је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.{S} Зато |
Испред нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... </p> <p rend="Tekst">— Не то! — уплаши се |
на иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста |
ојој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену с |
— Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад т |
лицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравај |
ковином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, |
а.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. </p> <p rend="Tekst">Сви уда |
ко високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа |
S} Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био |
тону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{ |
умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не б |
и, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је засп |
спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је |
х он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и о |
па све мртво.{S} Све капије затворене, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме све |
ло чанака од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па остави |
да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испр |
камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је би |
миндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, к |
во обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} |
з горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p |
проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљен |
сећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да н |
о други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање од |
дало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мн |
сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази |
и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} А |
ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, |
нешто.{S} Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> < |
стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао са |
јка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајућ |
се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту |
у тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да |
} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде та |
снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако |
ка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а ова |
онако као увек, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, |
ћином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како |
ја зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се ох |
стима ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S |
синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох |
ребније спреме, ни честитог рубља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово гол |
ли да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, с |
додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p |
да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што |
лешљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре |
е се кућа разграна, учврсти... тада.{S} А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце |
по семење, као од празилука, дувана.{S} А све је то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала |
ким, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх |
урно одлазе, да не слушају нарицање.{S} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала |
у ред да се она покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање кошт |
обирали и остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник |
S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстој |
е снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирн |
их двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пош |
ба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је бо |
већа запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га м |
абрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} |
о јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да |
ко је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад |
де онако, шврљајући, радећи по кући.{S} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И за |
старом, ваљда материном му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут, опасан нов |
мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S |
дух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, з |
једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци с |
ју, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> < |
ју.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава це |
дало некако свечано, чудно, укочено.{S} А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе |
е је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупи |
а јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде |
{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, |
p rend="Tekst">— Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst |
<p rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси неш |
к донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, крушке...{S} Ту су.{S} Што тако не кажеш? — поче нек |
>Аритон настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покр |
ито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа |
тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта |
што треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по ме |
не плачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </ |
је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кр |
ли његови другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви пр |
устила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, с |
ишћену, неспремну. </p> <p rend="Tekst">А не само због матере му, него још и време је било незг |
tSize="14">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} |
нека.{S} Има кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још некол |
d="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан. |
тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз |
t">— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јо |
о, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend="Te |
ше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледа |
} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији.{S} Међутим, само је о |
и му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има |
дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са |
st">— Ето дођох. </p> <p rend="Tekst">— Ако.{S} Седи, понуди ме. </p> <p rend="Tekst">Пошто сам |
кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа не |
rend="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> <hi meType |
се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се не м |
{S} Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тоб |
и му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговеш |
езана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из |
укова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend=" |
Tekst">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запали |
на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без |
е био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њ |
уби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песнице у слабине, из |
чивали.{S} Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису да |
, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао |
/p> <p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше |
ио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гутљај. </p> <p rend="Tekst">— Не мог |
тмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим сла |
се му по челу.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— Не љуби се |
и га. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: |
ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му о |
вијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да |
— Како после?{S} Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је А |
х вина.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећал |
то боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.{S} Сметала му је мати, која је и |
к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не з |
лео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита |
е замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрет |
ржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, |
ћи се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан гл |
м већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се |
Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисл |
окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. </p> |
ику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, ка |
ткој колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се ни |
уплаши се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против њего |
днако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која |
без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као |
ужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, пока |
иромашити.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, |
} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосв |
м раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, |
>Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Как |
му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само |
светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред ку |
м да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{S} Али ме на капији сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном |
наш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха ј |
ли не питајући га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да |
нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али она продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{ |
казивати на време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцве |
почех да га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и |
боље ми је овако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе нав |
ти, иди спавај. </p> <p rend="Tekst">— Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се |
радосно мати му. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу! — правдао се он.{S} И то не матери већ Ар |
...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као |
век.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} |
</p> <p rend="Tekst">Чим остасмо сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим поја |
в Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} |
ару, плаву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту њего |
пак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мит |
Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био д |
<p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио г |
а.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича |
t">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{ |
ао. </p> <p rend="Tekst">— Шта? — упита Аритон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашт |
end="Tekst">— Па добро, нећу — пристаде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго |
се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и оде у собу.{ |
, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— |
ени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, дале |
те понуде?{S} Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. </p> <p rend="Tekst">— Какве понуд |
p> <p rend="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни |
> <p rend="Tekst">— Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушк |
мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа н |
и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој чов |
жио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај А |
ди из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Te |
rend="Tekst">— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. </p> <p rend="Tekst">Мита по |
>— Па да гледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p |
показа на Аритона. </p> <p rend="Tekst">Аритон се обрецну на њу. </p> <p rend="Tekst">— Шта: на |
Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га трг |
екивати радознало. </p> <p rend="Tekst">Аритон настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњ |
та она преплашено. </p> <p rend="Tekst">Аритон је стаде грдити: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш |
вом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p> <p rend="Tekst">Аритон се обрецну на њу. |
то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбуђено.{S} Од |
.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волел |
">— Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и |
у. </p> <p rend="Tekst">Марика скочи од Аритона.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе |
амо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне п |
век би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Ник |
је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Tekst">— Ниси требао. </p> <p re |
аштованова кћи, удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар |
Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Tekst">— Тоне м |
то сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.{S} К |
ош да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изиш |
диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али могло се вид |
тешко, узбуђено.{S} Одједном се окрете Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? |
не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од св |
S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли јо |
римети.{S} Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Арит |
— правдао се он.{S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и ка |
ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!{S} Нарочито су му тешко падали пролећа и јес |
је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. |
неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије |
де је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао |
ко?{S} Што нас остави, отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка |
су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се |
="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetS |
и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, |
ду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, в |
: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p> <p re |
Ту, на свадби, пред свима, напио се.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику |
, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Јо |
то треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по меха |
, крушке?{S} Хоћеш пите мало?{S} Сад је баш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... </p> |
пе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend=" |
ех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како би |
да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, нећу |
е!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се |
честитог рубља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али о |
било употребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око ку |
ву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, м |
ча ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, |
једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао |
ле ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу. |
им шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пресвлачила, све је |
ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их см |
би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом дру |
далеко од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих дво |
цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите |
ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махал |
то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend="Teks |
убља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само |
p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од ње |
} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p rend="Tekst">Уто му се мајка врати.{S |
="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за |
м он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, |
ова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу |
вели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.{S} Никад |
пчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обав |
У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено |
ре се по земљи.{S} Само јој се темењача бели. </p> <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу |
, потпуно обучен.{S} Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном м |
га беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} Седео је с прекрштеним ногама, потпу |
ка се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их |
ке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена сед |
ва оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада |
мо на оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, |
изненада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p |
rend="Tekst">Он нас није ни опазио.{S} Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. |
{S} Све капије затворене, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да н |
кох, он није лежао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} |
ца.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви по |
ори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је |
дох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.{S} |
не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која с |
е, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући освет |
већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по |
ог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се |
и јако отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p |
S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. </p |
d="Tekst">Ја и Мита остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао о |
е, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад м |
а, непокретљива.{S} Само сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се |
ветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејал |
. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, вис |
/p> <p rend="Tekst">Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је |
атимо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, из |
би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било |
ростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседел |
.{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="T |
мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> |
покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да о |
тане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, |
у махалама, далеко од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер |
жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су |
и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац нар |
p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{ |
према њему није могао да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и |
рс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, ку |
то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend=" |
"14">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао |
ко волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро зат |
због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био |
{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не |
ц никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко м |
је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његов |
о ће настати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајућ |
ела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не |
киде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али о |
есвуче у старо, свакидашње одело, да не би ново прљао, цепао. </p> <p rend="Tekst">Мајка му од |
то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назе |
ала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло |
ђе.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Ми |
</p> <p rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене |
досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због |
та, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цига |
другова, кикот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико н |
д собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему до |
мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p |
Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће наста |
} Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p |
ица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се д |
/p> <p rend="Tekst">Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мај |
та би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. </p> <p |
увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да |
д кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и |
че се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио ме ј |
{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи.{ |
им и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штог |
крете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље пр |
да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не |
ли што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S |
и му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> <p rend="Tekst">„Мито |
о да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајућ |
заогртала, оптрчавала око њега.{S} Час би му подметала јастуке, час покривала ноге, или навлач |
.{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и |
је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек чист |
ве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није оженио |
Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, |
"Tekst">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, |
апију, предусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Как |
овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, |
као уплеснивило се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело |
жи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла |
а му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре ку |
је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то г |
творених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали.{S} Од те |
е, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма |
поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, |
а нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, мол |
изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то ј |
аран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, |
т нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни |
арике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе |
врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечи |
било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој |
баним тепсијама, саханима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S |
ућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега.{S} Чим с |
едини собе свећа гори.{S} То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се исп |
поче ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још б |
, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tek |
ву.{S} Само су му ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почел |
ла је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. </p> <p rend="Tekst">— Камо те |
Да није умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њи |
бав с њом, сиротом, удовичком кћери.{S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме д |
} Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачко |
не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због |
његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон |
свежина.{S} Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све пре |
од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод нова |
, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловима тавана в |
{S} На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих |
st">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање косе му по че |
вамо допирала свежина ноћи.{S} Свуда је било тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је |
вао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гости |
о куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, отац |
еме. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале се кајсиј |
амо због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пр |
упре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом |
пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов в |
о је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика |
штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је он |
<p rend="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. </p> |
угодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S} Ни запевка, ни на |
тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} |
ије више ништа тражила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још |
е бунара.{S} Ништа није остало што није било употребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Он |
S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је л |
отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чувал |
дила, сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и |
и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод |
што се није пресвлачила, све је на њој било некако почађало, као уплеснивило се.{S} Па и она ј |
човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били у |
м.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То |
каза.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} В |
ао да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час у мене час у њега да |
остељом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô с |
о се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, |
мален, црномањаст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сиг |
љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбиј |
е пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему |
Мити ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да |
е загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог |
а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако з |
камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сам |
еше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дугачким пој |
јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладн |
понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} На прег |
овори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га то |
је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.{S} |
зову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручив |
тон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било ми |
била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледа |
рно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се |
ру. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... |
уту и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. </p> < |
ekst">— Шта: назепшће?{S} Ништа му неће бити.{S} Све ти... </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ниш |
ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка |
иђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље м |
окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Tekst">— Тоне мој ... — поче |
го блата, и то оног човечјег, старачког блата.{S} Она није плакала, већ ме је преплашено гледал |
ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког блата.{S} Она није |
егово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.{S} Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су |
ширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p rend="Teks |
арају: </p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, ж |
своје појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита је |
S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи |
о да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за со |
о, нетремице. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. </p> |
е и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе што ће осиромашити.{S} Они су се већ нав |
. тада.{S} А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгу |
м све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере |
нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао сам да нећу мо |
није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као |
де је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у и |
ела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није |
. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> |
итину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, |
што прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, по |
еш код њега? — питаше ме. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">П |
— Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох |
S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти пос |
</p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — јед |
S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се ј |
ас жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није мо |
о и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја |
је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> <p rend="Tekst">Она с |
као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би |
ена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме |
на рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, м |
не главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли |
му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут, опасан новим појасом, у новим чак |
њега мајка му. — Не излази.{S} Нешто је болешљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време |
S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко |
та ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му оп |
ржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље ми је овако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не за |
а! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! |
rend="Tekst">Мита испрва није хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, у |
рштеним ногама, потпуно обучен.{S} Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљ |
Ништа.{S} Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. </p> <p rend="Tekst">— Како |
<p rend="Tekst">— Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Te |
ако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да је |
мао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу у |
оти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он па |
вине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле |
узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, ни |
S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа |
феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око њ |
асног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше |
</p> <p rend="Tekst">— Мито, синко, што бре ово с нама уради? </p> <p rend="Tekst">И, онако нео |
а се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p ren |
на.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи |
његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш как |
у у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући |
нко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Мар |
. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} Опет об |
о да тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> <p re |
жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — |
улом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што |
nd="Tekst">Мати га, показујући на мене, брижно ослови: </p> <p rend="Tekst">— Мито, дош’о нам.. |
спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да г |
н и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбри |
лободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.{S} Никад се они не проведоше, не развесе |
st">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: о |
А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари се, проневаљали (а ба |
знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији.{S} Међутим, само је он зн |
овом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Ништа није остало што није било употребљено, |
У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадул |
крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, |
о тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} Само |
колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пр |
му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: </p> <p |
, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом.{S} А остало — као да није |
{S} Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Ка |
ледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дуг |
бније спреме, ни честитог рубља...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу |
ли како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, ш |
његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и |
лици омален, црномањаст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{ |
о, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </p> |
је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како г |
ујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ |
која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је |
о радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која је |
већа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подб |
које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, |
} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије.{S} Тада би тамо |
и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!{S} На |
ли, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде п |
сад из дућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До г |
ним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима.{S} Са |
нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа н |
ном.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели |
у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених |
претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручав |
урбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу треперећи, прскајући, |
запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог |
До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Пространа, намештена и увек |
У њој су сада преместили Миту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} |
једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне, па б |
ла је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежина |
ло мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе с |
="Tekst">Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p> <p rend="Tekst">— |
с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана М |
. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручивали. |
они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари |
зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њем |
да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се о |
на, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не б |
ргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, |
, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше |
који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, јасно трепере |
фре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, о |
само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред то |
плињује се неки широк, влажан, неугодан ветар. </hi> </p> </div> </body> </text> </TEI> |
и устајалост собе која се не отвара, не ветри.{S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — |
његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, са |
соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покри |
, старачког блата.{S} Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не пока |
st">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скрштене, мртве руке. </p> <p rend="Tek |
<p rend="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p r |
ки...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од ку |
апурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обри |
ио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начин |
о, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху.{S} Никад се они не п |
н лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су |
могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изг |
и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто |
Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се |
ита насред собе.{S} Испружен, мртав.{S} Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудим |
Е...?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p rend="Teks |
Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти |
ака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и |
а позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами нар |
д издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била и |
а себе што ће осиромашити.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучи |
е пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} Само овде код њи |
рупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће он |
огу! — правдао се он.{S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило |
ткопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p rend="Tekst">— Па како |
Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им бил |
е и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо из |
и на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним |
</p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p rend="Tekst" |
Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже |
каже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браћ |
дугачким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?... само одговори: </p> <p rend="Tekst"> |
већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масни |
е, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више гл |
тара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три |
ком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, нико нас не |
пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне вечери одох.{S} Пролазим улицом, па све мртво.{S} Све к |
> <p rend="Tekst">После, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, и |
леда је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање, трепет, страх.{S} Она то осети, |
он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не сл |
чи палчевима. </p> <p rend="Tekst">Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, |
шалим! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, ле |
љено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гори.{S} То је сиг |
љено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по со |
се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молб |
мнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког бл |
ој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, |
покоравали, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисле да што год |
ито мајка, одби: </p> <p rend="Tekst">— Видеће ме. </p> <p rend="Tekst">— Море, пиј! — И силом |
онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер |
о, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зат |
према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Как |
од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше. |
бро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео н |
де у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да |
шчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њ |
плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао сам |
— шану ми остраг; — још није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И з |
одаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p r |
тако ћути.{S} Па морам, синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{ |
.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да и |
? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али мест |
аха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — ст |
ућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му |
сно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима.{S} Само онај |
вога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да м |
rend="Tekst">— Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst"> |
аклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, ј |
опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услуж |
апију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степ |
ала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Н |
мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, т |
ало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожен |
уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му |
у шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је ј |
ро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су |
и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован в |
купуса, црна лука.{S} У угловима тавана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од пов |
се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су б |
’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како |
у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако п |
ио је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гле |
о су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му |
нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је |
вље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одуда |
, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне пијанке враћао |
ове његове косе по челу, испод феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна в |
.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу |
> <hi meTypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али |
за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да |
по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су |
ави му се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> < |
гледала кућу.{S} Од њега, оца му, није више ништа тражила.{S} Чак јој није било криво што је и |
тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> <p rend |
и и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим св |
о виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Ништа није остало што није било употреб |
му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако клонуло обори главу и |
, руковала се с њим.{S} Мита није могао више.{S} Ту, на свадби, пред свима, напио се.{S} Бацао |
ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак има |
ва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње топлоте и |
ао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ак |
гутљај. </p> <p rend="Tekst">— Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који с |
чинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му |
е сигурно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у |
тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Заш |
уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.{S} |
душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугодан ветар. </hi> </p> </div> </body> </tex |
е одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мн |
и како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долаз |
строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да ј |
ло добро код њих, што га они нису много волели, чували, пазили... увређен тиме зато отишао од њ |
је стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече о |
од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, |
адноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S |
и, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, |
и их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p> <p rend="Tekst |
бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала...{S} Ошишан, обријан и обучен у т |
а која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње |
>Опет заћуташе.{S} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребн |
а ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А ви |
ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајапурена од рада, |
S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би у |
з собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, у |
утали.{S} Мајка му, пошто добро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом |
а били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још |
аве.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како изгл |
} Пространа, намештена и увек отворених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којо |
е? </p> <p rend="Tekst">Уто му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплаше |
ну, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, у |
е је он. </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривен |
нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу. </p> <p rend="Tekst"> |
фору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одел |
дала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш код њега? — питаше |
кујну. </p> <p rend="Tekst">Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p |
ekst">— Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, т |
назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! |
ље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, ч |
е неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, ох |
.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, |
ајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не |
.{S} И увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} |
о онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Te |
висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Tekst">— Н |
ео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у но |
ати на време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале |
оче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S |
t">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају то |
S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, покази |
рака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пу |
а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненад |
ајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за м |
ог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли |
, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снаг |
о за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Tekst |
њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу |
kst">Мајка му од радости, није могла да га се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак |
> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, |
</p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно од |
појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна мла |
d="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> <p rend="Tek |
ао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону |
о, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао с |
од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на сва |
ни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да је |
кидним присуством, надгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не зн |
ојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађ |
лазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend |
ијатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> |
— прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst" |
ој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо по |
намештање косе му по челу.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— |
њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако |
ође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко |
, седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обича |
rend="Tekst">— Ох! — одахну.{S} Ракија га загреја, оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да г |
да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки |
свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше пор |
ојуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чарш |
p> <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нуди |
спао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, о |
радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, бо |
ад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... т |
у, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p |
оже сâм да остане: долазе по њега, теше га...{S} Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.{S |
end="Tekst">И, онако неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресам |
уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут ја |
, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како и |
и. </p> <p rend="Tekst">— Пиј! — понуди га. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да |
синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, |
више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, над |
о су се Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, ш |
је умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отв |
, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, ка |
сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, с |
">После, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и др |
ше по пепелу. </p> <p rend="Tekst">Мати га, показујући на мене, брижно ослови: </p> <p rend="Te |
к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst |
да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, |
тону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега |
а, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису давали много ни да |
дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> |
а је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам |
иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да иде |
болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у соб |
ла ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада. |
рат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, у |
рагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Te |
од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само |
е да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рука |
, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мис |
имере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављ |
види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи до |
као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, слободно, о |
, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли це |
ан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А |
ато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чували, пазили... увређен тим |
Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне |
носе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Ис |
ђав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из ве |
амо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му |
S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо сами, Арит |
знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, син |
nd="Tekst">Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам мо |
Tekst">— Па како си, шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. </p> <p rend="Tekst">— Ни |
би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, савија ц |
назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њег |
е, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одак |
женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, м |
} И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; а |
и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. </p> <p rend="Teks |
. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у |
<p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена |
се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог |
ти. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде |
почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи о |
а, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час |
га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи н |
егове косе по челу, испод феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика |
Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу |
у се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p ren |
е нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само |
урно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мрак |
скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све |
...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и |
она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта з |
огу Митиних, седела му је мати.{S} Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек.{S} |
је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почис |
опчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прат |
је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синко? — уплашено |
ли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се оне |
.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> <p rend |
орим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. </p |
етљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вара |
на поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехотице по |
ш’о нам... </p> <p rend="Tekst">Он диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и за |
лечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита подиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене |
је жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није с |
одрицаше, само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка |
воју малодушност и ућута.{S} Опет обори главу и само што прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не бо |
S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се |
одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend="Teks |
ита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али |
та остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, бо |
часа угасити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затво |
главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по чел |
места...{S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од |
њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. </p> <p rend |
на, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачн |
rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто.{ |
и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко, шт |
увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што |
чено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито, |
рахом, упитно, час у мене час у њега да гледа.{S} Мита то примети, погледа је, намршти се неуго |
нажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Tekst"> |
отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топл |
е.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се |
а му од радости, није могла да га се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове |
ва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} О |
љно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.{ |
ти. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, савија цигару, а |
Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по кр |
ко не говори.{S} Чак у мртвог Миту и не гледају.{S} Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и на |
ри већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љу |
увредити Марику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука спра |
сао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њега, оца му, није више ништа тражи |
; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о свој |
Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> |
упире она. </p> <p rend="Tekst">— Па да гледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му |
х нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, |
Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Би ј |
.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћ |
, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је г |
е матере, оца.{S} Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се пл |
препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend="Tekst">— Не |
ви, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта знаш, синко!{S} |
најући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p> <p rend="Tekst">— Ниш |
мо међу остале.{S} Сви ћуте.{S} Нико не говори.{S} Чак у мртвог Миту и не гледају.{S} Људи, пре |
nd="Tekst">Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себ |
да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, |
, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли |
два дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацај |
да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајап |
шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.{S} Седим! — поч |
— заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p rend="Tekst">— Не. </p> <p rend="Tekst |
то они чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да |
ли она продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет о |
у слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим |
де?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надглед |
он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се |
их махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да пром |
доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловима тавана висиле |
млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми |
испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, с |
} Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих |
} Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже.{S} Почеше да нари |
бе видело се како на средини собе свећа гори.{S} То је сигурно била његова свећа, упаљена му ви |
ного и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу треперећи, п |
другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у |
су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> <p rend="T |
неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, |
ко она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p r |
ане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су |
е била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Пространа, намештена и увек отворени |
а горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним вратима, прозорима — све ј |
но?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вече |
сада преместили Миту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} Па пошто |
, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гор |
к ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела |
да неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, вен |
гах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући п |
и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и по |
забатаљене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, |
, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први п |
био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте нек |
о. </p> <p rend="Tekst">Аритон је стаде грдити: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш ти?{S} Ништа њем |
ејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно извија |
у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела к |
ре њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављају |
>— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. </p> <p rend="Tekst">Мита поче да пије, г |
end="Tekst">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Tekst">— Ох! — одахну. |
спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женс |
оваца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак |
аш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... </p> <p rend="Tekst">— Ништа нећу! — прекиде |
ров пребачен преко њега, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана у |
ш није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсима није б |
ти, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређ |
услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.{S |
ећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите, жен |
још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, ма |
њене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изне |
</p> <p rend="Tekst">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Tekst">— Ох! |
сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гутљај. </p> <p rend="Tekst">— Не могу више. — И окрете |
<p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. </p> <p rend="Tekst">— Ништ |
е су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет и |
ко би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је б |
и од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у ис |
Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге. </p> <p rend= |
о се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, |
...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари се, проневаљали |
ао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазв |
, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та в |
икад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{ |
опла, мирна, непокретљива.{S} Само сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, о |
пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчал |
S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се |
nd="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.{S} А оно се надалеко чује.{S} Е |
искала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело. |
Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и пресе |
ма и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећ |
Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорили смо о те |
м, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а н |
ече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одос |
тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Te |
љаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, муч |
же, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зат |
била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубљ |
ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и от |
рах.{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend |
се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </ |
и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштовано |
е с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакални |
новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већи |
ли, слушали га.{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисле да што год им он ка |
била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе |
е свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, сп |
сле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} Арито |
га, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа |
једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је |
рављала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигу |
дело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи |
чене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чис |
мах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не би ново прљао, цепао. </p> <p rend="Tekst">Мајка |
не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натр |
езали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из |
не, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче |
сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да |
а ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда |
устане. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави и |
абрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимши |
иче.{S} Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали |
усио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита подиже главу, |
да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{ |
, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по раф |
упио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете |
обро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, убла |
, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није би |
а јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{ |
на.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} Али није.{S} Били га у посте |
окрете Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да |
ему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst">О |
Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба ј |
ило доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже |
че, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, рас |
страхом, упитно, час у мене час у њега да гледа.{S} Мита то примети, погледа је, намршти се не |
н, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго |
собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао б |
ркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се к |
арана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише |
(ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш та |
д је баш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... </p> <p rend="Tekst">— Ништа нећу! — пр |
</p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. </p> <p rend="Tekst"> |
"Tekst">Мајка му од радости, није могла да га се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој |
она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све |
ла.{S} Никад она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да |
плашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, ч |
е сô.{S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде |
о Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му |
век, озбиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не |
.{S} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и |
судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, н |
</p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђи |
и, отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, н |
e="14">III</hi> </p> <p rend="Tekst">Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за ду |
мује се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да пит |
Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беш |
итону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна |
. </p> <p rend="Tekst">— Ох! — поче она да ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Сам |
итиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није смела њега, Миту, да оплаку |
одупире она. </p> <p rend="Tekst">— Па да гледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како |
ако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекл |
ка се: </p> <p rend="Tekst">— Хоће Мита да нам умре! </p> <p rend="Tekst">— Е...?! </p> <p rend |
мо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти |
унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и по |
м да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> |
од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом |
} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди |
у: </p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно |
је појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна |
да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му |
Почеше да наричу.{S} Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их. |
е да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околн |
едном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. |
ц, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не вид |
е ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из св |
на покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет д |
ла њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му н |
ињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљ |
Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им |
ер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p rend="Tekst">— Па како си, шта рад |
о је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и па |
ти, да то они чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хо |
у се они мучили, он, син им, Мита после да се не мучи, пати.{S} Све су се надали на Миту, чувал |
и да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од |
е дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био |
она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му |
а је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једна |
према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао |
упи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, н |
внице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неуг |
А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово ш |
а он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као остали ње |
и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, к |
rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: </p> <p rend=" |
— Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да устане. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, да се не би о |
скочи од Аритона.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће |
могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Арит |
ивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га видим.{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Зна |
му од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на |
казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао |
ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, |
да ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Само тако ћути.{S} Па морам, синко, као што |
шта друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се ота |
а поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њихове љубави према њему, |
нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?{S} Што нас остави, отиде?{S} Шт |
, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> <p rend="Tekst">Она се једва освест |
p rend="Tekst">— Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> |
> <p rend="Tekst">— Тоне мој ... — поче да му тепа. </p> <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде г |
свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој |
х, умро, оставио их...{S} Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, п |
висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. </p> <p rend="Teks |
у уста. </p> <p rend="Tekst">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Teks |
st">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Арит |
ала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend |
оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p rend="Teks |
ри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред |
сти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још |
добре особине.{S} Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно ум |
ао да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p rend="Tekst">— Ниси требао. </ |
ашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупире она. </p> <p rend="Tekst">— Па да глед |
м ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био |
ава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! |
збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да |
ио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се виде |
све као да се покрену, диже.{S} Почеше да наричу.{S} Свака своје мртве да помиње, именом да их |
ме је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек ч |
о!...“ </p> <p rend="Tekst">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У |
ебу цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плач |
meTypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не ку |
и се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, с |
аљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, пије), поступали су |
и се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох, упитах чудећи |
о старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} Т |
устане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, посло |
rend="Tekst">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. </p> <p rend="Tekst">Уђ |
ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој |
јући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да |
t">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је из |
ашити.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита |
, цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љ |
ац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без глав |
опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње |
прекидним присуством, надгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не |
ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка вра |
end="Tekst">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете |
ом, удовичком кћери.{S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Је |
атичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. |
авали много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао |
="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на врата, брзо до |
ћ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хо |
, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као по |
ећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се на |
Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> < |
ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песм |
е гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му о |
поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога с |
одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p r |
аше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на |
одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га...{S} Онда он чак из |
а увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих долаз |
сам се његове матере, оца.{S} Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И з |
.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртво |
о, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И т |
рика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{S} Али ме на капији |
о да им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S |
у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, |
{S} Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се ј |
кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну |
а, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Ми |
end="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је |
њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше т |
једно с постељом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst" |
из велике љубави према њему није могао да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понуд |
кикот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, |
а је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не |
ло, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се ма шта примети.{S} Само, отада је чешће одлазио А |
најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то са |
ла к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са стра |
сто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове |
Мито, синко!{S} Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „ |
ава целу собу треперећи, прскајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митину гл |
њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве...{ |
— И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и т |
> <p rend="Tekst">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање |
и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Ни |
а није хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је |
ео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне |
st">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p rend="Tekst">Одједном све умуч |
атерином му, колијом.{S} А остало — као да није болестан.{S} Стегнут, опасан новим појасом, у н |
А сами они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети |
о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде н |
веће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже.{S} Почеше да наричу.{S} Свака свој |
лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви |
е око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, надгледањем хт |
чен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.{S} Само су му ногавице на ча |
епријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: < |
брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се му |
стави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умр |
гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао.{S} Сметала му је мати, која је испред ње |
ма, пуши, пије), поступали су с њим као да им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, |
тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} О |
у не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче м |
дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу |
/hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још |
удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, |
о је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити сам |
а, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшиј |
итак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она |
ко у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је бо |
м!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што н |
вој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао док |
о сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођ |
S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њег |
st">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend="Tekst">Па заједно нису с њим |
образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко!{S} Мито, с |
ене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће ј |
те.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућа |
тона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да пр |
S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту |
као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубав |
крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му |
али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} З |
а, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> <p rend="Tekst">„Мито, поручио ти отац д |
га, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми! — до |
у, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујн |
овори Мита. </p> <p rend="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и ок |
сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас д |
поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и ч |
rend="Tekst">— Ух, синко!{S} Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, |
да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. </p> <p |
удно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и |
, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им о |
ћу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tek |
ако си, шта радиш? — питах га, тек само да што говоримо. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.{S} Седим |
куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта |
ој.{S} Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете.{S} Она то опази.{S |
и, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам |
жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.{S} Зато она плачући |
/p> <p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да једеш? </p> <p rend="Tekst">Он одрече. </p> <p rend= |
ин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S |
е са мном поче по соби, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне |
о сами, Аритон, обзирући се, поче нешто да тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакл |
ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није о |
st">— Е, шта знаш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на ко |
у баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом |
ви према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} |
, чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, сва |
болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође н |
свих нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Ми |
и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочу |
у и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{S} Али ме |
. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједно |
<p rend="Tekst">Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Ни |
е бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. </p> <p rend="Tekst">Али он као да се брзо |
но намештање косе му по челу.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst |
е и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мај |
<p rend="Tekst">„Мито, поручио ти отац да то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без пого |
ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита п |
ми остраг; — још није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста |
а га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} |
а у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једна |
дупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и о |
пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; |
ћи га. </p> <p rend="Tekst">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да је он још м |
раћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту њ |
ли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко...“ Ништа, ништа, синко!{S} Само тако ћут |
он реши и рече: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p |
ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S} |
они такви према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га в |
Tekst">— Камо те понуде?{S} Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. </p> <p rend="Tekst"> |
rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук |
о бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се о |
{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> <p rend="Tekst">— Не! — жељно одговори Мита. |
лео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била |
је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али она пр |
} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане |
јасно треперећи. </p> <p rend="Tekst">У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских ко |
азник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао |
S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке |
апалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и |
Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, пону |
} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{ |
цу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо л |
ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме |
кивало, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се ма шта примети.{S} Само, отада је чешће одлаз |
ли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било дост |
ао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави се |
и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p |
е од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би |
тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, трул |
ка му, садила, сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама. |
очито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све ј |
а, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и |
у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, упл |
да му тепа. </p> <p rend="Tekst">— Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. |
о лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме она упућ |
ванову кћер, Мару, плаву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Арит |
де по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p |
чу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} Пр |
днако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: и |
сме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „јорганче“, у |
, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада.{S} А |
а узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је |
="Tekst">Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, и |
нада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend |
таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Сед |
он није лежао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} Седе |
вим Митом, као да се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже г |
ептале, гореле — све као да се покрену, диже.{S} Почеше да наричу.{S} Свака своје мртве да поми |
е! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синк |
а и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехоти |
се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обре |
оже Аритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви поко |
о, дош’о нам... </p> <p rend="Tekst">Он диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се |
<p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се |
душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. </p |
они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати вес |
би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. </p> <p re |
поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше.{S} На прагу, до ногу Митиних, |
ао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је |
лени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја то |
и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбуђено.{S} Одједном се окрете Аритону. |
они: мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су |
дарало још оштрије, блеђе.{S} Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су се поређали мушки, |
цима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су ј |
итоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, поста |
дизаше и све осветљаваше.{S} На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.{S} Чело главе седео |
саним, орибаним тепсијама, саханима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинс |
ица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му ј |
ош од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, |
му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p rend="Tekst">— Нано, тргни се! |
} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у сво |
игне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да уста |
оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p> <p ren |
ко висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Tekst"> |
донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли |
не оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нар |
хала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка м |
ом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бел |
н код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код |
главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како и |
д те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „јорга |
и мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.{S} Зато она плачући поче да нариче о нек |
рота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, |
остављена на високој столици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, |
е коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње шт |
својим дугачким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?... само одговори: </p> <p rend="T |
">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она при |
{S} Све ти... </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована ш |
у га, чувају. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. |
његову песму. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, нећу — пристаде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И о |
тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, п |
од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису много волели, чували, па |
.{S} Сви смо ћутали.{S} Мајка му, пошто добро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да он |
Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико ле |
уда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око |
<p rend="Tekst">— Узми, синко, узми! — додавала је радосно мати му. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
вих не наиђе, показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су |
ика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене огова |
оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру п |
леба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{S} Проведе онако, шврљају |
и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Н |
и, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, приг |
каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, поту |
Из кујне појави му се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па |
идео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </ |
увају. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми ц |
</p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> < |
који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p |
сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{ |
d="Tekst">— Седи, седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, |
ва ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ето дођох. </p> <p rend="Tekst">— Ако.{S} Седи, понуди ме. |
ша.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... </p> <p rend="Te |
је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек он |
изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирал |
јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S |
али.{S} Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, |
куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га...{S} Онда он чак изван улице и |
ако: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И |
ке ноћи њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, ч |
Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугодан вета |
да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета |
ешћује, опет пада. </p> <p rend="Tekst">Долази му отац.{S} На плач и нарицање Марикино, која ис |
д би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није дола |
.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у з |
његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и у |
ндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, кој |
ио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отвор |
довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одм |
} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не посл |
тон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, крушке...{S} Т |
ио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{ |
чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче д |
</p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још б |
е показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— Донеси — пресече је он. </p> <p rend="Tekst">Марика се |
њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. < |
су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, за |
} Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао |
з велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежина ноћи.{S} Свуда је било тихо, мртво.{S} |
ћа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка му, без ш |
једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његова о |
ку. </p> <p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и |
савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, |
дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Tekst">— Синко! — заустави м |
и су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад |
ледам... </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend= |
{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ би |
о да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по |
ао очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког |
реми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А к |
d="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи |
> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшћ |
што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме |
адбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њ |
за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад |
но ослови: </p> <p rend="Tekst">— Мито, дош’о нам... </p> <p rend="Tekst">Он диже главу. </p> < |
дупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — Зарадова ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ет |
Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види |
и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оц |
— једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И г |
била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико виногра |
ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, онако високо, озго, осветљ |
ветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелен |
а је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад |
едели, спавали.{S} Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомил |
S} Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и |
ио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад преко |
а му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром |
изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. </p> <p rend |
га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од ч |
главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: </p> <p rend="Tekst">— |
а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија к |
аст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујн |
</p> <p rend="Tekst">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерал |
им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена |
била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да о |
му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне |
нији.{S} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да |
пет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, старојко, ув |
Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама |
дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цр |
ак, дете.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је |
то, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост |
вом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} |
ако грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S} Тада он не би могао да издр |
о, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао ко |
ди и размази, поквари као остали његови другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} |
а, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њем |
{S} Па морам, синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „бола |
kst">Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зи |
е и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се т |
штавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, |
спружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, |
ћи песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> <p rend="Tek |
е, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се од тог пада, почне |
о, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он |
ом Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу м |
рећи. </p> <p rend="Tekst">У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако о |
ге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к ње |
d="Tekst">Мита подиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: < |
капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му з |
Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вино |
а чак и скупо семење, као од празилука, дувана.{S} А све је то она сама, мајка му, садила, суши |
распасао, па се сад стезао оним својим дугачким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?. |
се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. |
обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њега, колик |
> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут о |
јао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне пијанке в |
Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо |
ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред д |
им би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила |
га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он није им |
скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} И |
или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође |
Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са соф |
ерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не опр |
це, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, влажан, неугода |
мајка му, отац, Марика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато |
а чуше лаки, велики кораци.{S} Мајка му ђипи. </p> <p rend="Tekst">— Отац ти! — рече она Мити и |
ита да нам умре! </p> <p rend="Tekst">— Е...?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује |
авуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта знаш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га |
ливао оца, мајку. </p> <p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst |
нарицање.{S} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, ве |
што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те ш |
ути.{S} Па морам, синко, као што видиш, ето другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „ |
да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто.{S} Чини ми |
радова ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ето дођох. </p> <p rend="Tekst">— Ако.{S} Седи, понуди |
. само одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. |
Зар сте изишли? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — |
, ужасног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.{S} |
, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особин |
после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поч |
показујући на врата, брзо додаде: — Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће о |
ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то |
као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове про |
— понуди га. </p> <p rend="Tekst">Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, |
понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ |
нису дали? </p> <p rend="Tekst">— Не! — жељно одговори Мита. </p> <p rend="Tekst">— Како да не? |
: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend="Tekst">М |
јала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље |
е сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрв |
</p> <p rend="Tekst">Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију |
Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја ње |
hi>им сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и |
</p> <p rend="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам |
/p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач. |
плашио.{S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Ма |
мешкоље се, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} |
беже гунђајући: </p> <p rend="Tekst">— Жене, не плачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још |
rend="Tekst">Сви ударише у плач.{S} Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.{S} Клек |
иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамиј |
{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митин |
ју, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако |
обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките |
се темењача бели. </p> <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{ |
а се тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTy |
} Мито, синко!...“ </p> <p rend="Tekst">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу |
него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља би |
е, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није |
лико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање!{S} Нарочито су му тешко падали |
, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад |
јре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као |
ао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао... |
ави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од |
погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, а |
узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спрем |
о озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су лепо, тихо.{S} Али не слободно, безбрижно, ве |
ти! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.{S} А оно се надал |
ог, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одудара |
узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и по |
су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерал |
о.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак |
гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да г |
е, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.{S} Шалим се, мајко, шалим. — Поче |
nd="Tekst">Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} Опет обори главу и |
вљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: |
попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.{S} Само би сува |
те, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу...{S} Ћутали су.{S} |
, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p re |
а капији сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко |
јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија |
љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више |
ам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка к |
а њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да |
да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} Тако је Марика нарица |
без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирот |
ти.{S} Све су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овам |
што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе што ће осиромашити.{S} Они су се већ навикли.{S |
се покрете, ускомеша, диже небу цвилећи за мртве...{S} Мушки почеше да беже гунђајући: </p> <p |
да обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њега, ко |
ље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајапурена од |
, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> < |
И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} После, он би дизао софру, купио мрве, поли |
ено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од соб |
е он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после |
чекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био ве |
ми погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала |
н је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родите |
опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењ |
а, матере му.{S} Нарочито матере, онако забатаљене, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуд |
о мртвог и осветљеног Мите.{S} Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одје |
натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И |
у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале с |
пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али развије |
кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким нов |
о осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p rend="Tekst">— Хо |
="Tekst">— Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и |
обре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису |
ко отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend |
nd="Tekst">— Ох! — одахну.{S} Ракија га загреја, оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да глед |
ла пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели |
ekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend="Tekst">Марика скочи од Ар |
о овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и с |
ћу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, |
>— Седи, седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што ј |
да падне, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.{S} Шалим се, мајко, шалим. |
поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље ми је о |
.{S} Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: </p> <p rend="Tekst">— Не љуби се сад! — шану м |
дгледањем хтели да га од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако |
ко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота |
у.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве преп |
лико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му и узели.{S} Мита, као што се и оче |
а да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још о |
ного, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била н |
, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она од њега није пот |
крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скршт |
е на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а н |
шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе |
та врата! </p> <p rend="Tekst">Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто о |
остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, |
шао да то ради. </p> <p rend="Tekst">Па заједно нису с њим ни ручавали.{S} Обично су ручавали о |
вали за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не бу |
</p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да седи, био |
{S} Чини ми се од њихова плача цела ноћ заједно с њима, са осветљеним, мртвим Митом, као да се |
вим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља |
д дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опа |
да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима. </p> <p rend= |
се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело как |
и опазио.{S} Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. </p> <p rend="Tekst">Мати г |
оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био распасао, па се |
ирјукање.{S} Мита се беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Арито |
опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање косе му по челу.{S} Хтедох д |
d="Tekst">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да |
и навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да г |
ред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.{S} Час би му подметала |
не, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S |
длазио, док оцу не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, ка |
а баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она би |
му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: </p> <p rend="Te |
а свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.{S} А та велика свећа, о |
им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, пр |
ило чега сам се ја толико плашио.{S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћ |
ео чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} Пролазници сами себе питају и одговарају: < |
нао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{ |
јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: </p> <p rend="Tekst">— Хоће Мита да нам умр |
по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше!{S} Соба, мртвац, свеће које су трептале, гор |
ори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14" |
тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он гов |
е проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> <p ren |
ине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух |
се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> <p rend="Tekst">— Не! — жељно од |
дећи се: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Зар сте изишли? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — је |
цима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — Зарадова ми се он. </p> <p rend="Tekst">— Ето дођох. </ |
p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу и |
а бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као |
није остало што није било употребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело |
олико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да |
певку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било ми |
напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам се да га ви |
вече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили це |
зим улицом, па све мртво.{S} Све капије затворене, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изне |
а сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних |
кну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врата! </p> <p ren |
оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. |
да кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p> <p rend="Teks |
е нешто да тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> |
онако неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући |
зе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче се мучити да се дигне, п |
да му набраја његове добре особине.{S} Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, |
он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што |
волели, чували, пазили... увређен тиме зато отишао од њих, умро, оставио их...{S} Тако она поч |
а зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— |
ко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо са |
билазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им шт |
ледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код |
умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га они нису мн |
ј Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак |
и да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, пре |
аку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било чанака од понуда |
у. </p> <p rend="Tekst">— Шта, синко? — затрепта она преплашено. </p> <p rend="Tekst">Аритон је |
, само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти дâ |
<p rend="Tekst">— Ништа, ништа. — Опет заћута Мита. </p> <p rend="Tekst">Убрзо устадох и ја.{S |
смо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничк |
ед смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња |
аде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Ари |
љути на њега. </p> <p rend="Tekst">Опет заћуташе.{S} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је о |
окој столици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} И |
ује им. </p> <p rend="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p r |
ако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: |
, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је би |
астати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се у |
">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очеку |
="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам м |
брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као д |
непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?...{S} Зашто |
, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупи |
ekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не дају му |
задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког г |
ћи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p rend="T |
арочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе.{S} |
кинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?{S} Што нас остави, отиде?{S} Што се бар н |
као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши св |
то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лоз |
ржи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори |
дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.{S} |
{S} Али могло се видети, да то они чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им |
гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> <p rend="Tekst">Опет за |
кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионак |
м сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се |
S} Нисам могао.{S} Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.{S} Нарочито матере, |
спремну. </p> <p rend="Tekst">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Б |
репет, страх.{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p |
Она то опази.{S} Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. </p> <p re |
осле, у невреме, пре вечерње, огласи га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и други |
нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. </p> <p rend="Tekst"> |
кине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој п |
} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви по кући стрепили.{S} Јер ц |
вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и д |
тим, приљубљеним образима.{S} Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...{S} |
ло двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено. |
.{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан |
сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по |
собњега лицем пада и распростире се по земљи.{S} Само јој се темењача бели. </p> <p rend="Teks |
на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, с |
спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу...{S} Ћутали су.{S} Мајка му је једнако утопљавал |
о на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу |
па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.{S} Шалим се, мајко, шалим. — Поче је |
Tekst">Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: </p> <p rend="Tekst">— |
ном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, поставље |
ико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали |
онуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. </p> <p rend="Tekst">— Такве понуде — поче Ар |
о не кажеш? — поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна |
? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код м |
ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, |
ко да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не |
е Аритону. </p> <p rend="Tekst">— Да ли зна да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} |
отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за |
ља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као |
иди да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, ост |
тон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p |
гарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш њег |
продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако кл |
ао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испруж |
, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе |
г дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих |
и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и пр |
{S} Бојао сам се његове матере, оца.{S} Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писк |
шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су |
ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је |
rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не |
не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао |
снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирниј |
и имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S |
p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут |
ији, стидљивији.{S} Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је ч |
. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож с |
да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као |
ли развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав нико |
е да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S |
ину, поче: </p> <p rend="Tekst">— Мито, знаш, овако исто.{S} Панталеј... сабор... — Мита се трж |
говорећи: </p> <p rend="Tekst">— Е, шта знаш, синко!{S} Немој опет да назебеш. — Али га брзо ос |
ака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, з |
ишта њему није.{S} Спавај.{S} Марику ја зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сањала! |
, напио се.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, |
бичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на другим славама.{S} Ако су они коме кумови, |
, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где |
м: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада. |
>Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одахну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, с |
да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, цр |
st">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене с |
помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, |
око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад |
смежураном лицу видело се много блата, и то оног човечјег, старачког блата.{S} Она није плакал |
st">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спав |
а, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ от |
волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима бил |
она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst" |
амо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </ |
. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окре |
приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: </p> |
ц му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то |
мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p |
у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не |
акве потајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није ожен |
а Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха |
, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, |
и се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда к |
">Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћај |
е чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И |
“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Арит |
ј запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, |
као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него |
неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чим остасмо |
а не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још |
— упита Аритон чинећи се свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и оти |
и му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Арит |
сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка |
вадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад |
јући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, |
ема њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега |
више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, к |
не принесе жар, да овај запали цигару, и тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да |
хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро код њих, што га он |
, а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} А |
ли кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ион |
Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, препуни!{S} Чини ми се о |
тво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући |
не, да купи нешто.{S} Чини ми се сô.{S} И говорили смо о теби.{S} Чула да си болан, па пита да |
">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, ра |
обећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „се |
много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била |
end="Tekst">Марика скочи од Аритона.{S} И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степениц |
мушки помакоше и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу |
и, спремали кућу као за неког госта.{S} И то страшног, ужасног госта. </p> <p rend="Tekst">— Ех |
се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га затичем таквог, болесног, поче |
но одудараше од свих нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекр |
болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> <p rend= |
о је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како |
обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им |
ће, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она од њега није п |
Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{ |
ке није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чинећи се томе неве |
ита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. < |
st">— Ама, не могу! — правдао се он.{S} И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гле |
био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер |
љнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њег |
се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, |
акривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек после такве потајне пијанке враћао би се кући, и |
било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озби |
кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.{S} По |
чак изван улице иде, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, ид |
гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо к |
ју он воли, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чин |
ћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од |
т доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер |
nd="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и |
и и рече: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку. </p> <p rend=" |
ме. </p> <p rend="Tekst">— Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. </p> <p rend="Tek |
у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распр |
, хукну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у о |
отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио све |
њичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. </p> |
оворим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. < |
kst">— Мито, синко!{S} Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да |
говори: </p> <p rend="Tekst">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући на вра |
</p> <p rend="Tekst">— Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше |
ekst">— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ |
Ух, синко!{S} Немој тако да се шалиш. — И, не могући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из |
оде, остави нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео |
авом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. </p> <p rend="Tekst"> |
цу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајућ |
вином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, д |
ном сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како с |
шљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, |
м, пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, |
рекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} С |
} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ов |
ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, |
ебало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ож |
} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као |
о, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он с |
збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљ |
му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац га и не гледа.{S} Он, онако као увек, озбиљан, савија цига |
уго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.{S} Чак и |
ајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: </p> <p rend="Tekst">— |
еса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара |
ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи.{S} Само јој се темењача бели |
и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пресвлач |
оставио их...{S} Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њ |
— — — — —</p> <p rend="Tekst">Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, |
он настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покривена |
што наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и Мита остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, заћу |
">— Ето... — И опет настави да се увија и стеже појасевима. </p> <p rend="Tekst">Уђосмо унутра. |
у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега.{S} Чим се уђе на капију калдрмисан |
nd="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} А |
Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреје, то га отуда пренели у ову, |
а.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и с |
} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицам |
крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће |
лачу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} |
се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лицу видело се много блата |
е знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа. — Опет з |
чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, к |
ече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није смела њега, Ми |
н.{S} Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом.{S} |
почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и |
му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p rend="Tekst">Чи |
ћи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко!{S} Мито, синко!...“ </ |
днако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко!{S} Мито, |
елом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним об |
гостинска соба.{S} Пространа, намештена и увек отворених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је |
лико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{S} Проведе онако, шврљајући, радећи по кући. |
а. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти гово |
варама.{S} Али, ваљда и од многог бдења и ноћног седења, што се није пресвлачила, све је на њој |
азих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окре |
ако почађало, као уплеснивило се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежуран |
м кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> <p rend="Tekst">Обично |
па оставио.{S} На преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, |
.{S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би |
t">Аритон, бојећи се тог његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угод |
трана, намештена и увек отворених врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којој су с |
се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот женски...{S |
, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, али разви |
rend="Tekst">— Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео |
Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst" |
и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.{S} Само овде код њих, у соби, било је хладно |
{S} Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он |
ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу. </p> <p rend="Tekst |
ач.{S} Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.{S} Клекоше, забацише шамије, наслони |
Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми |
мшилуку, а он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осе |
стеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.{S} Седео је с прекрштеним н |
пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе шт |
а легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да |
ићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. </p> |
покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> |
ујне појави му се отац.{S} Укочено дође и стаде више главе Митине.{S} Гледа га, гледа, па хукну |
у траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађе |
ритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви покоравал |
} Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: </p> <p rend |
, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се ден |
се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к |
ном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита није могао виш |
жила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој њ |
а је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод феса. |
, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} Тако је Марика нари |
део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.{S} Пролазници сами себе питају и одговарају: |
је с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по соби, око Мите, нешто да |
а, те му штрче на грудима скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.{S} У фес |
ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, прозорима.{S} Сви |
они сами наручивали.{S} Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> <p rend="Tekst">А |
и мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам.{S} Нисам могао.{S} Одох.{ |
оса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, надн |
ене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али |
е капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му |
а у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа |
мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздуху се већ осећала нова топлот |
као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, |
а млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. </p> <p rend="Tekst">— |
га Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. </p> <p rend="Tekst"> |
<p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не сувом већ подбулом лицу |
силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">I |
ајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, леп |
рику су му и узели.{S} Мита, као што се и очекивало, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се |
Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много |
kst">Убрзо устадох и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле |
агреја, оснажи.{S} Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: </p> <p ren |
их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, |
ро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта |
и, надише и накупи ове пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне вечери одох.{S} Пролазим улицом, |
та им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било не |
и се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се др |
ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.{S} Само она није смела њега, Миту, да |
пла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем неб |
ајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше.{S} На прагу, до ногу Митиних, седела |
ући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим |
жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне ве |
с не предусрете, само се мушки помакоше и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, |
е је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. </p> <p rend="Tekst">Али она |
ј опет да назебеш. — Али га брзо остави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марик |
опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као остали његови другови. </p> <p r |
нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње од |
а свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајр |
ченим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.{S} Али, ваљда и од многог бдењ |
<p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га.. |
њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSiz |
ом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би сед |
нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Марика, такође повезана у дуб |
ри дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа |
страх.{S} Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: </p> <p r |
е чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове ње |
н. </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још |
, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, |
rend="Tekst">— Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, за |
им се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... |
као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места...{S} |
ве љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: |
а сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у старо, свакидашње одело, да не би но |
су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега иск |
боко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: </p> <p rend="Tekst">— Чамовина ће ме излеч |
се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је |
ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: </p> <p rend="Tekst">— Дај! — И на то жељно, ха |
гнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави |
јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, препуни!{S} Чини ми се од њихова пл |
дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело |
ено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више бунара.{S} Ништа није остало што није било употр |
обе која се не отвара, не ветри.{S} Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било |
но у крпама семење од поврћа.{S} Па чак и скупо семење, као од празилука, дувана.{S} А све је т |
">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Tekst">— |
S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њи |
махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире. </p> <p rend="Tekst">Знам, сада мајка |
ан.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би ус |
тече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p rend="Tekst">— Седи, синко, седи. |
ни опазио.{S} Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. </p> <p rend="Tekst">Мати |
о гледала као стрепећи да се не покајем и не вратим. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш код њега? — п |
, покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.{S} У њој су сада преместили Миту из |
ти ту, у кући, док се не опрости с оцем и с мајком... </p> <p rend="Tekst">Мајка му, кад чу да |
већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, узд |
еје, то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на дом |
/p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно в |
асом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, б |
.{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> <p rend="Tekst">— Пиј! — понуди га |
, — шалим се, шалим! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва |
ве браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јев |
мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И |
т нежно обавијала...{S} Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на п |
ко они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом раду, бризи, живели су |
заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, уз |
учи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још |
p rend="Tekst">Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јасту |
тарији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, |
о, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </p> <p rend="Tekst">— Б |
.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, ху |
одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже, више пио.{S} И увек п |
{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу.{S |
нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом, удовичк |
.{S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред |
ђутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, страсти м |
Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине гори она велика свећ |
ојој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте |
, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово м |
и, послушнији.{S} Као да се није оженио и постао други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо л |
ех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S |
а.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој с |
кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, |
ла заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег пок |
рећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. </p> < |
од некога отргну, задрже...{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали |
ите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, сл |
— Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. </p> <p rend="Tekst">— Такве понуде |
амо онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега с |
rend="Tekst">— Зашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупире она. </p> <p rend="Tek |
— Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога |
нуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он ре |
а миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гутљај. </p> |
з кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно |
избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.{S} А и у ваздух |
nd="Tekst">„Мито, поручио ти отац да то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, |
ку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му се: </p> <p rend="Tekst">— П |
обро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле с |
S} Само тако ћути.{S} Срамује се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, |
се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.{S} Опет обори главу и само што прошапта: </p> |
о да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгрева |
насред собе.{S} Испружен, мртав.{S} Већ и покров пребачен преко њега, те му штрче на грудима ск |
.?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Б |
е да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехотице почесмо |
ше, само опет онако клонуло обори главу и заћута. </p> <p rend="Tekst">— Шта хоћеш мајка да ти |
алодушност и ућута.{S} Опет обори главу и само што прошапта: </p> <p rend="Tekst">— Не бојим се |
ом препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. </p> <p rend="Tekst">— Н |
nd="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујући се од т |
запевке.{S} Пролазници сами себе питају и одговарају: </p> <p rend="Tekst">— Умро?!{S} Бог да г |
скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је јо |
да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.{S} И зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али к |
итон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="Tekst">— На! </p> <p rend |
е шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше!{S} Соба, мртвац, св |
. </p> <p rend="Tekst">У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да руч |
<p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му и узели.{S} Мита, као што се и очекивало, ни речи није |
вих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада мо |
стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за ж |
уређено, зелено.{S} И тако они, отац му и мати: он увек озбиљан и само озбиљан, а она у вечитом |
ручавали.{S} Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њи |
сабор... — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало. </p> <p rend="Tekst">Арито |
тери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не |
толичицу спроћу Мите, до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој с |
са мном рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и |
че Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње у |
S} Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре сакривен, код Аритона дуже |
} У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не |
е могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. |
оја је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико в |
ћи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му о |
ице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. </p> <p |
S} Нико не говори.{S} Чак у мртвог Миту и не гледају.{S} Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се |
чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и оп |
у жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хт |
а била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, вино |
му, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу...{S} Цела махала и део чаршије разлеж |
ам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми д |
ита. </p> <p rend="Tekst">Убрзо устадох и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би с |
е из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гле |
могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајућ |
rend="Tekst">Долази му отац.{S} На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава |
И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сир |
kst">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају |
Бог да га прости! </p> <p rend="Tekst">И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање.{S} |
еколико винограда. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, Марику су му и узели.{S} Мита, као што се и |
а крст на грудима. </p> <p rend="Tekst">И заиста на прсима није било крста, већ само његове скр |
ј, устане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, пос |
тима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он јо |
— пристаде Аритон. </p> <p rend="Tekst">И опет заћуташе, и то дуго.{S} Мита, потресен и као љут |
пет за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они |
есу, зуби цвокоћу. </p> <p rend="Tekst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к |
ово с нама уради? </p> <p rend="Tekst">И, онако неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још ук |
тац да то и то...“ </p> <p rend="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p |
...{S} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што |
ен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p r |
тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши, пије), поступали су с њим као да |
е теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако |
на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине |
их се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у |
, теше га...{S} Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако вис |
жи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту |
е верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи |
е. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болн |
и највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам |
изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?...{S} Што, синко?{S} Зашто |
а, мајку. </p> <p rend="Tekst">„Е, сад, иди!“ допустила би му мати. </p> <p rend="Tekst">А отац |
кну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спавај. </p> <p rend="Tekst">— Ама не спава ми се! |
је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код ње |
поче да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Арито |
и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спавај. </p> <p rend="Tekst">— Ама не спава |
е и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али н |
црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по двори |
а чистим, каменим степеницама.{S} Озго, из кујне светлела се полица са увек калајисаним, орибан |
и га звоно.{S} Умре он, Мита.{S} Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије |
мо сад, да ли што беше превалила поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, д |
"Tekst">Одједном све умуче изненада.{S} Из кујне појави му се отац.{S} Укочено дође и стаде виш |
ило тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, т |
оливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајало |
да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне, п |
ао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још |
шти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Мито! — И право |
има скрштене руке и на ногама нове, сад из дућана узете, ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S |
а, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. </p> <p rend="Tekst">— Ту је — одговори |
ика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. </p> <p rend="Tekst">— Шта, синко? — |
да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} |
била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала свежи |
како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном ру |
пена.{S} Мајка му, Марика, и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па |
ткрије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је |
траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење |
виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио п |
} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би |
ново у собу. </p> <p rend="Tekst">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремањ |
сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у |
било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, гостинске собе видело се како на средини соб |
, нуди вином жене тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покатк |
, и они сви заједно...{S} А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не покв |
кође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, |
уцима.{S} У њој су сада преместили Миту из његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са |
S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не в |
ао што рекох, он није лежао.{S} Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чар |
kst">Опет заћуташе.{S} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни пот |
редусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше з |
не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима. </p> <p rend="Tekst" |
та Није. </p> <p rend="Tekst">Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њ |
ор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> <p r |
а наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње ч |
на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га |
ојила пролет.{S} Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек ш |
и вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су чуле |
Што нас остави, отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми т |
ла чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала...{S} Ошишан, обријан и |
">Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наго |
лазе по њега, теше га...{S} Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, ис |
оче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, синко? — у |
раво у лице.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у ме |
у је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му се: </p> <p rend="Tekst">— После ћу. </ |
тражи по својим појасима.{S} Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. </p> <p rend="T |
ге. </p> <p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из ст |
а отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.{S} А сами они |
и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао |
обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву.{S} Само су му |
аку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда се био |
х заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p rend="Tekst" |
ја беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, про |
вала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала пра |
а се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за |
лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби.{S} Обузе га стид.{S} И као да се стиди што га з |
али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао |
це.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, н |
кот женски...{S} Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, беж |
TypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући. |
се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одударало још |
огући да се више уздржи од суза, плача, изиђе из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да иде |
пресамићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу собу, да се тамо затвори. |
атно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. </p> <p rend="Tekst">Уто се пред вратима |
бу. </p> <p rend="Tekst">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су |
он као увек код куће.{S} Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како |
"14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох |
ече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита није могао више.{S} |
</p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Зар сте изишли? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва доче |
ле од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом |
— Седи! — узе место њега мајка му. — Не излази.{S} Нешто је болешљив.{S} Сигурно нека „редњичин |
: </p> <p rend="Tekst">— Чамовина ће ме излечити, — шалим се, шалим! — прекиде одједном и трже |
а овамо тобоже хоћеш да оздравиш, да се излечиш? </p> <p rend="Tekst">Мита подиже главу, поглед |
се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.{S} У њој су сад |
, потамнеле а престрашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој |
о, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час у м |
е годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непону |
рећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да |
дим.{S} Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велик |
слих.{S} Али није.{S} Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, |
и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: </p> <p rend="Tekst">— Мито |
</p> <p rend="Tekst">— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита.{S} Беше дигао главу |
</p> <p rend="Tekst">Одједном све умуче изненада.{S} Из кујне појави му се отац.{S} Укочено дођ |
а само њихова беше отворена.{S} Уђох, и изненади ме светлост.{S} Да није умро? помислих.{S} Али |
ра да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, неспремну. </p> < |
ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао да седи |
славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не д |
, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа разграна, учврсти... тада.{S} А овак |
подметала јастуке, час покривала ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </ |
да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка |
д њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, |
су му тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код |
да што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} На преграда |
ошене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} На преградама од прозора и |
што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, |
азио свеж, нов ваздух, ветар, и од тога им он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је јед |
а, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му по |
пуши, пије), поступали су с њим као да им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, се |
е то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само т |
потребљено, засађено.{S} Нарочито башта им.{S} Она лети, као и цело двориште и све око куће, гу |
о, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најч |
још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изро |
ни чине због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз |
сте, да га походи, после трчи, досађује им. </p> <p rend="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је л |
да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицањ |
а им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији. |
рика као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчк |
о мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега он говори.{S} А |
вој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су бил |
у, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се не мучи, пати.{S} Све су се надали |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.{S} |
м: </p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ тр |
а што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је |
кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и ви |
ти.{S} Они су се већ навикли.{S} Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита по |
ну, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу р |
лико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубља...{S} |
, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече.{S} И заис |
сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак им било мило његово дружењ |
кћи.{S} А отац му био из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела |
ћки, дочека оца.{S} Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу с |
ш мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ништа друго да ради до: или само код куће да седи, |
">II</hi> </p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам |
икад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко мате |
кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су ч |
наричу.{S} Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разле |
о је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевин |
има ме чудно и неугодно дираше ...{S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S} |
ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само |
е тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек, имао нешто, стекао.{S} И чак и |
ру, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не принесе жар, да овај зап |
добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је б |
о види да она зна од кога су те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, ис |
ти онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох.{S} Нисам могао.{S} Не због њег |
} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се |
на.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала он |
ед њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p r |
и, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидн |
ила Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. </p> <p rend="Tekst">— Шта, си |
свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оц |
такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али прибрана, нуди вином жене тихим гласом.{ |
анима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Пространа, намеште |
се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, |
прављала праменове његове косе по челу, испод феса.{S} Више главе му, у чинији пуној брашна, го |
ципеле.{S} У фесу, везаних вилица...{S} Испод њега бели се чаршав.{S} До главе му седела је мат |
ер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући ши |
и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p rend="Tekst">— С |
н код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: </p> <p |
ко Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, |
је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод феса.{S |
/p> <p rend="Tekst">— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми целе ноћи |
век пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да |
"Tekst">— На! </p> <p rend="Tekst">Мита испрва није хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећ |
st">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покривена, рабаџијска, а у колима... < |
попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца.{S} Ништа друго он |
она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој кол |
е могао.{S} Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p rend="Tekst |
о, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дуб |
ишта неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао |
p> <p rend="Tekst">Мита насред собе.{S} Испружен, мртав.{S} Већ и покров пребачен преко њега, т |
kst">И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу со |
о су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен |
своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се зам |
певка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни се, препуни!{S} Чини ми се од њихова плача цела |
тац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи |
и одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има кад.“ < |
ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невеш |
аша, лекова, ракије, устајалих вина.{S} Истина све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз д |
о су му једнако они сами наручивали.{S} Истина, најбоље и најскупље, али не питајући га. </p> < |
де, у поље, у реку.{S} И тамо, скривен, исто онако висок, озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе |
утајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.{S} Само |
оћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, ја |
/p> <p rend="Tekst">— Мито, знаш, овако исто.{S} Панталеј... сабор... — Мита се трже, окрете се |
ети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би из |
иже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како |
његовог заноса и хотећи да га тргне а у исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он |
глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада |
репили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли |
мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у кр |
ц.{S} На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Tekst"> |
шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: </p> <p rend="Te |
како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и |
рата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута ти говорим за та врат |
ц ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. </p> <p rend="Tekst">И, заиста, то му беше о |
Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук |
пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита |
па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му |
нуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и подн |
меном да их зове, поручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, |
покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри |
да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="T |
е настати весеље, пијанка.{S} Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући с |
, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то као зато што му није било добро |
и на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отп |
тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подм |
и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарал |
тиме зато отишао од њих, умро, оставио их...{S} Тако она поче да ређа и, као против тога, поче |
исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену, нес |
од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. </p> <p rend="Tekst">— Доне |
да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на т |
шао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита |
} А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.{S} Али он не само што је уз |
и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао |
="Tekst">И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. </p> <p rend="Tekst">Па заједно нису с |
аштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза |
. — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало. </p> <p rend="Tekst">Аритон наста |
до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зн |
тек онда би одлазио, и то натрашке, као ишчекујући да га, ако су заборавили, опет за шта позову |
— — — — — —</p> <p rend="Tekst">Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обича |
. </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи.{S} Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упи |
ећем га оките, али највише шимширом.{S} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врев |
јим обећањем. — Ми целе ноћи седимо.{S} Ја никако не спавам. </p> <p rend="Tekst">У кујни мајка |
">Он диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Ја?{S} Ти? — трже се и зарадова.{S} И на његовом, не су |
риц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега.{S} Бојао сам |
зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охра |
ритон настави: </p> <p rend="Tekst">— А ја и ти на коњима, низ реку.{S} Испред нас кола, покрив |
А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, мате |
{S} А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.{S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене с |
пта: </p> <p rend="Tekst">— Не бојим се ја. — И стрепећи да ко од његових не наиђе, показујући |
риђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: </p> <p |
ећам да ћу му опет доћи, обићи га.{S} И ја му обећах.{S} И то да ћу, неког дана увече, на „седе |
одудараше од свих нас, целе собе.{S} И ја почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва |
пред смрт, чишћењем косе, лица.{S} А и ја заћутах.{S} И мене као да беше обузео онај страх, зе |
а. </p> <p rend="Tekst">Убрзо устадох и ја.{S} Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се |
из собе. </p> <p rend="Tekst">Устадох и ја да идем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледа |
st"> <hi meTypesetSize="14">Не могах ни ја више да издржим.{S} Изиђох и, готово бежећи, одох, а |
ка и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће.{S} Али Аритон... — И главом бацајући на њ |
} Ништа њему није.{S} Спавај.{S} Марику ја зовем. </p> <p rend="Tekst">— Ух!{S} А ја нешто сања |
нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и Мита остасмо сами.{S} Он беше опет оборио главу, з |
топљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хте |
Он одрече. </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш јабуке, крушке?{S} Хоћеш пите мало?{S} Сад је баш Марик |
и чули су и њега и његов, тада први пут јак, силан глас, где му одговара, одупире се и плаче. < |
је била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице. |
ло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање.{S} Мита се беше загледао, као |
село поигравајући осветљаваше озго све, јасно треперећи. </p> <p rend="Tekst">У даљини, на друм |
ећа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздиг |
еди. </p> <p rend="Tekst">Спустих се на јастук.{S} Као што рекох, он није лежао.{S} Постеља иза |
ио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: </p> <p rend="Tekst">— Седи, синко, |
„да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћуј |
чавала око њега.{S} Час би му подметала јастуке, час покривала ноге, или навлачила ону колију к |
нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, прозорима |
на старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.{S} У њој су сада преместили Миту из његове в |
ошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — Зарадова м |
ручује им, оплакује их...{S} Разлеже се јаук, запевка, нарицање!{S} И све, чак и улица, испуни |
затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize |
жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p rend=" |
а сабор, па су, тобож не знајући да они јашу иза њих, певале песму, и то баш његову песму. </p> |
rend="Tekst">— Синко! — заустави ме. — Је ли ти мој Мита што говорио? </p> <p rend="Tekst">— Н |
Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, св |
ино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, ништа није... — А вил |
p rend="Tekst">Тако и сада.{S} Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ип |
тно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: </p> <p |
ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. </p> <p rend="Tekst">Тако и сада.{S} |
ано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst |
тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово.{S} Мита поче, али мало.{S} Само гут |
ебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.{ |
аклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице |
ом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболова |
е крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, кој |
а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а наро |
вету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спрем |
љала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно |
о јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажил |
шено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час |
арина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их |
} А оно се надалеко чује.{S} Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до |
дове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је био с њим задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њ |
отиде?{S} Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надг |
е колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе |
а је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од на |
ма њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да |
очистила, дође.{S} И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клеч |
end="Tekst">— Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p |
екрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S |
..“ </p> <p rend="Tekst">Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.{S} У том |
и до: или само код куће да седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, |
удовичком кћери.{S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер о |
ли много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ни |
, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, |
} Ја нисам хтео да идем.{S} Знао сам да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога |
а им није ништа.{S} Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} П |
к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом |
о, синко!{S} Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Заш |
И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отиде од њих, и то к |
ије хтео.{S} Бораше се собом.{S} Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је јед |
ви нас?...{S} Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, |
е толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме о |
у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болес |
хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа |
он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, |
{S} Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледамо, пратимо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Б |
а, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; ме |
не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуш |
ао да се ма шта примети.{S} Само, отада је чешће одлазио Аритону и тамо остајао, и, као и пре с |
а да гледа.{S} Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијуниса |
rend="Tekst">Мита подиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори |
као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох |
, овамо допирала свежина ноћи.{S} Свуда је било тихо, мртво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта |
веће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на с |
е да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, |
није могао.{S} Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </p> <p rend="Te |
да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је т |
ац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз т |
зочаран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махал |
"Tekst">— Узми, синко, узми! — додавала је радосно мати му. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу |
до зида.{S} Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.{S} Од ње, добр |
е на капији сустиже мајка му.{S} Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је |
а бели се чаршав.{S} До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала прам |
главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа з |
не мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као у |
t">У том из кујне изиђе Марика.{S} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, подна |
, предусрете ме жена му Марика.{S} Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беш |
них врата и прозора.{S} Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали.{S} Од те собе |
тепсијама, саханима.{S} До полице била је уска кујна, испод ове велика, гостинска соба.{S} Про |
ме уверавати. </p> <p rend="Tekst">Била је то његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без ку |
шврљајући, радећи по кући.{S} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућ |
е она покаже, одужи му се.{S} А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опе |
ади, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се |
ради морао да одрече.{S} И заиста, она је то чинила.{S} Никад она од њега није потражила да јо |
посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њега, оца му, није више ништа тр |
чађало, као уплеснивило се.{S} Па и она је сама била потамнела и по њеном ситном смежураном лиц |
јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала |
ега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, ш |
ја нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле |
приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Tekst">— Нека, нано; бољ |
ви другови. </p> <p rend="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њем |
ва Мити ноге. </p> <p rend="Tekst">Мита је био изнет заједно с постељом.{S} И пошто није могао |
жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њ |
па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре |
тво.{S} Ноћ мека, млака.{S} Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће |
да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљ |
ко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} |
} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог дан |
шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами |
му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је с |
уке, крушке?{S} Хоћеш пите мало?{S} Сад је баш Марика умесила.{S} Хоћеш мајка да ти грожђе... < |
смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да м |
на продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако |
развеселише.{S} Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али о |
ог седења, што се није пресвлачила, све је на њој било некако почађало, као уплеснивило се.{S} |
јкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.{S} Само из велике, го |
око куће, губила се у зеленилу.{S} Све је било некако чисто, уређено, зелено.{S} И тако они, о |
, са отвореним вратима, прозорима — све је изгледало некако свечано, чудно, укочено.{S} А сами |
ење, као од празилука, дувана.{S} А све је то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала.{S} Ц |
м и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало |
беше загледао, као занео.{S} Богзна где је био. </p> <p rend="Tekst">Аритон, бојећи се тог њего |
— Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.{S} Али место ње усплахирено испаде из с |
<p rend="Tekst">— Ништа нећу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, на |
ка од понуда што су му доношене, а које је он био или само окусио или погледао па оставио.{S} Н |
дем.{S} Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам д |
места до себе. — Седи, седи, — нудио ме је, мучећи се да устане. </p> <p rend="Tekst">Мајка му, |
чког блата.{S} Она није плакала, већ ме је преплашено гледала као стрепећи да се не покајем и н |
време. </p> <p rend="Tekst">Али, време је било чисто.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале се кај |
е само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бивају топлије, |
о се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.{S} У угловим |
</p> <p rend="Tekst">— Донеси — пресече је он. </p> <p rend="Tekst">Марика се врати и донесе те |
није.{S} Шалим се, мајко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да |
/p> <p rend="Tekst">Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу.{S} А она, освешћујућ |
јко, шалим. — Поче је храбрити и, да би је уверио, силом, болесно, поче да се смеши... </p> <p |
е ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гла |
је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и в |
> <p rend="Tekst">— Нека, нано; боље ми је овако. </p> <p rend="Tekst">Али се она не заустави, |
верени, да га он неће покварити.{S} Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, д |
његове велике, гостинске собе, у којој је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, |
тихим гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који ш |
ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она так |
итоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она изишла, руковала се с њим.{S} Мита није могао |
ли, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као увек отворене, овамо допирала св |
е. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и њу да тешим и по |
од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчист |
та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој |
њега? — питаше ме. — Лежи он.{S} Болан је.{S} Много нам је болан. </p> <p rend="Tekst">Почех и |
има му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он во |
а како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за |
хоће, да кроз њега он говори.{S} Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран.{S} Све их |
аву, али развијену девојчицу.{S} Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љуба |
му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S |
преплашено. </p> <p rend="Tekst">Аритон је стаде грдити: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш ти?{S} |
биљан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И ма |
у, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије су чуле његова оца, г |
="Tekst">А Мита је све то знао.{S} Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не дају |
ају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сва |
упињао да им што више угоди.{S} А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, ст |
ици.{S} Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим.{S} Из оне мал |
је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} Дочекали су их.{S} Чак је и она |
ору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...{S} И те ноћи комшије с |
бе и покривена белим чаршавом.{S} Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен.{S} Само бос, у |
седела му је мати.{S} Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек.{S} То је ваљда |
ој љубави према њој дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала в |
ме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном ув |
љом.{S} И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. </p> <p rend="Tekst">— Дошô си? — |
он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.{S} Ионако висок, широк, изгл |
имала више од њега да тражи!{S} Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.{S} А м |
и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био из д |
бе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим |
је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави пре |
d="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега в |
за њу траже, спремају места...{S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав |
ији.{S} Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, |
је осећао и патио од тога.{S} С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиков |
а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је хтео да они, отац му и мајка, |
d="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад |
ина.{S} Само овде код њих, у соби, било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпан |
а преградама од прозора и рафовима било је пуно стаклића, чаша, лекова, ракије, устајалих вина. |
сушила, збирала.{S} Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.{S} Чак и више |
о мирнији, стидљивији.{S} Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.{S} С колик |
рок, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она ј |
не види, пили, пили целе ноћи.{S} Тамо је Мита и заволео неку баштованову кћер, Мару, плаву, а |
Аритон.{S} Марике није било.{S} Сигурно је у кујни.{S} И оца му није било.{S} Он као увек, чине |
како на средини собе свећа гори.{S} То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе.{S} |
„јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао |
столици омален, црномањаст човек.{S} То је ваљда био тај његов друг, Аритон.{S} Марике није бил |
хо, покаткад би допро који шушањ.{S} То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо |
одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Сил |
трепе и тиме му слуте неко зло.{S} А то је баш њима и годило, и зато су га слушали. </p> <p ren |
чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p ren |
и, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, но |
би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио преко матере. </p> <p rend="Tekst">Обично, ују |
мах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће б |
је лепо, отмено, не изостане ништа што је обичај, али опет њихни гости не дочекају зору као на |
ашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као да је он сâм хтео да умре, остави их, отид |
де — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> <p rend="Tekst">— А, к |
орене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на своје отечене ноге, да |
било је хладно, загушљиво.{S} Да ли што је било све претрпано?{S} А и соба им није била она вел |
и, сами су му пробирали и остављали што је најлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад ј |
риц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој с |
д даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге. </p> <p rend="Tekst">И да би |
тражила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у то |
ово голу да узме.{S} Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, |
и пазе да се не открије.{S} И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више уг |
оцу му и мајци свидео.{S} И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био с |
свему невешт, и тобоже не знајући зашто је Марика онако скочила и отишла. </p> <p rend="Tekst"> |
то њега мајка му. — Не излази.{S} Нешто је болешљив.{S} Сигурно нека „редњичина“.{S} А и ово вр |
окрећу главе.{S} У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.{S} И ваљда бојећи се |
у којој је спавао са женом.{S} Па пошто је она била пространа, велика и није могла да се загреј |
згрејала јака, чиста месечина, која нас је грејала право у лице.{S} Мита је сваки час жељно изв |
} Лампа, остављена иза врата, слабо нас је осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгре |
збиљан, савија цигару, а Мита, ма да му је мати допустила, ипак не би одлазио, док оцу не прине |
ило хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гроб |
леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи.{S} Мита је благо задржа: </p> <p rend="Teks |
под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. </p> <p rend=" |
вежу земљу...{S} Ћутали су.{S} Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јаб |
амо је гледао свој посао.{S} И мајка му је радила.{S} Она је гледала кућу.{S} Од њега, оца му, |
d="Tekst">Али она продужи.{S} Ређала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, |
ћ, али као да није могао.{S} Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових. </ |
S} На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.{S} Чело главе седео је на столици омален, црно |
дела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове косе по челу, испод фе |
у одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му с |
Tekst">— Бог да га прости!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући с |
, и ту да му узму за жену.{S} И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе н |
ткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је бил |
м, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер му у кујну и |
st">Мита поче да пије, гута.{S} Грло му је пуцало. </p> <p rend="Tekst">— Ох! — одахну.{S} Раки |
, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али |
="Tekst">Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: </p> <p rend="Te |
вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.{S} Три дана ће она бити ту, у кући, док се не |
дао доказа.{S} Узео је за жену, и за њу је то било доста.{S} Шта је имала више од њега да тражи |
им штогод затражи, одмах пружили.{S} Ту је било чанака од понуда што су му доношене, а које је |
з скута мрве. </p> <p rend="Tekst">— Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше |
је зато био слободан, осоран.{S} Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му сл |
а себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче |
мо и чувамо га.{S} Одосмо.{S} Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајки |
о доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.{S} Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, |
одиже главу, погледа је дубоко, уморно, једва држећи отворене очи и одговори: </p> <p rend="Tek |
<p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да |
и? </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: н |
се смеши... </p> <p rend="Tekst">Она се једва освести, усправи са зида, и, прибирајући се, одах |
и.{S} Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавај |
роше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.{S} Нису се бојали за себе што ће осиромаш |
те понуде, ипак смети пред њом да узме, једе их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и |
онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, |
јлепше.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само |
понуде био донео.{S} Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.{S} Као да из велике љубави п |
нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. </p> <p rend="Tekst">— Узми, синко, узми! — додав |
ет. </p> <p rend="Tekst">— Ништа.{S} Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. </ |
„ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко...“ Ништа, ништа, си |
ла да си болан, па пита да ли ти се што једе.{S} И понуде ти послала.{S} Зар ти нису дали? </p> |
<p rend="Tekst">— Хоћеш, синко, што да једеш? </p> <p rend="Tekst">Он одрече. </p> <p rend="Te |
. </p> <p rend="Tekst">— Како после?{S} Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат |
у с ким се дружио.{S} А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.{S} И то зат |
бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.{S} А од свих другов |
сти!{S} Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући о |
ве му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запа |
озбиљан, шета се, иде од врбе до врбе, једнако понављајући оно: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, |
рије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, |
кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: </p> <p r |
t">Али му нису давали много ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он к |
шта.{S} Седим! — поче ми он одговарати, једнако онако стидећи се. </p> <p rend="Tekst">— Седи! |
орио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград.{S} Али ваљда као |
..{S} А овамо и сами, не знајући зашто, једнако су чистили, спремали кућу као за неког госта.{S |
вања, примере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима |
о.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега.{S} |
ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у њега гледала.{S} Али ваљда помисао да је то М |
им гласом.{S} Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шуша |
у земљу...{S} Ћутали су.{S} Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке |
S} Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред с |
му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто време мора да надгледа |
д је већ био велики, момак, одело су му једнако они сами наручивали.{S} Истина, најбоље и најск |
и ове пролетње топлоте и свежине.{S} Но једне вечери одох.{S} Пролазим улицом, па све мртво.{S} |
, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: </p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има |
а све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и ус |
ради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, |
еде их.{S} Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: </p> <p rend="Tekst">— На! |
е и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А више главе Митине го |
себе никад не би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колик |
{S} Ни запевка, ни нарицање.{S} Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Марика, та |
репоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за њега да готови, за себе ника |
ају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више |
е осветљавала, а није била ни потребна, јер беше изгрејала јака, чиста месечина, која нас је гр |
трашене.{S} Готово да излуди од страха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет јед |
она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а наро |
у ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу. < |
гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа.{S} Узео |
ло мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити.{S} Тај је |
од чаршије.{S} Тада би тамо Мита бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица то |
а бежао, јер се од Аритона није стидео, јер су се њих двојица толико волели, друговали.{S} А ув |
рена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, |
ети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да ни |
пет од чега су сви по кући стрепили.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака |
неког дана увече, на „седење“, доћи.{S} Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико |
} Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он к |
ekst">— Ох! — поче она да ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Само тако ћути.{S} П |
"Tekst">— Е...?! </p> <p rend="Tekst">— Јест.{S} Већ и крв пљује — поче ме уверавати. </p> <p r |
S} Били су уверени да је неће узети, то јест нема с чиме да је узме.{S} Јер она је била толико |
аз на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: </p> <p rend="Tekst">— Мито, синко!{S} Мито, синк |
"Tekst">И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S |
код њега. </p> <p rend="Tekst">А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозо |
гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гледа.{S} Сад и Ми |
{S} Никад она од њега није потражила да јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му |
ели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне |
авала.{S} Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и п |
а носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече.{S} До |
вежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше о |
цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа.{S} Чак ни јело.{S} Да није морала за |
ала му је све што год је знала.{S} Мита јој више не одрицаше, само опет онако клонуло обори гла |
ekst">Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које |
тави и појури вратима на која уђе снаха јој, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и при |
траха, јер осећа да му нема лека, да ће јој умрети, а опет једнако нуди га, бдије, а у исто вре |
рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. </p> <p rend="Tekst">Ја и Мита ос |
д уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: </p |
мо њене покрете.{S} Она то опази.{S} Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе |
оца му, није више ништа тражила.{S} Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хла |
а нагнао да јој оду на свадбу.{S} Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не пр |
гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма да је |
пада и распростире се по земљи.{S} Само јој се темењача бели. </p> <p rend="Tekst">Жене, плачућ |
...{S} Тако је Марика нарицала.{S} Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. |
ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траж |
ј, Марика. — Марике, врата! ... — викну јој она и притрча, да их боље од ње затвори, — сто пута |
се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst">— Иди ти, иди спавај. </p> <p |
} Била је буновна.{S} Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. </p> <p rend="Tekst">— Камо |
Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто.{S} Још |
да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га |
е, мушко, прво, да њему од тога начини „јорганче“, у коме ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео |
он назебао.{S} А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око |
његова жена.{S} Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у |
сви по кући стрепили.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених сте |
rend="Tekst">— Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљ |
неочитаног, пољуби га у чело.{S} Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песниц |
што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је о |
ше да бивају топлије, пролетње ноћи.{S} Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, |
прекоран плач. — Узми, окуси нешто.{S} Још откад ниси ништа окусио, а овамо тобоже хоћеш да оз |
">— Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан.{S} Видиш да нема крст на грудима. </p> |
мо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одупре се оцу.{S} Само једном.{S} А то је било |
јој што купи, било хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у |
о.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p rend="Tekst">— Дођи, синко. |
рашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су до |
ихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Ми |
олико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. </p> <p rend="Tekst">— Иди! — поче ме она |
сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљд |
ан.{S} Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.{S} Само је гледао свој посао.{S} И мајка |
ће да га носи.{S} То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу.{S} Отишао је с Аритоном увече |
шије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. </p> <p rend=" |
гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, оборене главе, ј |
ље се, отпасују се и намештају.{S} Жене још вечерају.{S} Једу обично много и ужурбано.{S} А виш |
тамо затвори. </p> <p rend="Tekst">Жене још јаче заплакаше. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypeset |
ачите, жене! </p> <p rend="Tekst">А оне још у јачи, већи плач.{S} Као да се надметаху. </p> <p |
олазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне своје појасеве. </p> <p rend= |
ано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. </p> <p rend="Tekst">— |
његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} Он је х |
{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била |
крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем. донесе их, откри, па као увређена |
му беше отац, ч’а Јован.{S} Уђе.{S} Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче |
го ни да ради, једнако мислећи да је он још мали, нејак, дете.{S} Он код њих није имао ништа др |
nd="Tekst">— Такве понуде — поче Аритон још љуће. — Понуде што је мој чирак донео: крушке. </p> |
ајне пијанке враћао би се кући, и бивао још мирнији, послушнији.{S} Као да се није оженио и пос |
едном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у |
="Tekst">А не само због матере му, него још и време је било незгодно.{S} Баш тада почеше да бив |
ло подбуло, његово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.{S} Око њега, до прозора, по миндерл |
се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ |
репетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.{S} А Мита, |
Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. </p> <p rend="Tekst">Она се диже и о |
угачком софром, биле су женске, које су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, нико нас |
ући.{S} А радила је много, неуморно, од јутра до мрака.{S} И заиста, кућа им је за кратко време |
врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да ј |
же се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли г |
д мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обилазе га и пазе да се не открије.{S} И зато ш |
верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, н |
а.{S} Сад и Мита диже главу и окрете се к њој.{S} Одједном сви ми нехотице почесмо да је гледам |
у, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо ви |
ујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се у |
о не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због т |
дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али најви |
е шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту |
end="Tekst">Почех и њу да тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с |
се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у собу. </p> <p rend="Tekst">Он нас није ни опа |
неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што ниј |
седи, или да је у дућану, код оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече |
могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.{S} Проведе онак |
кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу |
исао да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, сп |
толико волели, друговали.{S} А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро |
тешко падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће |
се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео ништа |
е оцу.{S} Само једном.{S} А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала.{S} Силом је он |
ајком... </p> <p rend="Tekst">Мајка му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да |
њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као ст |
то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син |
оле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, обила |
његова свећа, упаљена му више главе.{S} Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосм |
се они не проведоше, не развеселише.{S} Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ниш |
Он још онаки исти, висок и озбиљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. |
нула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми н |
ред свима, напио се.{S} Бацао новац.{S} Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је им |
Ништа друго он није имао да ради.{S} А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстоји, |
/p> <p rend="Tekst">„Нека, нека.{S} Има кад.“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требал |
“ </p> <p rend="Tekst">А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и виногр |
ко беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и по |
е.{S} А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић.{S} И то само првог |
се, шалим! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела |
шки помакоше и начинише нам места.{S} И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу з |
т за шта позову. </p> <p rend="Tekst">И кад је већ био велики, момак, одело су му једнако они с |
да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. < |
му, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знају |
зато сам се плашио, застајкивао.{S} Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветље |
ио из добре куће.{S} Имао браћу.{S} Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што |
а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда |
би.{S} Само би сува хлеба јела.{S} Чак кад би се могло ни хлеба не би.{S} И колико пута, кад о |
Уто му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да |
ње да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој тр |
Отац никад с њим да је проговорио, сем кад би имао шта да му заповеди.{S} Па и то је чинио пре |
да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да њему од тога начини „ј |
о, тобож да спава. </p> <p rend="Tekst">Кад уђох, упитах чудећи се: </p> <p rend="Tekst">— Шта? |
е су још вечерале. </p> <p rend="Tekst">Кад уђосмо, нико нас не предусрете, само се мушки помак |
хаљину, шамију.{S} А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, |
е се од нас и ништа, ништа неће нама да каже.{S} Те морам другога, кад му овако дође, да питам, |
ао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био сти |
ао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> <p rend="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S |
о другога...{S} А нама он ништа неће да каже.{S} Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни |
ми се тужи. — Јест.{S} Ништа он неће да каже.{S} Само тако ћути.{S} Па морам, синко, као што ви |
е. </p> <p rend="Tekst">— Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. </p> <p ren |
/p> <p rend="Tekst">А шта би имао да ми каже?{S} И без њега ја сам знао.{S} Знао сам још и за о |
е због тога, што мисле да што год им он каже, заповеди им, да то њихов Мита хоће, да кроз њега |
ђи, синко.{S} Дођи, те ако бар теби што каже. </p> <p rend="Tekst"> <hi meTypesetSize="14">II</ |
— А, крушке...{S} Ту су.{S} Што тако не кажеш? — поче некако Марика чудно, злурадо, тако да се |
а, као што се и очекивало, ни речи није казао.{S} Чак није дао да се ма шта примети.{S} Само, о |
, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. </p> < |
d="Tekst">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. < |
о.{S} Освојила пролет.{S} Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набре |
падали пролећа и јесени.{S} Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће.{S} Та |
он на њу сурово. </p> <p rend="Tekst">— Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно |
— Не жалим себе, али они...{S} А видиш какви су!{S} Шта ће они после без мене? </p> <p rend="T |
насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, в |
г, поче се мучити да се дигне, помакне, како би ми начинио места до себе. — Седи, седи, — нудио |
у мраку, наиђосмо на оца му.{S} Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.{S} Ваљда с |
ким појасевима.{S} На наше: добро вече, како сте?... само одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ето. |
јку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по |
иљан.{S} Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. </p> <p rend="Tekst">— Седи, с |
kst">Она се диже и оде у собу.{S} Чудо, како су се Аритону сви покоравали, слушали га.{S} Али м |
, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, кој |
, а у исто време мора да надгледа кућу, како их смрт не би изненадила, затекла кућу непочишћену |
а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим |
да је тамо сада врева, писка.{S} Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, в |
како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се вратио?{S} Но помисао да иза мене иде она, |
капије, код дрвљаника и цепала дрва.{S} Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.{S} |
они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: кад мисле да је заспао, сваке ноћи долазе к њему, |
још и за оца му, и за њу, матер му.{S} Како је она била сирота, удовичка кћи.{S} А отац му био |
о одговори Мита. </p> <p rend="Tekst">— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну |
од ње, одби је. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран пл |
kst">— После ћу. </p> <p rend="Tekst">— Како после?{S} Једи! — Некако сурово, али раздрагано, к |
на да сам болан? </p> <p rend="Tekst">— Како да не!{S} Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш да |
а тешим и пођох к њему.{S} Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим!{S} Како бих се врат |
е молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са св |
ње да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубав |
да му отичу. </p> <p rend="Tekst">— Па како си, шта радиш? — питах га, тек само да што говорим |
зи и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова, кикот |
! — прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, леђима |
ећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу |
поноћ, из равнице, с Мораве, осећаше се како почиње да душе, долази, расплињује се неки широк, |
амо из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гори.{S} То је сигурно била |
јеле, мушки пушили и ћутали.{S} Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исп |
“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер му у |
урадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их |
њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.{S} Како: ка |
уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила о |
аће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повуч |
. </p> <p rend="Tekst">Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: </p> <p rend="Tekst" |
тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како г |
био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га |
p rend="Tekst">И да би заиста изгледало како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њ |
сти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чиј |
а и окрете од Аритона.{S} Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и да |
се на гледа.{S} Хвалила се по комшилуку како јој чак и судове пере, кућу чисти.{S} А отац, ма д |
st">Испричах јој што сам знао.{S} Казах како сам му обећао да ћу га још који пут обићи. </p> <p |
а почех у њу да гледам.{S} Убрзо опазих како и свекрва јој остави Миту, па и она поче да је гле |
го, из кујне светлела се полица са увек калајисаним, орибаним тепсијама, саханима.{S} До полице |
ли.{S} Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у |
т пуна свачега.{S} Чим се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило |
ових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама.{S} Озго, из кујне светлела се поли |
од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, ку |
вене, поднадуле. </p> <p rend="Tekst">— Камо те понуде?{S} Што му ниси дала? — поче Аритон на њ |
ну за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му.{S} Толико је био стидљив.{S} |
други, домаћин у кући.{S} Никад речи, а камо ли што да не послуша, да не уради, а још мање одуп |
ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га.{S} Одосмо.{ |
лазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са |
="Tekst">Уто му се мајка врати.{S} Она, као увек кад је улаз |