с |
| ене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће ј |
| те.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућа |
| тона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да пр |
| S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту |
| као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубав |
| крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му |
| али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} З |
| а, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> <p rend="Tekst">„Мито, поручио ти отац д |
| га, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми! — до |
| у, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујн |
| овори Мита. </p> <p rend="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и ок |
| сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас д |
| поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и ч |
| rend="Tekst">— Ух, синко!{S} Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, |
| да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. </p> <p |
| удно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и |
| , — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им о |
| ћу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tek |
| ако си, шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.{S} Седим |
| куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта |
| ој.{S} Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете.{S} Она то опази.{S |
| и, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам |
| жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.{S} Зато она плачући |
| /p> <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да једеш? </p> <p rend="Tekst">Он одрече. </p> <p rend= |
| ин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S |
| е са мном поче по соби, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне |
| о сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакл |
| ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није о |
| st">— Е, шта знаш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на ко |
| у баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом |
| ви према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} |
| , чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, сва |
| болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође н |
| свих нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Ми |
| и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочу |
| у и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{S} Али ме |
| . </p> <p rend="Tekst">Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједно |
| <p rend="Tekst">Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Ни |
| е бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо |
| но намештање косе му по челу.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst |
| е и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мај |
| <p rend="Tekst">„Мито, поручио ти отац да то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без пого |
| ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита п |
| ми остраг; — још није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста |
| а га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} |
| а у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једна |
| дупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и о |
| пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; |
| ћи га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да је он још м |
| раћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту њ |
| ли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко...“ Ништа, ништа, синко!{S} Само тако ћут |
| он реши и рече: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p |
| ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S} |
| они такви према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га в |
| Tekst">— Камо те понуде?{S} Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. </p> <p rend="Tekst"> |
| rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук |
| о бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се о |
| {S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> <p rend="Tekst">— Не! — жељно одговори Мита. |
| лео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била |
| је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али она пр |
| } Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане |
| јасно треперећи. </p> <p rend="Tekst">У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских ко |
| азник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао |
| S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке |
| апалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и |
| Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, пону |
| } Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{ |
| цу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо л |
| ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме |
| кивало, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се ма шта примети.{S} Само, отада је чешће одлаз |
| ли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било дост |
| ао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави се |
| и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p |
| е од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би |
| тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, трул |
| ка му, садила, сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама. |
| очито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све ј |
| а, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и |
| у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, упл |
| да му тепа. </p> <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. |
| о лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме она упућ |
| ванову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Арит |
| де по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p |
| чу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} Пр |
| днако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: и |
| сме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „јорганче“, у |
| , син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада.{S} А |
| а узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је |
| ="Tekst">Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, и |
| нада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend |
| таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Сед |
| он није лежао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} Седе |
| вим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже г |
| ептале, гореле — све као да се покрену, диже.{S} Почеше да наричу.{S} Свака своје мртве да поми |
| е! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синк |
| а и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехоти |
| се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обре |
| оже Аритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви поко |
| о, дош’о нам... </p> <p rend="Tekst">Он диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се |
| <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се |
| душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. </p |
| они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати вес |
| би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. </p> <p re |
| поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше.{S} На прагу, до ногу Митиних, |
| ао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је |
| лени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја то |
| и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбуђено.{S} Одједном се окрете Аритону. |
| они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су |
| дарало још оштрије, блеђе.{S} Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су се поређали мушки, |
| цима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су ј |
| итоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, поста |
| дизаше и све осветљаваше.{S} На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.{S} Чело главе седео |
| саним, орибаним тепсијама, саханима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинс |
| ица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му ј |
| ош од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, |
| му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p rend="Tekst">— Нано, тргни се! |
| } А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у сво |
| игне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да уста |
| оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p> <p ren |
| ко висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Tekst"> |
| донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли |
| не оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нар |
| хала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка м |
| ом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бел |
| н код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код |
| главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како и |
| д те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „јорга |
| и мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.{S} Зато она плачући поче да нариче о нек |
| рота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, |
| остављена на високој столици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, |
| е коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње шт |
| својим дугачким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?... само одговори: </p> <p rend="T |
| ">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она при |
| {S} Све ти... </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована ш |
| у га, чувају. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. |
| његову песму. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, нећу — пристаде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И о |
| тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, п |
| од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чували, па |
| .{S} Сви смо ћутали.{S} Мајка му, пошто добро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да он |
| Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико ле |
| уда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око |
| <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми! — додавала је радосно мати му. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| вих не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су |
| ика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене огова |
| оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру п |
| леба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{S} Проведе онако, шврљају |
| и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Н |
| и, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, приг |
| каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, поту |
| Из кујне појави му се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па |
| идео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </ |
| увају. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми ц |
| </p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> < |
| који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p |
| сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{ |
| d="Tekst">— Седи, седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, |
| ва ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ето дођох. </p> <p rend="Tekst">— Ако.{S} Седи, понуди ме. |
| ша.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... </p> <p rend="Te |
| је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек он |
| изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирал |
| јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S |
| али.{S} Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, |
| куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га...{S} Онда он чак изван улице и |
| ако: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И |
| ке ноћи њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, ч |
| Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугодан вета |
| да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета |
| ешћује, опет пада. </p> <p rend="Tekst">Долази му отац.{S} На плач и нарицање Марикино, која ис |
| д би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није дола |
| .{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у з |
| његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и у |
| ндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, кој |
| ио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отвор |
| довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одм |
| } Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не посл |
| тон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, крушке...{S} Т |
| ио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{ |
| чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче д |
| </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још б |
| е показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— Донеси — пресече је он. </p> <p rend="Tekst">Марика се |
| њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. < |
| су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, за |
| } Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао |
| з велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежина ноћи.{S} Свуда је било тихо, мртво.{S} |
| ћа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка му, без ш |
| једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његова о |
| ку. </p> <p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и |
| савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, |
| дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Tekst">— Синко! — заустави м |
| и су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад |
| ледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend= |
| {S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ би |
| о да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по |
| ао очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког |
| реми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А к |
| d="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи |
| > <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшћ |
| што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме |
| адбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њ |
| за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад |
| но ослови: </p> <p rend="Tekst">— Мито, дош’о нам... </p> <p rend="Tekst">Он диже главу. </p> < |
| дупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — Зарадова ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ет |
| Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види |
| и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оц |
| — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И г |
| била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико виногра |
| ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљ |
| ветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелен |
| а је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад |
| едели, спавали.{S} Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомил |
| S} Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и |
| ио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад преко |
| а му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром |
| изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. </p> <p rend |
| га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од ч |
| главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: </p> <p rend="Tekst">— |
| а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија к |
| аст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујн |
| </p> <p rend="Tekst">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерал |
| им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена |
| била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да о |
| му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне |
| нији.{S} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да |
| пет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, старојко, ув |
| Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама |
| дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цр |
| ак, дете.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је |
| то, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост |
| вом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} |
| ако грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S} Тада он не би могао да издр |
| о, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао ко |
| ди и размази, поквари као остали његови другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} |
| а, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њем |
| {S} Па морам, синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „бола |
| kst">Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зи |
| е и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се т |
| штавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, |
| спружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, |
| ћи песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> <p rend="Tek |
| е, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се од тог пада, почне |
| о, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он |
| ом Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу м |
| рећи. </p> <p rend="Tekst">У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако о |
| ге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к ње |
| d="Tekst">Мита подиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: < |
| капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му з |
| Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вино |
| а чак и скупо семење, као од празилука, дувана.{S} А све је то она сама, мајка му, садила, суши |
| распасао, па се сад стезао оним својим дугачким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?. |
| се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. |
| обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њега, колик |
| > <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут о |
| јао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне пијанке в |
| Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо |
| ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред д |
| им би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила |
| га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он није им |
| скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} И |
| или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође |
| Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са соф |
| ерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опр |
| це, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугода |
| мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато |
| а чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p> <p rend="Tekst">— Отац ти! — рече она Мити и |
| ита да нам умре! </p> <p rend="Tekst">— Е...?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује |
| авуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта знаш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га |
| ливао оца, мајку. </p> <p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst |
| нарицање.{S} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, ве |
| што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те ш |
| ути.{S} Па морам, синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „ |
| да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми |
| радова ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ето дођох. </p> <p rend="Tekst">— Ако.{S} Седи, понуди |
| . само одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. |
| Зар сте изишли? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — |
| , ужасног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.{S} |
| , јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особин |
| после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поч |
| показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће о |
| ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то |
| као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове про |
| — понуди га. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, |
| понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ |
| нису дали? </p> <p rend="Tekst">— Не! — жељно одговори Мита. </p> <p rend="Tekst">— Како да не? |
| : </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend="Tekst">М |
| јала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље |
| е сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрв |
| </p> <p rend="Tekst">Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију |
| Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја ње |
| hi>им сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и |
| </p> <p rend="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам |
| /p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач. |
| плашио.{S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Ма |
| мешкоље се, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} |
| беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још |
| rend="Tekst">Сви ударише у плач.{S} Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.{S} Клек |
| иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамиј |
| {S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митин |
| ју, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако |
| обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките |
| се темењача бели. </p> <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{ |
| а се тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTy |
| } Мито, синко!...“ </p> <p rend="Tekst">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу |
| него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља би |
| е, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није |
| лико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!{S} Нарочито су му тешко падали |
| , до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| јре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као |
| ао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао... |
| ави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од |
| погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, а |
| узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спрем |
| о озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, ве |
| ти! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.{S} А оно се надал |
| ог, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одудара |
| узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и по |
| су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерал |
| о.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак |
| гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да г |
| е, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.{S} Шалим се, мајко, шалим. — Поче |
| nd="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} Опет обори главу и |
| вљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: |
| попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува |
| те, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу...{S} Ћутали су.{S} |
| , извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p re |
| а капији сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко |
| јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија |
| љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више |
| ам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка к |
| а њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да |
| да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} Тако је Марика нарица |
| без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирот |
| ти.{S} Све су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овам |
| што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе што ће осиромашити.{S} Они су се већ навикли.{S |
| се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p |
| да обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њега, ко |
| ље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајапурена од |
| , једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> < |
| И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, купио мрве, поли |
| ено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од соб |
| е он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после |
| чекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био ве |
| ми погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала |
| н је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родите |
| опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењ |
| а, матере му.{S} Нарочито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуд |
| о мртвог и осветљеног Мите.{S} Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одје |
| натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И |
| у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале с |
| пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развије |
| кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким нов |
| о осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst">— Хо |
| ="Tekst">— Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и |
| обре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису |
| ко отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend |
| nd="Tekst">— Ох! — одахну.{S} Ракија га загреја, оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да глед |
| ла пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели |
| ekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend="Tekst">Марика скочи од Ар |
| о овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и с |
| ћу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, |
| >— Седи, седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што ј |
| да падне, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.{S} Шалим се, мајко, шалим. |
| поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље ми је о |
| .{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— Не љуби се сад! — шану м |
| дгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако |
| ко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота |
| у.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве преп |
| лико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му и узели.{S} Мита, као што се и оче |
| а да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још о |
| ного, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била н |
| , чега се ње ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она од њега није пот |
| крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скршт |
| е на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а н |
| шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе |
| та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто о |
| остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, |
| шао да то ради. </p> <p rend="Tekst">Па заједно нису с њим ни ручавали.{S} Обично су ручавали о |
| вали за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не бу |
| </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да седи, био |
| {S} Чини ми се од њихова плача цела ноћ заједно с њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се |
| вим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља |
| д дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опа |
| да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима. </p> <p rend= |
| се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело как |
| и опазио.{S} Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. </p> <p rend="Tekst">Мати г |
| оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, па се |
| ирјукање.{S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Арито |
| опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање косе му по челу.{S} Хтедох д |
| d="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да |
| и навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да г |
| ред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.{S} Час би му подметала |
| не, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S |
| длазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, ка |
| а баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она би |
| му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: </p> <p rend="Te |
| а свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, о |
| им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, пр |
| ило чега сам се ја толико плашио.{S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћ |
| ео чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} Пролазници сами себе питају и одговарају: < |
| нао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{ |
| јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: </p> <p rend="Tekst">— Хоће Мита да нам умр |
| по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше!{S} Соба, мртвац, свеће које су трептале, гор |
| ори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14" |
| тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он гов |
| е проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> <p ren |
| ине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух |
| се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> <p rend="Tekst">— Не! — жељно од |
| дећи се: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Зар сте изишли? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — је |
| цима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — Зарадова ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ето дођох. </ |
| p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу и |
| а бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као |
| није остало што није било употребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело |
| олико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да |
| певку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било ми |
| напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га ви |
| вече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили це |
| зим улицом, па све мртво.{S} Све капије затворене, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изне |
| а сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних |
| кну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p ren |
| оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. |
| да кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p> <p rend="Teks |
| е нешто да тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> |
| онако неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући |
| зе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, п |
| да му набраја његове добре особине.{S} Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, |
| он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што |
| волели, чували, пазили... увређен тиме зато отишао од њих, умро, оставио их...{S} Тако она поч |
| а зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— |
| ко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо са |
| билазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им шт |
| ледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код |
| умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису мн |
| ј Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак |
| и да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, пре |
| аку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било чанака од понуда |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Шта, синко? — затрепта она преплашено. </p> <p rend="Tekst">Аритон је |
| , само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти дâ |
| <p rend="Tekst">— Ништа, ништа. — Опет заћута Мита. </p> <p rend="Tekst">Убрзо устадох и ја.{S |
| смо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничк |
| ед смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња |
| аде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Ари |
| љути на њега. </p> <p rend="Tekst">Опет заћуташе.{S} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је о |
| окој столици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} И |
| ује им. </p> <p rend="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p r |
| ако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: |
| , да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је би |
| астати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се у |
| ">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очеку |
| ="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам м |
| брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као д |
| непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто |
| , извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупи |
| ekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не дају му |
| задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког г |
| ћи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p rend="T |
| арочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе.{S} |
| кинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?{S} Што нас остави, отиде?{S} Што се бар н |
| као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши св |
| то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лоз |
| ржи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори |
| дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.{S} |
| {S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им |
| гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst">Опет за |
| кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионак |
| м сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се |
| S} Нисам могао.{S} Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.{S} Нарочито матере, |
| спремну. </p> <p rend="Tekst">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Б |
| репет, страх.{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p |
| Она то опази.{S} Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. </p> <p re |
| осле, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и други |
| нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. </p> <p rend="Tekst"> |
| кине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој п |
| } И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви по кући стрепили.{S} Јер ц |
| вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и д |
| тим, приљубљеним образима.{S} Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...{S} |
| ло двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено. |
| .{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан |
| сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по |
| собњега лицем пада и распростире се по земљи.{S} Само јој се темењача бели. </p> <p rend="Teks |
| на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, с |
| спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу...{S} Ћутали су.{S} Мајка му је једнако утопљавал |
| о на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу |
| па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.{S} Шалим се, мајко, шалим. — Поче је |
| Tekst">Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: </p> <p rend="Tekst">— |
| ном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, поставље |
| ико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали |
| онуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. </p> <p rend="Tekst">— Такве понуде — поче Ар |
| о не кажеш? — поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код м |
| ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, |
| ко да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не |
| е Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} |
| отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за |
| ља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као |
| иди да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, ост |
| тон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p |
| гарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш њег |
| продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако кл |
| ао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испруж |
| , а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе |
| г дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих |
| и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и пр |
| {S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писк |
| шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су |
| ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је |
| rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не |
| не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао |
| снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирниј |
| и имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S |
| p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут |
| ији, стидљивији.{S} Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је ч |
| . </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож с |
| да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као |
| ли развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав нико |
| е да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S |
| ину, поче: </p> <p rend="Tekst">— Мито, знаш, овако исто.{S} Панталеј... сабор... — Мита се трж |
| говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта знаш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо ос |
| ака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, з |
| ишта њему није.{S} Спавај.{S} Марику ја зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сањала! |
| , напио се.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, |
| бичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, |
| , ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где |
| м: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада. |
| >Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, с |
| да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, цр |
| st">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене с |
| помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, |
| око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад |
| смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког блата.{S} Она није плакал |
| st">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спав |
| а, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ от |
| волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима бил |
| она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst" |
| амо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </ |
| . </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окре |
| приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: </p> |
| ц му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то |
| мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p |
| у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не |
| акве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није ожен |
| а Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха |
| , гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, |
| и се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда к |
| ">Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћај |
| е чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И |
| “, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Арит |
| ј запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, |
| као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него |
| неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо |
| а не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још |
| — упита Аритон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и оти |
| и му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Арит |
| сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка |
| вадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад |
| јући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, |
| ема њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега |
| више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, к |
| не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да |
| хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га он |
| , а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} А |
| ли кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ион |
| Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, препуни!{S} Чини ми се о |
| тво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући |
| не, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да |
| ">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, ра |
| обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „се |
| много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била |
| end="Tekst">Марика скочи од Аритона.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степениц |
| мушки помакоше и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу |
| и, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех |
| се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче |
| но одудараше од свих нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекр |
| болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> <p rend= |
| о је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како |
| обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им |
| ће, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она од њега није п |
| Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{ |
| ке није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чинећи се томе неве |
| ита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. < |
| st">— Ама, не могу! — правдао се он.{S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гле |
| био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер |
| љнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њег |
| се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, |
| акривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и |
| било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озби |
| кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} По |
| чак изван улице иде, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, ид |
| гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо к |
| ју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чин |
| ћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од |
| т доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер |
| nd="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и |
| и и рече: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend=" |
| ме. </p> <p rend="Tekst">— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. </p> <p rend="Tek |
| у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распр |
| , хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у о |
| отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио све |
| њичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> |
| оворим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. < |
| kst">— Мито, синко!{S} Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да |
| говори: </p> <p rend="Tekst">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на вра |
| </p> <p rend="Tekst">— Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше |
| ekst">— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ |
| Ух, синко!{S} Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из |
| оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео |
| авом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. </p> <p rend="Tekst"> |
| цу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајућ |
| вином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, д |
| ном сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како с |
| шљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, |
| м, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, |
| рекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} С |
| } Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ов |
| ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, |
| ебало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ож |
| } Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као |
| о, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он с |
| збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљ |
| му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, савија цига |
| уго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.{S} Чак и |
| ајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: </p> <p rend="Tekst">— |
| еса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара |
| ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи.{S} Само јој се темењача бели |
| и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пресвлач |
| оставио их...{S} Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њ |
| — — — — —</p> <p rend="Tekst">Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, |
| он настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покривена |
| што наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и Мита остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћу |
| ">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. </p> <p rend="Tekst">Уђосмо унутра. |
| у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега.{S} Чим се уђе на капију калдрмисан |
| nd="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} А |
| Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, |
| а.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и с |
| } Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицам |
| крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће |
| лачу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} |
| се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата |
| е знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа. — Опет з |
| чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, к |
| ече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није смела њега, Ми |
| н.{S} Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом.{S} |
| почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и |
| му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чи |
| ћи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко!{S} Мито, синко!...“ </ |
| днако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко!{S} Мито, |
| елом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним об |
| гостинска соба.{S} Пространа, намештена и увек отворених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је |
| лико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{S} Проведе онако, шврљајући, радећи по кући. |
| а. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти гово |
| варама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пресвлачила, све је на њој |
| азих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окре |
| ако почађало, као уплеснивило се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежуран |
| м кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> <p rend="Tekst">Обично |
| па оставио.{S} На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, |
| .{S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би |
| t">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угод |
| трана, намештена и увек отворених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којој су с |
| се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S |
| , пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али разви |
| rend="Tekst">— Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео |
| Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst" |
| и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} Само овде код њих, у соби, било је хладно |
| {S} Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он |
| ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу. </p> <p rend="Tekst |
| ач.{S} Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.{S} Клекоше, забацише шамије, наслони |
| Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми |
| мшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осе |
| стеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} Седео је с прекрштеним н |
| пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе шт |
| а легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да |
| ићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> |
| покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> |
| ујне појави му се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну |
| у траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађе |
| ритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви покоравал |
| } Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: </p> <p rend |
| , како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се ден |
| се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к |
| ном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита није могао виш |
| жила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој њ |
| а је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод феса. |
| , да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} Тако је Марика нари |
| део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} Пролазници сами себе питају и одговарају: |
| је с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по соби, око Мите, нешто да |
| а, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.{S} У фес |
| ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, прозорима.{S} Сви |
| они сами наручивали.{S} Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> <p rend="Tekst">А |
| и мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{ |
| оса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, надн |
| ене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али |
| е капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му |
| а у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа |
| мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлот |
| као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, |
| а млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. </p> <p rend="Tekst">— |
| га Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. </p> <p rend="Tekst"> |
| <p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу |
| силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">I |
| ајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, леп |
| рику су му и узели.{S} Мита, као што се и очекивало, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се |
| Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много |
| kst">Убрзо устадох и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле |
| агреја, оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p ren |
| их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, |
| ро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта |
| и, надише и накупи ове пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне вечери одох.{S} Пролазим улицом, |
| та им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било не |
| и се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се др |
| ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није смела њега, Миту, да |
| пла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем неб |
| ајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше.{S} На прагу, до ногу Митиних, седела |
| ући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим |
| жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне ве |
| с не предусрете, само се мушки помакоше и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, |
| е је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али она |
| ј опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марик |
| опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као остали његови другови. </p> <p r |
| нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње од |
| а свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајр |
| ченим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдењ |
| <p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га.. |
| њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSiz |
| ом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би сед |
| нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Марика, такође повезана у дуб |
| ри дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа |
| страх.{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p r |
| е чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове ње |
| н. </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још |
| , али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, |
| rend="Tekst">— Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, за |
| им се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... |
| као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} |
| ве љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: |
| а сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не би но |
| су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега иск |
| боко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: </p> <p rend="Tekst">— Чамовина ће ме излеч |
| се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је |
| ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, ха |
| гнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави |
| јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, препуни!{S} Чини ми се од њихова пл |
| дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело |
| ено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Ништа није остало што није било употр |
| обе која се не отвара, не ветри.{S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било |
| но у крпама семење од поврћа.{S} Па чак и скупо семење, као од празилука, дувана.{S} А све је т |
| ">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— |
| S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њи |
| махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка |
| ан.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би ус |
| тече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p rend="Tekst">— Седи, синко, седи. |
| ни опазио.{S} Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. </p> <p rend="Tekst">Мати |
| о гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш код њега? — п |
| , покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.{S} У њој су сада преместили Миту из |
| ти ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... </p> <p rend="Tekst">Мајка му, кад чу да |
| већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, узд |
| еје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на дом |
| /p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно в |
| асом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, б |
| .{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> <p rend="Tekst">— Пиј! — понуди га |
| , — шалим се, шалим! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва |
| ве браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јев |
| мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И |
| т нежно обавијала...{S} Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на п |
| ко они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су |
| заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, уз |
| учи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још |
| p rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јасту |
| тарији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, |
| о, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Б |
| .{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, ху |
| одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек п |
| {S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S |
| нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом, удовичк |
| .{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред |
| ђутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, страсти м |
| Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећ |
| ојој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте |
| , и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово м |
| и, послушнији.{S} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо л |
| ех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S |
| а.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој с |
| кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, |
| ла заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег пок |
| рећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> < |
| од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали |
| ите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, сл |
| — Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. </p> <p rend="Tekst">— Такве понуде |
| амо онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега с |
| rend="Tekst">— Зашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупире она. </p> <p rend="Tek |
| — Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога |
| нуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он ре |
| а миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гутљај. </p> |
| з кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно |
| избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздух |
| nd="Tekst">„Мито, поручио ти отац да то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, |
| ку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му се: </p> <p rend="Tekst">— П |
| обро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле с |
| S} Само тако ћути.{S} Срамује се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, |
| се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} Опет обори главу и само што прошапта: </p> |
| о да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгрева |
| насред собе.{S} Испружен, мртав.{S} Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудима ск |
| .?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Б |
| е да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехотице почесмо |
| ше, само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти |
| алодушност и ућута.{S} Опет обори главу и само што прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не бојим се |
| ом препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend="Tekst">— Н |
| nd="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се од т |
| запевке.{S} Пролазници сами себе питају и одговарају: </p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да г |
| скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је јо |
| да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али к |
| итон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="Tekst">— На! </p> <p rend |
| е шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше!{S} Соба, мртвац, св |
| . </p> <p rend="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да руч |
| <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му и узели.{S} Мита, као што се и очекивало, ни речи није |
| вих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада мо |
| стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за ж |
| уређено, зелено.{S} И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом |
| ручавали.{S} Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њи |
| сабор... — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало. </p> <p rend="Tekst">Арито |
| тери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не |
| толичицу спроћу Мите, до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој с |
| са мном рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и |
| че Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње у |
| S} Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже |
| } У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не |
| е могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. |
| оја је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико в |
| ћи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му о |
| ице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p |
| S} Нико не говори.{S} Чак у мртвог Миту и не гледају.{S} Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се |
| чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и оп |
| у жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хт |
| а била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, вино |
| му, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чаршије разлеж |
| ам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми д |
| ита. </p> <p rend="Tekst">Убрзо устадох и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би с |
| е из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гле |
| могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајућ |
| rend="Tekst">Долази му отац.{S} На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава |
| И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сир |
| kst">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају |
| Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.{S} |
| еколико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му и узели.{S} Мита, као што се и |
| а крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скр |
| ј, устане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, пос |
| тима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он јо |
| — пристаде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут |
| пет за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они |
| есу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к |
| ово с нама уради? </p> <p rend="Tekst">И, онако неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још ук |
| тац да то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p |
| ...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што |
| ен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p r |
| тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, пије), поступали су с њим као да |
| е теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако |
| на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине |
| их се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у |
| , теше га...{S} Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако вис |
| жи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту |
| е верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи |
| е. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болн |
| и највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам |
| изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто |
| а, мајку. </p> <p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац |
| кну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спавај. </p> <p rend="Tekst">— Ама не спава ми се! |
| је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код ње |
| поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Арито |
| и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спавај. </p> <p rend="Tekst">— Ама не спава |
| е и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али н |
| црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по двори |
| а чистим, каменим степеницама.{S} Озго, из кујне светлела се полица са увек калајисаним, орибан |
| и га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије |
| мо сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, д |
| "Tekst">Одједном све умуче изненада.{S} Из кујне појави му се отац.{S} Укочено дође и стаде виш |
| ило тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, т |
| оливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајало |
| да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне, п |
| ао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још |
| шти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И право |
| има скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S |
| а, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. </p> <p rend="Tekst">— Ту је — одговори |
| ика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. </p> <p rend="Tekst">— Шта, синко? — |
| да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} |
| била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежи |
| како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном ру |
| пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па |
| ткрије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је |
| траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење |
| виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио п |
| } Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би |
| ново у собу. </p> <p rend="Tekst">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремањ |
| сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у |
| било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини соб |
| , нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покатк |
| , и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не покв |
| кође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, |
| уцима.{S} У њој су сада преместили Миту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са |
| S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не в |
| ао што рекох, он није лежао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чар |
| kst">Опет заћуташе.{S} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни пот |
| редусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше з |
| не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима. </p> <p rend="Tekst" |
| та Није. </p> <p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њ |
| ор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> <p r |
| а наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње ч |
| на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га |
| ојила пролет.{S} Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек ш |
| и вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су чуле |
| Што нас остави, отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми т |
| ла чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала...{S} Ошишан, обријан и |
| ">Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наго |
| лазе по њега, теше га...{S} Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, ис |
| оче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синко? — у |
| раво у лице.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у ме |
| у је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му се: </p> <p rend="Tekst">— После ћу. </ |
| тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> <p rend="T |
| ге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из ст |
| а отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.{S} А сами они |
| и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао |
| обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.{S} Само су му |
| аку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био |
| х заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p rend="Tekst" |
| ја беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, про |
| вала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала пра |
| а се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за |
| лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га з |
| али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао |
| це.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, н |
| кот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, беж |
| TypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући. |
| се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одударало још |
| огући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да иде |
| пресамићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. |
| атно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. </p> <p rend="Tekst">Уто се пред вратима |
| бу. </p> <p rend="Tekst">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су |
| он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како |
| "14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох |
| ече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита није могао више.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Зар сте изишли? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва доче |
| ле од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом |
| — Седи! — узе место њега мајка му. — Не излази.{S} Нешто је болешљив.{S} Сигурно нека „редњичин |
| : </p> <p rend="Tekst">— Чамовина ће ме излечити, — шалим се, шалим! — прекиде одједном и трже |
| а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита подиже главу, поглед |
| се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.{S} У њој су сад |
| , потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој |
| о, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час у м |
| е годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непону |
| рећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да |
| дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велик |
| слих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, |
| и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: </p> <p rend="Tekst">— Мито |
| </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу |
| </p> <p rend="Tekst">Одједном све умуче изненада.{S} Из кујне појави му се отац.{S} Укочено дођ |
| а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} Али |
| ра да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p> < |
| ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да седи |
| славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не д |
| , Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада.{S} А овак |
| подметала јастуке, час покривала ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </ |
| да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка |
| д њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, |
| су му тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код |
| да што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} На преграда |
| ошене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} На преградама од прозора и |
| што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, |
| азио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је јед |
| а, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му по |
| пуши, пије), поступали су с њим као да им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, се |
| е то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само т |
| потребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, гу |
| о, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најч |
| још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изро |
| ни чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз |
| сте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је л |
| да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицањ |
| а им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији. |
| рика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчк |
| о мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} А |
| вој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су бил |
| у, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се не мучи, пати.{S} Све су се надали |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.{S} |
| м: </p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ тр |
| а што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је |
| кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и ви |
| ти.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита по |
| ну, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу р |
| лико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубља...{S} |
| , удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заис |
| сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружењ |
| кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела |
| ћки, дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу с |
| ш мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, |
| ">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам |
| икад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко мате |
| кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су ч |
| наричу.{S} Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разле |
| о је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевин |
| има ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S} |
| ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само |
| е тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак и |
| ру, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај зап |
| добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је б |
| о види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, ис |
| ти онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њег |
| } А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се |
| на.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала он |
| ед њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p r |
| и, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидн |
| ила Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. </p> <p rend="Tekst">— Шта, си |
| свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оц |
| такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{ |
| анима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Пространа, намеште |
| се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, |
| прављала праменове његове косе по челу, испод феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, го |
| ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мат |
| ер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући ши |
| и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p rend="Tekst">— С |
| н код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> <p |
| ко Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, |
| је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод феса.{S |
| /p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми целе ноћи |
| век пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да |
| "Tekst">— На! </p> <p rend="Tekst">Мита испрва није хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећ |
| st">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... < |
| попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он |
| она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој кол |
| е могао.{S} Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p rend="Tekst |
| о, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дуб |
| ишта неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао |
| p> <p rend="Tekst">Мита насред собе.{S} Испружен, мртав.{S} Већ и покров пребачен преко њега, т |
| kst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу со |
| о су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен |
| своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се зам |
| певка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, препуни!{S} Чини ми се од њихова плача цела |
| тац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи |
| и одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има кад.“ < |
| ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невеш |
| аша, лекова, ракије, устајалих вина.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз д |
| о су му једнако они сами наручивали.{S} Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> < |
| де, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе |
| утајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.{S} Само |
| оћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, ја |
| /p> <p rend="Tekst">— Мито, знаш, овако исто.{S} Панталеј... сабор... — Мита се трже, окрете се |
| ети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би из |
| иже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како |
| његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он |
| глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада |
| репили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли |
| мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у кр |
| ц.{S} На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Tekst"> |
| шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p> <p rend="Te |
| како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и |
| рата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врат |
| ц ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше о |
| Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук |
| пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита |
| па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му |
| нуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и подн |
| меном да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, |
| покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри |
| да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="T |
| е настати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући с |
| , као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро |
| и на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отп |
| тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подм |
| и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарал |
| тиме зато отишао од њих, умро, оставио их...{S} Тако она поче да ређа и, као против тога, поче |
| исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, нес |
| од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— Доне |
| да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на т |
| шао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита |
| } А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је уз |
| и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао |
| ="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend="Tekst">Па заједно нису с |
| аштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза |
| . — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало. </p> <p rend="Tekst">Аритон наста |
| до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зн |
| тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову |
| — — — — — —</p> <p rend="Tekst">Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обича |
| . </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упи |
| ећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врев |
| јим обећањем. — Ми целе ноћи седимо.{S} Ја никако не спавам. </p> <p rend="Tekst">У кујни мајка |
| ">Он диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не су |
| риц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам |
| зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охра |
| ритон настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покрив |
| А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, мате |
| {S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене с |
| пта: </p> <p rend="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући |
| риђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: </p> <p |
| ећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седе |
| одудараше од свих нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва |
| пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зе |
| а. </p> <p rend="Tekst">Убрзо устадох и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се |
| из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледа |
| st"> <hi meTypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, а |
| ка и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њ |
| } Ништа њему није.{S} Спавај.{S} Марику ја зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сања |
| нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и Мита остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, з |
| топљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хте |
| Он одрече. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш јабуке, крушке?{S} Хоћеш пите мало?{S} Сад је баш Марик |
| и чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. < |
| је била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице. |
| ло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, као |
| село поигравајући осветљаваше озго све, јасно треперећи. </p> <p rend="Tekst">У даљини, на друм |
| ећа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздиг |
| еди. </p> <p rend="Tekst">Спустих се на јастук.{S} Као што рекох, он није лежао.{S} Постеља иза |
| ио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p rend="Tekst">— Седи, синко, |
| „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћуј |
| чавала око њега.{S} Час би му подметала јастуке, час покривала ноге, или навлачила ону колију к |
| нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, прозорима |
| на старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.{S} У њој су сада преместили Миту из његове в |
| ошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — Зарадова м |
| ручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни |
| затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize |
| жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p rend=" |
| а сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> |
| rend="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p rend="Tekst">— Н |
| Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, св |
| ино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа није... — А вил |
| p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ип |
| тно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p |
| ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} |
| ано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst |
| тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гут |
| ебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.{ |
| аклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице |
| ом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболова |
| е крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, кој |
| а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а наро |
| вету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спрем |
| љала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно |
| о јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажил |
| шено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час |
| арина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их |
| } А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до |
| дове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њ |
| отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надг |
| е колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе |
| а је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од на |
| ма њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да |
| очистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клеч |
| end="Tekst">— Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p |
| екрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S |
| ..“ </p> <p rend="Tekst">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том |
| и до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, |
| удовичком кћери.{S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер о |
| ли много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ни |
| , сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, |
| } Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога |
| а им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} П |
| к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом |
| о, синко!{S} Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Заш |
| И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то к |
| ије хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је јед |
| ви нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, |
| е толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме о |
| у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болес |
| хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа |
| он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, |
| {S} Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Б |
| а, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; ме |
| не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуш |
| ао да се ма шта примети.{S} Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре с |
| а да гледа.{S} Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијуниса |
| rend="Tekst">Мита подиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори |
| као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох |
| , овамо допирала свежина ноћи.{S} Свуда је било тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта |
| веће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на с |
| е да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, |
| није могао.{S} Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p rend="Te |
| да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је т |
| ац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз т |
| зочаран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махал |
| "Tekst">— Узми, синко, узми! — додавала је радосно мати му. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу |
| до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.{S} Од ње, добр |
| е на капији сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је |
| а бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала прам |
| главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа з |
| не мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као у |
| t">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, подна |
| , предусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беш |
| них врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали.{S} Од те собе |
| тепсијама, саханима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Про |
| ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без ку |
| шврљајући, радећи по кући.{S} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућ |
| е она покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опе |
| ади, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се |
| ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она од њега није потражила да јо |
| посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њега, оца му, није више ништа тр |
| чађало, као уплеснивило се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лиц |
| јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала |
| ега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, ш |
| ја нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле |
| приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; бољ |
| ви другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њем |
| ва Мити ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао |
| жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њ |
| па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре |
| тво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће |
| да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљ |
| ко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} |
| } А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дан |
| шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами |
| му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је с |
| уке, крушке?{S} Хоћеш пите мало?{S} Сад је баш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... < |
| смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да м |
| на продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако |
| развеселише.{S} Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али о |
| ог седења, што се није пресвлачила, све је на њој било некако почађало, као уплеснивило се.{S} |
| јкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, го |
| око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, о |
| , са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.{S} А сами |
| ење, као од празилука, дувана.{S} А све је то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала.{S} Ц |
| м и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало |
| беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог њего |
| — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из с |
| <p rend="Tekst">— Ништа нећу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, на |
| ка од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} Н |
| дем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам д |
| места до себе. — Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да устане. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, |
| чког блата.{S} Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и н |
| време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале се кај |
| е само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, |
| о се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловим |
| </p> <p rend="Tekst">— Донеси — пресече је он. </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те |
| није.{S} Шалим се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да |
| /p> <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујућ |
| јко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> <p |
| е ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гла |
| је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и в |
| > <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље ми је овако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не заустави, |
| верени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, д |
| његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, |
| тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који ш |
| ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она так |
| итоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита није могао |
| ли, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала св |
| е. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и по |
| од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчист |
| та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој |
| њега? — питаше ме. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и |
| има му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он во |
| а како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за |
| хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их |
| аву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љуба |
| му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S |
| преплашено. </p> <p rend="Tekst">Аритон је стаде грдити: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш ти?{S} |
| биљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И ма |
| у, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су чуле његова оца, г |
| ="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не дају |
| ају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сва |
| упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, ст |
| ици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мал |
| је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она |
| ору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије с |
| бе и покривена белим чаршавом.{S} Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен.{S} Само бос, у |
| седела му је мати.{S} Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек.{S} То је ваљда |
| ој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала в |
| ме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном ув |
| љом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — |
| он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгл |
| имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.{S} А м |
| и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из д |
| бе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим |
| је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави пре |
| d="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега в |
| за њу траже, спремају места...{S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав |
| ији.{S} Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, |
| је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиков |
| а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, |
| d="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад |
| ина.{S} Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпан |
| а преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина. |
| сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више |
| о мирнији, стидљивији.{S} Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колик |
| рок, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она ј |
| не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, а |
| Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чине |
| како на средини собе свећа гори.{S} То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} |
| „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао |
| столици омален, црномањаст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није бил |
| хо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо |
| одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Сил |
| трепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p ren |
| чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p ren |
| и, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, но |
| би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> <p rend="Tekst">Обично, ују |
| мах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће б |
| је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на |
| ашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отид |
| де — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, к |
| орене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на своје отечене ноге, да |
| било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она вел |
| и, сами су му пробирали и остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад ј |
| риц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој с |
| д даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би |
| тражила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у то |
| ово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, |
| и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више уг |
| оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био с |
| свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p rend="Tekst"> |
| то њега мајка му. — Не излази.{S} Нешто је болешљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово вр |
| окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се |
| у којој је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреј |
| згрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно изв |
| } Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгре |
| збиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не прине |
| ило хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гроб |
| леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Teks |
| под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. </p> <p rend=" |
| вежу земљу...{S} Ћутали су.{S} Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јаб |
| амо је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њега, оца му, |
| d="Tekst">Али она продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, |
| ћ, али као да није могао.{S} Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </ |
| S} На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.{S} Чело главе седео је на столици омален, црно |
| дела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод фе |
| у одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му с |
| Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући с |
| , и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе н |
| ткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је бил |
| м, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер му у кујну и |
| st">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Tekst">— Ох! — одахну.{S} Раки |
| , а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али |
| ="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Te |
| вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не |
| дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи |
| им штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је |
| з скута мрве. </p> <p rend="Tekst">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше |
| је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му сл |
| а себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче |
| мо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајки |
| о доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, |
| одиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: </p> <p rend="Tek |
| <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: н |
| се смеши... </p> <p rend="Tekst">Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одах |
| и.{S} Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавај |
| роше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе што ће осиромаш |
| те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и |
| онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, |
| јлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само |
| понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави п |
| нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми! — додав |
| ет. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.{S} Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. </ |
| „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко...“ Ништа, ништа, си |
| ла да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> |
| <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да једеш? </p> <p rend="Tekst">Он одрече. </p> <p rend="Te |
| . </p> <p rend="Tekst">— Како после?{S} Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат |
| у с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зат |
| бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другов |
| сти!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући о |
| ве му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запа |
| озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, |
| рије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, |
| кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p> <p r |
| t">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он к |
| шта.{S} Седим! — поче ми он одговарати, једнако онако стидећи се. </p> <p rend="Tekst">— Седи! |
| орио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као |
| ..{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S |
| вања, примере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима |
| о.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.{S} |
| ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то М |
| им гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шуша |
| у земљу...{S} Ћутали су.{S} Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке |
| S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред с |
| му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа |
| д је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручивали.{S} Истина, најбоље и најск |
| и ове пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне вечери одох.{S} Пролазим улицом, па све мртво.{S} |
| , они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има |
| а све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и ус |
| ради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, |
| еде их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="Tekst">— На! |
| е и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине го |
| себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колик |
| {S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Марика, та |
| репоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе ника |
| ају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више |
| е осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је гр |
| трашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет јед |
| она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а наро |
| у ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. < |
| гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео |
| ло мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је |
| од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица то |
| а бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А ув |
| рена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, |
| ети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да ни |
| пет од чега су сви по кући стрепили.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака |
| неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико |
| } Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он к |
| ekst">— Ох! — поче она да ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Само тако ћути.{S} П |
| "Tekst">— Е...?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p r |
| S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико |
| аз на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко!{S} Мито, синк |
| "Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S |
| код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозо |
| гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Ми |
| {S} Никад она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му |
| ели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне |
| авала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и п |
| а носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} До |
| вежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше о |
| цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за |
| ала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако клонуло обори гла |
| ekst">Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које |
| тави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и при |
| траха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто вре |
| рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и Мита ос |
| д уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: </p |
| мо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе |
| оца му, није више ништа тражила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хла |
| а нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не пр |
| гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је |
| пада и распростире се по земљи.{S} Само јој се темењача бели. </p> <p rend="Tekst">Жене, плачућ |
| ...{S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. |
| ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траж |
| ј, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута |
| се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спавај. </p> <p |
| } Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. </p> <p rend="Tekst">— Камо |
| Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто.{S} Још |
| да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га |
| е, мушко, прво, да њему од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео |
| он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око |
| његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у |
| сви по кући стрепили.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених сте |
| rend="Tekst">— Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљ |
| неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песниц |
| што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је о |
| ше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, |
| прекоран плач. — Узми, окуси нешто.{S} Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оз |
| ">— Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> |
| мо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било |
| јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у |
| о.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко. |
| рашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су до |
| ихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Ми |
| олико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме она |
| сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљд |
| ан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка |
| ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече |
| шије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p rend=" |
| гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, ј |
| ље се, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А виш |
| тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypeset |
| ачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p |
| олазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </p> <p rend= |
| ано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— |
| његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је х |
| {S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била |
| крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена |
| му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче |
| го ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ништа др |
| nd="Tekst">— Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> |
| ајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није оженио и пос |
| едном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у |
| ="Tekst">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бив |
| ло подбуло, његово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.{S} Око њега, до прозора, по миндерл |
| се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ |
| репетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, |
| Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и о |
| угачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, нико нас |
| ући.{S} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време |
| врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да ј |
| же се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли г |
| д мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато ш |
| верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, н |
| а.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледам |
| у, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо ви |
| ујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се у |
| о не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због т |
| дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али најви |
| е шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту |
| end="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с |
| се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у собу. </p> <p rend="Tekst">Он нас није ни опа |
| неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што ниј |
| седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече |
| могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{S} Проведе онак |
| кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу |
| исао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, сп |
| толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро |
| тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће |
| се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео ништа |
| е оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом је он |
| ајком... </p> <p rend="Tekst">Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да |
| њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као ст |
| то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син |
| оле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обила |
| његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосм |
| се они не проведоше, не развеселише.{S} Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ниш |
| Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. |
| нула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми н |
| ред свима, напио се.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је им |
| Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстоји, |
| /p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требал |
| “ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и виногр |
| ко беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и по |
| е.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог |
| се, шалим! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела |
| шки помакоше и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу з |
| т за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они с |
| да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. < |
| му, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знају |
| зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветље |
| ио из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што |
| а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда |
| би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад о |
| Уто му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да |
| ње да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој тр |
| Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио пре |
| да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „ј |
| о, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох, упитах чудећи се: </p> <p rend="Tekst">— Шта? |
| е су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, нико нас не предусрете, само се мушки помак |
| хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, |
| е се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, |
| ао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био сти |
| ао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S |
| о другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни |
| ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Само тако ћути.{S} Па морам, синко, као што ви |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. </p> <p ren |
| /p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за о |
| е због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега |
| ђи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">II</ |
| — А, крушке...{S} Ту су.{S} Што тако не кажеш? — поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се |
| а, као што се и очекивало, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се ма шта примети.{S} Само, о |
| , да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> < |
| d="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. < |
| о.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набре |
| падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Та |
| он на њу сурово. </p> <p rend="Tekst">— Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно |
| — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p rend="T |
| насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, в |
| г, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио |
| у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда с |
| ким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?... само одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ето. |
| јку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по |
| иљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. </p> <p rend="Tekst">— Седи, с |
| kst">Она се диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али м |
| , и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, кој |
| , а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену |
| а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим |
| да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, в |
| како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, |
| капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} |
| они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, |
| још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био |
| о одговори Мита. </p> <p rend="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну |
| од ње, одби је. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран пл |
| kst">— После ћу. </p> <p rend="Tekst">— Како после?{S} Једи! — Некако сурово, али раздрагано, к |
| на да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш да |
| а тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се врат |
| е молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са св |
| ње да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубав |
| да му отичу. </p> <p rend="Tekst">— Па како си, шта радиш? — питах га, тек само да што говорим |
| зи и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот |
| ! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, леђима |
| ећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу |
| поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, |
| амо из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гори.{S} То је сигурно била |
| јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исп |
| “, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер му у |
| урадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их |
| њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: ка |
| уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила о |
| аће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повуч |
| . </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst" |
| тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како г |
| био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га |
| p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њ |
| сти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чиј |
| а и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и да |
| се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма д |
| st">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p |
| а почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гле |
| го, из кујне светлела се полица са увек калајисаним, орибаним тепсијама, саханима.{S} До полице |
| ли.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у |
| т пуна свачега.{S} Чим се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило |
| ових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама.{S} Озго, из кујне светлела се поли |
| од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, ку |
| вене, поднадуле. </p> <p rend="Tekst">— Камо те понуде?{S} Што му ниси дала? — поче Аритон на њ |
| ну за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} |
| други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одуп |
| ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{ |
| лазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са |
| ="Tekst">Уто му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада |
| заиста, Марику су му и узели.{S} Мита, као што се и очекивало, ни речи није казао.{S} Чак није |
| ост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежина ноћи.{S} Свуд |
| еста.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже |
| , и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта по |
| к чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи |
| ње од поврћа.{S} Па чак и скупо семење, као од празилука, дувана.{S} А све је то она сама, мајк |
| ешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И ув |
| ">— Мито, синко!{S} Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређ |
| тавио их...{S} Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њихо |
| одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њем |
| Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одл |
| не а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се над њега и, пок |
| ти... тада.{S} А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, |
| ено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленил |
| да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа |
| ветљава целу собу треперећи, прскајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митин |
| но с њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве |
| ну сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо о |
| о свирјукање.{S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">А |
| вљао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га |
| амо што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, |
| {S} Само тако ћути.{S} Па морам, синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће д |
| ла, све је на њој било некако почађало, као уплеснивило се.{S} Па и она је сама била потамнела |
| Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га |
| ко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, |
| </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намеш |
| га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге. </p> <p rend="Tekst" |
| ћи, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S |
| p rend="Tekst">Спустих се на јастук.{S} Као што рекох, он није лежао.{S} Постеља иза њега беше |
| спрва није хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која |
| е хтео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одр |
| "Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p rend="Tekst">Одједном све |
| да материном му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут, опасан новим појасом, |
| ћи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која је била т |
| .{S} А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо ум |
| е плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend |
| а се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, па |
| бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега |
| ц, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже.{S} Почеше да наричу.{S} Свака |
| {S} Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.{S} Никад се они не проведоше |
| Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али ни |
| зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте |
| осе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су |
| више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, надгледање |
| обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.{S} Само су му ногавице н |
| Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајућ |
| му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритон |
| то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче с |
| е, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да |
| аћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбу |
| ћући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p |
| оле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.{S} Сметала му је мати, која је испре |
| се тиме не ослободи и размази, поквари као остали његови другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита |
| му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом, удо |
| ханама, пуши, пије), поступали су с њим као да им није ништа.{S} Отац никад с њим да је прогово |
| е у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож |
| , кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да |
| , опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада ј |
| а га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{ |
| опли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на свој |
| kst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је м |
| да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нис |
| на то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst"> |
| ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплаше |
| , намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање, трепет, страх.{S} Она то осети, трже с |
| ролетње ноћи.{S} Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што в |
| , али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, старо |
| лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — по |
| ашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </ |
| срете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замах |
| кући стрепили.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, |
| } Пролазим улицом, па све мртво.{S} Све капије затворене, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, |
| ука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађен |
| .{S} Нисам могао.{S} Одох.{S} Али ме на капији сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто |
| а и опет пуна свачега.{S} Чим се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, |
| ="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза ка |
| (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, пије), поступали су с њим |
| а и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ б |
| зио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Арито |
| на лука.{S} У угловима тавана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од поврћа.{S} Па |
| риђоше око мртвог и осветљеног Мите.{S} Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу |
| би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она |
| а јој више не одрицаше, само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> <p rend="Tekst" |
| ekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо додад |
| исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочит |
| он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их |
| е по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показу |
| е новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изб |
| жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула сек |
| и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потај |
| че ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Ми |
| о код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на |
| ва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорил |
| ла нова топлота и свежина.{S} Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли шт |
| еколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. </p> <p rend="Tekst"> |
| каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа св |
| се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што |
| и да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код |
| А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их |
| е имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад |
| p rend="Tekst">Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и ч |
| плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{S} Само |
| х, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чували, пазили.. |
| не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много |
| одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту м |
| ер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час |
| ло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала |
| и поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поруч |
| о да није могао.{S} Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p ren |
| већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива |
| у отац.{S} На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Te |
| асити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и |
| сећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да |
| ећ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а |
| Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викн |
| се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.{S} Чак и отвори, пукотине |
| а, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, |
| ао разочаран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој |
| леда не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и к |
| оћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком |
| та, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, |
| чанака од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио. |
| глас, заплакаше!{S} Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже. |
| вори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поч |
| мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, т |
| } То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се |
| спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађ |
| , да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; |
| о било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његова оца, ко |
| окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравај |
| } Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко.{S} |
| елика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним |
| иту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} Па пошто је она била прост |
| жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро |
| зора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали.{S} Од те собе пружао се дрвен |
| тавља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како о |
| окривала ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и |
| ео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, |
| и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... </p> <p rend |
| уму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше заглед |
| ="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му |
| са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од мног |
| грнут неком старом, ваљда материном му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут |
| , час покривала ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst" |
| одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.{S} Нарочито м |
| му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке |
| ак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{S} |
| стидљивији.{S} Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, |
| колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, |
| е продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарица |
| ед нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... </p> <p rend="Tekst">— Не то! — уплаши се Мит |
| ру као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре |
| пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У уг |
| о, да њему од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој |
| а висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досе |
| избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећ |
| а звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у |
| гла да га се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А |
| и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му из |
| ви: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покривена, рабаџи |
| ">Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p> <p rend="Tekst">— Отац т |
| да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Tekst">— Ниси требао. </p> |
| ила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод феса.{S} Више главе му, у чинији пу |
| ло, настави, занесе се, у оно намештање косе му по челу.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц |
| одним, болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше об |
| отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Мар |
| е да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; |
| м минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала |
| ти.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије.{S} Тада би |
| жао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} Седео је с пре |
| ра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и |
| ед мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Бил |
| Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лу |
| ?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави |
| и Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p> <p rend="Tekst">Аритон |
| ише ништа тражила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање |
| а, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, у |
| три шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као ст |
| кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— Донеси |
| а он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио |
| мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спази |
| имети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да к |
| у није могао да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и остављао |
| .{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="Tekst">— На! </p> |
| боже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали |
| ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> <p rend="Tekst" |
| заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато б |
| свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукам |
| озора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и |
| вана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од поврћа.{S} Па чак и скупо семење, као |
| аг; — још није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсим |
| nd="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. </p> <p re |
| г да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.{S} А |
| t">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила ц |
| онео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, крушке...{S} Ту су.{S} Што тако не кажеш? — поче некако |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш јабуке, крушке?{S} Хоћеш пите мало?{S} Сад је баш Марика умесил |
| љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, крушке...{S} Ту су.{S |
| end="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешки |
| Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend="Tekst">Марика скочи од Аритона.{S |
| end="Tekst">У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјук |
| Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу.{S} Аритон ј |
| његову љубав с њом, сиротом, удовичком кћери.{S} Били су уверени да је неће узети, то јест нем |
| о је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобо |
| А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду |
| у.{S} Како је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} |
| ница, па горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима |
| ма, саханима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Пространа, |
| Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да |
| истим, каменим степеницама.{S} Озго, из кујне светлела се полица са увек калајисаним, орибаним |
| kst">Одједном све умуче изненада.{S} Из кујне појави му се отац.{S} Укочено дође и стаде више г |
| о у собу. </p> <p rend="Tekst">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања о |
| уди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад |
| се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено и |
| враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себ |
| н.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чинећи се |
| икако не спавам. </p> <p rend="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да |
| х на столичицу спроћу Мите, до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на вис |
| плашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И право, ничице, |
| , збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. </p> <p rend="Tekst">Уто се пред вратима чуше ла |
| ча, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се о |
| љена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.{S} О |
| то се са мном рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst" |
| жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, ст |
| о на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћ |
| буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он |
| тон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорили смо о теби. |
| д она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадго |
| за софру.{S} После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. </p> <p rend="Tekst">„Е |
| Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме |
| кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловима тавана висиле су ките, |
| S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: доб |
| уморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, |
| ли кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се ча |
| га су сви по кући стрепили.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камен |
| е, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада.{S} А овако све су стреп |
| ен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заиста, она |
| огао.{S} Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.{S} Нарочито матере, онако заба |
| да, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима. </p> <p rend="Tekst">Мит |
| ије. </p> <p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, |
| ријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким |
| а свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу |
| ао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му с |
| удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа |
| Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто |
| се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говор |
| енчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео |
| па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре ње |
| } Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која бе |
| осле такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се ниј |
| , онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не |
| страх, зебња, трепет од чега су сви по кући стрепили.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калд |
| , па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њег |
| {S} Проведе онако, шврљајући, радећи по кући.{S} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака |
| зинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отворе |
| је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... </p> <p re |
| е није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не |
| , кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; |
| ио се.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао |
| о комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ип |
| бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непоч |
| И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њега, оца му, није више ништа тражила.{S} Ч |
| како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p> <p rend="Tekst">А не |
| ући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног гост |
| ло по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромашт |
| испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама.{S} Озго, из кујне |
| ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би м |
| p rend="Tekst">Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p> <p rend="Te |
| </p> <p rend="Tekst">Опет заћуташе.{S} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а |
| зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.{S} Од ње, добро н |
| о увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох, у |
| на човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и |
| дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, п |
| хтеде да падне, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.{S} Шалим се, мајко, |
| колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} М |
| е бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... |
| се на јастук.{S} Као што рекох, он није лежао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и п |
| Tekst">— Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p re |
| <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону дру |
| излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, |
| и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина.{S} Истина све чисто, по |
| без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p |
| звеселише.{S} Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет |
| а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, већ све као |
| t">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. до |
| ртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима |
| засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у з |
| а, мирна, непокретљива.{S} Само сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, осећ |
| зећи на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, |
| соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била |
| рете Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не! |
| о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти ни |
| е да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су т |
| rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, ди |
| nd="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p rend="Tekst">— Не. |
| ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он ј |
| , домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се |
| иљубљеним образима.{S} Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...{S} А инач |
| е му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге ж |
| болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео о |
| {S} Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше! |
| о, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.{S} Око њега, до проз |
| озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, |
| а месечина, која нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу |
| — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи.{S} Само јој се те |
| е да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине |
| {S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обуз |
| потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачк |
| о доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још де |
| лдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама. |
| а кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко п |
| Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Ништа ниј |
| урно нека „редњичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати н |
| ме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловима тавана висиле су ките, торбице, уве |
| о бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мра |
| али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Т |
| го се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом, удовичком кћери.{S} Били су увере |
| оче да набраја неговања, примере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, |
| ли није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне, па би сваку |
| престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њ |
| ав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део |
| љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „ |
| стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан.{S} Ви |
| .{S} Чак у мртвог Миту и не гледају.{S} Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и намештају.{S} |
| аше, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбуђено |
| мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst">Опет заћуташе.{S} Ла |
| ekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била М |
| Tekst">— Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> <p |
| је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} М |
| о зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао |
| Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда |
| а одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га...{S} Онда он чак |
| ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе шт |
| је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато |
| и, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p> <p rend="Tekst |
| о увек, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу |
| ање.{S} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, ве |